Socijalna Medicina Knjiga Pdf 18
Apolinario Mukherjee
Prema odluci kriznog štaba Republike Srbije, od 30.06.2020. godine, obavezno je nošenje zaštitnih maski u zatvorenim prostorima. Molimo Vas da poštujete mere bezbednosti prilikom posete Medicinskom fakultetu.
Integrisane akademske studije medicine za sticanje akademskog naziva doktor medicine, koje se izvode na Medicinskom fakultetu u Beogradu, traju 6 godina odnosno 12 semestara ili 5500 časova aktivne nastave. Nastava je jedinstven proces koja se odvija kroz predavanja, vežbe, seminare, kliničku praksu i kliničkog staža. Klinički staž je u funkciji izrade završnog diplomskog ispita.
Nastava se izvodi po planu i programu koji je akreditovan od strane Univerziteta u Beogradu i Nastavno naučnog veća Medicinskog fakulteta u Beogradu. Nastavni proces pojedinog predmeta odvija se u toku jednog, a najviše u toku dva semestra u skladu sa planom izvođenja nastave. Ukupno angažovanje studenata u okviru studijskog programa integrisanih akademskih studija medicine izražava se ESPB bodovima. Vrednost jednog ESPB boda odgovara, u proseku, radnom angažovanju studenta od 25 časova. Ukupnan broj bodova u jednoj akademskoj godini iznosi 60 ESPB, odnosno 360 ESPB za kompletne studije medicine.
U okviru svakog predmeta definisane su nastavne aktivnosti relevantne za postizanje cilja i ishoda predmeta i vreme potrebno za svaku nastavnu aktivnost, tako da ukupno radno angažovanje studenata odgovara broju bodova koji pripadaju predmetu. Student ostvaruje bodove predviđene za predmet nakon završnog ispita.
Izborna nastava omogućava studentima da steknu dodatna znanja i veštine iz oblasti medicine za koji pokazuju posebni interes. Ovaj vid nastave ostvaruje se kroz izborne predmete koji se realizuju na svim godinama studija. Student na početku akademske godine bira dva izborna predmeta iz liste ponuđenih predmeta.
Svi oblici aktivne nastave baziraju na radu u malim grupama što podrazumeva maksimalan broj od 80 studenata na predavanjima i 6 do 12 studenata u grupi za praktičnu nastavu. Insistira se na interaktivnoj nastavi kao savremenoj metodi izvođenja nastave, koja omogućava studentima bolje razumevanje programske materije, usvajanje inventivnog znanja, formiranje sopstvenih stavova i usvajanje postojećih naučnih doktrina.
Laboratorijske i kliničke veštine studenti izvode samostalno ili putem demonstracija veština od strane nastavnika ili saradnika. Za svaku kliničku veštinu definisan je nivo kompentencije studenata:
Savladavanjem nastavnog plana i programa integrisanih akademskih studija medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu studenti dobijaju znanja i savladavaju veštine neophodne za samostalno bavljenje strukom.
