Nit u srcu mora: distribucija naših izdanja na Visu i drugim dalekim otocima
AG
U ovom žurnalu:
1. Nit u srcu mora
2. Na brodiću "Odisej", sa Darkom i Filipom
3. Odjavna špica
Pronašli smo je.
Koga? — Večnost.
To je more koje odmiče,
zajedno sa suncem.
(Arthur Rimbaud, „L'Éternité“,Une Sainson en Enfer, 1873)
Ako se ovog leta zateknete u Komiži na Visu, i rešite da malo obiđete ono najudaljenije jadransko otočje – Svetog Andriju, Biševo, Palagružu, Jabuku, itd. – možda naiđete i na brodić "Odisej", koji plovi tim vodama, i čiji vam kormilari (naročito jedan, s čudnovatim, nedomaćim naglaskom) u nekom trenutku mogu ponuditi i jednu zaista retku robu, pristiglu iz dubine kopna: buklete anarhije/ blok 45.
Glavni buklet je onaj s tekstovima Tina Ujevića, "Nit u srcu mora: Komiža na Visu" i "Teutin dvor: Otok Sveti Andrija", oba iz 1930, objavljena u splitskom listu "Jadranska pošta".
U ovoj turi, tome sam dodao i manji štos još jednog izrazito solarnog eseja, "Na suncu", od Valtera Benjamina – napisanog na Ibizi, 1932, mnogo pre nego što je to ostrvo postalo najkužnije ruglo Mediterana, čiji je model već upropastio mnoga mesta i preti čak i Visu. Poslao sam, naravno, i par komada Kamijevog "Leta", čisto da se posada "Odiseja" upozna i s tim štivom. (Već jesu i raspametiše se, ko drevni pomorci od pesme sirena.)
Ako u ovoj sezoni bude još prilike, a dogodine svakako, to ćemo pojačati s još nekim naslovima iz naše bogate ponude. (Više Kamija, prošireno izdanje bukleta "Na suncu", i Zerzan, s konačno grupisanim tekstovima "Ljubav — More — Tišina".)
Ali otkud mi tamo?
Evo, vrlo prosto: daleke 2016, moj najstariji mladi drugar iz Zagreba, Mario Iskreni, javio mi se iz Komiže s jednom divnom razglednicom (možete je videti u bukletu). Išao je tamo možda par godina unazad i stalno me zvao da dođem. Ali, sa svojom upornom boljkom (zbog koje sam u poslednja dva i po meseca imao dve operacije, ne bih li to konačno rešio), nisam baš mogao da se ukažem tamo u kamperskim uslovima. Inače me verovatno ne bi trebalo nagovarati.
Onda nam je Maja, prijateljica Iskrenog, skrenula pažnju na Tinov tekst "Nit u srcu mora", posvećen Komiži. Tin u ekstazi, neodoljivo zaraznoj, što su otad osetili mnogi.
Teksta je bilo taman za jedan malecni buklet. Mamilo me je da ubacim još nešto, ali u obzir je moglo doći samo nešto apsolutno srodno i povezano. Kako tada nisam poznavao taj deo Jadrana, potpuno sam prevideo da već sledeći Tinov tekst, u toj knjizi koju sam koristio, govori o ostrvu Sveti Andrija... I tako, buklet ostade malečan, ali je opet, kao što ćemo videti, zračio.
To je tako stajalo punih šest, skoro sedam godina. A onda, negde početkom aprila 2023, javio mi se Filip Grinvald, mladi, ili recimo mlađi pozorišni reditelj iz Beograda (1984), koji se upravo spremao za Komižu. Negde je našao taj buklet (baš buklet, ne samo fajl), oduševio se, i zvao me da vidimo kako bi mogao da dobije još, u nekom malo većem tiražu, da bi ga poneo i delio tamo. Nismo se nikada ranije čuli ili videli, ali razgovor je brzo počeo da teče kao da se znamo već sto godina.
Da sad malo ubrzamo: posle silnih peripetija s lokalnim
štamparima, preuzeo sam to na sebe i na svom štampaču uradio štos od 50 komada,
s tih par iznenađenja za njega, koja sam spomenuo. Posle još jedne ture peripetija,
srećom manjih ili prosto uobičajenih, to je nedavno stiglo tamo.
