Начелно, мислим да има смисла. Постојеће стање је такво какво је, техничка
подршка је очигледна и проста за извођење, па нема техничког разлога да је и
не буде.
> И опет нисмо ријешили оно питање ијекавице и екавице (јер је и у Србији, и
> у Босни и Херцеговини равноправна употреба и једног и другог изговора).
> Значи ли то да бисмо онда у идеалном случају морали имати sr_RS,
> sr_RS@latin, sr_RS@ijekavian, sr_RS@ijekavianlatin, sr_BA, sr_BA@latin,
> sr_BA@ijekavian, sr_BA@ijekavianlatin, sr_ME, итд?
Па да, баш тако. Све друго би изазвало техничке проблеме у одређеним
контекстима.
> Да ли да потражимо помоћ језичких института/универзитета/језичара? (Ја
> бих, нпр. могао потражити мишљење некога од професора на филолошком
> факултету у Бањој Луци, имам неколико пријатеља који студирају или су
> студирали српски језик и књижевност.)
Не видим баш шта би могли да помогну, пошто је ово прилично потпуно техничко
питање. Осим наравно за оне ствари као /г-ђица/, али су такве ствари
углавном већ записане у Правопису (/гђица/).
> Хајде да ријешимо ово коначно.
Овде је основни проблем друштвени: како убедити одржаваоце да прихвате шуму
варијантних локалитета. Рецимо:
http://sourceware.org/bugzilla/show_bug.cgi?id=39 . Треба дакле смислити како
објаснити и убедити да се овде у потпуности ради о језичком стандарду, а не
о произвољном уситњавању.
Додуше, уопште не би било лоше да чим пре утврдимо технички део. Да
приправимо скуп свих потребних локалитета, тако да у сваком тренутку може да
се преузме или некоме да се понуди.
> И опет нисмо ријешили оно питање ијекавице и екавице (јер је и у Србији, и> у Босни и Херцеговини равноправна употреба и једног и другог изговора).
> Значи ли то да бисмо онда у идеалном случају морали имати sr_RS,
> sr_RS@latin, sr_RS@ijekavian, sr_RS@ijekavianlatin, sr_BA, sr_BA@latin,
> sr_BA@ijekavian, sr_BA@ijekavianlatin, sr_ME, итд?Па да, баш тако. Све друго би изазвало техничке проблеме у одређеним
контекстима.
Naime, dok @ijekavian jeste sasvim legitimna upotreba (ijekavska varijanta nekog lokaliteta)...
Ја само са тог аспекта и размишљам, награисали смо ако се узме у обзир још
неки аспект :) У складу са овим...
> Nažalost, GLIBC i POSIX su toliko zastareli po ovom pitanju i ne očekujem
> da će usvojiti BCP 47 skoro, ili ikada, tako da je dilema možda samo u
> domenu teorije, ali vredi imati na umu.
...као и овим, одабрао сам @ijekavian и @ijekavianlatin као најизгледније да
буду прихваћени у Глибцу (у случају да се локалитети уопште прихвате). На
пример, једном је већ одбијен @Latn, иако по ИСО-у 15924 и у тадашњем
тренутку већ неколико година коришћен. А зато јер су Глибцовци (Дрепер)
закључили да користе целе речи за модификаторе.
С друге стране, мислим да и није много битно под којим називом ће се
прихватити све док се прихвати, јер...
> [...] i dalje podržavam mišljenje da razlika u pismu nikako nije varijanta
> lokaliteta, već drugi lokalitet [1].
Прочитао сам и овај текст, и још неке друге текстове, и мислим да су им
генерализације што неупотребљиве, што потпуно неприхваћене.
Прво, с техничке стране, чим се пређе граница 19-вековног схватања језика-
народа-државе, сваки локализациони систем ради нешто своје, и не постоје
никакви напори ка стандардизацији. Нити ће постојати, јер би морали да буду
огромни, а већини извођача данас локализација је међу последњим рупама на
свирали. Тако да је тренутно једино практично решење ручно мапирање између
система, тамо где се у пракси преклопе.
Друго, с друштвене стране, заправо и не постоје општа решења. Узмимо
редослед ознака у локалитету, којим се [1] доста бави, на нашем примеру. Ако
неко користи екавску латиничну локализацију, да ли ће у њеном недостатку
радије спасти на ијекавску латиничну или на екавску ћириличну? А онај ко
користи ијекавску ћириличну? Штавише, да ли ће онај који користи латиничну
локализацију радије спасти на ћириличну, или на енглеску? Одговор ће се
мењати од особе до особе.