Nakon odslušanog kursa studenti će steći znanja o osnovama molekularne genetike i bazičnim tehnikama molekularne biologije koje se primenjuju u medicini, što će im pomoći u savladavanju ostalih biomedicinskih predmeta i omogućiti bavljenje istraživačkim radom. Studenti će biti upoznati sa osnovnim genetičkim pojmovima, zakonima nasleđivanja i analizom rodoslovnih stabala, tako da stečena znanja iz humane genetike kasnije mogu da primene na kliničkim predmetima.Sadržaj predmeta
Uloga i specifičnosti naslednog materijala, struktura DNK i RNK, hromatin i hromozomi. Organizacija humanog genoma. Replikacija DNK. Ćelijski ciklus i mitoza, mejoza, gametogeneza, oplođenje. Numeričke i strukturne hromozomske aberacije i sindromi vezani za njih. Tok genetičke informacije od DNK do polipeptida (transkripcija, genetički kod, translacija). Regulacija ekspresije gena na nivou pretranskripcije, transkripcije i post-transkripcije. Mutacije gena. Mehanizmi rekombinacije DNK. Reparacija DNK molekula. Molekularna osnova bolesti čoveka, mendelski i ne-mendelski načini nasleđivanja, monogenske bolesti čoveka, multifaktorsko nasleđivanje. Osnovne metode molekularne genetike (tehnologija rekombinantne DNK, metoda lančane polimerizacije, testovi hibridizacije, sekvenciranje) i njihova primena u medicini. Genetičke osnove diferencijacije pola kod čoveka, polni hromozomi, inaktivacija H hromozoma, genetska osnova poremećaja polnosti. Onkogenetika: protoonkogeni i mehanizmi njihove aktivacije, tumor-supresorski geni. Genetička osnova imunog odgovora, geni za imunoglobuline, geni glavnog kompleksa histokompatibilnosti. Genetička struktura humanih populacija i faktori koji je remete.
Vežbe: Mitoza. Mejoza. Gametogeneza. Hromozomi i kariotip čoveka. Numeričke i strukturne aberacije hromozoma. Molekularna genetika. Osnovni principi nasleđivanja: monohibridno i dihibridno ukrštanje, multipli aleli, poligenija, H-vezano nasleđivanje, vezani geni. Osnovne tehnike molekularne biologije. Rodoslovna stabla. Genetika humanih populacija.
Specifikaciju treba dati za svaki predmet iz studijskog programa. Ako postoje zajednički predmeti za više studijskih programa tada se u Knjizi predmeta, predmet prikazuje samo jedan put. Knjiga predmeta predstavlja jedinstven prilog za sve studijske programe prvog i drugog nivoa studija.
Svaki predmet mora biti odvojeni fajl, da bi mogao da se hiperlinkom poveže sa nastavnim osobljem (Knjiga nastavnika) i planom studija Tabela 5.1, odnosno 5.1a.Medicina i društvoYour Content Goes Here
a) biološkim karakteristikama infektivnih agenasa (morfologija, struktura, antigenska građa, patogenost i virulencija, razmnožavanje, osetljivost i otpornost mikroorganizama na fizičke i hemijske agense)
Opšta i specijalna bakteriologija. Biološke karekteristike bakterijske ćelije ( morfologija, struktura i fiziološki procesi, patogenost, virulencija, osetljivost na fizičke i hemijske agense). Bakterijske vrste od značaja za humanu medicinu. Osnovni principi mikrobiološke dijagnostike infekcija izazvane bakterijama.
Opšta i specijalna virusologija. Biološke karakteristike virusa (struktura, replikacija, odnos virusa i ćelije domaćina, osetljivost na fizičke i hemijske agense). DNK i RNK virusi od značaja za humanu medicinu. Genetičke karakteristike virusa. Osnovni principi virusološke dijagnostike virusnih infekcija.
Cilj nastave predmeta Imunologija je da studenti ovladaju osnovnim znanjima o imunskom sistemu i njegovoj ulozi u održavanju zdravlja i učešću u patološkim procesima koji dovode do narušavanja zdravlja.Ishod predmeta
Osposobljenost za razumevanje kompleksnih mehanizama kojima imunski sistem održava zdravlja i razumevanje patogeneze zapanjenjskih i drugih bolesti u kojima imunski odgovor ima značajnu uloguSadržaj predmeta
Kroz nastavu, studenti ovladavaju imunološkom terminologijom i stiču znanja o zadacima koje imunski sistem ima u organizmu, njegovim komponentama i organizaciji. Studenti uče i osnovne koncepte saradnje različitih komponenti imunskog sistema, što omogućava njihovu koordinisanu aktivnost, odnosno svrsishodan imunski odgovor.
