Alen Segura: Jedna sezona s Marijanom, poslednjom nadrealistkinjom (2022)
AG
U ovom žurnalu:
1. Alen i Marijana
2. Šta smo radili za vreme pandemije?
3. Neka sve još malo ostane otvoreno
4. Odjavna špica
Na koricama: Roger Legarec, Marijana Nikolić Ivšić i Guy Debord, u Vogezima (Vosges), avgust 1968.
Foto: Alice Debord (jedna od 4 fotografije koje je Alis poslala Relji Kneževići, u prepisci iz 2020).
Kompletna knjiga:
https://anarhisticka-biblioteka.net/library/alain-segura-jedna-sezona-s-marijanom-sr
Iz Pogovora:
"Počelo je slučajno. Početkom 2020, iz ko zna kog razloga, Relja se vratio na knjigu Renea Vijenea o 1968, Situacionisti i Besni u okupacijskom pokretu i primetio da je ispod jednog od proglasa potpisana 'drugarica iz Jugoslavije (koja zna sve o tome)'... Iako očigledno napisan u jednom dahu, u uzavreloj i užurbanoj atmosferi 1968, koja sigurno nije ostavljala mnogo prostora za poniranje u dubine ili finiju obradu nekih kontradikcija, tekst je jasno nadilazio domete uobičajene političke agitacije... Najzad, sami situacionisti su našli za shodno da ga objave u svom izboru dokumenata iz tog vremena.
Ko bi to mogao biti?
Ispostavilo se: Marijana Nikolić Ivšić (Budimpešta, 1919 – Pariz, 1995), u ranoj mladosti, honorarna učiteljica matematike i jezika iz Beograda (koja sanja da postane 'studentkinja muzike'), zatim skojevka (bliska porodici Ribar) i partizanka iz Druge proleterske divizije i Druge proleterske brigade (od 1944, gde dospeva pravo iz izbeglištva u Italiji, 1941–1943), posle oslobođenja službenica Zemaljskog kazališta lutaka iz Zagreba i turistička radnica iz Rovinja, a onda, još malo kasnije, od 1955. ili 1956, članica pariske nadrealističke grupe oko Bretona – i 'poslednja nadrealistkinja', kako ju je jednom opisao Gi Debor.
Da, ni manje, ni više. I to samo u najgrubljim crtama. Ne baš očekivano otkriće..." (AG)
Alain Segura, Une saison avec Marianne, La dernière surréaliste, Éditions Plein Chant, Bassac, 2022. http://www.pleinchant.fr/titres/Fontsecrete/Segura.html
Preveo i uredio AG, uz pomoć Alena Segure i na osnovu
istraživanja Relje Kneževića. Beograd, 2020–2022.
13,5 x 20 cm, 104 str; A4 PDF, 70 str.
Marijana na odmoru u Istri, verovatno u okolini Rovinja, oko 1955.
Odmah da napomenem: sada lansiramo samo elektronsko izdanje, koje možete odmah pogledati i preuzeti sa stranice Anarhističke biblioteke.
Štampano izdanje sledi uskoro, u slobodnom režimu: prvo probni tiraž, za direktnu, sporadičnu distribuciju, verovatno u okviru edicije Gargojlo predstavlja (to je praktično spremno); a onda, ako sve u bude u redu, i izdanje za distribuciju po knjižarama.
Ovo drugo će biti Reljina briga (ideja da se knjiga zavrti i po knjižarama, mada ne po svaku cenu, ne s bilo kojim izdavačem), koji inače priprema i nastavak: zbirku dokumenata i fragmenata o Marijani, koja, kao što je objašnjeno i u Pogovoru, još traži svoj oblik, ali i očekuje nove priloge: možda i od vas koji ćete pogledati ovo izdanje. Kao što sam napomenuo u tom tekstu, sve još malo držimo otvorenim.
Ali ovo je Alenova knjiga, koju je on sam jasno
zaokružio, tako da je kucnuo čas da to krene u distribuciju. Nekoliko povezanih
tekstova u kojima se osvrće na svoju anarhističku mladost, nadrealiste,
situacioniste, Besne (Enrages), 1968. – i Marijanu, čiji je uticaj
na njega (i ne samo na njega, kao što smo kasnije saznali) bio presudan.
