Mišel Levi: Valter Benjamin i Maks Veber: o tekstu "Kapitalizam kao religija" (2006)
AG
U ovom žurnalu:
1. Mišel Levi i Valter Benjamin
2. "Kapitalizam kao religija", nova verzija prevoda
3. Pregled tekstova
4. Odjavna špica
Glavni novi tekst: Mišel Levi, Valter Benjamin i Maks Veber: o tekstu "Kapitalizam kao religija" (Michael
Löwy, "Le capitalisme comme religion: Walter Benjamin et Max Weber", Raisons politiques, 2006/ 3, no 23, str.
203–219).
Glavni povezani tekst: Valter Benjamin, "Kapitalizam kao religija" (1921)
Sve možete pogledati i preuzeti odmah, kao html, PDF ili gala buklet (40 A5 str.).
U Anarhističkoj biblioteci Levijev tekst i Benjaminov fragment su dva zasebna, ali povezana fajla (da bi se lakše koristili i posebno), dok je u bukletu anarhije/ blok 45 to objedinjeno ovako:
1. „Kapitalizam kao religija“ (V. Benjamin, 1921)
2. O tekstu (Hauard Ajlend i Majkl V. Dženings, odlomak iz Kritičke biografije, 2014)
3. Moj međutekst, "Ni krivi, ni dužni", s nekim komentarima i predlozima za čitanje, razvijen iz jedne fusnote iz stare verzije bukleta
4. i kao glavna novost, i ujedno najduži prilog, Mišel Levi (2006).
Kao što sam rekao u svom osvrtu na postojeću literaturu
na ovu temu, Levijev esej je prava lekcija o tome šta nam može doneti pomno čitanje nekog teksta (koji to i
zaslužuje), za razliku od čitanja koje kod većine nas, počevši od mene, ostaje
prilično komotno.
Levi se zadržava na svakoj značajnoj reči i frazi iz Benjaminovog teksta, koje navodi i na nemačkom (očigledno frustriran francuskim prevodom od kojeg prvobitno pošao), i to me je onda navelo da i sam obratim veću pažnju na te detalje. Ishod je nova verzija prevoda Benjaminovog fragmenta, prema originalu (i uz pomoć svih drugih prevoda koji su mi dopali šaka), koliko je to bilo u mojoj moći. (Kratak je to tekst, nije bila neka agonija, ali je opet trebalo biti pažljiv.) Makar je sve potpuno ujednačeno sa Levijevim tekstom, s obzirom na odlomke koje on citira i komentariše.
Prevod-buklet Benjaminovog fragmenta jedan je od
najčitanijih tekstova koje smo objavili (u prvoj verziji, još 2010). Na štandu
je uvek išao ko alva, a neki su ga i preuzimali za svoje časopise ili portale.
Dugo sam to gledao, ne baš u čudu, jer se nešto veće interesovanje moglo
očekivati, ali opet mi je tu nešto, recimo, škripuckalo. Neki komentari, neke
reakcije, uvek pozitivne, ali ponekad nekako preterane – kao da je analogija
između kapitalizma i religije bila neka senzacionalno smela teza. Ni
u sekundarnoj literaturi, onoj "akademskoj", nije uvek bilo bajno: mnogo je tu
bilo jurnjave za Snarkom – za analogijama, dakle – umesto da se gledaju
konkretne sprege, odnosi, motivi, stvarnost. Ali, pre svega, škripalo mi je
moje otezanje: vredelo je nadovezati se, baš na ovaj tekst, iz mnogo razloga, ali
to mi je neko vreme prosto izmicalo. (Eh, sad vidim, "neko vreme"... 10 godina!
Dobro, 2015. sam dodao i odlomak iz Kritičke
biografije, koja je tada izašla, i nešto malo dopisao.) Kada sam pre nekih
mesec-dva nabasao na Levijev tekst, sve se začas povezalo. Između ostalog, tako
smo od jedne od najtanušnijih sveščica iz naše edicije dobili zreo buklet, jaku
celinu, od celih 40 str. Hvala Leviju!
Mišel Levi je veliko ime savremene antikapitalističke kritike, univerzitetski profesor, ali i pravi borac. Nije mi baš blizak politički, utoliko što on izgleda još nešto očekuje od partijski organizovanih struja (recimo, radikalno socijalističkih, s naglašenom zelenom agendom, što naravno nije nešto negativno, ali da to sad spomenem samo usput), ali tematski mi izgleda kao jedan od najzanimljivijih autora. Mnogo je pisao o nadrealizmu, situacionistima, Benjaminu, Landaueru, Vilijamu Morisu, uopšte, o kritici moderniteta s te levo-romantičarske i anarhističke strane. Priredio je i sjajnu antologiju o "Revolucionarnom romantizmu" (2004), u kojoj sam pronašao onaj tekst Migela Abensura o Morisu. Prema tome, tu smo, u istom sazvežđu.
Za neke od njegovih knjiga znam odavno, mnoge sam i nagomilao kao fajlove, ali nisam ih pažljivije gledao. Možda nastavim s tim. U bukletu sam priložio izbor iz njegove bibliografije na engleskom. Ako bacite pogled, verujem da će vas to odmah privući. Ozbiljan autor, sjajne teme.
Ima još novosti na našoj stranici. Od onog malog sajma knjiga početkom septembra, kada sam počeo s printanjem novih mikro-tiraža, usput sam
izmenio, dopunio, varirao gomilu naslova. Neke nove tekstove još radim. To sve
ide – iako sad već kao u limbu, uz povremenu dezorijentaciju, jer onog
najvitalnijeg, žive distribucije, još nema na vidiku. Gadna situacija.
Izdržimo, navigajmo, tražimo prolaze. Nastavljamo uskoro, s nekim od tih noviteta
i drugim pitanjima.
Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao
a.
š a l j i š t o d a l j e
Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45
Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.
Porodična biblioteka/Žurnal/Listablok45/ Galerije