merilo duhovnog uzrasta
luka nebohodach
jedna devojka i rekla Starcu: "Avo, ja postim sest dana u nedelji i naizust
ponavljam delove Starog i Novog Zaveta svakodnevno." Na to je Starac
odvratio: "Da li tebi siromastvo predstavlja isto sto i izobilje?" "Ne,"
odgovori ona. "Da li ti je uvreda isto sto i pohvala?" "Ne, Avo." "Da li su
ti neprijatelji isti kao i prijatelji?" "Ne," rece ona. Na ovo, mudri Starac
joj rece: "Idi, uposli se, nisi jos nista postigla."
(Iz "Filokalije")
Oliver Subotic
"luka nebohodach" <fledg...@yahoo.com> wrote in message
news:9vibuo$nk8$1...@news.eunet.yu...
Dobrotoljublje je veoma lepa i poucna literatura, i uz blagoslov duhovnika
bi ga svakako trebalo citati i iz njega uciti.
A evo korisne informacije za sve koji studiraju, a zele da ga kupe : u
zaduzbini manastira Hilandar, na Bulevaru vojvode Misica (preko puta Sajma,
kod druge stanice 12-ice od zgrade Bigza) mogu se nabaviti tomovi
Dobrotoljublja (Filokalije), kao i sve ostale literature iz Hilandarske
edicije, sa popustom od 50%(!) za studente.
Samo ponesite indeks prethodno (mislim da je Dobrotoljublje 5-6Dem, sto je
zaista simbolicno za onoliku knjigu punu vrednih svetootackih pouka i
saveta, a masa knjiga je 4Dm za studente).
Pozdrav
Oli
Extreme
????
Znaci, ako nemam nista, da tripujem kako mi je strava, i da imam sve?
Ako me neko uvredi, da reagujem kao i da me pohvalio? Neprijatelju da
pridjem kao i najboljem ortaku, pa da popijem metak?
Jesi li bre blesav?
Kakvo crno merilo duhovnog uzrasta...???
--
If you leave your fears behind you, they will haunt you.
But if you fight them, then you will live your own life.
luka nebohodach
>
> ????
> Znaci, ako nemam nista, da tripujem kako mi je strava, i da imam sve?
> Ako me neko uvredi, da reagujem kao i da me pohvalio? Neprijatelju da
> pridjem kao i najboljem ortaku, pa da popijem metak?
>
> Jesi li bre blesav?
Dragi prijatelju ekstremisto,
Niko te ne tera ako neces. Sasvim razumem sto ti je to tesko (ili cak i
nemoguce) za prihvatiti, jer potpuno odudara od ovozemaljskih pravila. Pa
ipak, kao sto ukazuje Sveti Apostol Pavle, a prepricava Erazmo Roterdamski,
ono sto je ovozemaljskom svetu ludo ili kako ti kazes: blesavo, to je
izabrao Bog da time posrami ono sto je pred svetom i njegovim pravilima
mudro.
Pokusacu da rastumacim o cemu je ovde rec. Jednacina ima jednu sustinsku
nepoznatu, a to je Bog. Ako nemam nista kao materijalnu svojinu, a imam Boga
i Njegovu blagodat, imam sve. Ako imam sve moguce materijalne dobrobiti, a
nemam Boga i lisen sam Njegove blagodati, nemam nista. To ne mora nuzno da
znaci da po svaku cenu ne treba posedovati nista od materijalnih dobara, vec
da se ne treba vezivati za njih: one su prolazne, upotrebne stvari koje nam
Bog daje, ili bolje reci, izdaje na revers onako usput, kao alatke za neke
nase potrebe. Onaj ko se za stvari ne vezuje, ima osecaj da mu je svejedno
da li ima auto ili ga nema, da li ima kompjuter ili ne (itd, itd), znajuci
da mu Bog uvek moze dati sve to kada stvarno bude trebalo. Prosto, lepo mi
je jer me Bog miluje svojom blagodacu. E sad, sta je blagodat... ne znam da
li cu moci da ti docaram ako nisi osetio. Kao kad bi mi neko govorio o ukusu
reform torte, a ja je nisam probao. Pa ipak, postoje neki vidovi Bozje
blagodati koje svi ljudi poznaju: npr. zdravlje, ili lepo vreme i sl. Kada
je covek lisen blagodati zdravlja, dzaba mu sva dobra ovog sveta, a kada je
u toj blagodati, ona je preduslov za svaki drugi uzitak. Pored zdravlja,
postoje jos mnogi visi i snazniji vidovi blagodati, samo ih treba steci.
Sva tri pitanja koja je Sveti Antonije postavio devojci zapravo su bila test
i mogu se svesti na jedno: da li si stekla Bozju blagodat? Posto devojka
nije stekla toliku blagodat da joj je svejedno da li ima ili nema, da li je
neko vredja ili hvali, i da li joj je neko prijatelj ili ne, u duhovnom
smislu nije nista postigla.
Kako se stice Bozja blagodat? Nema pravila. Covek ide kroz svet sa mobilnim
telefonom. Sto je blize predajniku, to je signal jaci, sto se vise udaljava,
to je signal slabiji i gubi se. Tako je i sa blagodacu: sto se vise
priblizavamo Bogu svojim duhom, to je "signal" jasniji i jaci, a sto vise se
udaljavamo, to je slabiji signal u nama, i najzad nestaje ako sasvim
zalutamo.
Sto se pohvale i pokude tice, istom Svetom Antoniju, osnivacu hriscanskog
monastva, egipatskom pustinjaku iz 3. veka, dosao je jedan ucenik i pitao
ga, kako da postane ravnodusan na pohvale i pokude. Antonije ga posalje na
groblje i kaze mu: idi i ceo dan hvali mrtvake. Ovaj ode i tako uradi. Drugi
dan ga opet posalje tamo i kaze: a sada idi i celi dan ih grdi i vici na
njih i vredjaj ih. Kada se vratio, i dalje nije znao odgovor na svoju
dilemu. Svetitelj mu rece: "Sta su ti odgovorili mrtvi kada si ih hvalio?" -
"Nista." "A sta su ti odgovorili kad si ih vredjao i kudio?" - "Isto nista."
