"Sartid" je u Smederevu, ima i luku, a Smederevo je na Dunavu...
Royal
U.S. Steel: Sartid je vas
Zasto je srpski koncern crne metalurgije mimo tendera prodat bas
kompaniji U.S. Steel Kosice? Zasto su ignorisana pisma najuticajnih
nemackih politicara premijeru Djindjicu? Balkanski ogranak U.S. Steel-a
kupio kljucne delove smederevskog koncerna za 23 miliona dolara -
Konzorcijum nemackih banaka preti tuzbom - Dug od oko 1.7
milijardi dolara ostao je u nadleznosti stecajne uprave.
Preuzeto iz casopisa "Ekonomist"
Pise: Biljana Korica-Vukajlovic
Sudbina srpskog koncerna crne metalurgije, koja je pocela da se nazire pre
otprilike godinu dana, najvecim delom je izgleda razjasnjena. Jedan od
vodecih americkih i svetskih proizvodaca celika, U. S. Steel Corporation,
preko svog balkanskog ogranka ugovorio je prosle nedelje kupovinu
Sartida, maticnog preduzeca u stecaju, kao i sest akcionarskih drustava
unutar koncerna. Rec je o fabrikama Beli limovi, "Veljko Dugosevic",
Spin i Stara zelezara, kao i Luci i Slobodnoj trgovinskoj zoni Smederevo.
. ^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^
Kada ce i u kom iznosu biti vracen dug kombinata, koji je u vreme
pokretanja stecaja u Sartidu procenjivan na oko 1.7 milijardi dolara,
mnogo je neizvesnije. Americki partner, naime, nije na sebe preuzeo
obaveze smederevskog kombinata, a stecajni postupak jos traje.
Do kada - ne zna se.
"Dobar paket"
Stoprocentno vlasnistvo nad najvecim delom smederevskog koncerna crne
metalurgije U.S. Steel Balkan ce platiti 23 miliona dolara. Pored toga, ova
kompanija se pratecim ugovorom, koji stupa na snagu nakon zavrsetka
akvizicije, obavezala da ce u naredne tri godine uloziti 150 miliona dolara
u obrtni kapital i modernizaciju opreme, kao i najmanje pet miliona dolara u
razvoj lokalne zajednice (zdravstvo, skolstvo i zastitu zivotne sredine).
Jos oko milion i po dolara trebalo bi da investira u formiranje centra za
ekonomski razvoj, svojevrstan informator potencijalnim stranim ulagacima o
mogucnostima investiranja u Srbiju i Crnu Goru.
Buduci vlasnik ne sme u naredne tri godine da otpusta radnike (u osnovnom
i sest pratecih preduzeca zaposleno je blizu 8.000 radnika), s tim da se ova
mera ne odnosi na zaposlene koji prekrse radne i bezbednosne propise.
Potpuna realizacija kupoprodajnog ugovora, medutim, kako su najavili buduci
vlasnici Sartida, zavisi od nekoliko uslova, a pre svega od skidanja
prepreka za izvoz smederevskog celika u pojedine zemlje na cije trziste
racuna U.S. Steel, tj. ukoliko prethodno budu ispunjeni uslovi o sprovodenju
antimonopolskih mera u zemljama u regionu. Kanadska agencija CNW javila je
da je U.S. Steel Balkan preuzeo Sartid, ali da u ugovoru postoji veliki broj
uslova koji treba da budu ispunjeni da bi ugovor bio operativan. Uspeh USS
Balkana zavisice od mnogih uslova, troskova proizvodnje, troskova prevoza,
cene i mogucnosti da zaista postigne pretpostavljeni nivo proizvodnje
celika. Medu mnogim faktorima koji ce imati uticaja na uspeh tog posla je
i traznja na svetskom trzistu, ekonomske prilike u Evropi i razvoj politicke
situacije.
