Gargojlo javlja: ponovo u MEDUZI (nedelja, 23. februar)
AG
U ovom žurnalu:
1. MEDUZA, Drug-Jevremova 6, nedelja, 23. II, od 19.00
2. Dnevnik jedne pomame
3. Bez regrutacije, bez legitimisanja
4. Odjavna špica
"... Neka mlada osoba danas se nalazi u drugačijoj situaciji: njoj je mnogo teže da na buržoasku klasu gleda objektivno, očima druge društvene klase. Razlog tome je trijumf buržoazije, to što je uspela da radnike i bivše kolonijalne seljake pretvori u malograđane. Ukratko, kroz neokapitalizam, malograđanština postaje ljudsko stanje. Oni koji su rođeni u toj entropiji, nikako ne mogu da se metafizički postave izvan nje. S tim je gotovo. Zato pokušavam da isprovociram mlade. Oni su verovatno poslednja generacija koja vidi radnike i seljake; sledeća generacija će oko sebe videti samo tu malograđansku entropiju."
— P. P. Pazolini, Povratak svitaca, IV deo: Komunizam, "Apologija", 1968.
Brat Paun i ja postavljamo štand, bićemo tamo u nedelju,
23. februara, od 19.00 do recimo 23.30.
Pošto je za februarski program MEDUZE trebalo odmah smisliti neki naslov, s nogu sam im javio, "Gargojlove zimske čarolije" – stajao sam u gomili smeća, na travnjaku kod "Maksijevog" parkinga, po musavom zimskom danu, ovde u bloku 45 – iako je raspoloženje, iz mnogo razloga, daleko od čarobnog. Ali nije ni tako loše, i onda idemo.
Od svega, nedostaju samo dva knjiška naslova ("Leto" i "H2O i Vode zaborava"), s tim što ću jedan možda stići da uradim do nedelje ("H2O"). Ali opet ima sasvim dovoljno toga, a s dva naslova manje možemo da prođemo za jedno izlaganje (fajlovi su ionako uvek dostupni).
Ne znam koliko te naše stvari u ovoj političkoj euforiji mogu dopreti do nekoga – ali možda mogu upravo zbog toga, jer znam da ima i onih za koje ta euforija nije nikakva hrana. Euforija nije ni entuzijazam, ni egzaltacija, zbog nekog dobrog iskustva ili ideje, to je samo moj komšija s petog sprata koji duva u pištaljku, jer ne zna ni za šta bolje. Ovde znamo za bolje.
To sam podrobnije objašnjavao u poslednjih nekoliko žurnala, kao i toliko puta ranije. I nastaviću s tim, na ovaj ili onaj način. Usred prave provale svega starog i buđavog, ipak imamo novo stanje, jasnu demonstraciju mentaliteta s kojim ćemo tek imati posla, na svakom planu i koraku. Između ostalog, nismo dobili još nekoliko generacija u kojima se probudila plemenita klica bunta i slobodarstva, već zaraženih virusom politike, u najplićem i najograničenijem smislu, politikom kao pomamom. To se u ovom trenutku i ne može potpuno sagledati. Ali može donekle, možda dovoljno za bolju orijentaciju.
Ipak, ne znam kako će to od sada ići i u ovoj našoj stvari. To ne mora da ima nikakve posledice po naše izdavaštvo i distribuciju, to uvek ima smisla, zbog konkretnih pojedinaca, znanih i neznanih, koji se ne odriču nezavisne, kritičke misli, pa kud puklo da puklo. A već je znalo da pukne, na raznim relacijama, ne samo kod mene, nego i kod nekoliko drugara koji su imali slična iskustva, s bližnjima, poznanicima, u nasumičnim susretima. Nisu pokazivali pravu emociju, pravi žar... Nešto su mislili, svojom glavom, gledali svojim očima. Nedopustivo.
Nekome sa strane teško je dočarati dokle to sada ide.
Realno, iako to srećom nikako nije cela priča, upućeni smo na jedan poseban sloj te novovekovne malograđanštine, koja sada obuhvata sve klase i skoro sve uzraste – i koja je odavno postala ljudsko stanje, kako je to govorio Pazolini. Svi smo takvi, manje ili više, jednostavno smo primorani na način života koji luči taj mentalitet (korisnički, potrošački, sledbenički, suštinski pasivan). To nam je polazna tačka, i onda se čupamo iz toga. Ali mnogi se ne čupaju, niti im to pada na pamet. Ostaju fiksirani u tome.
To je svet koji još pomalo čita, koji često ima veze s "kulturom", umetnošću, medijima, političkim aktivizmom, akademijom, i koji sebe vidi kao nekakvu "alternativu". Upravo oni su se pokazali najpodložnijim ovoj euforiji, kao što su inače najpodložniji svakoj manipulaciji, upravo zato što gutaju koješta – sa ekrana, najmanje iz knjiga – i ne promišljaju ništa.
Kao što primećuje Paunović, to ne znači da u trenutku kada čitaju nešto od Debora, Elila, Benjamina ili AGG-a to ne dopire do njih, odnosno da njihove pozitivne reakcije nisu iskrene. Ne, samo što sve to kod njih ostaje komotno razdvojeno: nešto im je dobro kao štivo, ili im imponuje da se izlažu takvim stvarima, malo "zahtevnijim", ali to razdvajaju od svoje svakodnevne rutine, previše ubeđeni u njenu ispravnost ili samo neminovnost, iako nas svako od tih "dobrih štiva" poziva na bespoštedno suočavanje sa sopstvenim starim navikama, misaonim i drugim. (To suočavanje nije nikakvo samomučenje, to je blagotvorno, oslobađajuće.)
Politika, u smislu borbe za vlast, ali i fascinacije vlašću i MOĆI – što nije isto, budući da moć ili "značaj" može opiti i one koji nemaju vlast, kao što se sada dešava sa studentima i ostalim učesnicima ovih protesta – sigurno je jedna od najgorih, u stvari najgora među tim starim navikama kojih se treba temeljno otarasiti. Umesto toga, već mesecima gledam opšte valjanje u tome.
Da, to vam je najmanje pola ove liste i čitateljstva anarhije/ blok 45. Svestan sam toga odavno, ali sada kada se ta malograđanština – mlađa, starija, sa ili bez indeksa – oslobodila svih stega, to je postalo nesnosno. I to onda vodi u razne scene. Ne mora da znači da će ih biti i sada, ali raspoloženje je ipak daleko od onog veselja s kojim smo ranije pripremali naš mali štand.
Eto, makar se ne može reći da ovde stalno "vrbujemo" nekog! Naprotiv, rasterujemo.
Ali verujem da će se u Meduzi pojaviti i dobar deo onih koji još odolevaju. Slučajne ili nove posetioce nećemo legitimisati nikakvim trik-pitanjima, kao što su oni našmrkani "politikom" znali da legitimišu nas.
Samo pričam otvoreno, kako drugačije.
Dobro razmislite pre nego što dođete! A to znači, razmislite makar malo... ne samo o tome.
Za koji dan, još jedno podsećanje.
Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao
a.
š a l j i š t o
d a l j e
NEPREKIDNI POTLAČ ANARHIJE/ BLOK 45
DISTRIBUCIJA, PODRŠKA, DALJA RAZRADA
anarhija/ blok 45: knjige, bukleti, žurnali
Anarhistička biblioteka (zajednička arhiva)
Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45
Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.