CAT programi - koristite li ih?
rmarw
CAT alatke (computer aided translation) mnogo olakšavaju prevod.
Uglavnom je riječ o komercijalnim programima i uglavnom rade na Windowsu.
Od besplatnih sam nakon kratkog traženja našao OmegaT
(http://www.omegat.org/) i nisam ga još isprobao.
Moj osnovni alat je Wordfast koji koristim u Classic verziji kao dodatak
Wordu. Nažalost, radi samo u Wordu jer je pisan u VB. Međutim, postoji i
samostalan program koji se zove Wordfast Pro dostupan i na Linuxu. Ako
skinete Pro verziju, vidjećete da da program prihvata samo DOC datoteke,
pa ih kao takve i sačuvajte u OO prije ubacivanja za prevođenje.
Wordfast Pro:
<http://www.wordfast.com/store_download.html>
Wordfast Classic:
<http://www.wordfast.net/index.php?whichpage=downloadpage&lang=engb>
Ograničenja se tiču TM (translation memory) koja prihvata samo 500 TUs
(translation units). Čak i ovo je dovoljno za manje prevode od oko
2000-5000 riječi, što zavisi od teksta i segmentacije.
== Kako sve radi ==
Za one koji se prvi put sreću sa ovim slijedi malo pojašnjenje. CAT
alatke prvo podijele tekst u TUs i to su najčešće rečenice. Zatim ih
program prikazuje, jednu po jednu, a vi ih prevodite. Original i prevod
se čuvaju u "translation memory". Ako program prepozna da ste rečenicu
već preveli, ubaciće sam prevod, ako je prevod djelimičan (zavisi od
"fuzzy match" podešavanja) prevod se prikazuje uz upozorenje da nije
stoprocentan.
Na primjer, preveli ste ovo i rečenice su u memoriji:
"Please click on Next button to continue."
"Kliknite na dugme 'Dalje' za nastavak"
Ako sad nastavite sa prevodom, sljedeća rečenica:
"Please click on Next button to continue."
Automatski se prevodi sa:
"Kliknite na dugme 'Dalje' za nastavak"
Uz informaciju:
100% match.
Ali, rečenica:
"Please click on Confirm button to continue."
Će se prevesti:
"Kliknite na dugme 'Dalje' za nastavak"
Ali uz jasnu napomenu:
80% match.
Ostaje vam samo da izmijenite 'Dalje' u 'Potvrdi'.
== Glossary i Placeables ==
Druga bitna stvar su Glossary i Placeables. Glosar omogućava da svi
prevodioci koji rade na pojektu usaglase terminologiju, a osim toga,
termini u glosaru su i "placeables" (nešto kao nepromjenjive znakovne
niske), pa se uz tastatrurne prečice brzo ubace u prevod.
Na primjer, u tekstu koji prevodite stalno se spominje "General Public
Lisense (GPL)", i to ubacite u glosar kao "Општа јавна лиценца (ОЈЛ)".
Ako sad naiđete na taj termin u tekstu, odaberite ga i ubacite prečicama
ili kucajte "Оп" + TAB da se u tekst ubaci čitav termin.
Placeables su, između ostaloga i brojevi. Nema više bjesomučnog
prekucavanja...
***
To je to ukratko. Ako koristite ove programe javite svoja iskustva.
Posebno me interesuje šta se dešava u Linux svijetu kad su CAT alatke u
pitanju, i da li je neko koristio OmegaT.
I naravno, cilj svega je da podignemo lokalizaciju na još viši nivo uz
laksi, organizovaniji i jezgrovitiji rad. Zamislite samo zajednički
glosar koji se uređuje samo sa jednog mjesta i koji se koristi u CAT
alatima.
--
R.
Часлав Илић
> [...] Zamislite samo zajednički glosar koji se uređuje samo sa jednog
> mjesta i koji se koristi u CAT alatima.
Ја замислио, извео, писао о томе:
http://groups.google.com/group/sorta/browse_thread/thread/e9398b59c5cfbb08?hl=sr
http://groups.google.com/group/sorta/browse_thread/thread/b335b543b83ed72a?hl=sr
Заједнички, уређује се на једном месту, користи се у ЦАТ алатима.