Ugovor je u ime Sartida potpisao Branislav Ignjatovic, stecajni upravnik,
dok Vlada Srbije, saopsteno je na proslonedeljnoj konferenciji za novinare
US Stila, nije bila ukljucena u ovu transakciju. Govoreci dan kasnije o ovom
aranzmanu, Aleksandar Vlahovic, republicki ministar za privredu
i privatizaciju ocenio je, ipak, da se radi o "veoma dobrom paketu, pogotovo
u poredjenju s privatizacijom zelezara u Rumuniji, Ceskoj i Slovackoj".
Celnici U.S. Steel-a procenjuju da bi nakon obnavljanja zastarele opreme,
verovatno kroz tri godine, kapaciteti Sartida i Belih limova mogli
u potpunosti da se iskoriste, odnosno da bi godisnje mogli da proizvedu
oko 2.2 miliona tona celika i 120.000 tona belog lima. Poredenja radi,
poslednjih godina u Smederevu se godisnje proizvodilo oko 600.000 tona
celika, dok Beli limovi do prosle godine uglavnom nisu ni radili.
Rast proizvodnje celika, prema oceni Johna Gudisha, visokog predstavnika
U.S. Steel korporacije, "koristice radnicima zelezare i njihovim porodicama,
mladima koji ce moci da se zaposle u fabrikama, kao i malim i srednjim
preduzecima koji ce se kao kooperanti "naslanjati" na Sartid, dobavljacima
i kupcima. Koristice i privredi u celini jer bi dolazak Amerikanaca u Srbiju
mogao da podstakne i druge investitore", smatra Gudish. Istovremeno,
gigant iz Pittsburgha dobija priliku da se pozicionira na trzistu centralne
i istocne Evrope. Slican entuzijazam pokazao je i William Montgomerry,
americki ambasador u Beogradu, koji je povodom potpisivanja ugovora
u svojoj rezidenciji priredio koktel, tom prilikom pozdravljajuci sklopljeni
posao.
"Srpski miraz"
Sartid, maticno preduzece srpskog koncerna crne metalurgije, je integralna
zelezara ciji su kapaciteti projektovani za proizvodnju preko dva miliona
tona celika godisnje. Aglomeracija, dve visoke peci, od kojih jedna radi,
i Celicana sa tri konvertora (u funkciji je samo jedan) su ruske
proizvodnje, a niti jedan od ovih delova zelezare nikada nije proradio punim
kapacitetom. Oprema u Toploj i Hladnoj valjaonici kupljena je od zapadnih
proizvodjaca, ali ni ona do sada nije maksimalno koriscena. Tehnologija
u sabackoj fabrici Beli limovi, instaliranoj pocetkom osamdesetih, radena je
prema licenci U.S. Steel-a. Oprema je u relativno dobrom stanju, jer je
u proteklih 20 godina malo rabljena. Smederevska Stara zelezara obuhvata
livnice za celik i obojene metale, kao i kovacnicu, dok fabrika "Veljko
Dugosevic" iz Kuceva proizvodi krec, kamene agregate i kvarc. "Spin" je
preduzece za osposobljavanje i zaposljavanje invalida. Luka Smederevo,
prema podacimasa oficijelnog Sartidovog web-sajta, ima komparativnu
prednost u odnosu na pancevacku i beogradsku luku zbog dubljeg gaza,
tako da u Sartidovoj luci mogu pristajati i morski brodovi.
. ^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^
Godisnji kapacitet pretovara je 800.000 tona rasutih i generalnih tereta,
ali ce nakon zavrsetka nove luke moci godisnje da primi preko 2.5 miliona
tona rasutih tereta.
