Mačka kao kolateralna šteta u ratu protiv buva
2,882 views
Skip to first unread message
Zorica
Aug 27, 2014, 11:32:51 PM8/27/14
to volim...@googlegroups.com
Ili, epileptični napadi kod mačke posle tretmana insekticidima
Znam da ću biti kritikovana i "otpisana" kao neodgovorni mačkopazitelj (jer njih niko ne poseduje), ali ovu priču želim da ispričam i zbog sebe i zbog drugih koji mogu napraviti sličnu neoprostivu glupost svom ljubimcu. Da im upropaste zdravlje u želji da im poprave blagostanje!
Pre dve nedelje sam, na svoj neizmerni užas, ustanovila da moje mačke koje žive na 15 spratu, imaju buve. Ali, taj užas sad bledi u poredjenju sa ovim novim, pravim užasom - da sam izazvala epileptične napade nedužnoj Bobi. Jeste, donela sam nam sama buve u kuću dovodeći na oporavak mladog mačora lutalicu koji je te dane oporavka (od gladi, dehidracije i umora od uličnog života) proveo uglavnom na terasi, izolovan od mojih mačaka zbog otvorenog neprijateljstva prema pridošlici. On je jedva dočekao da ga vratim na ulicu posle surovog napada na mog mačora dok je mokrio na svom posipu, ali su buve ostale. S lunjarom je i počelo moje amatersko bavljenje insekticidima. Nedovoljno da rat koji sam buvama objavila pre dve nedelje bude bez kolateralne štete u zdravlju moje mačke.
Moje dve mace su Rodja i Boba, brat i sestra nadjeni na ulici pre četiri godine i odhranjeni prvih par nedelja formulom davanoj na špric. Divni su i različiti u svemu, po izgledu, po karakteru, temperamentu, inteligenciji, ali i po reakciji na insekticide. Jer, nažalost, Boba (pametnija i tvrdoglavija ženka) ima ozbiljne posledice na preparate koje sam koristila. Posle svega što sam pročitala ovde i na netu, sumnjam na jedan, kome naziv nikako da naučim: NEOSTOMOSAN. Ali ko će biti siguran!?
Tada kada sam ih našla, buve sam rešila istog sata po dolasku u kuću šamponiranjem u Eko-pedu, humanom proizvodu protiv vašaka. Bili su stari 2-3 nedelje, ali nikakve štetne posledice nisam primetila. U peni od Eko-peda, umotani u peškir, sačekali su tih desetak minuta uz moje intervencije na umirućim buvama, nisam im dozvolila da se ližu, zatim su pažljivo isprani, osušeni a onda i nahranjeni toplom formulicom, pa su zadovoljno preli.
Tretman sam ponovila posle nedelju dana, ali ni jednu buvu nisam pronašla. I bili smo bez buva i zdravi sve do ovog leta.
Kada je ljunjara početkom jula došao na terasu da odmori, podrazumevalo se da ga nečim tretiram protiv buva. Odem u obližnju veterinarsku apoteku i tamo mi daju prašak protiv buva, baš za mačke, neki MJAU NEOPIROX VET. Ništa ne sumnjajući (pa ipak je preparat namenjen macama) pospem u koren dlake buvljivka, ostavim ga tako, a on za par sati počne da povraća i da balavi. Zabrinem se, pročitam sastav: permetrin 1%. Krenem da gledam po Netu, vidim da je toksičan za mačke i da su ovi simptomi blagi pored gomile drugih opisanih. Treba ga odmah oprati da ne nastavi da unosi taj otrov u sebe lizanjem.
A kad ga već perem...Rešim da se vratim starom iskustvu sa šamponom Eko-pedom, pa otrčim da kupim njega u humanoj apoteci. Kad ono: i eko-ped je u stvari permetrin 1%! Šta sad? Gledam po netu i dalje, i nadjem da se permetrin vrlo slabo absorbuje kroz kožu. Pa njim sam prala i mačiće od samo par nedelja starosti i ni jedno bljucnulo nije! Dakle, spraćemo ovaj prašak, ali ćemo se buva rešiti mokrim tretmanom, bez lizanja i udisanja, tek toliko da buve pocrkaju. Otrov u prahu ipak u većoj koncentraciji dopeva u organizam mačke (udisanje, lizanje) nego isti otrov u šamponu koji jedino kroz kožu može da naškodi. A to mu slabo ide, kažu stručnjaci. Dakle, operem lunjaru, isti tretman u peni i peškiru, borba titana, ali buve su ipak crkavale. A on se lizao nije sve do posle temeljnog ispiranja. Jeo je kao top, više nije povratio niti slinio.