Часлав Илић
> To je to ukratko. Ako koristite ove programe javite svoja iskustva.
> Posebno me interesuje šta se dešava u Linux svijetu kad su CAT alatke u
Од могућности које си дао за пример, преводилачке меморије даје више
постојећих ПО уређивача, а предлоге из појмовника (са уметањем на пречицу с
тастатуре) засигурно Локализуј (
http://techbase.kde.org/Projects/Summer_of_Code/2007/Projects/KAider).
Од битнога што ниси поменуо (мени лично у ствари далеко најбитнијег), ту је
разликовање изворног текста, било претходног и тренутног у мутним порукама,
било оног из предлога преводилачке меморије и тренутног (у Локализују:
http://techbase.kde.org/Localization/Concepts/PO_Odyssey#Lokalize).
Кад сам то рекао, онда ћу рећи да сам покушао да користим и Локализуј, и
друге сличне уређиваче (К-бабел, Поедит...), али ми основна поставка сваког
од њих иде на живце, добрано премашујући горепоменуте користи (од којих неке
дољивљавам и као антикористи, в. ниже). Проблем је што, прво, разбацају
елементе поруке свуд по екрану, чиме отежавају уочавање свих показатеља
сопственог контекста поруке, и друго, никако или скрајнуто и најсажетије
дају преглед претходних и наредних порука, чиме отежавају праћење положајног
контекста.
Даље, углавном сви ови уређивачи покушавају да апстрахују формат, да се
поред ПО-а може радити и с другим форматима (теоретски с „било којим“), чиме
жртвују потпуну прилагођеност ПО-у. Како не видим тачно никаквих користи од
тих других формата (нпр. ИксЛИФФ-а), онда ово апстраховање по цену непотпуне
прилагођености ПО-у доживљам као чисту ману.
Тек Виртал (http://translate.sourceforge.net/wiki/virtaal/screenshots)
донекле одговара мом укусу по питању диспозиције основних елемената поруке,
али се, чини ми се, једнако игра апстраховања формата. Заправо, тренутно
највише нагињем „ПО режимима“ које поседују неки општи уређивачи текста,
тако да се све покушавам да се наканим да испробам неки (мотивацију отежава
што сам сигуран да не бих издражао да не покушам да допуњавам шта им фали,
гањам се са одржаваоцима :)
Преводилачку меморију схватам као мало корисну покрај ПО система мутних
порука с претходним пољима које уводи стапање са шаблоном. Штавише, сматрам
је и потенцијално штетном, јер сам приметио да многи преводиоци просто
прескачу поруке које се 100% поклопе (тј. прво ураде „груби превод“ преко
меморије, па онда крену да прегледају <100% поготке); 100% поклапања на
кратким порукама значи то мање што су норме циљног језика удаљеније од
изворног, тј. што је превод зависнији од контекста. Системско превођење
истог текста изнова указује или на лош стил изворног материјала (тзв.
прогутана мотка) ако га корисник види (када се на то лако укаже ауторима
слободног софтвера), или проблем удвостручавања истог ко̑да кроз различите
пројекте (ретко са слободним софтвером) и непостојања механизма за ажурирање
превода на нови материјал (какав чине алатке Геттекста, односно радни ток
који успостављају).
Против предлога из појмовника свакако немам ништа, али како је ово могућност
дате преводилачке алатке, сматрам да је много моћније ако се успостави
независна, накнадна, аутоматска терминолошка овера превода. Овим ствари
постају модуларне: свако преводи како и чиме жели, а оверивач покреће ручно
опет ко жели, или је чак намештен да периодично пролази кроз цео преведен
материјал (нпр: сваке ноћи, тако да ујутру може да се погледа веб страница
са свим могућим проблемима). Аутоматска овера притом не мора бити ограничена
на терминологију, већ на апсолутно све што је могуће проверити (правопис,
обележавање...)
rmarw
Davaću primjere iz Wordfasta jer ga svakodnevno koristim.
> Од битнога што ниси поменуо (мени лично у ствари далеко најбитнијег), ту је
> разликовање изворног текста, било претходног и тренутног у мутним порукама,
U WF fožeš postaviti dvije TM, prva je glavna i u nju se može upisivati,
a druga je "background" i iz nje se samo čita, a u fuzzy matches
prioritet se daje background TM.