"E pa idi onda, i AKO HOCES DA IMAS MIR U DUSI i ti cini kao oni."
Dakle, uvreda je bacena zapaljena sibica, a na nama je da li cemo je
docekati sa otvorenim rezervoarom nase duse i dopustiti da izazove pozar,
ili cemo je ugasiti pre nego sto dospe gde ne sme, u srce. Tako isto treba
odreagovati i na pohvalu, ako covek hoce da ima mir u dusi. Sveti Jovan
Kronstatski, ruski svetitelj iz proslog veka, savetuje da se u trenutku kada
primimo pohvalu samo prisetimo svih svojih gluposti i brljotina, pa cemo
odmah shvatiti koliko su male nase zasluge pred kolicinom stete i promasaja
kojima je svako od nas "obogatio" svet oko sebe. Pohvala izaziva drugu,
sustinsku vrstu nemira u dusi - gordost, ukoliko joj dopustimo da pusti
koren u nama.
Sto se treceg tice, sustina je u tome da ne hodamo kroz svet sa mrznjom u
srcu. To ne znaci da cu da idem namerno da cikam neprijatelja da me upuca
ili da mi ucini nesto lose, nego da cu pokusati da razumem zasto on cini to
sto cini i da ga najpre prihvatim kao takvog. Na prvom mestu, on je moj
saputnik na putu ka nebeskom Carstvu. Na drugom mestu, on mi je i saradnik
za moje spasenje. Treci veliki hriscanski svetitelj, Jovan Zlatousti, kaze
da je neprijatelj zapravo coveku veci prijatelj od prijatelja. Jer niko ne
ume bolje od neprijatelja da mi ukaze na to sta su moje slabosti i moje
mane. Ukoliko sam dakle spreman da se menjam i tezim ka savrsenstvu i Bogu,
onda cu voleti svog neprijatelja, jer mi on u tome pomaze vise nego
prijatelj. Voleti neprijatelja ne znaci budalasto mu ici glavom na panj,
nego moliti se Bogu da na tog coveka takvog kakav jeste izlije svoju
blagodat da bi shvatio gde gresi i takodje stekao svoj mir.
Voli te tvoj
Not A Jedi Yet
Lara
> Dobrotoljublje je veoma lepa i poucna literatura, i uz blagoslov duhovnika
> bi ga svakako trebalo citati i iz njega uciti.
Zasto uz blagoslov duhovnika, zasto ne bez njega?
Pozdrav
Oliver Subotic
"Lara" <astr...@yahoo.com> wrote in message
news:MPG.168834fac...@news.eunet.yu...
Ja sam citao Filokaliju onako na svoju ruku, sve dok nisam jednom prilikom
razgovarao sa jednim monahom manastira Ostrog, koji mi je rekao da je to
cesto suvise jaka hrana za ljude koji zive u svetu, te da sa tom literaturom
treba biti oprezan, zbog moguceg pada u prelest. Cesto ni monasi ne mogu da
ponesu toliku silu blagodati kojom obiluje ova knjiga, pa se pogotovo nama
mladima (i po duhovnom i po telesnom uzrastu) preporucuje laske stivo (za
pocetak nekog od pisaca naseg vremena, kakvi su Vladika Nikolaj, Aleksandar
Smeman, Nikon Vorobjov, Andrej Kuraev). No ukoliko neko ima iskusnog
duhovnika, ovaj sigurno zna do koje je mere njegovo cedo uzraslo, pa moze
blagosloviti lakse ili teze svarljivu duhovnu hranu. Sigurno ima ljudi koji
zive u svetu, a koji su svojim duhom i delom dostojni da ponesu ovako
stivo. Ja licno sebe ne smatram za takvog, jer ipak ne mogu to da ispostujem
na
delu (mozda jednog dana, ako Bog da).
Svako dobro
Oli
Ivan Nikolic
> treba biti oprezan, zbog moguceg pada u prelest.
prelest ?
Oliver Subotic
"Ivan Nikolic" <h2o...@YHV.ARMY.com> wrote in message
news:9vlj35$2v5$2...@news.eunet.yu...
> Oliver Subotic <o...@infosky.net> wrote in message news:9vlhfi$k2
> > treba biti oprezan, zbog moguceg pada u prelest.
>
> prelest ?
Duhovna samoobmana u koju najcesce padaju ljudi koji na sebe uzimaju velike
podvige bez prethodnog blagoslova ili rukovodstva duhovnika.
Lara
> Ja sam citao Filokaliju onako na svoju ruku, sve dok nisam jednom prilikom
> razgovarao sa jednim monahom manastira Ostrog, koji mi je rekao da je to
> cesto suvise jaka hrana za ljude koji zive u svetu, te da sa tom literaturom
> treba biti oprezan, zbog moguceg pada u prelest. Cesto ni monasi ne mogu da
> ponesu toliku silu blagodati kojom obiluje ova knjiga, pa se pogotovo nama
I kakav je utisak, rezultat, ostavilo citanje Filokalije na tebe,
obzirom na to da si je procitao bez blagoslova duhovnika?
Segment koji je luka naveo podseca me na strukturu zen prica. Ne
vidim zasto bi mi trebao blagoslov duhovnika za citanje, poruka
navedenog teksta je sasvim razumljiva, nije toliko tajnovita da
bih pala u prelest.
Pozdrav
Extreme
> > ????
> > Znaci, ako nemam nista, da tripujem kako mi je strava, i da imam sve?
> > Ako me neko uvredi, da reagujem kao i da me pohvalio? Neprijatelju da
> > pridjem kao i najboljem ortaku, pa da popijem metak?
> >
> > Jesi li bre blesav?
>
> Dragi prijatelju ekstremisto,
Slusam te dragi prijatelju Skywalkeru...
> Niko te ne tera ako neces. Sasvim razumem sto ti je to tesko (ili cak i
> nemoguce) za prihvatiti, jer potpuno odudara od ovozemaljskih pravila. Pa
> ipak, kao sto ukazuje Sveti Apostol Pavle, a prepricava Erazmo Roterdamski,
> ono sto je ovozemaljskom svetu ludo ili kako ti kazes: blesavo, to je
> izabrao Bog da time posrami ono sto je pred svetom i njegovim pravilima
> mudro.
