Зоране, пре одговора (за који је и тако касно), направићу један увод. Ово неће да буде критика упућена теби, већ једно моје размишљање о нечему што сам уочио.
Многи чланови (којих, нажалост, нема тако много) дошли су у ову групу са очекивањем да она може да одигра улогу клинике за хитне случајеве. Јасно је да не може. Ето, твоју поруку сам видео сувише касно за хитну интервенцију, а и како интервенисати хитно преко интернета? Сврха ове групе требало би да буде припрема чланова за неке могуће тешке ситуације, а истовремено припрема за посете ветеринару. Нашим ветеринарима човек МОРА да иде спреман, упућен у проблем који је примећен код мачке, упућен чак у дијагностички поступак па и поступак лечења. Ово стога што су наши ветеринари најгори у свету (земље "трећег света" се не рачунају). Међутим, какви год да су, ниједан форум не може да буде замена чак ни за осредњег ветеринара када су у питању овакви, хитни случајеви.
Шта би било да смо ступили у контакт одмах, чим си видео симптоме тровања? Ја бих ти вероватно предложио давање активног (медицинског) угља, о коме ти никада ниси ни чуо, а оно што немаш при руци не можеш да употребиш. Зато сада поручујем свима - дођите у групу на време, још док је све у реду, па се припремите за неке будуће (далеко било!) тешке тренутке. Како да пренесем ову поруку до свих мачкара у овој јадној, упропашћеној земљи, где нико и ништа није стварно оно што треба да буде?
У међувремену си прочитао шта је активни угаљ. Његово давање сада, толико сати после конзумирања отрова, не би ни имало смисла (али и те како има смисла набавка и држање у резерви). Он се даје док је отров још увек у пробавном систему, са циљем да га упије и спречи абсорпцију. Када отров пређе у крвоток, касно је за активни угаљ. Тада је време за давање системског противотрова. Тешко је знати о ком противотрову се ради, али време очаја води до очајничких мера. О томе у следећем пасусу.
Кажеш да је то туристички крај и да се на бацају отрови. У нормалним земљама се отрови нигде не бацају, њихова примена је под строгом контролом и ограничена је само на увежбане професионалце. Овде свака будала може у пољопривредној апотеци да купи било који отров, иако многи пре могу да се сврстају међу бојне него међу пољопривредне отрове. Ко може да тврди да нека од тих будала није обавила прскање свог воћњака или ко зна чега. Не знам када се шта прска, али имам комшију који своја два стабла јабуке прска три пута пре него што олистају! Знам причу о произвођачу јабука који свој производ не даје својој деци, јер зна чега све има у њему (туђа деца могу и да умру, важан је приход). Доста је да се мачка попне на прскано стабло и крзном покупи отров који ће касније да прогута када се буде лизала. Већина отрова у пољопривреди (ја нисам хемичар, па стога ово прими са резервом) припадају хемијским групама органофосфати и органокарбамати. Инсектициди су свакако у овим групама. Ако претпоставимо да је тровање изазвано отровом из једне од ових група, треба као противотров употребити атропин. Већина ветеринара га има и свом арсеналу лекова, али ако се тај ваш строго определио за улогу кравље бабице, онда се не надај. Дакле, ако има атропин, нека га да мачку са симптомима тровања. Атропин се даје на следећи начин: доза код тровања је 0.2 – 0.5 mg/kg (зависи од претпостављене количине отрова - пошто је већ прошло доста времена, биће довољна најмања доза). Јасно је да је овде је реч о телесној тежини мачке која прима лек и треба је знати што тачније. 1/4 лека се даје у вену (IV), остатак поткожно (SC). Напомена: ако се никада није бавио мачкама, нема шансе да ће да нађе вену и да ће успети лек да да у њу. Ако је тако, дај шта даш - нека га да бар поткожно (не боли их као када се инјекција даје у мишић, а ефекат је исти).
Свакако нам јави исход.