Ova pozadinska TM može biti na mreži prevodilačke agencije; u tom
slučaju prevodioci šalju svoje lokalne TM koje prolaze provjeru i zatim
postaju dio glavne TM. Ili agencija uz projekat pošalje segmentovan
tekst uz TM.
Mala digresija: ako misliš na fuzzy logic, onda je to fazi logika, a
prevod ne može biti mutan (kao što smo onomad raspravljali).
> дољивљавам и као антикористи, в. ниже). Проблем је што, прво, разбацају
> елементе поруке свуд по екрану, чиме отежавају уочавање свих показатеља
> сопственог контекста поруке, и друго, никако или скрајнуто и најсажетије
> дају преглед претходних и наредних порука, чиме отежавају праћење положајног
> контекста.
Mi ovdje ne radimo umjetničke prevode. Kontekst nije toliko potreban.
Uostalom, prečicama prođeš kroz segmente kao što bi čitao teskt i eto
konteksta.
> Како не видим тачно никаквих користи од
> тих других формата (нпр. ИксЛИФФ-а), онда ово апстраховање по цену непотпуне
> прилагођености ПО-у доживљам као чисту ману.
Nije mi sasvim jasno šta podrazumijevaš pod apstrahovanjem?
> Преводилачку меморију схватам као мало корисну покрај ПО система мутних
> порука с претходним пољима које уводи стапање са шаблоном.
Šta je stapanje sa šablonom?
> Штавише, сматрам
> је и потенцијално штетном, јер сам приметио да многи преводиоци просто
> прескачу поруке које се 100% поклопе (тј. прво ураде „груби превод“ преко
> меморије, па онда крену да прегледају <100% поготке);
Pa sad. To što neko aljkaovo koristi alat ne znači da je alat loš, zar ne?
> 100% поклапања на
> кратким порукама значи то мање што су норме циљног језика удаљеније од
> изворног, тј. што је превод зависнији од контекста.
Može i ne mora da znači. U tehničkim prevodima kao što su uputsva
najčešće je 100% - 100%.
> Системско превођење
> истог текста изнова указује или на лош стил изворног материјала (тзв.
> прогутана мотка)
Ovdje već pričaš o loše obavljenom poslu. Loš prevod je loš prevod, sa
ili bez alatki.
> Против предлога из појмовника свакако немам ништа,
Pojmovnik (ili glosar) je samo dio složene slagalice.
> дате преводилачке алатке, сматрам да је много моћније ако се успостави
> независна, накнадна, аутоматска терминолошка овера превода.
Što je komplikovanjije nego sve gorepomenuto, i manje pouzdano. Zar nije
logičnije da prevodilac odmah zna koji termin treba ubaciti? Ako
desetorici prevodilaca odmah kažeš kako ključne riječi treba prevesti,
šta poslije ima da se provjerava?
Evo primjera:
<http://img12.imageshack.us/my.php?image=fullscreencapture542009.jpg>
Ovdje se riječ "view" nalazi u glosaru i definisana je kao "pregled".
Riječ je u originalnom tekstu označena jer se nalazi u glosaru, a u
prevod se ubacuje sa [CTRL + ALT + strelica dolje].
Postoji i opcija za provjeru kvaliteta koja ne dozvoljava da se segment
zatvori i prevod ubaci u TM ako se termin iz glosara ne pojavljuje u
prevodu.
> Овим ствари
> постају модуларне: свако преводи како и чиме жели, а оверивач покреће ручно
> опет ко жели,
Slažem se, ali ta provjera nije nimalo jednosnavna.
Uzgred, ovdje se ne radi samo o PO datotekama, već i o help
dokumentaciji. Rad budućim prevodiocima bio bi *mnogo* olakšan ako bismo
imali CAT alatke, i kad bi postojala baza TM za određene projekte.
PS
Pronašao sam i https://open-language-tools.dev.java.net/
--
R.
Часлав Илић
>> Од битнога што ниси поменуо (мени лично у ствари далеко најбитнијег), ту
>> је разликовање изворног текста, било претходног и тренутног у мутним
>
> [: rmarw :]
> U WF fožeš postaviti dvije TM, prva je glavna i u nju se može upisivati, a
> druga je "background" i iz nje se samo čita, a u fuzzy matches prioritet
> se daje background TM.
