Radio Pesoa i druge novosti
AG
U ovom žurnalu:
1. Tabuki i Pesoa na Trećem programu Radija
2. Još Morisa
3. Odjavna špica
Najava Trećeg programa: emisija Imaginarna edicija, "AntonioTabuki: dva eseja o Fernandu Pesoi", od ponedeljka do četvrtka, 03. – 06. V2021, od 23.00 (proveriti tačan termin za svako naredno emitovanje).
Prethodni Žurnal: Antonio Tabuki: "Škrinja puna ljudi": dva eseja o Fernandu Pesoi
Iz prijateljske redakcije Trećeg programa stiže i ova
lepa vest, koju odmah prosleđujem. Prethodno emitovanje jednog Zerzanovog teksta nisam stigao da najavim (15. II 2021, "Početak vremena, kraj vremena" + kao buklet), ali bitno je da ta saradnja teče, da je taj kanal i dalje
otvoren.
Ima i par novih stvari u rubrici "Moris", koja se sve
više popunjava, iako još daleko od onoga što bi verovatno trebalo da bude. Ali
polako ubacujem tekstove koji se nadovezuju na one glavne eseje o njemu koje
sam do sada uradio (Abensur i Jape). Iako se nisam držao samo tog kriterijuma,
ti eseji i biografija E. P. Tompsona služili su mi kao orijentiri u krstarenju
tom ogromnom građom: skretali su mi pažnju na njegove najvažnije tekstove i
onda sam gledao da prvo to pokrijem, koliko stignem; ali koliko toga još ima u njegovoj
prepisci, dnevnicima i drugim izvorima...
Nema veze, lepo je družiti s Morisom. Možda je to neko
već stigao da oseti, ali tek će biti jasno: Vilijam Moris je jedan od naših
najboljih drugara u kretanju ka anarhiji i socijalizmu, ne kao nekom budućem "društvenom
uređenju" već kao ljudskoj, etičkoj orijentaciji koju treba razvijati i pokazivati
ovde i sada, u svim životnim situacijama, zatečenim i stvorenim. Nama nedostaju
novi komunalistički etos i njegova svakodnevna primena, u našem ponašanju i
odnosima, a ne novi skupovi gotovih tehničkih "rešenja", za primenu odozgo, za
sve probirljivije korisnike-potrošače (te sve agresivnije i odvratnije gladne
aveti). Zavaljeni ili izbezumljeni, svako ispred svog ekrana, gledamo ko nudi
najbolja "rešenja". Za šta? Za kakav život? Ta kriza se sada pokazuje u jednom
od svojih vrhunaca, ali uvek je dobro biti u dosluhu s nekim za koga je taj
novi etos bio na prvom mestu, za koga se podrazumevalo da prvo ide etika, a ne
tehnika; kvalitet – ne samo stvari, već celog iskustva – a ne puki kvantitet i
čisto tehnički kriterijumi. Vredi videti takvu orijentaciju na delu, u
neprekidnom, svakodnevnom ispoljavanju, potpuno prirodnom, neusiljenom,
nedogmatskom, nefanatičnom, a opet u stanju potpune posvećenosti. To je Moris:
svež, bistar pogled na stvarnost – usred jednog nimalo nevinog doba – koji još
nisu zagušili celi slojevi intelektualne zbrke koja će uslediti i koja nas je do sada (vrlo "intelektualno") već uvela u stanje nove
maloumnosti. Neko bolje društvo je među onima kojima danas slove za
intelektualce, kritičare, vizionare (iščezla kategorija) teško pronaći. Živeo
je u drugo doba, za njegove besede zaista treba strpljenja – tačnije, da srećno
iskočimo iz današnjeg tempa u kojem više nemamo strpljenja ni za šta iole
sadržajnije – i on je imao neke uporne predrasude i previde (ko ih nema?), ali sve
to je kod njega podsticajno, a ne smetnja.
Evo samo jednog uzgrednog primera, koji sam naveo kao uvod u njegov prikaz utopije Edvarda Belamija, Pogled unazad (1888), jedan od nekoliko neposrednih, negativnih povoda koje je imao za pisanje Vesti iz Nigdine (1890):
"Kada se pojavila Belamijeva knjiga Pogled unazad, jedan socijalistički prijatelj je primetio kako je principe socijalizma prihvatio zahvaljujući snazi Morisove vizije budućnosti, iako on tu viziju u stvari nije detaljno formulisao; ali sada, pošto je pročitao Pogled unazad, može da vidi i kako bi izgledao njegov praktični plan. Takva i slična zapažanja jednog dana su izazvala mog oca da kaže: 'Kada bi mene pokušali da upregnu u neku radnu vojsku, samo bih se bacio na leđa i počeo da se ritam.' A svom škotskom prijatelju Brusu Glejzeru je pisao: 'Verovatno si video ili čitao ili makar pokušao da pročitaš Pogled unazad. Ja sam morao, sad u subotu, zato što sam obećao da ću održati predavanje o tome. Hvala lepo, ali zaista nemam nikakvu želju da živim u tom koknijevskom raju koji je zamislio.'" — Mej Moris (mlađa kćerka WM), iz "Uvoda" za XVI tom Morisovih Sabranih dela, 1912.
Naiđete na takve detalje, počinjete da upoznajete čoveka, pogledate još malo, i već u sledećem koraku ne možete da mu se nadivite.
Vilijam Moris pravi zvezdu, na Juston Skveru u Londonu. Crtež, Edward Burne-Jones, oko 1871.
Novost je i predavanje Korisni rad i beskorisni kuluk (1884), u celini malo razvučena beseda (ako ćemo pravo, iako uz ono prethodno zapažanje o neophodnom "strpljenju"), ali opet obavezno štivo u svakom izboru Morisovih tekstova.
Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao
a.
š a l j i š t o d a l j e
Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e-mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45
Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e-mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.
Porodična biblioteka/ Žurnal/ Lista blok 45/ Galerije
Bukleti (izbor)
Anarhistička biblioteka