Pobuna nemackog konzorcijuma
Za razliku od zelezare Kosice u kojoj je U.S. Steel pri ulasku preuzeo i deo
duga, obaveze Sartida ostale su u nadleznosti stecajne uprave. "Stecajni
postupak se svugde u svetu vodi upravo zato da bi se kupac oslobodio tereta
dugovanja i u novi posao usao potpuno rasterecen. Sartid je u stecaj otisao
zbog duga od 1.7 milijardi dolara koji s proizvodnjom 600.000 tona celika
godisnje nije mogao da otplati", objasnio je Gudish. Podsecanja radi, dug
Sartida Londonskom i Pariskom klubu poverilaca procenjuje se na oko 800
miliona dolara, obaveze prema domacim bankama koje su otisle u stecaj
dostizu oko 400 miliona dolara, dok dug domacim i stranim dobavljacima
iznosi oko pola milijarde dolara. Medu ovim poslednjim je i dug od oko 120
miliona dolara konzorcijumu nemacko-austrijskih banaka koje su svojevremeno
finansirale proizvodnju u Smederevu. Nakon najave ulaska americkog
proizvodjaca celika na ovdasnje trziste, ovaj konzorcijum je nekoliko puta
protestovao kod Vlade Srbije trazeci da se razjasni sta ce biti s njihovim
potrazivanjima. Kao sto je "Ekonomist" u septembru prosle godine pisao
Konzorcijum je smatrao da bi trebalo raspisati tender, ali se od do grla
zakopcanih bankara tada nista vise nije moglo izvuci. U domacoj i stranoj
stampi nedavno je objavljeno i pismo koje je krajem prosle godine Wolfgang
Clement, nemacki ministar privrede uputio premijeru Zoranu Djindjicu,
protestujuci sto su u stecajnom postupku u Sartidu ostecene neke
medjunarodne banke poverioci, kao i znacajni nemacki investicioni koncerni
i trgovinske kuce. Na samoj konferenciji za stampu, na kojoj je promovisan
ugovor izmedu U.S. Steel-a i Sartida, Milan Petrovic, predstavnik WestLB
banke pitao je da li je predmet ugovora samo imovina ili i dugovi koje
Smederevci imaju. John Gudish je tada rekao da je stecajni upravnik trazio
pomoc od tri kompanije da bi se nastavilo poslovanje Sartida dok je
u stecaju, dodajuci da je Petroviceva banka bila jedna od tih, ali da je
jedino U.S. Steel odgovorio pozitivno. Dan posle objavljivanja vesti
o kupoprodajnom ugovoru izmedu U.S. Steel-a i Sartida, predstavnici
konzorcijuma nemackih i austrijskih banaka su, istina nezvanicno, najavili
da ce vec postojecu zalbu na proceduru prodaje Sartida (zbog navodnog
nepostovanja interesa poverilaca), koja je u Trgovinskom sudu u Beogradu,
prosiriti i da ce spor povesti i pred nekim od nadleznih evropskih sudova.
Uz opasku da je prodajna cena Sartida niska, neimenovani bankari su cak
zapretili da bi ovakav postupak prodaje mogao da ugrozi nemacko-srpsku
privrednu saradnju.
Konacan iznos stvarnog duga u stecajnom postupku, kako nezvanicno
saznajemo, jos nije utvrden, pa tako ni nacin na koji ce se taj problem
resavati. Deo duga, pre svega onaj koji se odnosi na Pariski i Londonski
klub, najverovatnije ce biti otpisan ili reprogramiran. Ostali poverioci ce
verovatno morati da se zadovolje odgovarajucim procentom od 23 miliona
dolara, koliko je U.S. Steel platio za Sartid, srazmerno visini
potrazivanja.
U slucaju da ukupna potrazivanja zaista iznose 1.7 milijardi dolara,
za potrazivanje od 170 miliona dolara poverilac ce moci da racuna na
2.3 miliona dolara, odnosno 10% od naplacene sume. Iz stecajne uprave
stizu nezvanicne informacije da bi poverioci delimicno mogli da se namire
i od prodaje preostalih preduzeca iz koncerna. U svakom slucaju, tesko
da ce takav rasplet zadovoljiti velike poverioce, ali kako je za "Ekonomist"
ocenio jedan nas visoki bankarski zvanicnik, koji je zeleo da ostane
anoniman, "prilikom prodaje niko ne pita koliko je neka stvar kostala pre,
vec samo procenjuje sadasnju vrednost onoga sto se nudi". Mnogo gore
bi bilo da je imovina prodavana "ciglu po ciglu" jer bi se tada dobilo
mnogo manje, a prodaja bi se mozda otegla i celu deceniju. Koliko je
pri tome neko ulozio u Sartid i sada "pukao", sasvim je druga stvar,
dodaje nas sagovornik.