Aha... znaci mudri bog je nesto strasno pametno zavio u nesto
nevidjeno glupo kako to mi, ovozemaljske budale, ne bi videli?
Mudar taj bog, mudar...
> Pokusacu da rastumacim o cemu je ovde rec. Jednacina ima jednu sustinsku
> nepoznatu, a to je Bog. Ako nemam nista kao materijalnu svojinu, a imam Boga
> i Njegovu blagodat, imam sve. Ako imam sve moguce materijalne dobrobiti, a
> nemam Boga i lisen sam Njegove blagodati, nemam nista.
Bog nije bio pomenut u prethodno kvotovanom textu. Nigde boga nije
bilo. Razgovarase starac i devojka, i on joj je postavljao pitanja.
Znam da ih dobro znas, ali evo ih opet:
- "Da li tebi siromastvo predstavlja isto sto i izobilje?"
- "Ne"
- "Da li ti je uvreda isto sto i pohvala?"
- "Ne, Avo."
- "Da li su ti neprijatelji isti kao i prijatelji?"
- "Ne"
- "Idi, uposli se, nisi jos nista postigla."
Dakle?
Nije pitanje da li si siromasan, a bog je uz tebe, ili ti je
neprijatelj blizu, a ti, opet, imas boga uza se...
Verujem da si primetio da sam nevernik, ali ako vec pricamo o ovome,
teoretisacemo... jer o bogu drugacije ne mozemo, ako se slazes.
Dakle, ili prepricavanje nije dobro, ili mudri starac nije bio
dovoljno mudar...
> Onaj ko se za stvari ne vezuje, ima osecaj da mu je svejedno
> da li ima auto ili ga nema, da li ima kompjuter ili ne (itd, itd), znajuci
> da mu Bog uvek moze dati sve to kada stvarno bude trebalo.
Podrzavam stav da ne treba biti materijalista, ali kako ce to dobri
bog meni da dâ kompjuter kad meni stvarno bude trebao?
Materijalizovace ga ispred mene? Ili ce ga poslati po nekome?
> Prosto, lepo mi je jer me Bog miluje svojom blagodacu.
Govoris iz iskustva? Kada/kako si osetio blagodet bozju?
Nemoj sad da mi pricas kako ti on svaki dan daje hleba da imas, i imas
vode.. i to ti je dosta. Za to mi ne treba bog. Radi, zaradi i imaces
hleba i vode koliko hoces. Dakle, kako to uzivas u bozjok blagodeti?
> E sad, sta je blagodat... ne znam da li cu moci da ti docaram ako nisi
> osetio. Kao kad bi mi neko govorio o ukusu reform torte, a ja je nisam
> probao. Pa ipak, postoje neki vidovi Bozje blagodati koje svi ljudi
> poznaju: npr. zdravlje, ili lepo vreme i sl. Kada je covek lisen blagodati
> zdravlja, dzaba mu sva dobra ovog sveta, a kada je u toj blagodati, ona je
> preduslov za svaki drugi uzitak. Pored zdravlja, postoje jos mnogi visi i
> snazniji vidovi blagodati, samo ih treba steci.
Znao sam da ces o ovome pricati... to su ti moji `hleb i voda` iz
gornjeg texta. Covece, to nije blagodet. Za to se sam boris. Zdravlje
isto nije blagodet. I za to se sam brines. A za lepo vreme... e tu vec
nista ne mozes. Ali ni za to nije kriv bog. Ne salje nam on munje i
gromove sa neba.. niti sneg i oblake. Jesi li ti imao prirodu i
drustvo u skoli?
> Sva tri pitanja koja je Sveti Antonije postavio devojci zapravo su bila test
> i mogu se svesti na jedno: da li si stekla Bozju blagodat? Posto devojka
> nije stekla toliku blagodat da joj je svejedno da li ima ili nema, da li je
> neko vredja ili hvali, i da li joj je neko prijatelj ili ne, u duhovnom
> smislu nije nista postigla.
?
Otkud je mogla da zna da li je stekla bozju blagodet? Evo, ja sam gore
rekao da nista od onoga nije bozja blagodet. Kako ja onda da znam? Ili
ona?
> Kako se stice Bozja blagodat? Nema pravila. Covek ide kroz svet sa mobilnim
> telefonom. Sto je blize predajniku, to je signal jaci, sto se vise udaljava,
> to je signal slabiji i gubi se. Tako je i sa blagodacu: sto se vise
> priblizavamo Bogu svojim duhom, to je "signal" jasniji i jaci, a sto vise se
> udaljavamo, to je slabiji signal u nama, i najzad nestaje ako sasvim
> zalutamo.
Kako ja mogu da mu se priblizim kad ne znam gde je? Ne znam ni da li
je.. tj da li postoji. Gde ja to da idem svojim duhom?
Ah, da, zaboravih... ja sam pagan, i treba me spaliti....
Pokrstiti, ako je moguce, a ako ne, pozvati se na boga i u `svetom`
ratu pobiti sve koji ne misle kao ja...
> Sto se pohvale i pokude tice, istom Svetom Antoniju, osnivacu hriscanskog
> monastva, egipatskom pustinjaku iz 3. veka, dosao je jedan ucenik i pitao
> ga, kako da postane ravnodusan na pohvale i pokude. Antonije ga posalje na
> groblje i kaze mu: idi i ceo dan hvali mrtvake. Ovaj ode i tako uradi. Drugi
> dan ga opet posalje tamo i kaze: a sada idi i celi dan ih grdi i vici na
> njih i vredjaj ih. Kada se vratio, i dalje nije znao odgovor na svoju
> dilemu. Svetitelj mu rece: "Sta su ti odgovorili mrtvi kada si ih hvalio?" -
> "Nista." "A sta su ti odgovorili kad si ih vredjao i kudio?" - "Isto nista."
> "E pa idi onda, i AKO HOCES DA IMAS MIR U DUSI i ti cini kao oni."
Lepa prica. Uci te tolerantnosti. Ali nije narocito modro da je uzmes
kao jedinu skolu za izgradjivanje odbrambenog stava.
