Duh radija

[AG]

U ovom žurnalu:

1. Dobri duh radija

2. Odjavna špica 

Prethodni žurnal: Radio Kejdž i još malo o svemu tome

Ništa obavezno, samo jedan veliki pozdrav i hvala za ekipu s Trećeg programa!.

Prvo čitanje Kejdža na radiju bilo je fantastično. I kao što sam rekao, najbolja provera prevoda, u pogledu stila. Već sam izmenio jednu dužu rečenicu, možda zamenim još jedan izraz, ali ostalo nisam dirao. Nije da je savršeno, nego nema potrebe. Za sada dobro ide.

Veliko hvala spikerima, Željku Maksimoviću i Aleksandru Božoviću, koji su to izveli majstorski. 

Nisam odavno slušao čak ni ta čitanja sopstvenih prevoda na radiju – kojih je bilo mnogo – ali sada sam odmah pomislio da to ne smem propustiti. Trebalo mi je da čujem kako to zvuči, jer je knjiga ogromna, i to vam onda nužno iscrpi pažnju i osećaj ili sluh za tekst. Ovo je delovalo okrepljujuće, kao buđenje posle dobre dremke. I sam ponovo vidim koliko je dobro celo to prvo poglavlje, "Autobiografija". Kakva priča! Slušao sam bez daha, kao prvi put. 

Stari logo Radio Beograda.

Ima nečeg beskrajno utešnog u tim glasovima s Trećeg programa. Isti pristup, u stvari, isti etos, već decenijama. (Podrazumeva se da nema reklama.) Kada smo bili klinci, to nam je zvučalo uštogljeno i tako zastarelo. U to vreme, inače su svuda u etru bili razgovetni glasovi, ali za koju nijansu, ili malo više, opušteniji (Sloba Konjović koji čita svoje "portrete" bendova i muzičara u "Vibracijama", na primer). Nismo razumeli – u stvari, nismo toliko marili – da to mora tako. U suprotnom, dobijate kreveljenje, njakanje, mumlanje, urlanje i druge ljudske krike koji su u međuvremenu okupirali ne samo radio-talase nego celu atmosferu. Zato sam se i odvikao od radija. Iz istog razloga odvikao sam se i od celog ovog okruženja, od te neprekidne, histerične dreke – koju, tu i tamo, ipak preseku neki lepi ljudski glasovi, gestovi, izrazi lica, dobrota – ali da sad ostanemo na radiju.  

(Odvikao sam se i od televizije, totalno, ne gledam je već 20 godina, najmanje, ne pamtim kad sam seo ispred TV, ali to ne računam u neki veliki pomak, s obzirom koliko vremena provodim za ovim ekranom.) 

Sad već gledam kako da nabavim jedan dobar radio-aparat. Može to i preko kompjutera, sve zvuči kako treba, ali radio nema ekran, to je ogromna prednost. 

U doba kada više ni "Sunce nije stabilno" (kako je to primetio Kapetan Goveđe Srce), to ujednačeno, smireno, a opet živo čitanje, s osećajem i brigom za tekst, deluje kao osa oko koje se planeta Zemlja i dalje ravnomerno okreće. Sve je u redu, o, sve je u redu... iako ništa nije redu... Ali evo, ipak jedno lepo veče... uz radio.

Ti nastavci traju svega 15 minuta, ili malo duže, mada za to vreme može da se pročita dosta teksta. Ovaj "prvi stav" bio je savršeno zaokružen. Šenbergovo mišljenje o Kejdžu, kao pravo tras!, za kraj prvog dela:

Neko je pitao Šenberga o njegovim američkim učenicima, da li među njima vidi nekog zanimljivog, i Šenbergov prvi odgovor je glasio da nema zanimljivih učenika, ali onda se osmehnuo i rekao: "Ima jedan", i izgovorio je moje ime. Onda je rekao: "On naravno nije kompozitor već pronalazač – i to genijalan."

Tu smo dakle stali, a sledeće čitanje je večeras (i dalje smo u "Autobiografiji"), oko 23.50. (Idete na "radio uživo" i izaberete 3.)

Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao

 

a.

 

š a l j i   š t o   d a l j e

 

anarhija/ blok 45: knjige, bukleti, žurnali

 

Anarhistička biblioteka (zajednička arhiva)

 

Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin@gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45

 

Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.

 

Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.