Potencijalni konkurenti
Prema "Metal Biltenu", specijalizovanom za analize iz oblasti proizvodnje
i prerade metala, za kupovinu Sartida bio je zainteresovan i Ispat
International, deo LNM Grupe, drugog najveceg proizvodjaca celika
u svetu. Nejasno je zasto je Ispat odustao od Sartida. Veruje se da je
na takvu odluku imalo uticaja to sto je Sartid usao u stecaj. Uprkos tome,
stecajni postupak omogucava privatizaciju bilo kroz direktne pregovore
ili kroz tendersku proceduru. "Metal Bilten" navodi da je U.S. Steel kroz
ugovor o proizvodnji sa Sartidom, postigao veoma jaku poziciju za kasniju
privatizaciju. U beogradskim poslovnim i diplomatskim krugovima navodi
se da je ponuda U.S. Steel-a stigla u trenutku kada je to bila ponuda koja
se ne odbija, pre svega zbog jake poruke ostalim investitorima da ulazu
u Srbiju.
Potencijalni kupac Sartida, LNM, ciji je Ispat deo, proizvodi 32 miliona
tona celicnih proizvoda u 11 fabrika sirom sveta. Ukupni godisnji prihodi
grupe su oko devet milijardi dolara, sa preko 100.000 zaposlenih u celom
svetu. Strategija grupe je da postane vodeca kompanija u konsolidaciji
industrije celika u svetu i da se pozicionira kao najjeftiniji proizvodjac
kvalitetnih proizvoda od celika. Grupa i njene kompanije su do sada bile
najuspesniji preuzimaci celicana sa problemima u proizvodnji u celom svetu.
LNM ima zelezare u SAD, Kanadi, Meksiku, Trinidadu, Francuskoj,
Nemackoj, Kazahstanu, Alziru, Rumuniji i Indoneziji. U junu 2002. LNM
je potpisao ugovor sa ceskim drzavnim fondom o kupovini najveceg ceskog
proizvodaca celika, Nova Hut.
Logican kraj?
Kada se imaju u vidu zbivanja u domacoj industriji celika u poslednjih 12
meseci, ulazak U.S. Steel-a ne bi trebalo nikog da iznenadi. Ozbiljnu nameru
da postanu vecinski vlasnici srpske industrije celika, Amerikanci su
obelodanili marta prosle godine kada su sa koncernom i Vladom Srbije
potpisali ugovor o proizvodnoj saradnji sa Sartidom i Belim limovima.
Ista namera je ponovljena i nekoliko meseci kasnije kada je u Sartidu
pokrenut stecaj, a gotovo definitivno je potvrdena u novembru nakon
potpisivanja ugovora o poslovno tehnickoj saradnji na pet godina, kojim je
proizvodac iz Pittsburgha preuzeo brigu nad Sartidovom proizvodnjom,
finansijama, uvozu i izvozu. Na osnovu tog sporazuma, objavljeno je prosle
nedelje, U.S. Steel je utrosio preko 50 miliona dolara da bi se odrzala
proizvodnja, sprecilo otpustanje radnika, pomoglo firmama usko vezanim
za Sartidove programe, kao i poveriocima.