Neko te grdi i kudi, i ti neces nista da radis?
> Dakle, uvreda je bacena zapaljena sibica, a na nama je da li cemo je
> docekati sa otvorenim rezervoarom nase duse i dopustiti da izazove pozar,
> ili cemo je ugasiti pre nego sto dospe gde ne sme, u srce.
Fino poredjenje, ali netacno.
Ne odgovoris li, ostace u tebi. Odgovoris li recima ili delom,
odbacices sibicu od sebe.
Ali dobri bog nas uci da se silom ne postize nista... Onda cemo
iskulirati sve to i ostati mirni. Opet ce nas neko pokuditi, a mi cemo
ostati mirni. I tako jos jednom. Pa opet. I opet.
... dokle tako?
> Pohvala izaziva drugu, sustinsku vrstu nemira u dusi - gordost, ukoliko
> joj dopustimo da pusti koren u nama.
To je stvar karaktera. Ako si pun sebe, i neko te pohvali, otici ces u
nebesa i ispoljiti karakterne osobine debila koji misli da je
najbolji. Ako si normalan, ta pohvala ce ti znaciti, jer ces znati da
ljudi oko tebe cene tvoj rad i trud. Podstaci te da budes jos bolji.
Ali mi ne smemo hvaliti ljude, da ne bi svi postali gordi.. i zato je
pohvala losa...
> Sto se treceg tice, sustina je u tome da ne hodamo kroz svet sa mrznjom
> u srcu.
U mom srcu mrznje nema. Ni prema kome. Niti je bilo. Niti ce biti.
Mozda trenutan bes, netrpeljivost. Ali ce to da prodje kroz dobro
definisan filter i izaci u bezazlenom obliku.
> To ne znaci da cu da idem namerno da cikam neprijatelja da me upuca
> ili da mi ucini nesto lose, nego da cu pokusati da razumem zasto on cini to
> sto cini i da ga najpre prihvatim kao takvog. Na prvom mestu, on je moj
> saputnik na putu ka nebeskom Carstvu. Na drugom mestu, on mi je i saradnik
> za moje spasenje. Treci veliki hriscanski svetitelj, Jovan Zlatousti, kaze
> da je neprijatelj zapravo coveku veci prijatelj od prijatelja. Jer niko ne
> ume bolje od neprijatelja da mi ukaze na to sta su moje slabosti i moje
> mane. Ukoliko sam dakle spreman da se menjam i tezim ka savrsenstvu i Bogu,
> onda cu voleti svog neprijatelja, jer mi on u tome pomaze vise nego
> prijatelj.
Potrebno je ipak koristiti glavu, a ne je samo nositi na ramenima.
Primer:
Dve zaracene strane. Jedna je uvek pogresna. Napadac. Zasto on to
radi? Zao je. Pohlepan. Hoce vise zemlje. I zato te je napao. I ti ces
ga razumeti, naravno. I prihvatices ga kao takvog, jer ti tu nista
uciniti ne mozes. Voleces ga, jer ti pomaze vise nego prijatelj.
Svakako ti ukazuje na tvoje slabosti.
Ali ti nista neces preduzeti, nego ces opet iskulirati, okrenuti glavu
u stranu, i moliti boga da izlije svoju blagodat na njega, da bi mu
pokazao gde gresi...
E, to tako ne ide.
Tako bi islo samo u slucaju da smo svi mi dobri, a zlo je olicenu u
nekom ko je dobra ovcica, samo malo zastranila, i krenula pokraj puta.
Ali u stvarnom svetu toga nema. Nema iluzija. Zlo postoji. I svugde
je. U vecem ili manjem obliku, ali svuda je oko nas. I tu ne pomaze
nikakvo okretanje glave u drugu stranu. Niti ce.
> Voli te tvoj
>
> Not A Jedi Yet
:)
Nemoj ovo shvatati licno, ili kao neki napad.
Prosto, zanimljivo mi je da komentarisem ovako nesto. Dobijam ovakve
napade jednom u par meseci... To ljudi ovde dobro znaju. Poslednja je
bila Lara. Dodje mi da tako razglabam o svemu i svacemu. Ne uzmi za
zlo.
Sini a
Oliver Subotic
> obzirom na to da si je procitao bez blagoslova duhovnika?
> Segment koji je luka naveo podseca me na strukturu zen prica. Ne
> vidim zasto bi mi trebao blagoslov duhovnika za citanje, poruka
> navedenog teksta je sasvim razumljiva, nije toliko tajnovita da
> bih pala u prelest.
>
> Pozdrav
Ono sto je Luka naveo je sasvim O.K., probrano tako da moze biti hrana dobra
za sve.
Ali imas i drugih delova, poput onih vezanih za post, bdenje,
siromastvo,devstenost...
i sl. koji su primenljivi samo za monahe. Pogotovo stvari vezane za molitvu,
narocito
umno-srdacnu, koju ne treba izvoditi bez blagoslova i rukovodstva opitnog
duhovnika.
I ovo nije slucaj samo za Dobrotoljublje. Ako uzmes Lestvicu, na primer,
koja je tipicno
monaska literatura, onda ces na samom pocetku naci pasus u kome Sveti Jovan
Lestvicnik
odgovara onima koji zive u svetu kako treba da zive da bi nasledili Carstvo
Nebesko, posredno
dajuci do znanja da je Lestvica stivo za monahe.
Sto se mene tice, Filokaliju sam iscitao i dosta toga naucio i imao duhovne
koristi, ali sam dosta stvari ostavio po strani jer nisam mogao da ih
ispunim. Zbog toga sada citam i proucavam literaturu koja je mom duhovnom
uzrastu primerena.
Pozdrav
Oli
Oliver Subotic
spasavati u svetu - Sveti Jovan Lestvicnik"
Pozdrav sestro
Oli
Lara
Hvala, brate
luka nebohodach
>
> Aha... znaci mudri bog je nesto strasno pametno zavio u nesto
> nevidjeno glupo kako to mi, ovozemaljske budale, ne bi videli?
>
> Mudar taj bog, mudar...
