Komplet Pazolini: novo izdanje

[AG]

U ovom žurnalu:

1. Pjer Pa, u novom ruhu

2. Robovi (o malograđanskoj "opoziciji" u Srbiji)

3. Odjavna špica

Pjer Paolo Pazolini: Povratak svitaca: izbor tekstova, 1959–1975. (u tom obliku, oko 300 A4 str.)

Kao ilustrovani PDF, običan i naspramni (bukleti 1–5): https://anarhija-blok45.net/

Ove godine nas je baš krenulo: ja dve operacije, sad i keva jednu, samo s košmarnim posledicama. Ovde u kući nam je i dalje bolnički režim, dežurstvo non-stop – mada to sad ide nabolje (da odmah kucnem u drvo). Samim tim, možemo da se malo osvrnemo i na neke druge stvari.

 

Pre toga, da se izvinim svima kojima nisam odgovorio na mailove ili neke druge poruke. Gusto beše. Ali u tom bunilu polako sam nalazio neku dobru rutinu. I onda sam, začudo, uspeo da relativno lako uradim neke stvari koje sam odlagao bar godinu i po: prebacivanje bukleta u novi format (13,5 x 20 umesto "čistog" A5), a onda i još ponešto. To je inače prilično dosadan, tehnički posao – mada ne skroz, često vam sine nešto novo (na primer, neki kraći bukleti spojeni su u veće, dobro povezane celine) – ali to mi je sada pomagalo da se saberem, između dva menjanja pelena, previjanja, kuvanja čorbuljaka i ostalih stvari.

 

Na sajtu i dalje stoje "stari" formati, za većinu naslova, ali taj "novi" format je ionako važniji za štampu, odnosno za štand. Ali sada, prvo nešto što je ostalo u starom formatu, ali je opet osvanulo u novom ruhu:

 

Pazolini!

Ili tačnije, Komplet Pazolini: "Povratak svitaca: izbor tekstova, 1959–1975", u pet povezanih bukleta.

 

Jedno od ranijih izdanja Kompleta. Kutija i korice su praktično isti, ali ima raznih dodataka i izmena.

To sada ide redom, kao što bi bilo i u knjizi, ali uz razne dodatke, nove ili drugačije ilustracije, itd. Ostaje „komplet“ od pet bukleta, u jednoj kutiji, jer je još otvoreno za proširenja i izmene – a i zato što se ljudima sviđa baš tako. Ali, kako su neki bukleti došli do granice onoga što ta forma može da izdrži, još ćemo videti šta ćemo s tim.

 

To je sada KONAČNO osvanulo i u pravoj web prezentaciji, odnosno u Anarhističkoj biblioteci:

https://anarhisticka-biblioteka.net/library/pier-paolo-pasolini-povratak-svitaca-sr

Jedan od najvećih poduhvata do sada, koji je mogao biti i veći – jer je to s Pazolinijem tako, dobrog materijala ima na pretek – ali koji ćemo sada pustiti da malo odstoji u ovom obimu.

 

Izbor i raspored ilustracija u bukletima i u toj web prezentaciji nisu sasvim podudarni, ali tekstualno je to ista stvar.

 

Već ćete videti šta ima novo ili kako to izgleda u ovom rasporedu, ali ovde izdvajam samo jedan preuzet sadržaj – jedini takav, u celoj zbirci: jedan stari intervju, iz 1970, koji je Pazolini dao Mladenu Machiedu, za zagrebački časopis Filmska kultura.

 

Prezentacija tog materijala od početka je bila polemička – nisam se libio da se nadovezujem, s raznim komentarima i tezama, to i jeste svrha ovog našeg pokušaja – ali mislim da je to sada još naglašenije, valjda i preciznije. Dalje nadovezivanje, neka jača i povezanija razmena između nas – ili i mimo nas, svuda – to ostaje kritično. Ne znam šta bih sad mogao da dodam onome što sam već pisao o tome, a da se neko ne uvredi. Ali stvar je prosto u tome što bez te razmene nema razvijanja i produbljivanja misli, izraza, iskustva, odnosa. Nema novih formi: novih oblika življenja, ponašanja, izražavanja, saradnje. Nema proširivanja ove pretesne i sve siromašnije stvarnosti, nema izlaska iz te galopirajuće degradacije. 