Studenti uče na koji način imunski sistem eliminiše različite infektivne agense i maligno transformisane ćelije i na ko je načine imunski sistem učestvuje u oštećenju organizma. Stiču se i osnovna znanja o mehanizmima delovanja vakcina, mogućnostima imunoterapije različitih bolesti, imunološkim aspektima transplantacije i posledicama nedovoljnog imunskog odgovora. Kroz vežbe se stiču znanja o imunološkim tehnikama koje se primenjuju u kliničkim laboratorijama i imunološkim parametrima koji se mogu analizirati u evaluaciji pacijenata. Stečeno znanje se na kraju primenjuje kroz diskusiju tokom prikaza kliničkih slučajeva.Literatura
1. Matić S, Grujičić D. Osnovi kliničke prakse II. Udžbenik sa praktikumom za studente
II godine Medicinskog fakulteta. Beograd: CIBID; 2021.
2. Lekar u zajednici. Udžbenik sa praktikumom za studente II godine Medicinskog
fakulteta. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, CIBID, 2020.
Predmet proučavanja opšte patologije su osnovne promene, slične u mnogim ćelijama i tkivima, koje zbog toga imaju opšti karakter, protiču po opštim zakonima i daju opšte znake bolesti u raznim organima. Specijalna patologija proučava etiologiju, patogenezu i morfološke promene bolesti pojedinačnih organa ili sistema organa.
Da student razume i upotrebljava terminologiju koja se tiče bolesti.
Da prenese studentima potrebnu količinu činjeničnog znanja o bolestima.
Da omogući studentu da ima uvid u bolest sa kojom se sreo.
Da razvije kognitivne veštine neophodne u svim oblastima medicine: observaciju, analizu i rešavanje problema.
Da se pokaže da obdukcija ima značajnu ulogu u kontroli kvaliteta medicinskog rada i medicinskim istraživanjima.
Da studenti razviju izvesne praktične veštine potrebne za posao lekara.
Da prenese studentima naučni pristup lekarskom poslu.
Da se ohrabre studenti da razmišljaju o izboru patologije kao o svojoj budućoj karijeri.
Uzroci oštećenja ćelija. Mehanizam ćelijskog oštećenja. Ultrastrukturne promene oštećene i mrtve ćelije. Apoptoza. Nekroza. Hipertrofija. Hiperplazija. Atrofija. Metaplazija. Intracelularna akumulacija vode, lipida i ugljenih hidrata. Hijalina promena. Amiloidoza. Patološka pigmentacija. Patološka kalcifikacija. Stvaranje kamenova.
Terminologija i znaci zapaljenja. Komponente zapaljenja (alteracija, eksudacija, proliferacija). Vaskularne promene. Klasifikacija zapaljenja. Akutno eksudativno zapaljenje. Hronično zapaljenje. Širenje zapaljenja i sepsa. Izlečenje zapaljenja. Granulomatozna zapaljenja: tuberkuloza, sarkoidoza, sifilis. Aktinomikoza. Virusna zapaljenja. Gljivična zapaljenja. Parazitarna zapaljenja.
Terminologija i klasifikacija. Građa i sekundarne promene tumora. Opšte karakteristike benignih i malignih tumora: diferentovanost, atipija i pleomorfizam, proliferativna aktivnost, lokalni rast, metastaze. Opšte karakteristike epitelnih i mezenhimnih tumora. Lokalno i sistemsko štetno dejstvo tumora. Tumorska epidemiologija. Biologija tumorskog rasta: tumorski rast i angiogeneza, molekularna osnova metastaza, gradiranje i određivanje stadijuma. Molekularna osnova neoplazija: protoonkogeni, onkogeni, tumor-supresorni geni i njihova aktivacija, geni regulatori apoptoze i DNK popravke, telomere i ispad imunskog nadgledanja, višestepena maligna transformacija. Kancerogeneza: molekularna osnova kancerogeneze, hemijska, zračna i virusna kancerogeneza. Imunitet i neoplazija. Dijagnostičke metode u onkološkoj patologiji.
b37509886e