Слажем се, инјекциони антибиотици су ефикаснији од оралних, али гентамицин -
НЕ! Кажеш да си читао књигу, али ниси, јер би о гентамицину прочитао и ово:
"- Може да дође до оштећења бубрега, губитка слуха, или поремећаја равнотеже. Такође може да се јави отицање лица, бол на месту давања, алергијске реакције, повраћање, дијареја, крвни поремећаји или поремећаји јетре."
"- Не користити код животиња преосетљивих на аминогликозиде.
- Неефикасан против већине анаеробних (које живе без кисеоника) бактерија.
- Не користити код животиња којима је слух важан за обављање њиховог посла (војни пси, полицијски пси, пси осматрачи, пси чувари и тд.), пошто слабљење равнотеже или слуха може да буде неповратно.
- Не користити код животиња са оболелим бубрезима, пошто ова група лекова може да погорша болест.
- Није за примену код трудних животиња или дојиља.
- Није за употребу код животиња са миастенијом гравис или другим неуро-мускуларним поремећајима.
- Није за употребу код животиња са високом температуром или дехидрацијом.
- Рани знаци токсичности укључују губитак слуха и равнотеже."
Кажи ти сада мени да ли вреди преузети оволики ризик, не знајући притом да ли ће од гентамицина бити користи. Гентамицин се даје само када имамо антибиограм из кога видимо да је он једини антибиотик делотворан против бактерија које су изоловане. Поново питам: знаш ли које бактерије (ако су уопште бактерије, можда је астма) има твој мачак у плућима? Сулудо је дати гентамицин напамет, не знајући о чему се тачно ради. Ја нисам ветеринар, немам право да се бахато и неодговорно понашам према нечијем љубимцу и можда га упропастим. Наши ветеринари су у томе прваци.
Ако већ можеш да му дајеш инјекције (ту подразумевам давање код куће, а не свакодневно вуцарање до ветеринара и натраг), онда му дај неку инјекциону варијанту амоксицилина (најбоље ако је комбинована са клавуланском киселином), или неки од цефалоспорина (н. пр. лонгацеф). Да је тај твој бар у сну био ветеринар за мале животиње, имао би такве инјекције, не би махао само пеницилином и гентамицином. Не знам где можеш да нађеш инјекциони амоксицилин, овде код мене га имају многи ветеринари, али лонгацеф можеш да купиш у било којој апотеци. Проблем је доза - твом мачку треба доза од 75mg, а једна бочица за инјекцију садржи 1000mg. Немогуће је да тако мали део даш прецизно. Зато ипак мораш да се држиш оралних антибиотика, али ево да ти олакшам живот. Панклав постоји и као сируп и то у три јачине: 125mg у 5ml сирупа, 250mg у 5ml и 400mg у 5ml сирупа. Тебе занима онај најслабији (подебљано). Доза за твог мачка износи 33mg амоксицилина, а то је 1,3ml сирупа, два пута дневно. Немаш проблем са дељењем таблете и увек дајеш тачну дозу. Једини проблем је што мачке мрзе укус сирупа (јагода или малина), па ће бити пљувања. Ако мачка правилно држиш (читај у књизи) и сируп убризгаш што ближе грлу, прогутаће га.