U danima pred nama
AG
U ovom žurnalu:
1. Sajam u KC Grad, 27. XI 2022, od 14–22.00
2. Štampano izdanje knjige Jedna sezona sa Marijanom
3. Pogodite pisca (odgovor u sledećem broju)
Nekoliko novosti, čisto da imate u vidu.
JESENJI GRADSKI SAJAM KNJIGA U KC GRAD
Već je najavljen, za 27. XI, eno i nas u najavi, dakle, vidimo se tamo! Biće još koje podsećanje do tada. Računajte da će sada biti unutra, mi gore u galeriji (avaj, tamo nema pušenja... mada je prostranije i svetlije, što je važno zbog knjiga), dole uobičajeni klupski štimung i možda koji štand izdavača koji će imati promocije. Takav su raspored najavili. To je sve u redu, to su uobičajeni uslovi za ovo doba godine.
ALEN SEGURA, JEDNA SEZONA SA MARIJANOM, ŠTAMPANO IZDANJE
To sam uradio malo posle žurnala o knjizi. Mini serija, tek da ima za štand, mada sam polovinu tog tiraščića odmah dao Relji i još nekim drugarima. Nije loše ispalo, samo što je štampa unutra još malo bledunjavija nego inače: majstor je ostao bez tog nešto debljeg papira koji se pokazao najboljim za tu vrstu štampe (90 gr), koristili smo običan (80 gr), i eto, ispade bledunjavo. Još se mučimo s time. Korice odlične. U celini, može da prođe.
Da ne trčim pred rudu, ali blizu smo toga da tu knjigu dobijemo u sličnom drugarskom aranžmanu kao i Kalibana i vešticu, dakle, u malo većem tiražu, za nešto širu distribuciju. Otompotom.
POGODITE PISCA
Odgovor stiže u sledećem žurnalu. Nešto iz vremena SFRJ i izgradnje socijalizma. Znamo kako se to završilo, ali opet vredi pročitati i videti, tačnije, osetiti, šta je sve zgaženo u korist ovog novog varvarstva u koje smo potonuli. Ne samo ovde, svuda. Autor inače nikada nije bio titoista, vremenom je sve manje bio i marksista – makar onaj dogmatski, dakle, mehaničar i lihvar – ali je bio i ostao komunista ili urkomunista (ljudski odnos, iskustvo, način života i ponašanja stariji od svih ideologija smišljenih i nametanih odozgo), do kraja, sve do ovih naših dana. (Umro je pre koju godinu.) Mala epizoda s jedne radne akcije. To čak i nije najbolje iz te knjižice iz koje je preuzeto, ali je blizu i svakako obavezan odlomak. Da vidimo:
KOMUNISTI, NAPRED!
1.
Brigada nam je, u leto 1949, radila na temeljima Predsedništva vlade na Novom Beogradu.
Prvi put krenula je na akciju skoro cela gimnazija. Od sto pedeset brigadira – samo sedam "starih akcijaša". U jeku napornih takmičenja, svaki čas popusti disciplina. Ranije su brigade bile mešane: radnici, seljaci i – školci, i to svesniji, probrani. Sad odjednom – brigada puna maminih sinova kojima se ne radi previše. Osetljivi dlanovi, svilene konstitucije a mangupi hoće, uostalom, i da zabušavaju.
Dovedosmo, zabrinuto rukovodstvo brigade sa sobom, kao pojačanje, jednog druga radnika iz stolarskog preduzeća, Piljagića, višestrukog udarnika, starog akcijaša. "Piljaga" je bio stariji od nas godinu-dve, imao je osamnaest ili devetnaest godina.
Dobije Piljaga četu. Muči se Piljaga s njima, rade ga frajeri što ne zna da se izražava, a on uporno priča svoje, zamuckuje, pokriva ih noću da ne nazebu, ujutru im zavrće palčeve, budi ih na svoj način, trudi se da bude "masovik".