Мислио сам да је врло битно да, поред тога што каже колико је поклапање
предлога у процентима, такође тачно истакне и разлике између изворног текста
предлога и изворног текста текуће поруке. На овом снимку:
http://techbase.kde.org/images/1/13/Kate_pomsg_01_ann_%28sr%29.png
то су обојени делови {+...+} и {-...-} у редовима означеним са 8 (у
међувремену збрчках пробно истицање синтаксе и за Гедит, ако коме треба), а
на овом:
http://techbase.kde.org/images/6/64/Lokalize_pomsg_02_ann_%28sr%29.png
слично обојени делови у доњем левом углу, окно „Разлика у извору“.
> Ova pozadinska TM može biti na mreži prevodilačke agencije; u tom slučaju
> prevodioci šalju svoje lokalne TM koje prolaze provjeru i zatim postaju
> dio glavne TM. Ili agencija uz projekat pošalje segmentovan tekst uz TM.
Што се техничког дела примене ТМ-а тиче, ко сматра да је већа корист него
штета ослонити се на њу, опет је боље ако је приступ модуларан. Изградити
или допунити ТМ на основу (провереног) тела превода у виду ПО датотека
тривијално је, тако што се просто унирају ПО датотеке у једну велику (тзв. /
compendium/, зборник). Потом се зборник може применити при стапању са
шаблоном тако да изда најбоље поготке с изворним текстом у претходним
пољима, која се после могу разликовати с текућим изворним текстом као на
горњим снимцима. Тако поједини преводилац заправо уопште не мора размишљати
о ТМ-у, добије све на тацни кад довуче нове верзије ПО датотека.
На пример, да бих ово спровео у преводу КДЕ-а, треба да додам један ред (или
га беше откоментаришем?) у одговарајућу датотеку у обрадном ланцу. Но не
пада ми на памет :) (А и стапање целог превода се онда дебело одужи, али је
то технички проблемчић с концептуално простим решењем, које већ стоји у реду
за извођење одржаваоца Геттекста.)
> Mala digresija: ako misliš na fuzzy logic, onda je to fazi logika, a
> prevod ne može biti mutan (kao što smo onomad raspravljali).
Не мислим на фази логику, а мислим и да нигде још нисам помињао мутан
*превод* (ако јесам, онда грешком), већ само мутне *поруке*. Мутно је једно
од четири стања која ПО порука може имати (заправо пет ако ћемо да
цепидлачимо), с тачним значењем и понашањем у различитим аутоматским
обрадама (као што смо ономад расправљали).
> Šta je stapanje sa šablonom?
http://techbase.kde.org/Localization/Concepts/PO_Odyssey_(sr)#Стапање%20са%20шаблонима
> [: rmarw :]
> [накнадно оверавати терминологију] je komplikovanjije nego sve
> gorepomenuto, i manje pouzdano. Zar nije logičnije da prevodilac odmah zna
> koji termin treba ubaciti? Ako desetorici prevodilaca odmah kažeš kako
> ključne riječi treba prevesti, šta poslije ima da se provjerava?
>
> Evo primjera:
>
> http://img12.imageshack.us/my.php?image=fullscreencapture542009.jpg
Логично је да преводилац одмах зна који термин треба убацити, и зато му то
стоји на располагању ако користи алатку попут Локализуја, према ТБИкс
појмовнику изграђеном из Сверачунарског појмовника. Проблем је, међутим,
што, као што си и сам приметио, многи не користе тако оспособљене алатке.
Тада накнадна провера ступа на сцену као друга линија одбране. Није, то
јест, питање или-или, већ се ова два метода допуњују.
Опет, аутоматско издавање терминолошких превода треба да је квалитетније
него што изгледа на горњем снимку. Како би, рецимо, издао превод за /cursor/
? У Локализују и тренутном појмовнику КДЕ-а, преводилац би добио два
предлога: показивач и курсор. Када би кликнуо на један од њих, добио би
разјашњење појма, попут овога:
http://caslav.gmxhome.de/image/lokalize-autogloss-01-ann.png
Тада би му за ‘показивач’ писало да означава представу миша на екрану, а за
‘курсор’ трепћући блок/црту при куцању текста. На енглеском се, међутим, /
cursor/ и /pointer/ сасвим произвољно, приближно фифти-фифти, користе у овом
првом значењу. Нема разлога за такву произвољност у преводу.