Postojeci Zakon o stecaju dozvoljava da stecajna masa moze biti prodata kao
pravno lice kroz direktan dogovor s odredenim kupcem. U slucaju Sartida
imalo se u vidu, prema recima ministra Vlahovica, "da je U.S. Steel prisutan
u koncernu od marta 2002. i da su se prethodno iz zelezare povukle i banke,
koje su do tada finansirale proizvodnju. Niko drugi nije zeleo da podrzi
proizvodnju i zato se U.S. Steel nametnuo kao jedini poslovni partner za
stecajnog upravnika Sartida, jer je nas osnovni uslov bio je da se u
zelezari nastavi proizvodnja uz koriscenje svih raspolozivih kapaciteta
i da se paralelno sa tim definise nivo investicija u obrtni i fiksni
kapital", istakao je Vlahovic.
O tome zasto je srpski koncern crne metalurgije prodat bas U.S. Steelu,
i to mimo tendera, verovatno ce se jos polemisati u javnosti. Pojedini
strucnjaci smatraju da niko u Srbiji i ne moze sa sigurnoscu da kaze sta je
dobra, a sta losa ponuda za preduzece kakvo je Sartid. Oko jednog ipak
ne bi trebalo da bude spora - bez stranog partnera Sartid nije imao sansu
da prezivi.
Dodatak: sukob izmedju nemacke i srpske vlade oko prodaje Sartida
Nemci nezadovoljni ponasanjem srpske vlade zbog dugova, odnosno
prodaje smederevskog Sartida firmi U.S. Steel Kosice - nemacki ministar
Clement "uzasnut" pismom premijera Srbije, koje je u stvari potpisao
Djindjicev sef kabineta.
Krajem prosle godine nemacki superministar i doskorasnji predsednik vlade
najrazvijenije nemacke pokrajine - Severne Rajne Vestfalije, Wolfgang
Clement, skakao je „do plafona" od besa kada je mesec dana posle svog
pisma premijeru Srbije Zoranu Djindjicu dobio odgovor srpske vlade.
Bice to, po svemu sudeci, uvod u jedan ozbiljan medjunarodni skandal
i nastavak nevesele price o smederevskom gigantu.
Nemacki ministar se, najpre, obratio svom licnom prijatelju i premijeru
Srbije povodom interesa grupe evropskih, a medju njima i nemackih i
austrijskih zajmodavaca, u srpskom koncernu Sartid u Smederavu. Koncern
Sartid duzan je oko 1.7 milijardi dolara, od cega oko 400 miliona dolara
nemackim, austrijskim i drugim evropskim poveriocima. Nekoliko dana po
Clementovom pismu, 25. decembra 2002, trebalo je da bude zapocet stecajani
postupak u Sartidu, sto je bio i povod pisma nemackog ministra. Pozivajuci
se na partnerstvo koje postoji izmedju Nemacke i Srbije, kao i ulogu koju
Nemacka ima u krugu medjunarodnih privrednih subjekata u oporavku Srbije,
Klement moli premijera da se Vlada Srbije zauzme u zastiti nemackih
zajmodavaca, tim pre sto je u medjuvremenu doslo do promene uprave
u Sartidu. Sartid je dat na sedmogodisnju upravu americkoj korporaciji U.S.
Steel Kosice, koja, kako se cini, nije voljna da prizna ranije dugove srpske
kompanije. Nemacki ministar je predlozio da se jos jednom razmotri uloga
nemacke strane u sanacionom postupku, tako da „nemacke firme imaju u
najmanju ruku iste sanse koje je Vasa vlada dala americkim investitorima".
Ceo slucaj, inace, ima i medjunarodnu dimenziju, jer se oko njega pletu
interesi evropskih, odnosno nemackih, i americkih kompanija. Sartid je
prvobitno bio u bliskim partnerskim odnosima sa evropskim bankama i
kompanijama koje su mu tokom sankcija i pomagale da radi. Poslove
metalurskog giganta vodili su tadasnji direktor Dusan Matkovic i ministar
u Vladi Srbije, a dugogodisnji prijatelj i partner aktuelnog srpskog
premijera, Milan Beko. Kada je sve bilo spremno da upravu nad Sartidom
dobije evropski konzorcijum, umesala se americka strana, tako da od
celokupnog aranzmana nije bilo nista.
