Bubašvaba pres zove: obnavljanje zalihe bukleta anarhije/ blok 45
AG
U ovom žurnalu:
1. Na Bulevaru Revolucije Svakodnevnog Života
2. Novi štampač (sopstvena digitalna štamparija)
3. Odjavna špica
Pretpostavljam da smo sad svi na okupu, manje-više. Ja sam prethodnih mesec dana bio uglavnom na Zelenom brdu, iznad Bulevara Revolucije Svakodnevnog Života. Prešao sam u stan svojih kumova iz Vankuvera, Gorana-Pegle i Vladislave-Pepsi Mars, jer sporadično i kratkotrajno luftiranje od bloka 45 nije bilo dovoljno. Spasonosni manevar, u situaciji koja me je opet dovela do igranke sa lekarima. (Ovog puta do kardiologa, ali bez brige, svi rezultati su dobri, samo sam poživčanio od svega i ušao u hipertenziju – iako sam celog života u tom pogledu bio kao Šurda... ili kao amazonski lenjivac, ako je to nekome bliže.) Svaka 3-4 dana vraćao sam se u blok, zbog stare majke, onda opet išao tamo. U osnovi, jedan ćošak ove ludnice zamenio sam za drugi, ali sama promena bila je blagotvorna – pored toga što se taj stančić nalazi u jednoj od sve ređih beogradskih oaza. Svuda okolo krš, lom i skoro neprekidni krkljanac, a tamo, i dalje usred grada, balkon iznad voćnjaka, ptičice, plavo nebo... i dobro, opet neka ljudska bića, ali čije mi nerazumljive svakodnevne preokupacije, iako su ponekad znale da zaparaju uši, nisu igrale i po živcima. Bilo je dobro. Ne tako ludo kao što bi mogao pomisliti neko ko ne živi u centru nekog velegrada, ali opet s nekoliko pravih "gradskih situacija", dakle, sjajnih susreta i razgovora, slučajnih ili dogovorenih. (Svega nekoliko, zaista: u ovom gradu se u stvari ne dešava NIŠTA, osim vrlo, vrlo sporadično. Što sami sebi priredite, to vam je. Ako ste tako nastrojeni, onda i slučaj zna da vam izađe u susret – samo što to ostaje neuhvatljivo, inače ne bi bilo "slučaj"!) Sad se već vraćam u formu, dakle u vatru.
U tom krstarenju Bulevarom, spuštao sam se i do centra i par puta svratio u BEOPOLIS. Tamo sam sa Saletom i Željkom pričao o mogućnostima za jesenje Ukazivanje (u okviru operacije "Kvatro stađone"). I to je moguće, oni su apsolutno za – samo što me je Sale drugarski upozorio da je to neizvesno, s obzirom na promenu uprave Doma omladine. U samoj knjižari nema mnogo mesta, a prošli put štand je bio postavljen odmah izvan knjižare, pored ulaza, u delu prostora koji formalno pripada Domu omladine, tako da se oni uvek moraju pitati za odobrenje. Sale je to letos rešio s upravom u dve reči. Sad ne znamo kako će biti, delom i zato što je u tom delu hola DO postavljena neka malo osetljivija oprema. Ali ne znamo ni hoćemo li imati dovoljno toga za jedan gala štand, dostojan Gargojlovog ukazivanja – koje bi moglo biti i malo češće, dešavati se još negde, itd. To je u ovom trenutku mnogo neizvesnije od stanja u DO ili bilo čega drugog.
To je dakle neposredan problem, koji sada treba rešavati.
Već sam pisao o tome: stara zaliha bukleta, koja se formirala i lagano obnavljala godinama, naglo je otišla tokom našeg trodnevnog letnjeg Ukazivanja u Beopolisu. To sada treba obnoviti, ali to je nemoguće postići na samo jednom štampaču, makar ovom koji imam. Možda ćemo u staroj štampariji uspeti da odštampamo neke veće i zahtevnije buklete (Pazolini i tome slično), ali to neće pokriti dovoljno naslova. (U novoj štampariji, kod mene u bloku, ne mogu da rade buklete.)
Razlog je nešto u osnovi dobro ili čak izuzetno dobro: uradili smo i pripremili za štampu toliko toga da to sad ne možemo da odštampamo, u iole većim tiražima! Ni 10-20 primeraka po naslovu – jer naslova u formi bukleta ima bar 70 (mada i više; sa knjigama, tako dolazimo do skoro 100 naslova). S tim mini-tiražima mogli bismo da prođemo za jedno trodnevno ukazivanje, ali kako to postići? To nas je skroz prevazišlo. Tačnije, prevazišlo je mogućnosti jedne osobe, jednog punkta za štampanje – i postojeće opreme.
(Knjige nisu problem: samo odnesete fajlove u štampariju i to se radi tamo. To zavisi samo od para – i raspoloženog štampara. Ali bukleti, iako naizgled skromniji kao forma, traže vaš rad.)
