Adorno: Aspekti novog desnog radikalizma (1967)

[AG]

 U ovom žurnalu:

 

1. Nisu to samo oni, to smo mi

2. Adornovo predavanje iz 1967.

3. Odjavna špica

 

 

Theodor W. Adorno, Aspekte des neuen Rechtsradikalismus: Ein Vortrag (predavanje, 6. IV 1967), Mit einem Nachwort von Volker Weiß (sa pogovorom Folkera Vajsa, ovde izostavljenim), Suhrkamp, Frankfurt am Main, 2019.

Preveo i priredio AG, jun 2023. 

Ovaj prevod je novi pokušaj, nastao pre svega zato da bismo ovim tekstom mogli slobodno da raspolažemo. 

Tekst možete pogledati i preuzeti odmah, u Anarhističkoj biblioteci ili kao ilustrovani gala-buklet anarhije/ blok 45 (40 str.). 

Postojeći prevodi:

 

— T. W. Adorno, Aspekti novog desnog radikalizma, Tim Press, Zagreb, 2021, sa njemačkog preveo i pogovor napisao Tihomir Cipek.

— Isti naslov, Karpos Books, Beograd, 2021, prevela Mirjana Avramović.

 

Oba ova izdanja donose i pogovor Folkera Vajsa, koji smo ovde izostavili. Preneti su samo neki podaci o nastanku predavanja, odnosno njegovog transkripta, koje smo dopunili i iz drugih izvora.

 

 

 

Na koricama bukleta, originalna magnetofonska traka sa Adornovim predavanjem, iz arhive Österreichische Mediathek.

 

Iz teksta (Adorno) i uvodne napomene (AG):

 

"... činjenica (je) da se u pogledu sadržaja, društveno-političkog sadržaja, demokratija do sada nigde nije zaista i potpuno konkretizovala već da postoji samo formalno. I u tom smislu fašistički pokreti mogu se opisati kao stigme, kao ožiljci demokratije, koja ni dan-danas ne postoji u punom skladu sa svojom idejom."

 

"Ono što je kod ove ideologije suštinsko jeste njena fragmentarnost. Mnoga temeljna načela pravog imperijalizma, poput ekspanzije na istok, otpala su volens nolens. Perspektiva 'sutra ceo svet (morgen die ganze Welt)' potpuno izostaje, što čini da cela stvar malo gubi na zamahu i da je u većoj meri prožeta očajanjem, koje je podsvesno bilo prisutno i u nacionalsocijalizmu. Ali želim još jednom da istaknem da u fašizmu nikada nije postojala dobro izgrađena teorija, da se uvek podrazumevalo da su ono bitno moć, bespojmovna praksa i na kraju apsolutna dominacija, dok je duh, poput onog koji se izražava u teoriji, nešto sporedno. I upravo to je tim pokretima davalo ideološku fleksibilnost, koja se tako često može primetiti. To je najzad i u duhu vremena: prevlast bespojmovne prakse, što sada ima svoje posledice i po propagandu." (Adorno, 1967)

 

 

Kada se povede reč o neofašizmu ili novoj desnici, i kada tu reč još povede neko tako značajno ime kao što je Adorno, nefašistima uvek nekako lakne. Među liberalima, levičarima, uniformisanim anarhistima, antifa muralistima – među onima koji uopšte obrate pažnju, naravno – širi se veliki uzdah olakšanja. "Uh, dobro je, ovo nije o nama..."

Ali videćemo da jeste o vama – i o svima nama.

"Autoritarni karakter" nije privilegija desničara već obavezni deo mentaliteta koji masivna tehnička organizacija, zvana "društvo", luči kao svoj vitalni sadržaj. Kada u toj organizaciji nešto zapne, makar samo na trenutak, ko ne vapi za "čvrstom rukom"? Pasivnost i degradirajuća zavisnost se podrazumevaju. Nekritička lojalnost izabranom društvenom miljeu – političkom, kulturnom, kontrakulturnom – ili prosto konformizam, takođe nije samo nešto "desničarsko". Sve političke partije, "demokratske" i one koje ne važe za takve, doslovno su firerovske ili "liderske", kako glasi popularni izraz: tehnički imperativ efikasnosti – koji važi svuda, ne samo u politici – nameće da se od određene tačke, koja obično ne leži negde daleko, interval odlučivanja svede na najmanju moguću meru, na najuže rukovodstvo i konačno na jednog čoveka. Odatle "predstavnički sistem", normalizacija odricanja od odgovornosti – odnosno, sasecanje svake pomisli na autonomiju i samoodređenje. Na "demokratskim" izborima uvek glasamo za "oročene diktatore", to se prosto podrazumeva, samo što se naravno nikada tako ne zove. Na svakom koraku, na svakom nivou stvarnosti, možemo videti znake potpuno ogoljenog terora beslovesne, "bespojmovne prakse", zainteresovane samo za sredstva i neposrednu ličnu ili sektašku korist, za šta i sam Adorno ovde kaže, "to je najzad i u duhu vremena..." – dakle, opet ne samo nešto "desničarsko".

 

Uglavnom, potpuno je jalovo koristiti ovaj tekst za povlačenje paralela usmerenih samo na ono što se danas opaža ili što otvoreno nastupa kao "desničarsko" – kao što je to prevladalo u inače brojnim komentarima na ovo predavanje, koji su usledili odmah po njegovom okasnelom objavljivanju – već proveriti koliko se toga "desničarskog", a zapravo autoritarnog, nužno, zbog samog karaktera ovog tipa kulture, prelilo u naša očekivanja, razmišljanja i ponašanje. (...)

 

Ostatak uvodne napomene i Adornovo predavanje možete pogledati u Anarhističkoj biblioteci ili u našem bukletu.

Ovim, usput, još malo zaokružujemo Adornovu posetu Beču 1967. Taman kad smo pomislili da je tamo samo šetkao između operskih premijera i večerinki sa ambasadorima ili starom bečkom aristokratijom, zatičemo ga na Bečkom univerzitetu, 6. aprila, gde na poziv jednog socijalističkog studentskog udruženja govori o novom desnom radikalizmu. Veče pre toga, 5. aprila, na poziv iste organizacije i na istom mestu, održao je predavanje "O problemu društvenih sukoba danas", a nekoliko dana kasnije, 10. ili 11. aprila, ovog puta u Bečkom muzičkom društvu, predavanje o muzici Albana Berga. Nemoguće je objasniti kako mu je to uspevalo. I još je te dve nedelje sebi računao u "odmor"!

I on je taj koji je polazeći od sebe i svoje generacije govorio o "oslabljenom potencijalu"... Potpuno uzgredno zapažanje, ali to ne prestaje da me zapanjuje. Nadam se da ovo neće nekoga ubiti u pojam. Ali i sa tim se treba suočiti.

Nastavljamo uskoro, videćemo kako.

Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao

 

a.

 

š a l j i   š t o   d a l j e

 

NEPREKIDNI POTLAČ ANARHIJE/ BLOK 45

 

DISTRIBUCIJA, PODRŠKA, DALJA RAZRADA

 

anarhija/  blok 45: knjige, bukleti, žurnali

 

Anarhistička biblioteka (zajednička arhiva)

 

Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45

 

Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.

 

Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.