Radio Kejdž i još malo o svemu tome

[AG]

U ovom žurnalu:

1. Džon Kejdž na Trećem programu radija, u 14 nastavaka

2. Pregled ranije objavljenih i... neobjavljenih izdanja

3. Šta nam to govori?

4. Odjavna špica

 

 

Imate li neku ideju o tome zašto ljudi neće da otvore uši?

 

To je pitanje za psihologe. Ne mogu da razumem zašto se ljudi plaše novih ideja. Plašim se starih. (Kejdž, 1977)

 

Pre neki dan, kada sam razgovarao sa studentima umetnosti, pitali su me da li postoji neki način da se ukratko opiše Džon Kejdž i šta on predstavlja – šta je radio celog života.

Znate za moj odgovor jednom novinaru sa Srednjeg zapada, zar ne, koji mi je pisao s molbom da sažeto opišem sebe – u par reči, kako je rekao. Rekao sam mu: "Izađite iz bilo kog kaveza (cage) u kojem se nalazite." (1985)

Radio Beograd, Treći program, 30. III – 14. IV 2026: Ričard Kostelanec: U razgovoru s Džonom Kejdžom

https://www.rts.rs/lat/radio/radio-beograd-3/5914301/ricard-kostelanec-u-razgovoru-s-dzonom-kejdzom-1.html

PRVO emitovanje: ponedeljak, 30. III 2026, 23:58

Termin je uvek večernji, ali može malo da varira; proverite (rubrika iz programske šeme, "Putevi proze/ Tokovi poezije", po kalendaru).

 

Izvor: Richard Kostelanetz, Conversing with Cage, Limelight Editions, New York, 1988; Routledge, New York, 2003 (drugo, redigovano izdanje).

 

Kraći izbor odlomaka, na blogu RED BOX-a: https://redbox.rs/blog/ricard-kostelanec-u-razgovoru-s-dzonom-kejdzom/

 

Još od Kejdža: 36 mezostihova o Dišanu i ne o Dišanu (1970)

Ranije objavljeno i... neobjavljeno: 

 

John Cage, radovi/ tekstovi, 1939–1979 (izbor), priredili Miša Savić i Filip Filipović, preveo Filip Filipović, radionica SIC, Beograd 1981.

 

Herojski podvig Miše i Filipa, koji donosi izbor tekstova iz Kejdžovih knjiga Silence (1961), A Year from Monday: New Lectures and Writings (1967) i Empty Words: Writings '73–'78 (1979). I umesto da tako nešto bude stalno u opticaju, nema ga nigde, osim kod antikvara. Cena se kreće od podnošljivih 2.000 din do skoro 5.000 din…  Za ovih 45 godina (!), NIKO iz našeg muzičkog i izdavačkog sveta nije se setio da to izdanje ponovi ili da objavi još nešto od Kejdža. Ako ostanemo na ovom zborniku, reprint ne bio baš lak zadatak, zbog Kejdžovog preloma nekih tekstova (format mora biti malo veći, odnosno širi, mada ništa posebno), ali Miša i Filip su postigli i to – pored odličnih prevoda vrlo zahtevnog teksta. Ima i nekih dobrih dodataka i dokumenata, a priređivači su napisali i odlične predgovore (dali su svako svoje viđenje, iz različitih uglova, ali komplementarno). Fantastično izdanje. Mislim baš kao izdanje: Kejdžovi tekstovi su prosto takvi kakvi su, neki izuzetni (u ovom izboru većina), neki manje ili više problematični (par), neki zahtevniji za čitanje zbog tog posebnog preloma, itd. Ali i to je trebalo probrati, promisliti, oblikovati – i naravno prevesti. U zadatom obimu i s Kejdžovim tekstovima dostupnim do 1980, to teško da se moglo uraditi bolje. 

 

U Hrvatskoj su, tek mnogo kasnije, prevedene knjige Tišina (Ceres, Zagreb, 2010, nedostupno, osim vrlo retko kod antikvara) i John Cage & Geoffrey Barnard, Razgovor bez Feldmana, DAF, Zagreb, 2016; manje izdanje, 87 str., jedan razgovor, iz kojeg je i Kostelanec probrao par odlomaka (deo je objavljen i kod Savića i Filipovića); ako niste malo bolje upućeni u Kejdža, može delovati zbunjujuće – ili samo usamljeno, u nedostatku drugih izdanja, odnosno šire slike. Ne znam trenutni status kod izdavača; naiđe kod antikvara. 

Ali ni tamo nije bilo nekog većeg izbora tekstova i drugih Kejdžovih knjiga (baš Kejdžovih; bez toga, sekundarna literatura ne znači mnogo).

Nisu mnogo pomogla ni dva Kejdžova gostovanja na Zagrebačkom Bijenalu (1963. i 1985), kao ni ono jedno u Beogradu, 1972, mada je tu samo pravio društvo Mersu Kaningemu, koji je u MSU i Ateljeu 212, u okviru BITEF-a 6, izveo neke svoje koreografije. Mislim na knjige, muzički uticaj je ipak bio prisutniji. 

(Ali Kejdž nije samo muzika, niti samo umetnost. Šta ćemo s njegovim nemuzičkim idejama? Ili sa neumetničkim implikacijama njegovih ideja o umetnosti?) 