Naravno, buve sa ljunjare su imale mali prozor vremena da poseju jaja,valjda im i ovo vlažno leto pogoduje, i eto tog prvog užasa zbog saznanja da u kući imamo buve. Odmah ih oboje operem u eko-pedu, kao kad su bili mali. Znam da moram da povedem i borbu po kući, nameštaju, njihovim omiljenim mestima za spavanje. Sve ide u mašinu na 60 ili 90 stepeni, sve se pere, čisti, pegla, a njihov omiljeni tunelčić od pliša je išao u djubre jer se nije mogao prati u vrućoj vodi. Po iskustvima sa foruma i drugih izvora na Internetu, naoružala sam se strpljenjem: praću i usisavaću svakodnevno. Ali, moje mace i dalje skupljaju buve.
Vesele su, zdrave, svuda se penju i češu. Pa mora da i buve svuda padaju. Nema ih kao posle prvog pranja na macama, ali ih ima dovoljno da nastave ciklus. Posle 6 dana ponovim još jedan tretman, rešena da ću posle dva dana da im stavim Frontline, da svakodnevno deluje na te novopridošle buve, pa ćemo u jednom času, za mesec-dva, prekinuti buvlji cirkus od ciklusa. Odem u istu veterinarsku apoteku, blago ih izgrdim zbog permetrina u prašku, kažem im da malo pogledaju šta piše po svetskim sajtovima o tomeo i kupim Frontline.
Usput, rešim da uzmem i par ampula Neostomosana, za prskanje po nameštaju i uglovima gde bi larve mogle da se zavlače. Našla sam na Netu da je i tetrametrin otrovan za mace, iako na preparatu i na sajtu proizvodjača (rumunski sajt iako je madjarski proizvod) stoji da je upotreba dozvoljena i kod mačaka. Opšta ludnica i kontardiktorne informacije. Idem logikom da proizvodjač sigurno obmanjuje zarad profita, ali ja i ne mislim da ga prskam po svojim mačkama, samo po nameštaju. Kažu i da se razgradjuje dosta brzo, ima kratkotrajno dejstvo na tek izlegle buve, par sati. Ako budem pažljiva, mojim mačkama neće škoditi ta dezinsekcija po kući.
Posle dva dana od drugog tretmana Eko-pedom, nanesem Frontline malim špricem u propisanoj količini za njihove težine, dakle 0,5mg odmah ispod glavica. Rodja ima gustu podlaku pa se tečnost nije šire razlila. Kod Bobe je malo curkalo do vrata i nekako napravilo veću vlažnu mrlju po ledjima. Nisam se brinula, mada mi se učinilo da će ona moći da jezikom dohvata ukvašenu dlaku.
Isti dan sam kuću prskala onim drugim otrovom koji počinje na Neo, Rodja se mnogo više gurao da vidi šta to radim, pa sam ga sklanjala da ne udiše te aerosole. Boba nije tako radoznala i nije bila u blizini dok sam prskala. Pa opet, sutradan od primene OBA PREPARATA, jedan na koži (Frontline), drugi po kući (Neo...) Boba je počela da bali. Nadjem da je to srednje jaka neželjena reakcija na Frontline i nisam se mnogo zabrinula. Mada je to baljenje nekako ličilo na neurološku stvar: dva puta u toku dana po 10-20 sekundi. Drugi put sam je pažljivo posmatrala, bila je uznemirena. I malo mi se steglo srce. Ali, nadala sam se da će proći. Kada se jutros napad ponovio i posle čitanja raznih grozota na netu, odmah je operem blagim šamponom i dobro isprem, znam da je Frontline absorbovan, ali ako je nešto dostupno za lizanje, da budem sigurna da ga ne unosi više i tim putem. Nisam tražila pomoć veterinara, jer sam verovala da će biti bolje. Tokom dana još jedno baljenje.
A onda noćas oko deset počinje moja prava mora: Boba dobija klasičan epi napad. Posle salivacije od par sekundi koju prepoznajem po karakterističnom Bobinom mljackanju, vidim je kako pada na bok i trese se celim telom. Dižem je s poda na krevet, držim da se ne povredi i prolazi za desetak sekundi. Ostaje da leži i pilji u jednu tačku, široke zenice, bez reakcija na nadražaj (dozivanje, maženje, mahanje ispred očiju). To traje oko minut, a onda dolazi sebi, namešta se da legne i odmara. Čak je i prela dok sam je mazila. Posle je veselo otrčala da jede i jela kao mećava.
Posle je dremala na krevetu a ja čekam jutro da je vodim veterinaru i čitam sve što stignem, najviše po stranim sajtovima. Ovo je prvi domaći forum (grupa) na kojem vidim da se ozbiljno raspravlja o mačjem blagostanju, pa tako počnem i ovu ispovest - da drugi znaju i budu oprezni. Duga je noć, a Boba je imala još dva napada. Ne mogu da spavam jer hoću da sam tu kad se ona probudi.