To bi imalo znaciti, Bog ima drugacija pravila od onih po kojim funkcionise
svet ljudi i shvatanja tog sveta. Ne samo drugacija, nego upravo suprotna.
Ono sto je svetu dobro i pozeljno, Bogu je najcesce ruzno i nepozeljno, ili
bolje receno, promaseno. Ono sto je svetu pametno, za ostvarenje svetovnih
zudnji i ambicija, Bogu je ludo i nedotupavno. I obrnuto, ono sto je Bogu
istinski dobro i istinski korisno za ljude, u ocima sveta izgleda kao
kompletna ludost. Bog je naprosto - Izvor sustinske pravde. Stani pred ikonu
Hristovu i uporedi bilo sta sto smatras neprikosnovenom mudroscu sa Njim
samim, pa ce ti se odgovor najverovatnije sam ukazati pred ocima, jer svaki
covek ima u sebi zivu ambasadu Carstva Nebeskog: savest.
>
> Bog nije bio pomenut u prethodno kvotovanom textu. Nigde boga nije
> bilo. Razgovarase starac i devojka, i on joj je postavljao pitanja.
> Znam da ih dobro znas, ali evo ih opet:
>
> - "Da li tebi siromastvo predstavlja isto sto i izobilje?"
> - "Ne"
> - "Da li ti je uvreda isto sto i pohvala?"
> - "Ne, Avo."
> - "Da li su ti neprijatelji isti kao i prijatelji?"
> - "Ne"
> - "Idi, uposli se, nisi jos nista postigla."
>
> Dakle?
> Nije pitanje da li si siromasan, a bog je uz tebe, ili ti je
> neprijatelj blizu, a ti, opet, imas boga uza se...
Cuj, stari, ponekad se neke stvari podrazumevaju. Da bi covek mogao da
resava integrale, podrazumeva se da je najpre savladao tablicu mnozenja; ne
zameri, bez i trunke zelje da te na bilo koji nacin te uvredim ili
diskreditujem, skrenuo bih ti paznju da si se upustio u opovrgavanje
tacnosti integrala, a reklo bi se da nisi bio na casu kad se radila tablica
mnozenja. Ono sto se u ovoj kratkoj prici podrazumeva jeste to da je njen
citalac upoznat sa Jevandjeljem i Hristovim recima upravo na ove tri teme.
>
> Verujem da si primetio da sam nevernik, ali ako vec pricamo o ovome,
> teoretisacemo... jer o bogu drugacije ne mozemo, ako se slazes.
Mani teoretisanje... Bog je sasvim konkretna i prakticna Licnost. Ako se
okanes teoretisanja i predjes na praksu, sa zeljom da sretnes Boga, samo
kreni u jednom, bilo kom smeru punim jedrima, svom snagom, i ako si iskren,
nema nacina da ne sretnes Boga.
> Podrzavam stav da ne treba biti materijalista, ali kako ce to dobri
> bog meni da dâ kompjuter kad meni stvarno bude trebao?
> Materijalizovace ga ispred mene? Ili ce ga poslati po nekome?
Ja samo mogu da ti kazem kako sam ja dobio svoj kompjuter. Najpre sam
shvatio da bi mi ta sprava dobro dosla za umnozenje nekih mojih sposobnosti
i darova, kao pomagalo, pa sam zatim to i spomenuo par puta u razgovoru sa
Bogom, tj. u molitvi... onako, u prilicnoj meri uzgred. Uskoro sam i
zaboravio na to, jer tada nisam imao gotovo ni blage veze sa kompjuterima,
nisam umeo sam ni da ukljucim tu spravu, da i ne govorimo o necemu daljem.
Par meseci kasnije, upravo u trenutku kada sam bio prilicno presusio sa
finansijama, javio mi se iz cista mira priajatelj iz jedne susedne zemlje i
upitao me je da li bih hteo da se prihvatim jednog prevodilackog posla za
neku zapadnu firmu, na par meseci. Posao prilicno tezak i obiman, rokovi
kratki, lova ne bas pozamasna s obzirom na tezinu posla, ali kad se sve
sabere, ako covek hoce da radi kao konj, ispadne vrlo simpaticna suma na
kraju meseca. I tako, prihvatim se, odem i - zateknem se kako radim na
komjuteru sa vindousom na sasvim nepoznatom jeziku... 18 sati dnevno
(hiperbola!) prevodim strucni tekst iz oblasti o kojoj veze nemam ali sve
vise ulazim u stos, i tako mic po mic, posle svega tri meseca, na mom stolu
nasao se Pentijum II, u tom trenutku jedan od najmocnijih na trzistu.
Po tebi, to je slucajnost, i plod dobrote mog prijatelja sto se to desilo.
Naravno, ima i toga u velikoj meri. Ali ja dobro znam, po nekom svom
unutrasnjem kompasu, da je to upravo odgovor na moju molitvu. Uostalom, isti
taj prijatelj je nekoliko meseci ranije na mom stolu procitao nekoliko
stranica "Lestvice" Svetog Jovana Lestvicinika, neke kockice su se slozile u
njegovoj glavi, i ubrzo je od mahajana budiste postao hriscanin...
>
> > Prosto, lepo mi je jer me Bog miluje svojom blagodacu.
>
> Govoris iz iskustva? Kada/kako si osetio blagodet bozju?
>
> Nemoj sad da mi pricas kako ti on svaki dan daje hleba da imas, i imas
> vode.. i to ti je dosta. Za to mi ne treba bog. Radi, zaradi i imaces
> hleba i vode koliko hoces. Dakle, kako to uzivas u bozjok blagodeti?
Evo recepta za jednu nevidljivu reform tortu. Jednom sam otisao u jednu
daleku stranu zemlju, sa namerom da u njoj zauvek ostanem. Proveo sam
izvesno vreme tamo, upoznao dosta ljudi, izmenjao dosta poslova, dosta toga
doziveo, ali se osecao sasvim prazno i promaseno sve vreme, kao da sam negde
kod kuce ostavio upaljenu peglu a ja igram bilijar sa drustvom u kafeu.