Odgovor Djindjicevog sefa kabineta nemackom ministru privrede:
"Vlada Srbije ne moze da utice na sudski postupak"
^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^^
Evropski partneri, naravno, svesni su kakvu snagu i uticaj imaju Amerikanci,
ali Vladi Srbije se zamera nekorektan odnos prema ranijim partnerima
i nespremnost da se uvaze njihove pozicije, uloga u sanaciji koncerna
i vracanje kredita.
Dodatnu dimenziju ovom sporu daje i nacin komunikacije sa nemackim
partnerima. Volfgang Klement je prosle godine primio premijera Srbije,
a potom bio u Beogradu, gde je, u prijateljskom tonu, razgovarao sa
politickim i privrednim partnerima. On je i blizak prijatelj donedavnog
koordinatora Pakta za stabilnost Boda Hombaha, koji je, opet, u tako
bliskim odnosima sa premijerom Srbije. U odgovoru Vlade Srbije
nemackom ministru ukazuje se da Sartid ima spor pred Trgovinskim
sudom u Beogradu:
"Vlada Republike Srbije, kao i drugi veliki poverioci ovog preduzeca,
uvidjajuci cinjenicu da je u pitanju sudski postupak na ciji ishod i tok
nije moguce uticati i koji se odvija na osnovu zakonom utvrdjene procedure,
ocekuje zavrsetak ovog postupka i konacno definisanje velicine duga ovog
preduzeca i nacina na koji ce AD Sartid ove obaveze izmiriti."
Nemacki partneri smatraju grotesknim i dodatno uvredljivim pozivanje na
nepristrasno, pravedno i efikasno sudstvo i sudove u Srbiji, koje i sam
premijer Srbije, pa i resorni ministar, ocenjuju u najcrnjem svetlu, dok je
Evropska Unija upravo sudstvu i reformama u sudstvu dala neprelaznu ocenu.
Pismo je, umesto premijera Djindjica, potpisao sef njegovog kabineta
Nemanja Kolesar,
^^^^^^^^^^^^^^
sto je posebno razestilo nemackog ministra. Samo nekoliko dana posle
odgovora Vlade Srbije, napisanog 23. januara ove godine, pojavili su se
u evropskim medijima napisi o ovom slucaju. Financial Times prenosi reci
predstavnika Bank Austria, Petera Triera, da se ova banka nada da ce
"Djindjiceva vlada preduzeti sve korake da otkloni sve nerugularnosti u
stecajnom postupku". U drugom slucaju, "Srbija ce morati da se suoci sa
ozbiljnim narusavanjem njenog ugleda i imidza kod medjunarodnih
investitora", upozorava Trier. Tekst slicne sadrzine pojavio se
i u uticajnom nemackom dnevniku "Frankfurter Algemeine Zeitung".
Poznati londonski magazin "Emerging Europe Monitor", u februarskom
broju, analizirajuci trostruki neuspeh izbora u Srbiji, premijera oznacava
kao "coveka koji je ucinio sve sto je mogao da minira predsednicke izbore",
dok je predsednicki polozaj preuzela "beznacajna, iako glamurozna Natasa
Micic". Americka strana, kao i evropski kreditori, sada anagazuju
ambasadore svojih drzava koji intervenisu u Vladi Srbije za svoje
privrednike. Tako su i ambasadori ovih drzava - SAD, Nemacke,
Svajcarske i Austrije, obilazili Vladu Srbije sa namerom da uticu na
zastitu interesa privrednika iz svojih zemalja.
Frankfurter Algemeine Zeitung: Srbija stavlja na kocku poverenje
investitora.
Nemacka vlada naljutila je vise medjunarodnih investitora, pise uticajni
nemacki dnevnik Frankfurter Algemeine Zeitung, i nastavlja:
"Razlog su postupci oko nesolventne celicane Sartid, koju je srpska vlada
iznenada ustupila slovackoj kcerka-firmi americkog celicnog koncerna U.S.