Ispada da je tetrametrin najčešći uzročnik konvulzija kod mačaka i najverovatniji krivac. Ali, šta ako ni fipronil iz Frontline nije nevin? frontline je bio običan, bez plusa, odnosno bez S-metoprena. Pa opet, mnogo je više fipronila u njenom organizmu, nego tetrametrina i deltametrina (kako verujem da je engleska varijanta onoga što se na sajtu http://www.farmanima.rs/lek/ektoantiparazitici/neostomosan/744 naziva transmetrinom kao drugom aktivnom supstancom u Neo...). I Frontline prodaje i brani moćna kompanija, šta ako se neke stvari kriju?
http://mybleuheaven.wordpress.com/2012/01/23/frontline-plus-killed-my-cat-and-i-helped/
Tu sam našla sajt na knjigu na Google/books, "Veterinary Toxicology: Basic and Clinical Principles":
http://books.google.rs/books?id=NgMX__L3q40C&pg=PA503&dq=fipronil+bioaccumulate+cats&hl=en&sa=X&ei=nQgdT-roOY_WiALc4dWnCA&redir_esc=y#v=onepage&q=fipronil%20bioaccumulate%20cats&f=false
Strašna rečenica iz tog odlomka: "Common clinical signs of fipronil toxicosis are CNS hyperexcitability, including tremors, convulsions, seizures and death"!!!
Šta sam joj uradila? Čime sam je tačno otrovala? Zbog buva sam joj ugrozila život! I ima li nade da epileptični napadi prodju ili sam ih nepovratno isprovocirala? Rodja je odlično, bez ijednog simptoma već teče treći dan. Moglo bi se reći da je bio blago hiperaktivan sutradan po primeni Frontlajna, jer je umislio da je pas i borio se s kuhinjskom krpom, što do sada nije radio. Već danas su mu krpe dosadne. Možda sam kriva i ja jer su mu svi plišani miševi oprani i suše se, pa nije imao čime da se igra.
Videćemo šta će biti.
Oko pola dva, kad se probudila zbog Rodjinih vragolija, Boba opet dobija napad: salivacija, mljackanje (na taj zvuk sam već bila kod nje), blago spuštanje levog kapka i sledi napad (sve vreme je pridržavam), ovaj put oko 30 sekudni - jer samo to i mogu dok traje: da je čvrsto držim da ne padne s kreveta i da ostane u bočnom položaju i da brojim sekunde na glas. Opet joj treba par minuta da dodje sebi. Nastavlja da spava, što čitam da je normalno i kod ljudi posle epi napada. Oko pola 4, novo budjenje i novi napad. Malo kraći, oko deset sekudni, sve vreme sam sa njom. Nema spavanja. Tresem se i ja, kao prut, ali njoj je gore. Dok ovo pišem i brojim sate do jutra i početka radnog vremena veterinara, ona mirno spava a ja se pribojavam budjenja. Rodju sam sklonila da ona ima mira.
Dakle, idemo veterinaru, iako tek treba da odlučim kojem, jer osim sterilizacije, ni jednu intervenciju mačke nisu sve ove godine trebale, pa nemamo "svog" proverenog veterinara. Ako neko ima preporuku za veterinara koji poznaje mačju neurologiju, jedva čekam, makar za drugo ili treće mišljenje. Jer se bojim da će mi trebati.
Buve su mačkama već stotinu hiljada godina. Razni piretroidi, tetr, delta i druga slovca i komplikovane hemijske formule samo par desetina godina. Šta sam uradila svojoj mački zbog gadjenja na buve! Čitam a da ni dalje ništa ne razumem. Jer sam rat vodila sa toliko oružja da ne znam koje sada trese moju Bobu. Bojim se da ni veterinar neće znati, a protivotrova nema ni za jedan ni za drugi preparat. Samo da izgura.
Znam da ću biti kritikovana i "otpisana" kao neodgovorni mačkopazitelj (jer njih niko ne poseduje), ali ovu priču želim da ispričam i zbog sebe i zbog drugih koji mogu napraviti sličnu neoprostivu glupost svom ljubimcu. Da im upropaste zdravlje u želji da im poprave blagostanje!
Pre dve nedelje sam, na svoj neizmerni užas, ustanovila da moje mačke koje žive na 15 spratu, imaju buve. Ali, taj užas sad bledi u poredjenju sa ovim novim, pravim užasom - da sam izazvala epileptične napade nedužnoj Bobi. Jeste, donela sam nam sama buve u kuću dovodeći na oporavak mladog mačora lutalicu koji je te dane oporavka (od gladi, dehidracije i umora od uličnog života) proveo uglavnom na terasi, izolovan od mojih mačaka zbog otvorenog neprijateljstva prema pridošlici. On je jedva dočekao da ga vratim na ulicu posle surovog napada na mog mačora dok je mokrio na svom posipu, ali su buve ostale. S lunjarom je i počelo moje amatersko bavljenje insekticidima. Nedovoljno da rat koji sam buvama objavila pre dve nedelje bude bez kolateralne štete u zdravlju moje mačke.
