Adorno: Dva eseja o teroru pseudoprakse (1969)
AG
U ovom žurnalu:
1. Pohvala bukleta (Oda radosti)
2. Adorno protiv struje: "Marginalije" i "Rezignacija", sada u kompletu
3. PS: još malo o distribuciji
4. Odjavna špica
T. V. Adorno, "Marginalije o teoriji i praksi" i "Rezignacija": dva eseja o teroru pseudoprakse (1969)
Theodor W. Adorno, "Marginalien zu Theorie und Praxis", Stichworte: Kritische Modelle 2, 1969, str. 169–191; "Resignation", prvi put emitovano kao radijsko predavanje, 9. II 1969 (Sender Freies Berlin).
Sve možete pogledati i preuzeti odmah kao html, PDF i gala buklet (48 A5 str.).
*
Oni koji su pratili našu stranicu verovatno su primetili razne novosti, tačnije, nova izdanja ranijih naslova. Posle onog sajma u septembru, počeo sam da obnavljam zalihe, ali tako što sam usput menjao mnoge naslove, manje ili više. Negde su nove korice, negde neki drugi detalj, ali neki bukleti su spojeni u nešto veće celine, uz još neke priloge i komentare. Da sam to morao da radim, rekao bih, "veliki posao", pošto je često značilo novi prelom, ali ovako nisam uopšte imao taj osećaj; samo normalne varijacije te zgodne forme, bukleta. Mikro tiraži, sve može da se menja u hodu, nije tragedija ili neka velika šteta ako se u tiražu od 5 ili 7 primeraka potkrade neka greška ili ako se preostala 2-3 komada zamene novom verzijom. Buklet je zakon. Nekada vrlo popularna forma, ali to kao da je zaboravljeno. I mnogi najveći pisci nisu čekali da im se nakupi materijal za "knjigu" (od te forme naravno ne odustajemo), da bi objavili neku poemu, priču, esej. Doduše, forma zbog koje nas neki izgleda još uvek ne vide kao "prave" izdavače. Nismo dovoljno šareni, dovoljno voluminozni. I štampari na to ponekad gledaju potcenjivački. Šta da se radi. Za mene, kao i za one koji to prate i podržavaju, čista radost.
I taman kad sam sve to skoro priveo kraju – dunulo mi da promenim format! Možda ne samo u jedan, nego u dva formata, za duže i kraće tekstove... Slučajno sam našao jednu brošuru u idealnom formatu za kraće stvari. To znači da za svaki naslov treba uraditi novi prelom (doduše, lagano, kako koji naslov ode u sadašnjem obliku). To onda, između ostalog, iziskuje i dodatni hipnotizerski napor, u komunikaciji sa štamparima, da bi to opsecali kako valja (sa tri strane, ne samo s jedne, sve po meri). Ali da sad ne davim s tim tehničkim detaljima. Za to ćemo još videti, za sada to samo isprobavam.
Tih izmenjenih naslova ima dakle više, ali ovde izdvajam samo jedan. Tekstovi koji su odavno u opticaju, ali sada, uz neke korekcije i komentare, povezani u jedan buklet, kao što su bili povezani i u svoje vreme (1969), iako su se pojavili u razmaku od nekoliko meseci i u različitim medijima (jedan u knjizi, drugi na radiju). Adornovi odgovori na uvek iste napade, s manje-više istih pozicija, koje se, kao po nekoj kletvi, neprekidno reprodukuju, kako koja generacija otkrije "politiku" i razvije fascinaciju za njene trule rituale. Nažalost, aktuelno u svakom trenutku, u svim uslovima. Kod nas akutno.
O TEKSTOVIMA (odlomak iz uvoda)
"Marginalije" i "Rezignacija" su dva ključna i najbolje fokusirana Adornova teksta o problemu razbijanja celine iskustva na "teoriju (misao)" i "praksu". To su ujedno i njegovi poslednji značajni tekstovi objavljeni za života (par meseci pred smrt, u avgustu 1969), dve moćne kode u jednoj staroj i, avaj, vrlo frustrirajućoj debati.