Ако преводилац ипак пропусти да увиди ово (не погледа објашњење појмова),
накнадна провера ће највероватније ухватити грешку. Просто зато што сам
уочио да се, осим ако се ПО датотека не бави посебице нечиме у вези с
уређивањем текста, углавном мисли на ‘показивач’, па сам подесио да овера
диже узбуну на сваки превод /cursor/ као ‘курсор’, *осим* у изричито
дозвољеним ПО каталозима, по имену каталога. Наравно, ако је узбуна лажна,
могу је ућуткати додавањем одговарајућег коментара уз поруку.
> [: rmarw :]
> Nije mi sasvim jasno šta podrazumijevaš pod apstrahovanjem?
> [...]
> Uzgred, ovdje se ne radi samo o PO datotekama, već i o help dokumentaciji.
> [...]
Апстраховање је оно што провејава кроз већи део твоје поруке ;)
Пошто се не бавим комерцијалним превођењем, онда је ствар врло просто: све
се преводи преко ПО датотека, или се не преводи уопште. Ко ми приђе с другим
форматом, биће враћен за цртаћи сто док се не врати с ПО датотекама. На
пример, поред програмских сучеља, и документација КДЕ-а или Гнома се преводи
преко ПО-а (изворни формат је докбук), а и гореповезени чланак о ПО формату
(дакле вики формат), такође одржавам преко једне ПО датотеке.
То значи да проблем разнородних формата, већином несувислих у односу на ПО,
за мене не постоји. Даље, сви елементи ПО поруке имају тачно одређено,
корисно значење (нпр. стилски водич КДЕ-а,
http://sr.l10n.kde.org/stilvod.php, збирно помиње баш сваки елемент у сврху
разрешавања контекста), и зато их не треба произвољно склањати из вида
преводиоца у алату за непосредно превођење, по основу да нису заједнички за
„већину формата“, те да „нису неопходни“. Односно, ако се тежи квалитету, ПО
порука се не сме свести — апстраховати — на неки најмањи заједнички
садржалац свих формата, рецимо само изворни и циљни текст (као на твом
примерном снимку из Вордфаста). Чак је и само основно име ПО датотеке, без
наставка .po, тј. име каталога, корисно у неким употребама (в. горе пример
за показивач/курсор).
На пример, алат који одлучи да не прикаже упућиваче на извор, јер они боже
постоје само у ПО-у и ни у једном другом формату, учинио би ми медвеђу
услугу; срећом, многи од њих (као Локализуј) чине управо обратно,
омогућавају ми да једном пречицом призовем изворни ко̑д (или какав други
извор) где је порука дефинисана, како бих прокљувио контекст.
(У претходним пасусима користим „ја“ да не бих морао да дефинишем шта стоји
иза множинске заменице. Али има и других сличног става.)
> [...] Rad budućim prevodiocima bio bi *mnogo* olakšan ako bismo imali CAT
> alatke, i kad bi postojala baza TM za određene projekte.
Као што сам описивао до сада, имамо алатке, имамо ТМ базу, имамо појмовник.
Све модуларно, с различитим степенима аутоматизације, подесно за управљање
верзијама, дистрибуирано, бесплатно и слободно. Додуше, махом ограничено на
ПО датотеке.
Оно што вероватно хоћеш да кажеш је да би рад био много олакшан када бисмо
све то имали у облику, односно радном току на који си навикао. И наравно,
без ограничавања на ПО датотеке. (Овде кажем „ти“ да не бисмо морали да
дефинишемо шта стоји иза множинске заменице, а подразумевам да многи деле
твоје мишљење.)
С тим се не слажем, али је то ствар личног оквира свести — мој мозак
напросто ради у модуларно-пакетном режиму :)
Као још један пример овога, порука са твог снимка би у режији српског
превода КДЕ-а изгледала овако:
msgid "Choose <b>View - Toolbars - Drawing</b> to..."
msgstr "Ставком <interface>View->Toolbars->Drawing</interface>..."