"Odisej" (zvanično "Odysseus") na počinku.
Ali sada je to pravi buklet (24 str.), proširen za tekst o ostrvu Sveti Andrija (ili Svetac). Naime, Filip mi je u tom prvom razgovoru objasnio da ide tamo da plovi, s drugarom Darkom, inače rođenim na Svetom Andriji. Ide ranije, da pripreme Darkov brodić, da bi onda, preko cele sezone, sve tamo do oktobra, vozili turiste po tim vodama. (U međuvremenu je i zvanično položio pomorski ispit u Splitu.)
Odmah sam se vratio na onu knjigu, pogledao tekst o Svetom Andriji i video da mi je upravo to nedostajalo. Sve se savršeno uklopilo.
U buklet sam ubacio malo ilustracija, sa starim, neturističkim fotkama Visa i Komiže. U tekst o Svetom Andriji ubacio sam i jednu sjajnu fotku iz 1935, "Obitelji Zanki, sa Svetog Andrije, na vrhu Jabuke", ostrvceta ili hridi u viškom otočju.
Poslao sam sve to Filipu kao fajl, čisto da vidi, i on se odmah javio: pa Darko je Zanki! Drži istu fotku, uramljenu, u nekoj slabijoj kopiji, u brodskoj kabini.
Naknadno shvatite da to i nije tako čudno. Sveti Andrija je malo ostrvo, tamo nikada nije živelo mnogo ljudi, i ako je neko rođen tamo, lako može biti od Zankija. Ali kako Filip nije nijednom spomenuo to prezime, niti se ono spominje kod Tina, sve to nisam mogao da znam, niti sam uopšte razmišljao o tome. I onda je sve delovalo kao jedna od onih malih, čudesnih podudarnosti, koje vas odmah ponesu, a da i ne znate zašto. Samo se prepuštate toj dobroj struji. Dobro, sad vidim ponešto: same stvari vam govore da ste na dobrom putu, da se sve uklapa, čak i kad idete nasumično, da to što radite ima nekog ljudskog smisla.
Pre nego što su bukleti stigli tamo, Filip je poslao fajl i Srećku Horvatu, meni ne baš bliskom misliocu (što važi i za ostale s te strane, počevši od Žižeka), ali u ovoj stvari, očigledno, našem bratu. Kao stari zaljubljenik u Komižu i poznavalac Tina, oduševio se i rekao Filipu: "To bi se moralo deliti na svakom trajektu koji plovi od Splita do Visa!"
A ne deli se, niti će, to je hteo da kaže, nego se toga setili neki likovi iz Beograda... na podsticaj nekih iz Zagreba; u svakom slučaju, neki kopneni sisari, a ne primorci...
Srećko je u međuvremenu stigao u Komižu, on i Filip su se već nekoliko puta doslovno sudarili na rivi, tako da će uskoro dobiti svoje primerke.
Štand turističke agencije "Eleonora", iz Komiže, za Darkov i Filipov brod "Odysseus".
To je sve lepo. I Gargojlo je veoma zadovoljan.
Hvala Iskrenom, Maji, Filipu, Darku!
"Odiseju" želimo dobro more i srećnu sezonu. Koliko sam video po Filipovim fotkama s lica mesta – direktno iz te plaveti, u koju zurim ovde u betonu, na 40 stepeni – barka uveliko plovi, obilazi sva ta ostrva i uvale. Evo Tina i negde nadomak Jabuke... ili možda Brusnika? Divota.
Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao
a.
š a l j i š t o d a l j e
NEPREKIDNI POTLAČ ANARHIJE/ BLOK 45
https://groups.google.com/g/blok45/c/tnn5dpAFOxg
DISTRIBUCIJA, PODRŠKA, DALJA RAZRADA
https://anarhija-blok45.net/tekstovi/Distribucija-%20podrska-itd-2023-web.pdf
anarhija/ blok 45: knjige, bukleti, žurnali
Anarhistička biblioteka (zajednička arhiva)
http://anarhisticka-biblioteka.net/
Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45
Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.