U ovom trenutku, usred ovog najnovijeg talasa politikantskog meningitisa (izbori u Srbiji 2023, naročito situacija u Beogradu), ta perspektiva izgleda još udaljenija. Opet, po ko zna koji put, vidi se koliko smo u tom pogledu zaribali. Toliko smo "misleći", inteligentni, maštoviti i širokih vidika da izgleda znamo za samo jednu ozbiljnu formu društvenog ponašanja i delovanja: "politiku", u njenom najsvedenijem, najidiotskijem, reketaškom i brutalno oportunističkom izdanju (primer, jedan od bezbroj: "zeleni levičari" u koaliciji s najokorelijim kapitalističkim tajkunom). To više ne liči ni na šta. Probijeni su svi pragovi bizarnog, kontradiktornog, tupavog. Podrazumeva se da ovo pre svega važi za ono što ovde u Srbiji nastupa kao "građanska opozicija", onoliko "leva", "desna" ili "centrirana" koliko joj se prohte, budući da se ona naglasnije preporučuje kao spasonosna alternativa: dakle, za "Vučićeve" robove, one prave, za one koji su toliko opsednuti tom jednom figurom – negativno, naravno – da ona i doslovno vlada svim njihovim mislima, očekivanjima, ponašanjem, komunikacijom, percepcijom (da su na meskalinu, imali bi bolju predstavu o stvarnosti; bili bi, dakle, manje zatečeni, manje u čudu, itd.). I doslovno su „posednuti“, u vlasti svog demona. U jednom od tekstova koje smo skoro predstavili, Adorno nas upozorava na teror "bespojmovne (beslovesne) prakse" i naročito na fenomen "personalizacije", odavno znan u sociologiji, na pojednostavljeno tumačenje društvene stvarnosti, koje od jedne figure ili jednog prolaznog režima ne vidi činjenice ljudskog stanja. Samim tim, ne vide se ni prava pitanja, pravi problemi. Ali u klimi koju imamo ovde, nikakva upozorenja ili argumenti više ne znače ništa. 

Naravno, onima koje zanima samo vlast, odnosno sprovođenje neke konkretne političke (interesne) agende, nikakva šira ili dublja perspektiva nije ni potrebna. Naravno da su fokusirani na glavnu prepreku. Ali šta je s nama ostalima? Dokle više ta malograđansko-seljoberska fascinacija sferom moći? Šta očekujemo od toga? I od koga?

 

Ta jedna forma, taj jedan obrazac ponašanja, zavladao je skoro svuda. Ceo univerzum ličnih i zajedničkih mogućnosti – drugih formi, smislenijih, uzbudljivijih, plemenitijih – ostaje potpuno neistražen.

Podrazumeva se i da ovo govorim dobronamerno. I sigurno ne kao neko ko je "iznad" svega toga. Naprotiv, nemam nikakvu odbranu, to me kida, do najcrnjih misli, kao i još neke najbliže prijatelje, koji takođe jedva izdržavaju taj pritisak – od tog jednog, masivnog malograđanskog tela, samo posvađanog unutar sebe. Ali samo još jednom ilustrujem koliko bi toga trebalo zaista promisliti i prodiskutovati, a ne uzimati zdravo za gotovo. Vapim, pomalo kao u svoje vreme i Pazolini... 

Nastavljamo uskoro. Jesenje ukazivanje smo propustili, iz opravdanih razloga, ali možda nas čeka jedno zimsko. Nadamo se tome.

 

Do tada, hvala svima na pažnji, brzi i podršci!

 

Sve najbolje, drage i dragi moji, i srećno u novom letu!

 

Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao

 

 a.

 

š a l j i   š t o   d a l j e

 

NEPREKIDNI POTLAČ ANARHIJE/ BLOK 45

 

DISTRIBUCIJA, PODRŠKA, DALJA RAZRADA

 

anarhija/  blok 45: knjige, bukleti, žurnali

 

Anarhistička biblioteka (zajednička arhiva)

 

Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45

 

Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.

 

Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.