Steel Kosice. Pri tom su najpre ostecene neke medjunarodne banke poverioci,
kao i znacajni nemacki investicioni koncerni i trgovinske kuce, cija
potrazivanja i otvorene racune od vise od 400 miliona dolara, overene od
strane vlade, nadlezni stecajni upravnik nece da prizna.
Jos 20. decembra protekle godine, ministar privrede Volfgang Klement je u
jednom pismu premijeru Zoranu DJindjicu izrazio svoje cudjenje zbog takvih
postupaka. Medjunarodno poverenje u predvidivost privredne politike i
postovanje zakona moze trajno da bude poljuljano, pise Klement. U
austrijskim privrednim krugovima kazu da, u medjuvremenu, u tom postupku ima
toliko nepravilnosti, da je tesko poverovati u ciste slucajnosti. Austrijski
privredni predstavnici su, povrh toga, uvereni da je premijer DJindjic bio
pod snaznim americkim pritiskom. Preteceg potencijala bilo je dovoljno, jer
Srbija jos uvek ceka na reprogramiranje duga od strane medjunarodnih banaka.
Osim toga, Kongres po ko zna koji put preti da ce obustaviti svaku americku
pomoc. Stecajni postupak nad preduzecem opterecenim dugovanjima od 1.7
milijardi dolara otvoren je pocetkom avgusta 2002, iako su nemacke firme
ponudile usaglasenu inicijativu za restrukturiranje, da preduzece
srednjorocno saniraju i oslobode ga dugova. Konzorcijum banaka poverilaca
koji je, pod vodjstvom Bank Austria, odobrio kredit od 100 miliona dolara,
saznao je za ispitivanje potrazivanja sasvim slucajno. U medjuvremenu,
srpska vlada je vec pregovarala sa U.S. Steel. I o zakljucenju ugovora
o menadzmentu bankarski konzorcijum saznao je najpre putem prica.
Cudnim se dalje cini sto je drugi termin za proveru potrazivanja planiran
za prvi dan Bozica. Sumnjiva je i odluka da se U.S. Steel koncernu garantuje
menadzment na sedam godina. Time je privatizacija ili ucestvovanje nekog
strateskog investitora selektivno iskljuceno. U.S. Steel ce, kaze se, moci
najjeftinije da kupi preduzece. U medjuvremenu je konzorcijum banaka
pokrenuo sudske postupke.
Pismo nemackog ministra Wolfganga Clementa srpskom premijeru Zoranu
Djindjicu: "Nemacke firme treba da dobiju istu sansu kakvu Vasa vlada
daje americkim investitorima"
Dr Zoran Djindjic
Premijer Srbije
Berlin, 20.12.2002.
Postovani gospodine Premijeru,
dozvolite mi da Vam se danas obratim povodom jednog slucaja koji mi se cini
od posebnog znacaja za nase bilateralne ekonomske odnose.
Radi se o postupcima u vezi prepustanja celicane Sartid od strane Republike
Srbiije slovackoj kcerka-firmi americkog celicnog koncerna, U.S. Steel,
Kosice.
Nemacke firme masinske industrije, kao sto su Schloeman Siemag (SMS),
ili trgovinski koncern za celik Kloeckner, spadaju takodje u dugogodisnje
isporucioce Sartida, kao i trgovinska kuca Ferrostal, da pomenemo samo neke
od najrenomiranijih firmi. Westdeutche Landesbank eksponirano se angazovala
u okviru konzorcijuma za finansiranje koji je Sartidu prvobitno na
raspolaganje stavio sumu od ukupno 100 miliona USD 1997. godine.
Ekonomska situacija Sartida se, kao sto je poznato, poslednjih godina tako
pogorsala da je preduzece, prema proceni banaka, u medjuvremenu prezaduzeno,
sa ravno 1.7 milijardi USD.
