O tkanju nove kulture, poslednjim primercima "Tehnike" i Meduzi

[AG]

U ovom žurnalu:

 

1. Naš štand ponovo u MEDUZI, u nedelju, 23. II, od 19.00 do 23.30

2. Poslednji primerci Elilove TEHNIKE

3. Ne "društveni poredak" nego novo društveno tkivo

4. Odjavna špica

 

 

Najavu naše večeri u MEDUZI imate u našem prethodnom žurnalu i na stranici MEDUZE.

 

Sve ostaje kao što je i najavljeno. Paunović i ja smo spremni.

 

U prošlom žurnalu rekao sam da fale samo dve knjige, ali jedna je već doštampana: "H2O i vode zaborava". Sada nedostaje samo "Leto". Ostalog ima dovoljno. U stvari, nikada ne znam koliko da ponesem, pošto ne možemo da ponesemo sve, ali biće dovoljno, nadam se.

 

U nedelju donosim i POSLEDNJA DVA primerka TEHNIKE! To me je zateklo kad sam odvajao knjige za štand. Mislio sam da ima još. Ali nema, to su poslednji primerci onog prvog većeg tiraža (400), koji smo uradili u ofsetnoj štampi, još 2010. Izgleda apsurdno da je nešto išlo tako sporo, ali zapravo nije. Velika je knjiga, tako da pretpostavljam da je otišla kod onih koje je to zaista zanimalo. A kako se nismo ukazivali svaki čas… Moraćemo to da radimo opet.

 

To me malo brine, imam samo taj stari prelom, u koji nisam ulazio celu deceniju... Ili mislim da ga imam, pošto još ne mogu da ga nađem... Nema veze, svakako radimo opet!

Prvi primerci TEHNIKE i Ankina i Ivanova štamparija, 3D+, na Čukarici, podno Banovog Brda (leto 2010). 

To je i najvažnija knjiga koju smo uradili. I uzgred, najveća (skoro 500 str.). Preveo je, čudesno, Nenad iz Erevona, ja sređivao i prelamao, bata Neša korigovao u nizu detalja.

 

Tačnije, to je knjiga s najvažnijom lekcijom: onoj o "tehnici", kao vrsti uma koji se rukovodi samo oportunizmom i efikasnošću, u principu bez ikakvih etičkih preokupacija; odnosno, s lekcijom o "društvu" kao masivnoj tehničkoj organizaciji, koja unapred, zbog svojih ogromnih zahteva u radu, energiji i striktnoj upravi, poražava sve naše snove i projekcije o nekom humanijem ili istinski racionalnom poretku. To je ono što je unapred poražavalo i sve ranije pokušaje radikalnog društvenog preuređenja. O tu džombu se i danas sapliću skoro svi koji pokušavaju da razmišljaju o "društvu" ili da protumače uzroke neuspeha tih ranijih pokušaja.

 

Reč "društvo" stavljam pod navodnike, zato što to obično vidimo kao nešto ljudsko, a nije uopšte. Čovek kao „društveno biće“, tako ide ta priča, živi u "društvu", stremi "društvu", njegovom stalnom poboljšavanju...

 

Ne: čovekova društvenost, dakle osobina, kvalitet, dugo je znala samo za zajedništvo kao glavni društveni odnos. Ta ista ljudska osobina, nagonski, i danas prepoznaje zajedništvo kao jedini ljudski okvir. A naši slavni "društveni odnosi", u konkretnom tipu "društva", koje je dakle masivna tehnička orgamizacija, u stvari nisu ljudski odnosi, već odnosi između funkcija i interesa.

 

Taj poriv za zajedništvom u zatečenim uslovima se tek ponegde razvija u nedvosmislen, živ etički stav. Ali nagon je i dalje tu i odaje nas, u našem ponašanju, čak i kada svesno trabunjamo sve suprotno. Na primer, onu mantru kako "nema besplatnog ručka" – iako smo svi odrasli na besplatnim ručkovima, ne samo kod kuće...