Uglavnom, do Miše i Filipa, i dugo posle toga, ništa, osim ponekog kraćeg priloga u publicistici, jednog dugo neobjavljenog intervjua (iz 1973, sa Nikšom Gligom, iz Zagreba, koji ga je, srećom, ustupio Kostelanecu; ne znam da li je to u celini ipak negde objavljeno; Gligo se najviše potrudio i oko dokumentovanja Kejdžove posete 1985) – i naravno anegdota, odnosno lovačkih priča. Tu je i nekoliko obaveznih selfija s lokalnim kulturnjacima. U osnovi, provincijski sindrom: da se malo pohvalimo, ali da se ne pretrgnemo. 

Izvinjavam se ako sam prevideo nečiji doprinos, ali ukupna situacija je kao i ovo vreme danas, sumorna.

Ne treba očekivati bitnija poboljšanja u tom pogledu, makar s te strane. Trenutak za takve stvari prolazi. Ne samo za Kejdža, razume se. Nije on jedini takav propust, niti je to prevashodno greh izdavaštva iz vremena SFRJ (iz ove perspektive, neverovatnog). Bilo je vremena da se popune neke upadljive praznine. Ali sve se promenilo, po manje-više istom obrascu: širi kontekst, sama struktura izdavaštva, mentalitet koji se time bavi, samim tim i "publika". Sa "demokratijom", "slobodnim tržištem" i novim tehnologijama, koji su nam obećavali masovnu prosvećenost, dospeli smo u stanje novog varvarstva. Uvek iznova, zapanjimo se kada vidimo dokle to ide, počevši od "ljudi od kulture". Ali čemu se čudimo? Živimo u doba digitalnog praznoverja, vudu politike (da li ste od jutros iznabadali svoju lutkicu AV?), kladionica i dronova ubica. Oni od kojih danas zavisi nešto u "kulturnoj produkciji" ovih naših ibijevskih državica, bilo u državnom, privatnom ili NVO sektoru, nisu nikakva opozicija tome nego su i sami takvi. Uskoro nikoga neće biti briga. 

Ostaju raštrkani, svojeglavi pojedinci i samostalno istraživanje – do nekih novih susreta, možda – čemu ovako dajemo još jedan podsticaj.

Kaningem i Kejdž, na Surčinskom aerodromu, 1972.

Da sad malo promenimo frekvenciju. Vraćamo se na radio-talase.

Pretpostavio sam da će Kejdž biti zanimljiv redakciji Trećeg programa, ali nisam očekivao da će ići tako brzo. Samo sam uredniku Peđi spomenuo da je to u pripremi, ali on mi je odmah rekao da mu pošaljem šta imam (a imao sam sve). To mu je stiglo preko Paunovića, kome sam ranije poslao ceo prevod, zbog ispravki (i kome je Treći program jedno od radnih mesta). Pogledao je i oduševio se. (Uopšte, izgleda da je dejstvo ovog štiva trenutno: vredelo je početi ovako, s nekim odlomcima, da vidimo kako to deluje.) Brzo smo se dogovorili oko nekih praktičnih detalja. Peđa je predložio da idu prva dva poglavlja u celini, a da ja napravim izbor odlomaka iz ostatka knjige. Tako smo i uradili. 

 

Ta prva dva poglavlja nose naslove "Autobiografija" i "Preteče". Govore o tome kako je Kejdž postao Kejdž. To je, dakle, nešto osnovno – i izuzetno zanimljivo, i kao priča (prava pikarska pripovest), ne samo zbog podataka.

 

Na to se glatko nadovezuje izbor odlomaka iz ostatka knjige (još 11 poglavlja), koji pokrivaju neke najvažnije tačke Kejdžovog puta. S obzirom da je reč o "odlomcima", to ne sluti na naročito povezano štivo: ali i kod Kostelaneca, a i u ovom izboru iz toga, sve teče kao kontinuirani razgovor. Mislim da je dobro ispalo. Čitanje na radiju biće i za mene dobra prilika da proverim kako teče prevod. To je inače najbolja provera, čitanje naglas.

Ovaj izbor, kao i onaj prethodni, kraći, zapravo ne daje vernu sliku o Kejdžu: ne prikazuje neke slabosti i žestoke kontradikcije u njegovim razmišljanjima i metodama (osim možda ponegde, u nagoveštajima). Ali na to sad ne vredi mnogo upozoravati unapred. Ko se bude dohvatio knjige, moći da se suoči i s tim problematičnim mestima – ponekad ozbiljno problematičnim! U stvari, i ova slika je verna, sve je to Kejdž, ovde u svojim najboljim trenucima, kojih u tim razgovorima ima još mnogo (kao i u njegovim knjigama, mada se i tu srećemo sa sličnom kontradiktornom mešavinom), ali to nije i kompletna slika. Uskoro sledi i to.

 

Do tada, dve nedelje Kejdža na radiju! Naštelujte radio-aparate, naštelovaću i ja.

 

Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao

 

a.

 

š a l j i   š t o   d a l j e

 

anarhija/ blok 45: knjige, bukleti, žurnali

 

Anarhistička biblioteka (zajednička arhiva)

 

Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin@gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45

 

Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.

 

Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.