Najzad, jednog jutra, nesudjena zena mog zivota ode i iz cistog mira kupi
heroin jer nije znala sta ce od sebe i svoje praznine u dusi, a meni se od
toga nesto prelomi u glavi, odem i od poslednjih para koje sam imao kupim
avionsku kartu do kuce, spakujem ranac i krenem (znam da ces pomisliti kako
sam bezosecajan sto je nisam izvukao i sl. ali kad neko nesto cvrsto resi da
proba, tu nema leka). Avion mi pobegne pred nosom, pare ne dobijem natrag, i
sa nekom sitninom u dzepu krenem kuci autostopom. Stignem do obale, ali sada
treba savladati jedno pozamasno parce slane vode, a brod kosta toliko koliko
kosta. Sta da se radi, odem u park, izvadim muzicki instrument, i na minus x
zapocnem koncert. Ali nesto kilavo ide, ono malo sto mi ubace prolaznici,
dodje taman da se necim napuni stomak i to je to. Vetar sve jace duva i nosi
slanu vodu sa sobom, koja se uvlaci u kosti. Sve slabije i sve losije se
osecam. Spavam po nekim klupama, umotan u vrecu za spavanje, a lokalni
policajci me sve podozrivije gledaju... pa dobro... ako me bar oni privedu,
proterace me, ali ce mi bar obezbediti prevoz...da, kad bi sve ispalo tako
dobro: prvo cu da mardeljam mesecima najverovatnije, prekrsio sam zakon o
vizama, radio na crno... Ma da se ja ipak vrnem odakle sam posao... Pozovem
telefonom... Nisam vise dobrodosao, moje mesto je vec popunjeno. Nema
natrag. Nema ni napred reklo bi se... Prilazi mi policajac i onako sludjenom
mi nesto govori, kao, posmatra me vec danima tu, i ako me jos jednom bude
video kad sledeci put prodje... klimam glavom, toliko sam vec ocajan da mi
je svejedno. Vrti mi se u glavi, nemam vise ni klope nimalo... E pa to je
to, bela smrt, otkud znam sta vec. U nekom magnovenju, meni koji tada ne
verujem ni u to da ce sledeceg jutra sunce izaci na istoku na pamet pada -
Sveti Sava. Nista specijalno, nista odredjeno. Samo mi je pao na pamet. Tri
cetvrtine sekunde nakon te neodredjene pomisli, prilazi mi nepoznat mlad
covek sa nekim plocama ispod miske, slusa me mozda pola minuta, izvadi
novcanicu i pruzi mi. Pogledam: tacno do novcica onoliko koliko mi fali za
brodsku kartu. E, taj osecaj koji sam osetio u srcu tog trenutka, to je
blagodat: osecaj potpune, neogranicene slobode, vreme je nebitno, sve je
odjednom dobilo drugacije, zive i radosne boje, sve je lako, mirno, toplo,
svi ljudi su lepi, svi psi su lepi, ja sam lak... Kao da sam mesecima pre
toga bauljao po nekom podrumu zakljucan bezuspesno trazeci izgubljene
kljuceve po sumraku, a onda odjednom mi je neko otvorio vrata kroz koja
dopire sunceva svetlost i miris proleca.
Na zalost (ili srecu) nisam stalno u blagodati. Nisam to ni cesto, bar ne
tako intenzivno kao prvi put. Ali bas zato umem to da cenim. Ipak, vremenom
sam stekao jedan osecaj sigurnosti: saznanje da je Bog uvek tu na korak
pored mene, da ce me uvek zastititi.
> Znao sam da ces o ovome pricati... to su ti moji `hleb i voda` iz
> gornjeg texta. Covece, to nije blagodet. Za to se sam boris. Zdravlje
> isto nije blagodet. I za to se sam brines. A za lepo vreme... e tu vec
> nista ne mozes. Ali ni za to nije kriv bog. Ne salje nam on munje i
> gromove sa neba.. niti sneg i oblake. Jesi li ti imao prirodu i
> drustvo u skoli?
Sad cu ja da te lupim necim jos teze svarljivim, ali sta cemo: po
judeohriscanskom predanju, praoci Adam i Eva pre pada u greh i raskida
prvobitne veze sa Bogom, imali su vlast nad prirodom takvu da su mogli da
odrede sami kog dana zele da pada kisa ili sneg, ili da bude vedro. Oni su
bili stvoreni da budu domacini prirode, da se o svim zivim bicima staraju
kao Bozji "otpravnici poslova" u ovom svetu, sa velikim stepenom autonomije
u odlucivanju. Do toga casa, njihova licna volja postojala je kao po jedna
partitura u harmoniji sa Bozjom voljom, da se posluzim muzickom teorijom.
Onog casa kada su pali, njihova volja se rastimovala i pocela da svira
disharmonicne tonove u odnosu na ison Bozje volje. I tako do dana danasnjeg,
Bog nas pusta da sviramo ono sto nam se svidja, pokusavajuci da nas privede
razumu da se nastimujemo i vratimo u harmoniju s Njegovom voljom. Od
trenutka kada je covek krenuo da proizvodi disharmoniju, priroda je prestala
da ga slusa i da mu se pokorava, on je prestao da bude njen opunomoceni
upravitelj. Priroda i drustvo, fizika i hemija, biologija i muzicko,
domacinstvo i matematika... sve su to delovi partiture u kompoziciji Bozjeg
cina stvaranja i ustrojstva sveta i ljudskog roda, i svaki od njih
osvetljuje po jedan ugao ove kompozicije, samo treba to umeti prepoznati.
>
> ?
> Otkud je mogla da zna da li je stekla bozju blagodet? Evo, ja sam gore
> rekao da nista od onoga nije bozja blagodet. Kako ja onda da znam? Ili
> ona?
Tu nema sta da se zna ili ne zna. Kao kad covek oseti da je zaljubljen
(osecanje slicnog, ali ne sasvim istog karaktera i intenziteta): poneko moze
biti i nesvesan da je zaljubljen, ali svako ko ima tri ciste, to zna.
> Kako ja mogu da mu se priblizim kad ne znam gde je? Ne znam ni da li
> je.. tj da li postoji. Gde ja to da idem svojim duhom?