 

Ali tako je i sada: ono zahvaljujući čemu uspevamo da preguramo dan – ili zbog čega se još nismo ubili – nisu pravna država, dobri zakoni, "institucije koje rade svoj posao", fantastični materijalni uslovi ili liberalna "normalnost" (kapitaliizam u kojem sve teče lepo i glatko, za neke) već ono što je ostalo od duha zajedništva i bezuslovne uzajamne podrške.

 

To je ono što nas još drži za život – ili bi trebalo da nas drži. To pravo društveno tkivo – ne dakle "društveni poredak", ne odmah institucije i zakoni, već društveno tkivo koje još opstaje između nas – sada je krpa. Zanemareno, prepušteno inerciji čisto privatne sfere, falsifikovano kao "aktivizam", "socijalna politika" i "dobročinstvo", neprepoznato kao ključni oslonac.

 

U postojećim uslovima, naravno da je lakše kada lift radi (institucije, zakoni, država, ekonomija), nego kad ne radi. Ali to je ono što nam pomaže da obavljamo svoje funkcije: radne, potrošačke, korisničke, glasačke. Od toga nikako ne možemo praviti ljudsku vrednost, dakle politički cilj, i još tako isključiv, kao što se sada podrazumeva. Tako samo reprodukujemo postojeće opšte uslove i same sebe kao funkcije, dakle kao korisne idiote ove naopake kulture, a ne kao prava ljudska bića. 

 

Ilustracija iz bukleta Džon Zerzan, "Tkanje" (2021) + Bar Tolken: "Jedno veče u dobro istkanoj kulturi (Navaho)" (1979). Figura na slici prikazuje Plejade ili Vlašiće, prema viđenju Navahoa.

  

 

Eto na čemu bi trebalo raditi, dok smo još pri snazi. Treba štrikati, plesti, vesti, uplitati, kititi novo društveno tkivo (dakle, doslovno socijalističko), isključivo odozdo i između nas (i zato anarhističko).

 

To je predlog anarhije/ blok 45, otkad postoji, mada smo i mi morali proći put od jake, ali maglovite intuicije do nekih jasnijih artikulacija. 

O tome ćemo tek pričati, ali i ova najuopštenija zapažanja dovoljno jasno pokazuju kakav nas jaz deli od onih koji se sada zamajavaju svime suprotnim, i to još u ime "revolucije" ili "slobode".... "Pravna država", institucije, vlast, moć, "društveni značaj" i naravno, reč koja sve to sažima, "V..." Kakav domet, kakve preokupacije!

 

Ali nisu svi u toj pomami. Možda još neko u tom predlogu prepozna pravo uzbuđenje. Treba videti šta bi to sve moglo da znači. 

Elil, ispred svoje kuće nadomak Bordoa, 1986.

Uglavnom, Elilova TEHNIKA – na koju sam se ovde nadovezao i s nekim stvarima o kojima ne govori, ali na koje nas opet upućuje – suočava nas s nečim od kardinalnog značaja. Ako nas nešto unapred i do te mere poražava, valjda bi to trebalo da bude prva tema naših razmišljanja o ljudskom stanju, a ne poslednja – mada najčešće nije nikakva tema. Toliko sluha za te činjenice imaju oni koji se danas šepure kao neki društveni mislioci ili kritičari. Ali mi ne moramo da sledimo njihov primer. Čitajmo Elila, uzmimo to u razmatranje.

 

Eto, da ispratimo ove poslednje primerke TEHNIKE s još nekoliko predloga za razmišljanje.

 

Nenade, bata Nešo, spremajte se za novo izdanje!

 

Vidimo se u nedelju, u MEDUZI.

 

Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao

 

a.

 

š a l j i   š t o   d a l j e

 

NEPREKIDNI POTLAČ ANARHIJE/ BLOK 45

 

DISTRIBUCIJA, PODRŠKA, DALJA RAZRADA

 

anarhija/ blok 45: knjige, bukleti, žurnali

 

Anarhistička biblioteka (zajednička arhiva)

 

Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45

 

Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.

 

Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.