Готово небитно, ознака <interface> аутоматски ће бити смењена са <b>,
односно равномерно чиме већ треба, при аутоматској изградњи крајњих на
основу радних ПО датотека. Ово је корисно ако изворни материјал хетерогено
обележава ниске сучеља (негде подебљано, негде курзив, негде наводници), до
чега лако долази када изворни текст користи визуелно уместо семантичког
обележавања, као што је горе случај (срећом, документација КДЕ-а јесте
семантичка, али су шта-је-ово текстови у сучељу визуелно обележени).
Далеко битније, низ етикета сучеља ће бити подељен по -> у засебне етикете,
а затим ће превод сваке понаособ бити довучен из одговарајуће ПО датотеке
сучеља и уграђен у превод документације. Овим се, прво, успоставља трајна
стопостотна усаглашеност између документације и сучеља, док преводилац не
мора да претура по сучељу тражећи како је шта преведено; тзв. и јаре и паре.
Друго, како сам изворни текст ни изблиза није овако добро усклађен, онда
пред свако наредно издање, поновном аутоматском изградњом, похватам нове
неусаглашености у извору, па их или пријавим ауторима, или чак лично
исправим у ризници, на корист што говорника енглеског, што других
преводилачких тимова (што значи посредно и на нашу корист).
За изводиљивост овога заслужна је пре свега хомогеност датотека које се
преводе, и изражајност (уз истовремену сажетост, читљивост, и неспоредну
уредљивост) формата ПО као носиоца те хомогености.
rmarw
> Мислио сам да је врло битно да, поред тога што каже колико је поклапање
> предлога у процентима, такође тачно истакне и разлике између изворног текста
> предлога и изворног текста текуће поруке.
Bah. Pročitaš i vidiš u čemu je razlika. A i taj procent ništa ne znači
ako je kontekst drugačiji. CAT je samo alat, nema hljeba bez motike.
Uzgred (na znam jesam li spominjao), postoji nešto što se zove
"Concordance search": označi se riječ (ili sintagma) i klikom na
pomenuto dugme iz TM se izvuku svi primjeri (prevod + original) u kojima
se spominje. Odlična stvar kad blokira mozak... nakon prevoda 3000+
riječi za 8 sati.
> Што се техничког дела примене ТМ-а тиче, ко сматра да је већа корист него
> штета ослонити се на њу, опет је боље ако је приступ модуларан.
Opet, ne ograničavam se na PO datoteke, i donekle razumijem tvoj
kategoričan stav. A da li je TM korisna ili ne neću komentarisati i tako
gubiti vrijeme.
> compendium/, зборник). Потом се зборник може применити при стапању са
> шаблоном тако да изда најбоље поготке с изворним текстом у претходним
> пољима, која се после могу разликовати с текућим изворним текстом као на
> горњим снимцима.
Da, ali to ne funkcioniše tako. Primjeri iz TM samo su primjeri i ništa
više. Ako je u TM rečenica "Click Next", ja mogu dobiti djelimično
poklapanje za "Klikni za nastavak", ali je jednako dostupno i "Klikni za
dalje", "Kliknite na dugme 'Dalje'" i slično. Ne postoji šablon na
osnovu kojeg se radi automatski prevod: sve se radi radi ručno.
(Pročitao sa tekst na linku, zahvaljujem.)
> На пример, да бих ово спровео у преводу КДЕ-а, треба да додам један ред (или
> га беше откоментаришем?) у одговарајућу датотеку у обрадном ланцу. Но не
> пада ми на памет :)
Da, ali ti pričaš o PO datotekama. Ja govorim o svemu što se može prevesti.
> појмовнику изграђеном из Сверачунарског појмовника. Проблем је, међутим,
> што, као што си и сам приметио, многи не користе тако оспособљене алатке.
Što je i jedan od razloga zbog kojeg sam započeo temu.
> него што изгледа на горњем снимку. Како би, рецимо, издао превод за /cursor/
> ? У Локализују и тренутном појмовнику КДЕ-а, преводилац би добио два
> предлога: показивач и курсор.
Imao bih dvije stavke u glosaru, sa istim ključem i dobio bih mogućnost
da biram. Mada ima još nešto: polazi se od pretpostavke da onaj ko
prevodi zna razliku (niko nema vremena da pravi jednojezičke rječnike,
već pregledne spiskove termina - glosare). Ovdje opet pričam o onome
kako ja radim.