Jednog dana Piljagina četa samoinicijativno produži pauzu. Užinali, ali se ne dižu. 'Ajdemo, drugovi, zove zgrbljeni, nasmejani Piljaga. Četa sedi. Evo, evo, sad ćemo. Ne shvata on još. Pričeka malo pa ih opet zove na posao. Evo, odmah, odgovaraju, da se malo odmorimo. I sede na pesku, na lopatama, na prevrnutim kolicima. Vidi on da ga sabotiraju, ništa im ne može. Odjednom (o tome se posle dugo pričalo) iskolači Piljaga oči i urlikne: KOMUNISTI, NAPRED!
I potrči prema kolicima. Bio je jedini komunista u četi. Utovari kolica, trčeći ih odveze i istovari, i trčeći se vrati. Opet: KOMUNISTI NAPRED! – sav lud, izbezumljen od uvrede, zadahtao. I opet: kolica, lopata, tovari, trči, triput brže no što je iko ikada tovario i gurao kolica. Četa još ne shvata. Šta mu je, da nije komandir poludeo? U stvari, shvataju, ali polako. Sedi na radilištu četrdeset mladih ljudi a pored njih radi, trči, lopata i urliče, komanduje sebi čovek mlad kao i oni, ali drukčiji. Sa nekom užarenom, uzvišenom svešću. I više ne muče oni njega, nego on njih. Brinu se da ne padne mrtav od kapi. KOMUNISTIIII! NAPREEEED! viče, juri vilovito sa kolicima i peva Piljaga, promukao, sav crven od napora i uzbuđenja, sam na svetu, jači od svega, lud, spreman da se satre. I dižu se njegovi momci, zabrinuto, i jedan po jedan počinju da rade. Kao da se ona komanda odnosi na njih.
Krije se u ovoj anegdoti i tolikim drugim, još neobjašnjena priča o moralnim naporima koje je tražila izgradnja, naporima s onu stranu teme odranih dlanova i znoja na "visoko uzdignutom" čelu.
Napregnuta svest rađala je energiju kojom se oblikovala istorija. Kako izgovoriti njene tajne?
2.
Bili su to dani koji su imali jasnu vertikalu.
Od najviše do najniže svesti razmak je bio samo u nivou, bez raskoraka i razlike u osećanjima. Jedinstvo istorijskog trenutka rađalo je neočekivane efekte.
Vodili, iste te 1949, Kasua (Jean Cassou), jednog od tada retkih prijatelja, po gradilištu Novog Beograda, možda baš pored istog tog Predsedništva vlade, današnjeg SIV-a, na čijim je, tek niklim, temeljima Dragan Ivošević, "Maršal", ispisao trometarskim slovima, nek’ čitaju iz aviona, ISTINA MORA POBEDITI. Poplašio ih susret sa jednom primitivnom brigadom iz nekog zaostalog kraja. Jure momci sa džakovima cementa i viču strašnim promuklim glasovima, gost bi da ih vidi, da čuje šta to viču, a vodiči ga odvlače, pravdaju se stidljivo: imamo, znate, i brigade sa puno nepismenih iz pustih krajeva bez škola i industrije, a gost zaintačio da mu se prevede šta viču zahuktali mladići. Ispostavilo se docnije da je brigada iz zaostalog kraja uzbudila gosta više od drugih stvari. Ti momci koji su na uzviknuto pitanje: ZA KOGA odgovarali: ZA TITA, i na pitanje: ZA ŠTA odgovarali: ZA SOCIJALIZAM! – bili su PRAKTIČAN ODGOVOR NAŠEG ŽIVOTA na dva pitanja bitna za našeg gosta, koji je pamtio zbunjenu Torezovu Partiju (Maurice Thorez, Komunistička Partija Francuske) kako na ulazak fašista u Francusku izbacuje iste reči, ali bez odgovora, kao defetističku parolu: POUR QUI? POUR QUOI? Jer nisu znali, zbunjeni sopstvenim oportunizmom, ZA KOGA i ZA ŠTA da se bore.
I to je radovalo gosta: možda ti momci ne znaju još da čitaju i pišu, ali znaju odgovor na osnovna pitanja. Naučili ste ih najvažnijem.
1961.
Čujemo se uskoro, s novim vestima.
Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao
a.
š a l j i š t o d a l j e
Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45
Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.
Porodična biblioteka/ Žurnal/ Lista blok 45/ Galerije