Gargojlo javlja: novosti na stranici anarhije/ blok 45

[AG]

U ovom žurnalu:

 

1. Valter Benjamin, još jedno poglavlje "Kritičke biografije"

2. Hugo Bal, konačno i u Anarhističkoj biblioteci

3. Bukleti: "Uradi sam"

4. Odjavna špica

 

 

Nema nekih velikih novosti, ali ima mnogo malih. Na neke ću ovako skretati pažnju, ali to inače možete videti ako odete na našu stranicu i pođete od onoga što vas zanima.

Pre nego što nastavim, samo jedna napomena, za novo čitateljstvo ovih Žurnala: "naša stranica" je samo anarhija/ blok 45; "Anarhistička biblioteka" je zajednička arhiva, koju vodi nas nekoliko, uglavnom iz Hrvatske i Srbije (inicijatori su iz Istre, a ja sam im bio prvi ili drugi jatak; prvo je to bila samo arhiva na engleskom, a s/h arhivu smo, na njihov predlog, otvorili 2012). Tamo ubacujem mnoge tekstove s naše stranice, ali ne baš sve. Ta zajednička arhiva inače nam je od ogromne pomoći, zbog svog odličnog web/ html prikaza, na koji ćete često naići u linkovima. 

 

WB, 1937, foto Gisèle Freund.

 

Hauard Ajlend i Majkl V. Dženings: Valter Benjamin: Kritička biografija (2014)

 

Sada je tu i celo Treće poglavlje, "Shvatanje kritike: Berlin, Minhen i Bern, 1915–1919".

 

To sam imao u vidu i kada sam prošle godine uradio prva dva poglavlja: ideja je bila da se predstavi Benjaminov ključni formativni period, od prvih školskih dana do sticanja doktorata iz filozofije, krajem 1919. To sam tek ovako zaokružio. Tako dobijamo ono što sam povodom prva dva poglavlja opisao kao "Portret mislioca u mladosti", ali čemu je tada ipak nedostajao ovaj segment. 

 

U tom trećem poglavlju, stvari počinju da se zahuktavaju. Na scenu stupaju Dora Polak (koja se pojavljuje pri kraju drugog poglavlja), Geršom Šolem i drugi. Ko je upoznao Benjamina i Ernsta Bloha, koji će postati najbliži prijatelji? Ako niste već čitali englesko izdanje, ne biste nikad pogodili. Hugo Bal i Emi Henings! Valterove i Dorine prve komšije iz Berna!

 

Ipak, glavna stvar je način na koji autori obrađuju svaki pedalj Benjaminovog puta, od njegovog učešća u "Omladinskom pokretu" i rane ezoterije, do prvih zrelih tekstova. Kada sam samo čitao knjigu, taj rani period bio mi je malo naporan. Istorijski kontekst mi je držao pažnju, to se nikako ne sme zanemariti (situacija u Nemačkoj, do Prvog svetskog rata), kao i odlično dočarani društveni štimung tog vremena – kako su ti ljudi živeli i opštili, što iz ove perspektive deluje potresno nestvarno – ali zašto obraćati toliku pažnju na prve spise jednog nadobudnog gimnazijalca, makar to bio i Benjamin? Kada kroz to prođete malo pomnije, što prosto morate kada prevodite, vidite zašto. Čitaocima koji ne žure kroz tekst, kao što je meni, nažalost, u dobroj meri prešlo u naviku (često žurim da vidim da li bi nešto "vredelo prevesti", umesto da se ne opterećujem time), to verovatno neće promaći.

 

Nastavljam s tim, iako zaista ne znam hoću li to uopšte završiti. Podrazumeva se da je zahtevno (nije, dakle, samo biografija, nego i detaljna analiza svih njegovih najvažnijih tekstova), ali prosto, mnogo je golemo. Pored drugih stvari koje me vuku, tu je i ono što me baš i ne vuče, ali se mora (begam od toga koliko mogu, ali ne mogu baš od svega). Ali videćemo. Za sada, tu je jedan povezan i dobro zaokružen odlomak.

 

Hugo Ball, Sant’Abbondio, Švajcarska, 1927.

 Bekstvo iz vremena: Izbor beleški iz dnevnika Huga Bala (1910–1917)

 

"Ekonomski i politički predlozi više nisu dovoljni... Ono što je neophodno jeste savez svih ljudi koji žele da umaknu mehaničkom svetu, način života koji se opire pukoj korisnosti. Orgijastična posvećenost otporu svemu što je prihvatljivo i upotrebljivo." (1: 1910–1914)

 

"Pobuna u materijalističkoj filozofiji mnogo je potrebnija od pobune masa." (4. XII 1914)

 

"Najkraći metod za samopomoć: odustati od dela i od svog postojanja napraviti predmet energičnih eksperimenata u obnovi života." (10. XI 1915)

 

"Sve funkcioniše; samo čoveka više nema nigde." (5. III 1916)

 

"Sve više mislim kako kabare treba da postavim na noge i onda dignem ruke od svega." (21. IV 1916)

 

"Glavni časovnik apstraktne epohe je eksplodirao." (18. IV 1917)

 

"... Sada imam drugi sistem. Želim da to radim drugačije. Postao sam mnogo podozriviji. Izjavljujem da su svi ti ekspresionizmi, dadaizmi i ostali izmi, najgora buržujština. To je buržoasko, sve. Zlo, zlo, zlo." (Hugo Bal, pismo Tristanu Cari, Askona, 15. IX 1916.)

