Срећан сам што искуство са тим ужасом нисам имао, па ћу у својој поруци да се држим стручне литературе. Мацмац ти је пренела једно искуство. Можда се у поменутом случају ради о FIP-у, мада је вероватније да није то било у питању. Но, ко сме да изнесе овакву тврдњу са сигурношћу? Дијагностификовање FIP-а је и у свету комликовано и непоуздано, код нас је чак и смешно говорити о томе. Зна се где се налази наша ветерина, као уосталом и остатак наше стварности. Није толико ни битно да ли је поменуто искуство у вези са FIP-ом. Оно што се мени допада јесте порука, која каже да не треба одустати док год борба има смисла. Понекад се догоди спонтана ремисија, нажалост јако ретко али деси се, а у очекивању таквог чуда пацијенту треба омогућити да преживи. FIP оштећује многе унутрашње органе и свака терапија која помаже њиховом опоравку, или бар настављању макар минималног рада, добродошла је. Што се излечења некаквом терапијом тиче, склон сам да верујем Др Gary D. Norsworthy-ју, аутору текста о FIP-у на који ћу де се позовем, који каже: "Тврдње о успешном третману су углавном засноване на спонтаним ремисијама или погрешним дијагнозама". У прилог поверењу у мишљење поменутог стручњака говори податак о преко 300 одржаних предавања на ветеринарским конференцијама широм Америке и осталог света.
Пре него што се вратим на FIP, желим да ти скренем пажњу на једну важну ствар. Када кажеш да је вађена крв за анализе, мораш одмах да кажеш и шта је рађено и које вредности су утврђене. Дијагностика FIP-а јесте компликована и непоуздана, али у крвним налазима има неких ствари које појачавају претпоставку о FIP-у, или је пак једним делом одбацију. Не смеш да дозволиш да о томе немаш појма, јер на жалост ветеринар на кога се потпуно ослањаш такође, врло често, нема довољно појма. Жалосна је чињеница да они врло ретко (часни изузеци) читају стручну литературу. Знања су им обично површна, своде се на оно што су понели са факултета, а то је јако мало.
На основу тако малог броја симптома, без познавања резултата анализа крви, нисам у стању да претпоставим да ли може да се ради о FIP-у или не. Због тога ћу да ти напишем сажету верзију поменутог текста о FIP-у, па сама закључи колико је вероватно да се ради о њему. Мацмац ти је већ рекла да је рентгенско снимање бесмислено, бар када се о FIP-у ради.
Настанак болести генетском мутацијом вириона нас не занима и то прескачем. Исто важи и за објашњење у којим околностима настаје која од две форме FIP-а. Делови текста преузети из поменутог чланка о FIP-у написани су косим словима, да би се разликовали.
Постоје две форме FIP-а, ефузивна ("влажна") и неефузивна ("сува"). Ефузивни FIP се назива још и не-паренхиматозни (што значи да не захвата унутрашњост органа). Захвата слузокожу унутрашњих органа, превоје трбушне марамице и површину плућне марамице. Сува форма се назива још и не-ефузивна, грануломатозна, или паренхиматозна и захвата органе у абдомену (нарочито бубреге, јетру, лимфне чворове у превоју трбушне марамице и зид црева); централни нервни систем и очи. Ова форма не ствара запаљенски ексудат (течност са високим садржајем беланчевина и ћелијског отпада).
FIP је, типично, фаталан у старосном добу од 3 до 16 месеци; необично је да се јави после 5. године, али после 10. поново расте вероватноћа појављивања. Појава болести је обично изолован случај и ретка је у кућама са једном мачком. Јавља се тамо где велики број мачака живи заједно.
Рани знаци FIP-а укључују прогресивну летаргију, наизменично појаву и престанке температуре, слаб апетит и губитак тежине.
Са развојем болести, летаргија и температура могу постати постојане. Влажна форма се манифестује као отицање стомака услед накупљене течности, или као убрзано, кратко дисање услед испуњавања плућне марамице течношћу. Оштећења очију и неуролошки симптоми се јављају у мање од 10% случајева. Често се јавља полиартритис. Сува форма ствара неуролошке или очне симптоме у 60% случајева, а знаци који потичу од оштећења одређеног органа могу да постану доминантни.
Дијагностика је, како је већ речено, доста компликована. Због непостојања јединственог и поузданог теста, дијагноза се заснива на збиру фактора. Вероватноћа постојања неефузивног ("сувог") FIP- је велика ако је:
- У питању млада мачка из азила или узгајивачнице.
- Постоји увеитис (упала средње очне овојнице), или неуролошки симптоми.
- Повишени протеини у крвном серуму
- Увећани глобулини у серуму а смањен албумин тако да је однос албумина према глобулину A/G < 0,6.
- Температура на коју антибиотици немају утицај.
- Леукопенија (смањен број белих крвних ћелија).
- Нерегенеративна анемија.
Вероватноћа постојања ефузивног ("влажног") FIP расте ако је:
- У питању млада мачка из азила или узгајивачнице.
- Лабораторијски налази исти као у претходном случају.
- Жуто обојена, слузава течност у стомачној или грудној дупљи; понекад може да буде и зелена. Додиривање течности иглом и повлачење направиће "конац" од течности. Слајд обојен за микроскопски преглед имаће љубичасту позадинску боју због високог садржаја беланчевина.
- Високи нивои вирусове рибонуклеинске киселине могу да се утврде посебним тестом (RT - PCR).
- Хистопатолошки налаз: сматра се потврдом ако се пронађу пиогрануломи (код "влажне" форме FIP-а), односно грануломи (код "суве" форме), ако мачка већ има прикладне клиничке, хематолошке и серолошке налазе.
Секундарна дијагноза подразумева испитавање органске (међућелијске) течности као и цереброспиналне (мозак и кичмена мождина) течности, али то је у нашим условима нешто ванземаљско и не вреди помињати га.
Примарна терапија: ни један третман се до сада није показао поуздано ефикасним против FIP-а.
Секундарна терапија: недавни извештај, о употреби експерименталног лека Polyprenyl Immunostimulant ™, код две мачке са неефузивним FIP-ом показао је контролу болести током две године, уз непрекидни третман.
Дискредитивани третмани: тилозин и преднизолон; преднизолон и фенилаланин мустард; преднизолон и циклофосфамид; разни имуносупресивно лекови; разни имуностимулативни лекови, укључујући интерферон; мегадозе витамина; бројни прехрамбени додаци; пентоксифилин.
Као што и сама можеш да видиш, FIP се не намеће као неприкосновена дијагноза. Температура је престала, код FIP-а се то тешко дешава. Течност у трбуху се најчешће јавља као последица обољења јетре, али то треба потврдити, или искључити, биохемијским анализама (конкретно ALT, AP и GGT), док је AST (што на факултету обавезно траже) чисто бацање новца. Укратко, FIP је могућа али не и сигурна дијагноза. Ако имаш лабораторијске налазе, наведи резултате.