Gargojlo i Meduza (kako je bilo)

[AG]

U ovom žurnalu:

 

1. Veče u Meduzi

2. Odjavna špica

 

Povod: sreda, 17. april 2024, MEDUZA, Jevremova 6, od 19h: Veče posvećeno Vilijamu Morisu i distribucija izdanja anarhije/  blok 45.

 

Foto: AG, 17. IV 2024.

 

Odmah jedna brza depeša, najviše zbog onih iz dijaspore i regiona, koji prosto nisu mogli da dođu, a voleli bi da jesu.

 

Divno veče u Meduzi!

 

Izgleda da to s onakvim štandom i onima koje to zaista vuče ne može da bude drugačije. Uvek bude dobro. Sinoć, i čudesno dobro. I to po onakvom danu – mada na kraju nije uopšte bio takav užas kao što su najavljivali. Ćudljivo prolećno zahlađenje, sa samo jednom nezgodnom posledicom, mada se ona u Beogradu ne može pripisati vremenu, jer je to skoro uvek tako: neopisivim saobraćajnim krkljancem, u uvek produženom špicu – bratu Paunu i meni trebalo je sat vremena kolima, od bloka 45 do Jevremove-Kalemegdana... Ali kad smo stigli tamo, sve je krenulo dobro.

Foto: Trklja, 17. IV 2024.

Ključna je bila ekipa iz Meduze, svi, bez izuzetka, mada prosto moram da istaknem Zdravku, koja inače vodi takve programe. Totalno razumevanje i predusretljivost. I onda, samo mesto: za ovakvu priliku, bolje nismo mogli naći. Hvala još jednom NS-u, koji mi je prvi spomenuo Meduzu! Inače je to prava oaza u moru zamornih, pretencioznih, besmislenih mesta, što sam odmah osetio, kad sam tamo svratio prvo po NS-ovoj preporuci, i onda par put posle toga. I kod Meduze i kod nas, okolnosti su takve da nećemo moći da postavimo štand u narednih par meseci, ali možda se već početkom septembra opet ukažemo tamo. U međuvremenu, imamo prostora da još malo razmislimo i o drugim načinima, o čemu već imam neku predstavu.

 

Prilozi, više nego velikodušni, čemu se evo još čudim... Samo što smo Paunović i ja namestili štand, i ušli u razgovor s nekim čitaocima ili starim drugarima, kutijica se napunila, u stvari, prepunila. Možda za svega posla sata... Do trenutka kad sam to primetio, otišlo je tek nešto malo knjiga i bukleta. Kako, odakle, šta se dogodilo? Ne znam, ali to evo i dalje primećujem: sve to zaista ne ide lako, sad već najviše zbog fizičkog obima posla koji treba obaviti da biste na kraju dobili "štand", ali u stvari više ne brinem ništa, makar za ovu stvar. Neko nas čuva. Ne neko na nebesima, nego baš ovde u podnebesju, dakle oni kojima je stalo. Nikad ne znate ništa unapred, nema nikakvih garancija, za bilo šta, ali to je ono što nam govori celo dosadašnje iskustvo. 

To se pokazalo i u danima pre Meduze, kao kada smo od priloga, u roku za tren, nabavili novi štampač – koji je sada izvukao celu stvar: isprintao je nekih 500 bukleta (oko 5-6.000 A4 stranica), a da se nijednom nije ni zagrcnuo... – ili kada su neki od vas dolazili ovde u blok, najviše zbog Ž-3. To je u BEOPOLISU išlo potpuno besplatno, par nedelja unazad, i bez kutijice za priloge, ali prilozi su onda došli direktno ovamo. Ogromna podrška. Pitanje je u kom tempu ćemo moći da ponavljamo ovakva ukazivanja, jer je, dakle, zbog broja naslova, naročito u bukletima, to postalo fizički prezahtevno, ali u suštini nemamo šta da brinemo. Sam taj osećaj, u moru drugih briga i pritisaka, koji se samo gomilaju, mnogo znači.

 

To mi i ne može biti sasvim jasno, jer je ipak čudno: činjenica je da i pored sve te podrške i dobrih reakcija, tu nema mnogo druge razmene, za sada, o čemu sam govorio i u drugim prilikama. Ali činjenica je i da sve to deluje: jednostavno ne možete znati kako i kojim putevima to ide, osim što vidite da ide. Svako ima svoje razloge, svoju situaciju, svoj trenutak i način na koji će to iskazati – ne obavezno meni, nego u svom životu. Još gledamo kuda sve to vidi. Još jedan dobar osećaj, u moru onih drugih.

 

I nova šolja a la William Morris! Samo sam u jednom trenutku primetio da se Maneki Neko popela na nešto... Kad ono, kutija sa šoljom! (Na fotki, gore desno; Foto Trklja je zabeležio taj trenutak.) Znao sam da je M., s njom se prosto nadmećem u nabavci takvih stvarčica – koje bi nam WM, da ih vidi, sve olupao o glavu, ali kojima je opet nemoguće odoleti (makar nekim)... Ima toga po ovdašnjim knjižarama ili, ako ste fanatik kao ja, u William Morris Society/ Gallery... Potrefila je, takvu nemam!

I Gargojlo je veoma zadovoljan. Ne samo zato što je malo izašao u grad, baš u taj kraj, nego i kad je video kako sve to ide (ko obrati pažnju, primetiće kako povremeno digne malo pogled s one knjige). 

 

Hvala još jednom Meduzi, bratu Paunu i svima koji su došli. Nastavljamo uskoro.

 

Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao

 

 a.

 

š a l j i   š t o   d a l j e

 

NEPREKIDNI POTLAČ ANARHIJE/ BLOK 45

 

DISTRIBUCIJA, PODRŠKA, DALJA RAZRADA

 

anarhija/  blok 45: knjige, bukleti, žurnali

 

Anarhističkabiblioteka (zajednička arhiva)

 

Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45

 

Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.

 

Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.