Da se malo nasmijete ili svi smo mi Ibro

[Mehmedalija Didic]

Dragi naši,

 

Ne možemo još da konfirmujemo naš dolazak ovog ljeta,

ali kako sada stvari stoje, izgleda da cemo morati kanselovati tikete koje smo bukirali, jer nasubi morgidž za taun haus što smo kupili. Doduše, za tikete imamo, ali ne možemo skupiti za prezente svima vama, dajdži i ostaloj familiji. A, jebiga, bez toga ne ide da dolazimo, jer necemo da nas smatraju za nekakve pankove, kao što su pricali za Seju i njegove kad su svojima donijeli po100 dolara, kako su fukara i kako ništa nisu  uradili u Kanadi. Mi tako necemo. Jal' dolazimo kô hadžije jal' nikako.

Zato smo se i

dogovorili da sejvujemo što možemo više i da sve odložimo za sljedeci vekejšn.

 

Inace, mi

živimo dosta dobro. Ja radim ful tajm i još dva part tajma, a Razija je našla i treci part tajm preko vikenda, ali smo dobro uskladilišihte pa možemo da se vidamo svakog drugog vika. Možda je to malo nezgodno za Džesiku, ali njoj placamo dej ker poslije škole, a odatle je uzimabejbisiterka i dovodi kuci na spavanje. Ona, iako je mala, konta da mi ovoliko radimo za njeno dobro i da ovako mora sve dok ne otplatimo morgidž.

Svaki fritajm koristimo da budemo sa njom, pa smo je tako last samer

(ili to bješe pretprošlog?) vodili cijeli dan na Grejt Lejks. Kupili smo joj i hot-dog i ajskrim i od tada stalno svima prica kako joj je bilo bjutiful.

Ja imam dosta posla oko taun hausa - katujem travu, cistim

atik i nekako ugrabim par sati dnevno da sredujem bejsment jer hocemo da ga rentamo i tako povecamo inkam. Kao što vidite, da je lako - nije, ali kad je covjek

hard vorker i kad dobro isplanira skedžual, može na sve

stici. Ja sam lijepo dotjerao liniju na 130 paunda, pa se neki naši kokuzi odavde šegace da sam se osušio zato što puno radim i spavam samo cetir' sata, ali to je samo zato što su oni dželos na mene, a i ne znaju da ja uvijek ugrabim bar 45 minuta slipa u sabveju. Covjeku više i ne treba, a i to je samo prvih 25-30 godina, dok ne otplatimo morgidž, a poslije cemo da uživamo. Sve je lako kad imaš svoj target.

Cuo sam da Sejo i ove godine ide za Bosnu. Jebi ga, može

mu se kad vec deset godina cuci na velferu i još razvozi picu za keš, a žena mu otvorila bjuti salon u stanu pa ove naše guske navalile kônezdrave na her kat u nje.

Ali, šta im vrijedi kad ne znaju da investuju nego sve

spiskaju na putovanja i neke druge stjupid šeme. Zato ce sav životbiti fukara kojarentuje svoj apartment, a mi imamo properti i sejving akaunt u banci. On stalno mejk fan od mene i prica okolo kako sam ful i ne znam da živim. Alipolako, doce maca na vratanca i njegovog apartmenta! Ja sam vec obavijestio Revenju Kanada o njegovim biznisima, pa cu ga pitati kako se živi kad bude poceo placati taksu za sve ove godine. A to što on  misli kako mi ne znamo da živimo, malo se zajebô!

Skoro svaki satrdej uvece ja i moja Raza popijemo kejs piva

- onaj mali od siks. Doduše, ona popije samo jedno zato što mora na najt šift od devet, ali se zato ja rileks i smažem sve ostalo jer u sandej radim tek od osam ujutru. Zato, kad ga vidite, nemojte vjerovati šta prica jer on nije covjek za rispekt. To je rizon što vam nisam poslao dolare po njemu, jer znam da ce reci da sam goljo i da grabim samo za sebe. Vi znate da to nije zbog toga, nego zato što sam temporari šort, ali i to je samo dok ne otplatimo morgidž, prvih 25-30 godina. Poslije cemo svi da uživamo.

Pozdravlja vas sve vaš brat Ibro iz

USA