Adorno: Slobodno vreme (1969)
AG
U ovom žurnalu:
1. Teodor V. Adorno, Slobodno vreme (1969)
2. Podsećanje na neke povezane stvari
3. Odjavna špica
Theodor W. Adorno, "Freizeit", Gesammelte Schriften, 10.2, Kulturkritik und Gesellschaft II, 645–655, Suhrkamp, Frankfurt am Main, 1977.
Prvi put emitovano kao predavanje na Nemačkom državnom radiju (Deutschlandfunk, Keln), 25. maja 1969. Posebno pripremljena pisana verzija, koja je ovde prevedena, prvi put je objavljena u Adornovoj zbirci Stichworte: Kritische Modelle 2, Suhrkamp, Frankfurt am Main, 1969.
Tekst možete pogledati ili preuzeti odmah, kao html ili kao ilustrovani gala-buklet anarhije/ blok 45 (13,5 x 20 cm, 20 str.).
Ovo sa Adornom nije neki poseban plan. Jednostavno mi je prijalo da se bavim time, u pauzama od posla – u stvari, u predahu od svega. U međuvremenu mi je stiglo i prvo englesko izdanje Adornove zbike Parva aesthetica – odakle su tekstovi iz bukleta "Kod kuće na kraju sveta" – tako da verovatno sledi još neki biserčić iz tog izvora. (Glavni izvor ostaju nemačka izdanja, ali na osnovu engleskih mogu lakše da vidim o čemu je reč, čak i kad su prevodi problematični.)
Ovde, slično kao i u nekim drugim kraćim tekstovima ili predavanjima na velike teme, Adorno ne pretenduje na neku sveobuhvatnu teoriju o radu i takozvanom "slobodnom vremenu" već samo dodaje još neka zapažanja, iz svog posebnog ugla. Na primer, nešto zaista prosto, ali što je opet trebalo primetiti: iako je kontekst odavno isti, ljudski svet zarobljen iznuđenim radom, nekada se govorilo "dokolica" (Musse), što je još moglo da znači svašta; nije ostajalo mnogo od života, ni tada, kod mnogih, ali to parče još nije bilo predmet tako stroge regulacije. "Slobodno vreme" (Freizeit) odmah govori da je tu i neko "neslobodno vreme"; ova kultura odmah odaje svoje pravo lice. Pored toga, to "slobodno vreme" u najvećoj meri podleže agresivnom društvenom inženjeringu – neprekidnom bombardovanju medija, tehnologije, "kulture", roba, usluga, unapred spakovanih opcija i obrazaca ponašanja, do najintimnijih niša svakodnevnog života – lišeno autonomije skoro isto koliko i ono "neslobodno", "radno vreme". I sve to, kao da više ne uznemirava nikog.
Kako su takva razmatranja u međuvremenu praktično iščezla iz javne sfere, u bukletu sam podsetio na literaturu iz nešto šireg kritičkog nasleđa, koja se bavi istim pitanjima. To možete pogledati odmah, ali da to sada istaknem i ovde:
POVEZANI TEKSTOVI
"Svedena i degradirana suština žilavo se opire magiji koja hoće da je pretvori u fasadu... Samo kroz suprotstavljanje proizvodnji, kao bića koja još uvek nisu sasvim obuhvaćena tim poretkom, ljudi mogu doći do nekih humanijih odnosa." — T. V. Adorno, Minima moralia: Refleksije iz oštećenog života, „Posveta“, 1951.
Dalje bavljenje Adornom, s koje god strane da krenete, uvek se može preporučiti. Ali ovde se kao "povezani" neodoljivo nameću i tekstovi koji dolaze od nekolicine drugih autora, koji su, svako na svoj način, razvijali kritiku istog apsurda: praktično celokupne ljudske aktivnosti, u ovom tipu kulture. Aktivnosti iznuđene ekonomskom ucenom, neautonomne, doslovno tuđe – ne samo "otuđene", nego pre svega otuđujuće, degradirajuće – a opet internalizovane u bezbrojne lične svrhe. Kao što vidimo, i ovako se može živeti. I to može da životu da neki sadržaj, da ga ispuni, zaokupi, iscrpi. Ali na kojim pretpostavkama, s kakvim posledicama? S kakvim ukusom? To šta uopšte radimo, zašto, na šta to liči, kakav je to život, danas skoro da se i ne može čuti kao pitanje. Ali kako ljudski zadatak u tom apsurdnom sklopu ostaje isti – preoteti od njega sopstvenu aktivnost i iskustvo, naše odnose, naše lične i zajedničke mogućnosti – vredi se osvrnuti na one koji su ta pitanje znali da drže otvorenim. Sledi svega par sugestija, ali svaka odmah vodi dalje:
Ivan Ilić, "Paralizirajući intenzitet tržišta" (Pravo na korisnu nezaposlenost, 1977)
„Upravo kao što je legendarni inkvizitor odbio pogledati kroz Gallilejev teleskop, isto tako većina modernih ekonomista odbija pogledati analize koje bi možda mogle istisnuti konvencionalno središte njihovog ekonomskog sustava. Novi ekonomski sustavi trebali bi nas natjerati da uvidimo ono što je očito: da stvaranje netržišnih upotrebnih vrijednosti neizbježno mora zauzimati središte bilo koje kulture koja jamči program za zadovoljavajući život većini svojih članova. Kulture su programi za ljudske aktivnosti, a ne za firme. Industrijsko društvo uništava to središte zagađujući ga izmjerljivim rezultatima proizvodnje korporacija, javnih ili privatnih, degradirajući ono što ljudi rade ili izrađuju sami. Kao posljedica toga, društva su se transformirala u goleme igre nulte sume, monolitne sustave dostave u kojima se svaki dobitak za jednoga, pretvara u gubitak ili teret za drugoga, dok je stvarno zadovoljstvo uskraćeno obojici.“ (Illich, 1977)
Bob Blek, "Ukidanje rada" (1985)
Gi Debor, "Perspektive svesne promene svakodnevnog života" (1961)
I naravno, uvek, Vilijam Moris (odnosno, Miguel Abensur, Anselm Jappe), Žak Kamat, Žak Elil, Džon Zerzan, Luis Mamford, itd. (AG)
Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao
a.
š a l j i š t o d a l j e
NEPREKIDNI POTLAČ ANARHIJE/ BLOK 45
DISTRIBUCIJA, PODRŠKA, DALJA RAZRADA
anarhija/ blok 45: knjige, bukleti, žurnali
Anarhistička biblioteka (zajednička arhiva)
Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45
Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.