Priblizavamo se u duhovnom smislu. Pravdom, istinom, ljubavlju, postenjem,
verom, nadom, razumevanjem za ljude, oprastanjem, smirenjem, pravednim
trudom, umnozavanjem svih ovih i slicnih vrlina u sebi i u svetu oko sebe,
priblizavamo se Bogu. Lenjoscu da ucinimo bilo koje delo ovih vrlina,
zaustavljamo se u priblizavanju. Gordoscu sipamo sebi secer u motor.
Cinjenjem suprotnih dela direktno se udaljavamo od Boga i samim tim
umrtvljujemo svoju dusu, ona pocinje da trne u nama.
>
> Ah, da, zaboravih... ja sam pagan, i treba me spaliti....
> Pokrstiti, ako je moguce, a ako ne, pozvati se na boga i u `svetom`
> ratu pobiti sve koji ne misle kao ja...
Ma jok brate, i ti imas pravo na svoje misljenje i svoje uverenje. Ja se ne
slazem s tobom, ali cu uvek braniti tvoje pravo da tako mislis. Ako budes
sam dosao do drugacijih zakljucaka, jedino to ce biti ono sto vredi. To sto
ti kazes "pokrstiti", to ne vredi ni pisljiva boba: krstenje, kao Sveta
Tajna, sto ce reci radnja koja ima svoj vidljivi deo koji se odigrava pred
nasim ocima kao vidljivi delic ledenog brega, i nevidljivi misticni deo
ledenog brega koji se desava u duhovnom svetu, preobrazaj covekove duse...
ta dakle i takva Sveta Tajna, nema bas nikakve vrednosti ukoliko se covek ne
pokaje i ne izmeni potpuno sadrzinu svoga uma pre nego sto joj pristupi.
Pokajte se i rodite plodove vaseg pokajanja, govorio je Sveti Jovan
Krstitelj Jevrejima, pa cu vas tek onda krstiti. I to vazi do dana
danasnjeg.
> Lepa prica. Uci te tolerantnosti. Ali nije narocito modro da je uzmes
> kao jedinu skolu za izgradjivanje odbrambenog stava.
>
> Neko te grdi i kudi, i ti neces nista da radis?
Ako umem da sagledam da li je to sto mi on govori makar 1% istinito, onda mi
ne preostaje nista drugo nego da cutim, jer cutim pred od Boga ovlascenim
sudijom koji ima rec, ne slucajno. Ako pak u tome zaista nema ni taj jedan
postotak istine, onda sam duzan da mirno odgovorim da to nije istina, na
isti nacin kako je Hristos odgovarao farisejima na lazne optuzbe, da ih
ukorim sto govore laz. Nekako, kad covek oseca da je netacno to sto mu se
pripisuje, njega to i ne kosne. ali ono u cemu ima istine, ako covek za to
nema u sebi kajanja, to pece i stvara nemir, i covek odreaguje sa nemirom i
burnom reakcijom.
>
> Ne odgovoris li, ostace u tebi. Odgovoris li recima ili delom,
> odbacices sibicu od sebe.
>
> Ali dobri bog nas uci da se silom ne postize nista... Onda cemo
> iskulirati sve to i ostati mirni. Opet ce nas neko pokuditi, a mi cemo
> ostati mirni. I tako jos jednom. Pa opet. I opet.
>
> ... dokle tako?
Pa, Hristos nam je svojim ovozemaljskim zivotom pruzio primer dokle. On je
isao i do krsta tako. A mi, svako prema svom duhovnom uzrastu, prema svojoj
snazi, neka pruzi najvise sto moze.
> U mom srcu mrznje nema. Ni prema kome. Niti je bilo. Niti ce biti.
Blago tebi. Imas dobre predispozicije za sjajnog hriscanina, ako to ikada
budes pozeleo da budes.
>
> Potrebno je ipak koristiti glavu, a ne je samo nositi na ramenima.
>
> Primer:
> Dve zaracene strane. Jedna je uvek pogresna. Napadac. Zasto on to
> radi? Zao je. Pohlepan. Hoce vise zemlje. I zato te je napao. I ti ces
> ga razumeti, naravno. I prihvatices ga kao takvog, jer ti tu nista
> uciniti ne mozes. Voleces ga, jer ti pomaze vise nego prijatelj.
> Svakako ti ukazuje na tvoje slabosti.
>
> Ali ti nista neces preduzeti, nego ces opet iskulirati, okrenuti glavu
> u stranu, i moliti boga da izlije svoju blagodat na njega, da bi mu
> pokazao gde gresi...
>
> E, to tako ne ide.
Pa nisam ni rekao to. Naravno da cu braniti svoju zemlju i svoje bliznje i
svoju Crkvu. Ali cu se isto i moliti Bogu da urazumi mog neprijatelja, i
necu ga mrzeti.
>
> Tako bi islo samo u slucaju da smo svi mi dobri, a zlo je olicenu u
> nekom ko je dobra ovcica, samo malo zastranila, i krenula pokraj puta.
> Ali u stvarnom svetu toga nema. Nema iluzija. Zlo postoji. I svugde
> je. U vecem ili manjem obliku, ali svuda je oko nas. I tu ne pomaze
> nikakvo okretanje glave u drugu stranu. Niti ce.
Kuda ode mrak kada svane dan? - pitao nas je stric kao malu decu. Sta je
zlo? Kako to ono postoji? Sta je njegova sustina? Njegova jedina sustina je
to da je ono odsustvo dobra, kao sto mrak sam po sebi nije nista do li
odsustvo svetla. Nikakve prave sustine zlo nema. U tom smislu, zlo ne
postoji, vec se samo pojavljuje kao senka dobra, i kaska za njim, kako bi
rekao Vladika Nikolaj, kao sto i laz kaska u senci Istine.
> Nemoj ovo shvatati licno, ili kao neki napad.
>
> Prosto, zanimljivo mi je da komentarisem ovako nesto. Dobijam ovakve
> napade jednom u par meseci... To ljudi ovde dobro znaju. Poslednja je
> bila Lara. Dodje mi da tako razglabam o svemu i svacemu. Ne uzmi za
> zlo.