To je u jednom periodu, najviše 2015–2017, rešavao Bubašvaba pres. Nekoliko Bubašvaba je kod kuće ili u firmama u kojima su radili ili još rade, doštampavalo dobar deo bukleta. Ali to je bilo moguće kada je naslova bilo skoro duplo manje. Sada se ne vredi iscrpljivati time – iako je to bila i sjajna igra, koja je iznedrila i sam naziv i logo tog oblika saradnje, što ja nisam imao kad sam, u iznudici, kao i uvek, predložio taj princip (nemamo para, ali zato troškove možemo da prebacimo na one koji to i ne moraju da osete: na firme ili institucije u kojima radimo, na njihov papir, tonere, itd.). Sada je na taj način nemoguće postići redovno doštampavanje raspoloživog materijala, čak i kad bi se on sveo na neki uži obavezni izbor.
Prvi, probni cegeri, urađeni danas ovde u bloku, u štampariji s kojom inače radim. Proba uspela! Trebalo malo pojačati neke motive, u pripremi, ali to je to.
Šta nam onda ostaje?
Prvo, štamparija koja bi bila raspoložena da to radi. Inače to izbegavaju, kao usitnjen, vrlo zamoran i neisplativ posao. Ali to još vredi istražiti.
Drugo: SOPSTVENA DIGITALNA ŠTAMPARIJA! Znam kako to zvuči. Ali onda mi je sinulo: naime, na šta se svodi to "sopstvena digitalna štamparija"? Na jednu jedinu stvar: na brži štampač! Ne nužno neki od onih koje imaju po digitalnim studijima, ali neki značajno brži od starog. Postoji i ta klasa. Ne morate da imate ni nož, ni štampač u boji (za korice u boji): sve to možete da radite uslužno, u nekoj štampariji, što već hoće da rade, neke stvari i za džabe (opsecanje bukleta na željeni format, osim ako ih baš ne zatrpate; moj štampar iz bloka mi je i korice u boji do sada radio za džabe, ali sada ga bukvalno molim da mi nađe neku cenu – molite i kumite nekog da vam nešto naplati... – jer je u "poslovnom" pogledu suicidalniji od mene, a bitno mi je da opstane).
Bubašvaba pres je u međuvremenu postao opšta podrška ovom našem izdavačkom poduhvatu, tako da nema govora o gašenju toga. Ne mogu da "ugasim" sve vas koji pomažete, na razne načine, ili s kojima radim nešto! Ali treba se rasteretiti tih zamornih stvari, koliko god je to moguće, i što više se baviti sadržajima, idejama, mogućnostima. Ovo što radimo u stvari nikada nije ni bilo samo "izdavaštvo" nego potraga, traženje Izlaza ili prolaza ka nekom novom, smislenijem iskustvu, ka novim oblicima življenja, saradnje, izražavanja, disanja. To je ono što bi uvek trebalo da bude u prvom planu, ali kada bi to išlo tako lako, to bi onda značilo da je sve već u redu. Znamo da nije i da postaje sve gore. Ali i mi još možemo da izbrusimo i pojačamo svoj odgovor.
Prema tome:
1. Za koji dan – ili možda posle velikog Sajma – idem s Bratom Paunom u staru štampariju, da vidimo da li su se zaista oraspoložili za štampanje bukleta, kao što su najavili. To bi trebalo da pokrije značajan deo onih većih bukleta. Ima naznaka da bi i u jednoj štampariji na Dorćolu moglo da se uradi nešto.
2. NOVI ŠTAMPAČ! Sa Nešom iz Zemuna, najboljim serviserom za štampače i reclikažu tonera u gradu, posavetovao sam se oko modela koje vredi potražiti. To su uglavnom stariji modeli, čiji se "čipovi" mogu lakše izmanevrisati (zbog reciklaže tonera). Nešto sam našao, mada su to sad već retke stvari. Cene nisu naivne: od 300 do 500 E (našao sam i jedan polovni, za oko 250 E, ali naravno pitanje je u kakvom je stanju). Te pare nemam (imam 250 E, ali onda nemam za koješta drugo, što je potrebno za istu stvar), prema tome, prilozi su više nego dobro došli!
3. Naravno, ako nekog baš zanima štampa i izrada bukleta neka se samo javi! To je uvek otvoren poziv. Ali, kao što sam često napominjao: niko ko još čita nije dužan da se zanima za izdavaštvo ili štampu. Nikome ne treba da bude neprijatno kad govorim o tim stvarima! Sada u stvari pokušavam da to pitanje doštampavanja izbacim kao temu iz ovih Žurnala. Ovo što sam naveo su možda neka trajnija rešenja. A mi treba da se bacimo na druge stvari.
Neposredan cilj je novi štand, u što bogatijem izdanju, za Jesenje ukazivanje Gargojlovo, krajem novembra ili početkom decembra. Malo dugoročnije, treba stvoriti uslove za lakše doštampavanje svega, tako da se možemo ukazivati uživo i više od 4 puta godišnje.
Da probamo!
Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao
a.
š a l j i š t o d a l j e
NEPREKIDNI POTLAČ ANARHIJE/ BLOK 45
DISTRIBUCIJA, PODRŠKA, DALJA RAZRADA
anarhija/ blok 45: knjige, bukleti, žurnali
Anarhistička biblioteka (zajednička arhiva)
Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45
Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.