> Пошто се не бавим комерцијалним превођењем, онда је ствар врло просто: све
> се преводи преко ПО датотека, или се не преводи уопште. Ко ми приђе с другим
> форматом, биће враћен за цртаћи сто док се не врати с ПО датотекама.
Odlično. Vidim da OmegaT poržava PO format.
> разрешавања контекста), и зато их не треба произвољно склањати из вида
> преводиоца у алату за непосредно превођење, по основу да нису заједнички за
> „већину формата“, те да „нису неопходни“.
Sa kim se svađaš? :)
> Оно што вероватно хоћеш да кажеш је да би рад био много олакшан када бисмо
> све то имали у облику, односно радном току на који си навикао. И наравно,
> без ограничавања на ПО датотеке.
Ne.
Moj akcenat je na prevodilačkoj memoriji i zajedničkom radu na
usaglašavanju terminologije.
Od početaka sam predložio Windows i Linux alatke, uz želju da i ostali
doprinesu.
Objasnio sam da ću koristiti primjere iz programa koji koristim.
PO datoteke ili ne-PO datoteke - nebitno.
Bitni su prevodilačka memorija i glosar - koji se dijele na svim
platformama i u svim programima.
I svi možemo naučiti nešto novo (bez upiranja na "mi" i "vi").
> msgid "Choose <b>View - Toolbars - Drawing</b> to..."
> msgstr "Ставком <interface>View->Toolbars->Drawing</interface>..."
Spominjao sam segmentaciju i placeables... Neću se ponavljati.
> (У претходним пасусима користим „ја“ да не бих морао да дефинишем шта стоји
> иза множинске заменице. Али има и других сличног става.)
(...)
>(Овде кажем „ти“ да не бисмо морали да
> дефинишемо шта стоји иза множинске заменице, а подразумевам да многи деле
> твоје мишљење.)
Izvoli definiši.
R.
Часлав Илић
> Izvoli definiši [ко су ми, ви, они, ови...].
Гледајући до сада како корисници функционишу за рачунаром, уочио сам два
врло изразите категорије.
Једни теже, да кажемо, бирању заокружених решења. На пример, поређају
неколико програма, за које је рекламирано да раде то и то, одмере њихове
мане и врлине, и изаберу најприхватљивији. Ако се ради о тиму, затим се тај
програм рашири међу свим члановима, и удари се на рад. Програм постане кичма
сарадње, и корисници прилагођавају како свој рад, тако и размишљање о
принципима рада, могућностима програма. Програм их заузврат чува од свих
разноврсности и супротности подложних токова података, пружајући удобно
једнообразно радно окружење. Кад се овакво друштво пита „чиме радите“, крене
прича да ли је боља била претходна верзија програма, или и новој треба
пружити шансу; кад та нова прелије чашу, опет се обави рунда избора програма
за наредни период.
Други, пак, као хрчци сакупљају разноврсне алатке шире и уже намене, и онда
их комбинују на најразличитије начине да би обавили оно што намере у датом
тренутку. Као стална градња и разградња куле од лего-коцкица, према
тренутним потребама, укусима, жељи за експериментисањем. Ако се ради о тиму,
сваки члан тима има неки свој радни ток и збирку алатки, а сарадња, проток
података међу њима, остварује се на основу минималног броја усаглашених
поступака и смерница, тако да се што мање утиче на то како ће ко и чиме
обављати гро непосредног посла. Као и подаци, и делови радних токова и
алатке непрестано плутају међу члановима тима. Кад се овакво друштво пита
„чиме радите“, свако крене да прича о нечему шестом.
И један и други приступ умеју да покажу резултате. Али, чак и ако се ради о
истом крајњем циљу, теже да произведу потпуно другачија техничка решења и
токове сарадње. Корисници свикли на једно, у другом ће се лако осећати
тескобно или хаотично.
И тако, на основу твоје прве поруке проценио сам да нагињеш више првом
описаном типу корисника, док сам ја ближи овом другом миљеу. Па сам ударио
да описујем како се исти циљеви постижу с ове друге полазне тачке, док из
твојих одговора и примедби сазнајем како то иде с прве: на шта се баца
тежиште, који је степен развоја, које су предности и недостаци, итд.