Samo napred. Bio mi je plezir. Kao sto rekoh, kreni u bilo kom smeru, pa i u
tom kuda sada ides, i idi do kraja, pa ces sresti i upoznati Boga.
iznogud
On Fri, 21 Dec 2001 04:26:38 +0100, you wrote:
>judeohriscanskom predanju, praoci Adam i Eva pre pada u greh i raskida
>prvobitne veze sa Bogom, imali su vlast nad prirodom takvu da su mogli da
>odrede sami kog dana zele da pada kisa ili sneg, ili da bude vedro.
Otkud ovo ?
luka nebohodach
>
> >judeohriscanskom predanju, praoci Adam i Eva pre pada u greh i raskida
> >prvobitne veze sa Bogom, imali su vlast nad prirodom takvu da su mogli da
> >odrede sami kog dana zele da pada kisa ili sneg, ili da bude vedro.
>
> Otkud ovo ?
Mnogi Sveti Oci pisali su o prvobitnom dostojanstvu praotaca Adama i Eve,
kad god bi zeleli da ukazu kakva je prava, bogomdana covekova priroda, a sta
je covekov pad od nje ucinio. Pisali su o tome Sv. Vasilije Veliki, Sv.
Jovan Zlatousti, Sv. Makarije Egipatski i mnogi drugi. Na zalost, od
njihovih spisa na savremenom srpskom jeziku imamo samo poneku mrvicu.
iznogud
Nazalost ili na srecu ?
Jer, pitao sam zato sto ta vlast nad prirodom zvuci bas magijski. Jos
kada se tako nesto ne pominje u Bibliji, onda to sve skupa budi
skepsu, pa je mozda bolje sto nije sve prevedeno na srpski ?
luka nebohodach
> Nazalost ili na srecu ?
Na zalost, i to veliku. Nemati Svetog Vasilija Velikog na svom jeziku je
isto sto i nemati prevedena Sekspirova dela u jednoj drugoj oblasti duha.
> Jer, pitao sam zato sto ta vlast nad prirodom zvuci bas magijski.
Zavisi sta smatramo magijom. Frejzer u "Zlatnoj grani" iznosi pretpostavku,
koja je manje-vise opste prihvacena u sociologiji kulture, da je magija
pokusaj coveka da ovlada ne samo silama prirode, vec da ostvari uticaj i nad
bozanstvom, radi ostvarivanja nekih sopstvenih ciljeva. Bozanstvo je doduse
u tom slucaju panteisticki shvaceno, jer se jedino nad takvim, bezlicnim
bozanstvom moze pomisliti na ostvarenje ovakvog vida kontrole. Magija je
dakle uvek cin iskljucivo covekove (samo)volje iliti covekove gordosti.
S druge strane, ovde se govorilo o sadejstvu sa Bozjom voljom,
to je sustinski razlicita pojava od magije, iako spolja moze liciti po
ucinku. I do dana danasnjeg, pojedini ljudi u odredjenim trenucima dobijaju
po promislu Bozijem vlast nad prirodom i darove koji prevazilaze zakone
prirode, kada je to potrebno radi nekog dela
kojim ce biti spasen neko od ljudi i sl. U zitiju Svetog Nikolaja
Mirlikijskog na primer citamo kako je ovaj covek zapovedio moru i buri da se
umire, na potpuno isti nacin kao Hristos u Jevandjelju,
i priroda ga je poslusala, te su mnogi ljudi na brodu zatrazivsi njegovu
pomoc spaseni od pogibije.
Jos
> kada se tako nesto ne pominje u Bibliji, onda to sve skupa budi
> skepsu, pa je mozda bolje sto nije sve prevedeno na srpski ?
I u Bibliji, na vise mesta vidimo da su apostoli i proroci vaskrsavali
mrtve. Osobito je ilustrativan primer Sv. proroka Ilije (1. knjiga o
carevima, pogl. 17), koji je obustavio padanje kise u hananskoj dolini na
tri ipo godine dok se narod ne pokaje zbog otpadnistva od svog Boga, a zatim
je najpre prizvao oganj s neba na zrtvu paljenicu i ponovo otvorio nebo da
padne kisa. Prva knjiga o carevima navodi jos brojna njegova dela koja
izgledaju slicna magijskim; jedina je razlika to sto ih on nije cinio po
svom nahodjenju, vec slusajuci Bozju volju. Ili jos bolji primer su cuda
koja je cinio Mojsije, koja su nadmasila sva magijska umeca egipatskih
zreceva i na momente su menjala tok prirodnih pojava, ali nisu bila magija
upravo stoga sto ih je on cinio ne u svoje ime i po svojoj volji, vec
slusajuci Bozju volju.
Izgleda da cu ipak morati da se potrudim da nabavim i postujem sporne isecke
u originalu, da ne bude zabune.
U Crkvi doduse postoji obicaj da se sa misljenjima Otaca moze i polemisati,
i da nas ona ne moraju obavezivati, ali sa druge strane postoji i takvo
uverenje, da su mnoga mesta u njihovim spisima plod neposredne Bozje objave.
iznogud
On Fri, 28 Dec 2001 17:55:04 +0100, you wrote:
>Izgleda da cu ipak morati da se potrudim da nabavim i postujem sporne isecke
>u originalu, da ne bude zabune.
Ako, nece smetati. Samo, meni je jasna razlika 'magijskih' aktivnosti
u sluzbi Bozijoj i za sopstveno zadovoljstvo. Niti su mi sporni tvoji
primeri. Radi se o tome sto u Bibliji postoje primeri koje si naveo i
koje ces poslati, a Adamove 'magijske' sposobnosti nisu navedene u
Bibliji, niti si za njih dao neku referencu, pa zvuci kao neko narodno
verovanje, tipa 'Jednom je Sveti Sava hodao pored reke..."
Posto se radi o starozavetnoj temi, pominje li se nesto slicno i u
judaistickoj tradiciji ?
vanj...@gmail.com
Nisu odrasli duhom... jer bolesni ego njima vlada...
Ukalupljeni, te ne umiju sagledati mimo kalupa, pojmiti svrhu...
Lijep pozdrav iz Banje Luke
Branimir Maksimovic
--
7-77-777
Evil Sinner!