Prema proceni Westdeutche Landesbank, od ovoga bi ravno 300 miliona USD
moglo da otpada na otvorena potrazivanja nemackih preduzeca, koja, prema
tome, posle srpske drzave, predstavljaju najznacajniju poverilacku grupu.
Kako me je Westdeutche Landesbank obavestila, 09.08.2002, po nalogu Vase
vlade, otvoren je stecajni postupak nad imovinom Sartida, i stecajni
upravitelj treba 25.12.2002 da objavi koja od prijavljenih potrazivanja se
priznaju.
Nemacki savetnici kod Vas pokusali su da usaglase inicijativu za
restrukturiranje nemackih firmi, s ciljem da Sartidu srednjorocno pruze
ekonomski izdrzivu perspektivu, da preduzece dugorocno oslobode dugova i
tako izbegnu preteci stecajni postupak.
Tim naporima je, prepustanjem preduzeca slovackom U.S. Steel Kosice i skorim
uvodjenjem stecajnog postupka, oduzeto tlo pod nogama. Nemacke firme, odavno
angazovane kod Sartida, izlazu se sada riziku da eventualno budu podmirene
konkursnom kvotom, dok ce kupcu, u svakom slucaju, biti predato, formalno,
preduzece bez dugovanja.
Sigurno cete razumeti, postovani gospodine Premijeru, da sa gledista Savezne
vlade ovakav postupak, koji ce rezultirati nepostovanjem dugorocno
izgradjivanih poslovnih odnosa nemackih firmi sa Sartidom, ne moze ostati
bez uticaja na nase bilateralne ekonomske odnose.
Ovim se ostavlja utisak koji je u znatnoj suprotnosti sa ulogom koju Savezna
Republika Nemacka igra u krugu medjunarodne zajednice davalaca pomoci Srbiji
i koji, povrh toga, ni na koji nacin ne odrazava dubok i partnerski odnos
koji odavno karakterise nase bilateralne ekonomske odnose.
Osim toga, bojim se da bi ovim moglo biti poljuljano poverenje medjunarodnih
poslovnih partnera i investitora u kontinuitet i predvidivost ekonomske
politike Vase zemlje.
U svetlu toga, zeleo bih da Vas najljubaznije zamolim, postovani gospodine
Premijeru, da upotrebite svoj uticaj kako bi se naslo resenje koje ce,
adekvatno, u obzir uzeti interes nemackih firmi i finansijskih institucija,
koje su i dalje zainteresovane za dugorocan angazman u Srbiji, gradjen na
medjusobnom poverenju.
S obzirom na posebno zalaganje nemackih firmi kod Sartida, bio bih Vam
zahvalan ako biste jos jednom mogli da ispitate ne bi li „Partnerstvo za
saniranje", ponudjeno s nemacke strane, bilo bolja alternativa u poredjenju
sa konkursom.
U svakom slucaju, nemackim preduzecima bi, za ulazak kod Sartida, trebalo da
budu stvorene bar jednake sanse kakve je Vasa vlada ponudila americkom
investitoru.
S prijateljskim pozdravima
Vas Wolfgang Clement
Artur Dent
"Royal" <be...@hotpop.com> wrote in message
news:bbuhiv$ov6$9...@news.eunet.yu...
> Kao sto rekoh, Arture, mozda je vreme da posaljete nekoga na teren:
I to, kako i se cini u Privredni sud. iz ovih svih tekstova se ne vidi da je
neko od Nemaca uleteo stecajnom upravniku sa konkretnom ponudom, dok je US
Steel Kosice to ucinio. Postoji i mogucnost da su Nemci hteli da na ime duga
sve preuzmu, ali da je situacija smrdljiva, smrdljiva je, no, po meni, pre
treba traziti glavni uzrok smarada u Privrednom sudu i oko njega nego negde
drugde. Mada smrducka odasvud.
A. Dent