Neposredan povod bili su njegovi sukobi s najefemernijim, ali i najagresivnijim krilom studentskog pokreta u Nemačkoj 1968–1969, iako se s prigovorima zbog navodnog "uzdržavanja od prakse", "oklevanja", "pesimizma (rezignacije)", "defetizma", itd., suočavao i ranije. Taj kontekst ima svoje poruke, na kojima se vredi zadržati, ali to sada nije presudno. Situacija na koju se Adorno ovde osvrće je savremena: ona se ponavlja svuda gde se na misao primenjuje tehnički kriterijum neposredne efikasnosti, odnosno, sa svakom novom generacijom koja otkriva "politiku" i njene otuđene, degradirajuće forme. Ako se pogledaju forme poslednje generacije – partije, pokreti, taktike, uloge, maniri, ideje, nivo artikulacije, u ma kojem delu konvencionalnog političkog spektra – jasno je da se za učesnike tih rituala kritika svega toga, iz poslednjih sto ili sto pedeset godina, nije ni dogodila. Uvek isti pritisak i moralne ucene, kada nekog treba okrenuti od "večitog teoretisanja" – kojim se niko s te strane nije nikada ni bavio, osim možda na nivou trbuhozborstva (ovaj ili onaj autoritet, donekle nabuban, kao sredstvo za sasecanje svake diskusije) – i primorati ga da "pređe s reči na dela", na "konkretne probleme", "u praksu", "život". To je ovde samo polazna tačka. S ovim prilogom na toj strani sigurno nećemo naći mnogo čitalaca, kao što među svim tim ljudima u pokretu, na nogama, u nekakvom gibanju, nećemo naći ni saputnike. Prava borba je, kao i pravi život, negde drugde (Breton). One koji to tako vide ovde očekuje najsnažnija podrška. (...)
Ima još nekih dodataka i odlomaka, odnosno predloga za čitanje. Uz Benjamina i Levija, i još ponešto s te strane (naročito Adornovo Predavanje o metafizici XV), biće to jedan od najjačih sadržaja na našem malom štandu.
"Na našem malom štandu..." O, kako bi to bilo lepo! Ali neće biti sad u nedelju, kao što sam objasnio u prethodnom žurnalu (ili koliko sam mogao, budući da od osobe iz KC Grad zadužene za taj sajam nisam dobio nikakvo objašnjenje). Distribucija nam sad već opasno izmiče. U ovoj oskudici prilika za takve susrete, to što nam je priredio KC Grad ipak je bio udarac; ako ne u pleksus, onda u cevanicu. Ali to je samo jedno mesto, jedna prilika, i to vrlo sporadična. Kamo sreće da je to jedini problem. Treba postići kontinuitet; ili da se malo češće ukazujemo uživo. Ovako ostajemo digitalne avetinje. Ovo me je i opomenulo da malo pojačam komunikaciju s nekim drugarskim izdavačima, da razmenjujemo informacije, kad se negde nešto dešava, itd. – u čemu sam bio više nego rasejan. Uvek je pitanje da li se negde uklapamo ili da li može, ali da znamo šta se dešava. Treba, naravno, stvarati i sopstvene uslove, ako je iole moguće. Iznad svega, moram da vidim kako da uvek imamo spremne zalihe, što s obzirom na ovoliki broj naslova, naše resurse i činjenicu da taj deo radim sam, još ne znam kako da postignem. To blokira više nego bila čija nezainteresovanost. Ne možete se samo spakovati i zapucati negde. Više o tome u nekom od narednih žurnala. Ili prosto kad se probijemo iz obruča! Radimo na tome.
Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao
a.
š a l j i š t o d a l j e
Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45
Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.
Porodična biblioteka/ Žurnal/ Lista blok 45/ Galerije
Bukleti (izbor)
http://goo.gl/photos/37EWXz9gQJyKv5E46
Anarhistička biblioteka
http://anarhisticka-biblioteka.net/