Наравно, са задњим намерама: да измамим и штрпнем сваку коцкицу која ми се
учини добрим градивним елементом за своју лего-кулу :) (А пошто је разговор
јаван, онда то једнако могу и други који га прате.)
Часлав Илић
> Odlično. Vidim da OmegaT poržava PO format.
Заборавих на ово. Не знам откуд се од свих бесплатних алатки ухвати за
ОмегуТ, тек могу рећи да је убедљиво најгори програм којим се може радити на
ПО датотекама, а који сам до сада имао прилике да испробам. Вероватно зато
што није ни замишљен као наменски ПО уређивач, већ је ПО накнадно додат као
„још један формат“.
Изостави све елементе ПО поруке осим текста извора и превода, и то не само
да се не виде подразумевано на екрану, већ да се никако не могу ни видети.
Множинску поруку представи као две засебне поруке, тако да се енглеска
једнина и множина преводе по једном циљном поруком. Не покаже чак ни
разликујуће контексте. Цело заглавље да̑ као прву поруку у отвореној
датотеци, равноправну са осталима. Мутне поруке представи као потпуно
непреведене. Занимљиво је што се заправо просто не сруши кад отвара ПО
датотеку, а може чак и да је запише назад :) (Боље рећи тужно, јер би рушење
значило недорађеност, а овако показује потпуну неупућеност и/или
незаинтересованост аутора̂.)
Кад се празна ПО датотека први пут отвори, аутоматски је преузима у оквир
пројекта, и после записује преведену ПО датотеку на друго место у оквиру
пројекта, чиме потпуно игнорише и онемогућава устаљене радне токове са ПО
датотекама (циклусе стапања, управљање верзијама).
Нисам хтео оволико да напишем, али сам морао због следеће јаке препоруке:
коме су радно тело ПО датотеке, поред тога што треба да заобиће тренутно
издање ОмегеТ, треба да заобиђе и свако наредно, и уопште избрише овај
програм из менталног записника.
* * *
Што се тиче алатки изграђених око и добро прилагођених ПО датотекама, ово је
преглед онога што сам похватао до сада.
Прво су ту програми наменски ПО уређивачи, најближе оном што би неко назвао
ЦАТ алатком. Од „тешкаша“, тј. оних за које аутори испољавају намеру да
временом уграде све па и судоперу, тренутно су ту Локализуј (духовни
наследник К-бабела, који се више не одржава),
http://techbase.kde.org/Projects/Summer_of_Code/2007/Projects/KAider и
Г-преводилац (у наступајућем, подоста преуређеном издању),
http://gtranslator.sourceforge.net/. Поедит, http://www.poedit.net/, на
почетку је замишљен као лагана и прегледна алатка са најнеопходнијим
могућностима, мада више није тако безазлен. Непознаница је Виртал,
http://translate.sourceforge.net/wiki/virtaal/screenshots, јер је нов играч
и не знам на коју ће страну кренути, а тренутно ми делује отприлике на нивоу
Поедита.
Немали број преводилаца на ПО датотекама ради општим уређивачима текста,
само са истицањем ПО синтаксе (ту сам и ја). Поред истицања синтаксе, неки
уређивачи имају и тзв. ПО режим, скуп посебних наредби за кретање кроз и
захвате над текстом које се активирају по отварању ПО датотеке; тренутно
знам да ПО режиме имају Емакс, Вим и Гедит.
Трећу групу чине веб алатке. Ту је она уграђена у Убунтуов Космодром (звали
су је Розета, али чини ми се да је пала одлука да укину самосвојно име),
https://translations.launchpad.net/+languages/sr, или Путл, нпр.
http://pootle.locamotion.org/sr/.
Постоји и једна, да кажемо, квазигрупа алатки, које нису намењене
непосредном раду на ПО датотекама, већ сарадњи у тиму: локално се ради на ПО
датотекама као и иначе, а веб алатка служи да се потпуно или делимично
заобиђу СУВ-ови, подели посао, организује провера квалитета, итд. Овде
спадају Трансифекс (званично се користи у Федори), http://transifex.org/, и
Вертимус (од скора званично у Гному), https://launchpad.net/vertimus.