Glavni tekst, "Pođite sad u svoju potragu, plemeniti vitezovi", nastao je ranije, a sve ostalo tokom prepiske s Reljom i sa mnom, usred pandemije, u periodu 2020–2022. U međuvremenu smo radili i druge stvari, svako na svom terenu, ali to nam je bila glavna zajednička preokupacija. I to kakva, u kakvim okolnostima! Na to već gledam s nostalgijom – iako na ovaj način sve tek počinje, samo u drugoj ravni.
Beskrajno hvala svima koji su pomogli, a to su skoro svi kojima smo se obratili: Bobu Gutjeu (1935–2020), Alis Debor, Branku Aleksiću, Raulu Vanegemu, Reneu Vijeneu – i drugima, odavde, iz Hrvatske, Francuske, Italije, Španije, SAD… Da, tako je to išlo. Sedimo svako u svom sobičku, usred korone, ja ovde u bloku 45, Relja u Zrenjaninu – s tajnom agenticom Miom u Zagrebu – i sa svima njima tragamo za Marijanom… Kako opisati to iskustvo? Ne znam! Ali biće još prilike za priču tome.
Da su neke stvari s Radovanom Ivšićem i njegovom svitom bile drugačije – samo malo manje dementne, na tako malograđanski način – za Marijanu bismo, do Alena Segure, mogli reći: "prva žena Radovana Ivšića", hrvatskog pesnika, člana posleratne pariske nadrealističke grupe. Možda bi nam njegova "autobiografija", koja pokriva period do 1966, otkrila još mnogo toga (taman, mislili smo: Alen Segura nam otkriva Marijanu od 1967. do poznih osamdesetih). Ali Radovan je potpuno izbrisao Marijanu iz svih svojih autobiografskih osvrta, u knjigama i intervjuima, što su oni posvećeni njegovoj kanonizaciji u Hrvatskoj poslušno sledili, tako da se ona nigde ne pominje – iako je njeno prisustvo u nadrealističkoj grupi tako očigledno, ako se pogledaju fotografije, dokumenti i literatura koji se ne mogu prosto precrtati. Potpuno apsurdno ignorisanje, u čije je razloge teško proniknuti – osim bolesne taštine jednog književnog karijeriste (kao što ćemo videti, njegova omiljena forma bile su lovačke, tačnije, lugarske priče).
Tako je, makar u Hrvatskoj, bilo sve do jednog članka iz tamošnjeg tiska, iz 2019, koji je, možda i nehotično, razbucao ceo patos na kojem je počivala ta Radovanova autobiografska "poetika" (dakle, fikcija: njegovo navodno samovanje u "Nepokorenoj šumi" i ostalo; videti Pogovor). Doduše, bez posledica: od velike Ivšićeve retrospektive iz 2015. do danas, sve to je već palo u zaborav. Ali taj članak nam je bio od velike pomoći.
Ni o Alenu Seguri nećete naći mnogo više podatka! U mladosti je imao književnih ambicija, ali nije postao pisac – sve dok 2011. nije objavio taj glavni tekst iz ove knjige, koji nas je i naveo da ga potražimo... Sin španskih anarhističkih emigranata, koji su u Francusku dospeli posle Građanskog rata, rođen u Parizu, 1950, u srednjoj školi se bacio u anarhističku agitaciju, koja ga je, zajedno s njegovim školskim drugarom Reneom Rizelom (Riesel), dovela u kontakt sa situacionistima, Besnima i konačno s Marijanom. Knjiga govori o tom iskustvu. Ima mnogo njih koji bi mogli da dodaju nešto o tom vremenu iz svog iskustva, ali Alenova priča je to uradila na zaista poseban način – i u izvanrednoj prozi, naizgled tako jednostavnoj, nenametljivoj, ali potpuno očaravajućoj. Teren koji smo smatrali poznatim, toliko da smo i pomalo oguglali na njega, odjednom se ukazuje u novom svetlu. Sledi novo buđenje.
Pošto je sve već postavljeno u Anarhističku biblioteku, sa svim ilustracijama i dodacima, pozivam vas da to pogledate, proverite kako deluje, pošaljete svoje sugestije – i ko zna, možda i neki novi detalj o Marijani.
Nastavljamo uskoro, s prvim štampanim primercima.
Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao
a.
š a l j i š t o d a l j e
Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45
Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.
Porodična biblioteka/ Žurnal/ Lista blok 45/ Galerije