Valter Benjamin: Portret mislioca u mladosti
AG
U ovom žurnalu:
1. H. Ajlend i M. Dženings: "Valter Benjamin: kritička biografija" (2014), Uvod i prva dva poglavlja
2. Radovi u toku
3. Odjavna špica
"Svaki redak koji danas uspemo da objavimo – ma koliko bila neizvesna ta budućnost kojoj ga poveravamo – pobeda je izvojevana nad silama mraka." — Valter Benjamin, iz pisma Geršomu Šolemu, 11. januar 1940.
"U ovako bezizlaznoj situaciji, ne preostaje mi ništa drugo nego da sve okončam. Ovaj gradić u Pirinejima, u kojem me niko ne poznaje, biće mesto u kojem se moj život završava. Molim vas da prenesete moja razmišljanja mom prijatelju Adornu i da mu objasnite okolnosti u kojima sam se našao. Nemam više vremena za sva pisma koja bih tako rado napisao." — V. Benjamin, 25. IX 1940, Hotel de Francia, soba 4, Portbou, Katalonija.
"... Ali izgubljen je taj pogled na svet iz perspektive mrtvih, kao da ovaj leži pred njim u pomračenju Sunca; ili kao što bi mogao izgledati u očima iskupljenih; ili prosto kakav jeste. Večno tužni pogled na smrt, koji pruža svu toplinu i nadu u ovom hladnom životu." — T. W. Adorno, „Zu Benjamins Gedächtnis“ (1940), Über Walter Benjamin, Suhrkamp Verlag, Frankfurt, 1968, 1990.
Walter
Benjamin: A Critical Life, by Howard Eiland and Michael W.
Jennings The Belknap Press of Harvard University Press, 2014.
768 str., http://www.hup.harvard.edu/features/walter-benjamin.html
Prevedeni odlomci (u celini i povezano):
00. Uvod (Ajlend i Dženings),
01. Jedno berlinsko detinjstvo (1892–1912)
02. Metafizika mladosti (1912–1914)
+ pregled sadržaja i impresum originalnog izdanja
Sve možete odmah pogledati i preuzeti u Anarhističkoj biblioteci:
Pre dobrih osam godina skrenuo sam pažnju na ovu biografiju, preveo njen Uvod, priložio pregled sadržaja i impresum, i od svega toga napravio mali buklet. Kako je reč o ogromnoj knjizi (768 str., malo veći format), pomislio sam i da bi to moglo podstaći nekog izdavača na saradnju u toj stvari. To je mogla biti samo vrlo maglovita pomisao, praćena uobičajeno pomešanim osećanjima kad se nešto očekuje od (neodređeno) "drugih izdavača"...
Glas se pomalo proširio, taj materijal iz 2014. čitan je i na radiju, distribuirano je par stotina bukleta (uglavnom ovde i u Zagrebu), mada su, naravno, oni koji mare za Benjamina, a naročito oni koji ga smatraju za deo svog stručnog zabrana, morali znati da se ta knjiga pojavila, i bez mene.
Bilo kako bilo – ništa nije bilo. Osam godinica proletoše za čas. Nije bilo nikakvih signala od drugih izdavača. Ali početkom ove godine, na podsticaj zaista posebnih okolnosti (ne baš pozitivnih, ali eto, posebnih), došlo mi je da nastavim s prevođenjem te knjige, doduše i dalje samo probe radi.
Specifična je stvar, biografija jednog mislioca, s milion citata iz njegovih dela i prepiske: trebalo je pronaći i uvežbati najbolji način za obeležavanje takvih mesta, budući da su autori za sve citate navodili samo izdanja na engleskom, tako da je sve trebalo preusmeriti na nemačka izdanja i naše postojeće prevode. (Ako možete da zamislite, šta znači tražiti frazu iz nekog eseja ili pisma, na osnovu engleskog, u fajlovima Benjaminovih sabranih dela na nemačkom – srećom dostupnih kao PDF – gde svaki tom ima oko 2000 stranica...) Tu je bila i masa drugih detalja, koji čitaocima ne znače ništa, iako mu zapravo omogućavaju čitanje.
To sam uvežbao na prvom poglavlju i malo slobodnije kročio u drugo, onda prekinuo s tim da bih radio Dišana, pa se evo sad vratio na to. Nije bilo tako strašno. Ti tehnički detalji (nazovimo ih tako), zaista su davež, ali knjiga je odlična – izuzetna! – i to vas onda samo nosi dalje.
Pored "Uvoda", tu su sada i prva dva poglavlja: "Jedno berlinsko detinjstvo: 1892–1912" i "Metafizika mladosti: 1912–1914". Benjaminove ključne formativne godine, detinjstvo i studentski dani, u jasno zaokruženom izlaganju. Odatle i ovaj radni naslov: "Portret mislioca u mladosti."
Jeste, sve je moglo da se naslovi i drugačije, recimo, "Kako su se kalili štreberi". Benjamin je svakako bio štreber, ali ne gubimo iz vida: nije svaki štreber Benjamin. (Parafraziram nešto što je Sartr rekao o Valeriju, pred sudom francuskih staljinista, koji su ovoga otpisali kao "malograđanskog intelektualca"...). Drugo, taj "štreber" nije bio samo knjiški moljac nego je i živeo toliko intenzivno i kreativno da nas, ljude ovog doba, to može ne samo da zapanji ili ponese, nego i da ubije u pojam. Ovo nije neko šaljivo upozorenje.
Ali opet mislim da je neodoljivo. Prava bura počinje tek u nastavku, posle tih prvih poglavlja, koja pokrivaju njegovo detinjstvo i ranu mladost. Ali svakako se vredi zadržati na tom formativnom periodu, koji se podudara i s jednim od ključnih perioda evropske istorije, koja nam evo i ovih dana izlazi na nos, sa svim svojim blistavim pretpostavkama, vrednostima i dometima.
Ne znam da li ću nastaviti – nezavisno od (ne)interesovanja drugih izdavača, to nikada nije ni bilo presudno – iako je sigurno vredno truda. Golema je knjiga, ogroman zalogaj, možda prevelik. Tu je uvek i zov drugih stvari... To ćemo još videti, ali evo jednog dobro zaokruženog odlomka, pogledajte to malo!
Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao
a.
š a l j i š t o d a l j e
Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45
Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.
Porodična biblioteka/ Žurnal/ Lista blok 45/ Galerije