Иако баш и није битна у погледу Глибца, као што сам објаснио, ово је добра
идеја у сваком случају.
Што се имена тиче, својевремено сам истражио и распитао се мало који је
најчешћи облик на енглеском (од кандидата /ije*/, /je*/, /iye*/, /ye*/), и
испало је /ijekavian/. Сад, то је 9 знакова, док БЦП 47 захтева између 5 и
8, па се онда треба одлучити и за скраћени облик (ijekav?).
Што се имена тиче, својевремено сам истражио и распитао се мало који је
најчешћи облик на енглеском (од кандидата /ije*/, /je*/, /iye*/, /ye*/), и
испало је /ijekavian/. Сад, то је 9 знакова, док БЦП 47 захтева између 5 и
8, па се онда треба одлучити и за скраћени облик (ijekav?).
>> [: Часлав Илић :]
>> [...], испало је /ijekavian/. Сад, то је 9 знакова, док БЦП 47 захтева
>> између 5 и 8, па се онда треба одлучити и за скраћени облик (ijekav?).
> [: Mladen Pejaković :]
> А шта ћемо онда са /ijekavianlatin/?
Овај ИЕТФ-ов регистар који Милош помиње дефинише само појединачне елементе
који се могу наћи у некој ознаци локалитета, а не целе ознаке локалитета.
Тако тренутно већ има дефинисане елементе:
Type: region
Subtag: RS
Description: Serbia
Added: 2006-10-05
Type: language
Subtag: sr
Description: Serbian
Added: 2005-10-16
Macrolanguage: sh
Type: script
Subtag: Latn
Description: Latin
Added: 2005-10-16
а сад би требало додати један попут:
Type: variant
Subtag: ijekav
Description: Ijekavian dialect of Serbian
Added: ...
Prefix: sr
Ови елементи онда могу да се састављају у ознаке локалитета према потреби,
као што је нпр. за Глибц било предложено sr_RS@Latn (па одбијено).
Овде је основни проблем друштвени: како убедити одржаваоце да прихвате шуму
варијантних локалитета.
Слажем се.
> Да ли мислите да је потребно регистровати и ознаку за екавски изговор?
Ја мислим да треба. Не само зато што су оба дијалекта равноправна у
књижевном језику, већ је и бројност говорника оба дијалекта таква да се
један не може посматрати као „посебан случај“.
> Одвојено је питање и да ли у опис sr ознаке језика треба додати и
> одредницу "Suppress-Script: Cyrl"? Ако сам ја добро разумео РФЦ 5646 [3],
> тада би ознака sr подразумевано означавала одредницу sr-Cyrl, док би
> sr-Latn била доступна као опција.
Ово мислим да не би требало урадити. Како ја тумачим РФЦ, једини критеријум
за увођење потискивања писма јесте статистички: када се дати језик у великој
претежности пише одређеним писмом. У нашем случају, потискивање би пак било
нормативистичког карактера.
> Постоји ли могућност да се означе подразумеване комбинације тако да се
> sr-RS (српски језик у Србији) аутоматски расписује у sr-RS-ekavian, док
> би се sr-BA расписивало у sr-BA-ijekavn. Да ли би то уопште било пожељно?
Не видим ову могућност у самом БЦП-у 47. А нисам баш сигуран ни да би било
пожељно у применама, сем тамо где постоји неки технички проблем због кога би
ово решење била најмања штета.
Све се слажем, осим ове две ситнице:
> 1. Name of requester: Serbian Computer Terminology Open Forum / Srpska
> otvorena racunarska terminologija (SORTA)
>
> 2. E-mail address of requester: so...@googlegroups.com
Нисам нашао да негде каже шта тачно овде може да стоји, али ако би замерили
што није конкретна особа, ја бих без много размишљања ставио своје (тј.
твоје) име. Штавише, мислим да је то и овако и онако боља варијанта.
> Description: Serbian with [...] pronunciation
Копка ме ово помињање изговора, овде и на другим местима. Делује ми да би
неко ко не зна о чему се ради, не рачунајући Витасов цитат, могао да се
запита има ли уопште разлике у писању. Можда заменити са ’~ variety’ и
’written ~’.