 

 

Kad smo već kod Huga Bala... Ono što je od dade trebalo ubaciti u Anarhističku biblioteku kao prvo (tamo negde 2013–2014, kada sam počeo s tim), ubacio sam tek ove godine!

 

Tu je i jedan značajan dodatak: tri Balova pisma Tristanu Cari, iz perioda njegovog prvog povlačenja iz dade, od jula do novembra 1916. Obavezno štivo za svakog ko mari za dadu – ali i traži način da zaista raskine s varvarstvom ove kulture. Hugo Bal tu ne štedi ni dadu, iako njegov lični izbor sigurno nije bio za svakog (katoličanstvo, zagledano u pravoslavlje, sve u novalisovski idealnom izdanju). Nekim kritičarima to je glatko promaklo, kao Grejlu Markusu, koji je u "Tragovima karmina" Balovo povlačenje iz dade olako opisao kao prost slučaj "kapitulacije"... Ali on je doslovno težio "Bekstvu iz vremena", radikalnom udaljavanju. Posle jedne kraće međufaze, one "politički angažovane", u kojoj je upoznao i Bloha (kolegu iz jednog radikalnog lista koji je izlazio u Švajcarskoj) i Benjamina (bez mnogo razmene, iako je Benjamin kasnije s Blohom i Šolemom raspravljao o nekim Balovim kritičkim spisima iz tog vremena), izveo je to koliko je mogao, u toj izmučenoj koži koja je bila samo njegova, sa svim priraslicama koje su ga držale za staro, ali pokazao je tu težnju i zaista izašao iz svake ohole i koristoljubive ljudske aktivnosti. Njemu duhovno najbliži dadaista, Arp, pokazao je da se to može izvesti i drugačije, bez odricanja od dobrog duha dade: od sopstvenog kreativnog i ludičkog naboja. Ali opet su se dobro slagali, čak i u toj Balovoj poznijoj fazi. Ista težnja, različiti putevi, to se uvek mora dopustiti.

Arp i Hugo Bal, Pompeji, april 1925.

Kako je to i dalje samo izbor beleški, makar i poveći, to ostaje otvoreno. Davno sam najavio prevod Balovog dnevnika u celini; kad sam skoro pogledao dokle sam stigao, iznenadio sam se kad sam video da sam uradio skoro dve trećine... Ali ni za to ne znam da li ću uspeti da uradim do kraja, iako zaista nije previše obimno – sigurno ne kao Benjaminova biografija! Činjenica je da taj drugi deo dnevnika, posle dade, jednostavno ne može biti toliko zanimljiv, makar meni; ali opet je to u celini jedan od najvažnijih dokumenata XX veka.

 

 

DADA DADA DADA

Samo bacite pogled, neki bukleti su preformatirani, s koricama u boji (tamo gde su originalne ilustracije inače u boji) i nekim proširenjima.

 

I dalje me mami da napravim još veći izbor tekstova berlinske dade, što je sada pokriveno bukletom u kojem sam sabrao neke njihove najvažnije tekstove (pored još nekoliko pojedinačnih naslova: Hana Heh, Raul Hausman, Hilzenbek), ali to je i dalje tek delić onoga što je ta frakcija dade, za svega 2-3 munjevite godine, ostavila za sobom.

 

 

BUKLETI, "Uradi (skoro) sam"

 

Inače prebacujem buklete, kako koji ode, u novi format, 13,5 x 20 cm, umesto "čistog" A5. To ne utiče mnogo na ono što ćete dobiti u svojoj štampi, ako nešto odštampate samo zbog čitanja. Ali ako baš hoćete da dobijete sveščice kao što su naše, onda – pored štampe korica na nekom debljem papiru (koristim "slonovača" i svetlo sivi, od 160 gr) – to ipak morate odneti na opsecanje, na taj novi format (opsecanje ide uvek, ali ovde se to mora uraditi s tri strane, umesto samo s desne, kad je "čisti" A5). Prvo sve uheftate (treba vam ona dublja heftalica, ako nemate, onda malo dovijanja), presavijete, malo ispresujete i odnesete na opsecanje. (Podrazumeva se da sve, i korice i telo bukleta, uvek štampate u "actual size".) U štamparijama, klasičnim ili digitalnim, to nije nikakav problem, samo ako imaju malo dobre volje; samo im kažete 13,5  x 20, i to je to. Nije isključeno da vam za buklet, dva, deset ili više, to urade za džabe.

 

Naravno, buklete koji vas zanimaju možete dobiti i od nas, ako ih trenutno ima. Za sada, tu je skoro sve, uglavnom u starom i ponešto u novom formatu.

 

Nastavljamo uskoro, s još nekim podsetnicima.

 

Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao

 

a.

 

š a l j i   š t o   d a l j e

 

NEPREKIDNI POTLAČ ANARHIJE/ BLOK 45

 

DISTRIBUCIJA, PODRŠKA, DALJA RAZRADA

 

anarhija/  blok 45: knjige, bukleti, žurnali

 

Anarhistička biblioteka (zajednička arhiva)

 

Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45

 

Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.

 

Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.