Moje dve mace su Rodja i Boba, brat i sestra nadjeni na ulici pre četiri godine i odhranjeni prvih par nedelja formulom davanoj na špric. Divni su i različiti u svemu, po izgledu, po karakteru, temperamentu, inteligenciji, ali i po reakciji na insekticide. Jer, nažalost, Boba (pametnija i tvrdoglavija ženka) ima ozbiljne posledice na preparate koje sam koristila. Posle svega što sam pročitala ovde i na netu, sumnjam na jedan, kome naziv nikako da naučim: NEOSTOMOSAN. Ali ko će biti siguran!?
Tada kada sam ih našla, buve sam rešila istog sata po dolasku u kuću šamponiranjem u Eko-pedu, humanom proizvodu protiv vašaka. Bili su stari 2-3 nedelje, ali nikakve štetne posledice nisam primetila. U peni od Eko-peda, umotani u peškir, sačekali su tih desetak minuta uz moje intervencije na umirućim buvama, nisam im dozvolila da se ližu, zatim su pažljivo isprani, osušeni a onda i nahranjeni toplom formulicom, pa su zadovoljno preli.
Tretman sam ponovila posle nedelju dana, ali ni jednu buvu nisam pronašla. I bili smo bez buva i zdravi sve do ovog leta.
Kada je ljunjara početkom jula došao na terasu da odmori, podrazumevalo se da ga nečim tretiram protiv buva. Odem u obližnju veterinarsku apoteku i tamo mi daju prašak protiv buva, baš za mačke, neki MJAU NEOPIROX VET. Ništa ne sumnjajući (pa ipak je preparat namenjen macama) pospem u koren dlake buvljivka, ostavim ga tako, a on za par sati počne da povraća i da balavi. Zabrinem se, pročitam sastav: permetrin 1%. Krenem da gledam po Netu, vidim da je toksičan za mačke i da su ovi simptomi blagi pored gomile drugih opisanih. Treba ga odmah oprati da ne nastavi da unosi taj otrov u sebe lizanjem.
A kad ga već perem...Rešim da se vratim starom iskustvu sa šamponom Eko-pedom, pa otrčim da kupim njega u humanoj apoteci. Kad ono: i eko-ped je u stvari permetrin 1%! Šta sad? Gledam po netu i dalje, i nadjem da se permetrin vrlo slabo absorbuje kroz kožu. Pa njim sam prala i mačiće od samo par nedelja starosti i ni jedno bljucnulo nije! Dakle, spraćemo ovaj prašak, ali ćemo se buva rešiti mokrim tretmanom, bez lizanja i udisanja, tek toliko da buve pocrkaju. Otrov u prahu ipak u većoj koncentraciji dopeva u organizam mačke (udisanje, lizanje) nego isti otrov u šamponu koji jedino kroz kožu može da naškodi. A to mu slabo ide, kažu stručnjaci. Dakle, operem lunjaru, isti tretman u peni i peškiru, borba titana, ali buve su ipak crkavale. A on se lizao nije sve do posle temeljnog ispiranja. Jeo je kao top, više nije povratio niti slinio.
Naravno, buve sa ljunjare su imale mali prozor vremena da poseju jaja,valjda im i ovo vlažno leto pogoduje, i eto tog prvog užasa zbog saznanja da u kući imamo buve. Odmah ih oboje operem u eko-pedu, kao kad su bili mali. Znam da moram da povedem i borbu po kući, nameštaju, njihovim omiljenim mestima za spavanje. Sve ide u mašinu na 60 ili 90 stepeni, sve se pere, čisti, pegla, a njihov omiljeni tunelčić od pliša je išao u djubre jer se nije mogao prati u vrućoj vodi. Po iskustvima sa foruma i drugih izvora na Internetu, naoružala sam se strpljenjem: praću i usisavaću svakodnevno. Ali, moje mace i dalje skupljaju buve.
Vesele su, zdrave, svuda se penju i češu. Pa mora da i buve svuda padaju. Nema ih kao posle prvog pranja na macama, ali ih ima dovoljno da nastave ciklus. Posle 6 dana ponovim još jedan tretman, rešena da ću posle dva dana da im stavim Frontline, da svakodnevno deluje na te novopridošle buve, pa ćemo u jednom času, za mesec-dva, prekinuti buvlji cirkus od ciklusa. Odem u istu veterinarsku apoteku, blago ih izgrdim zbog permetrina u prašku, kažem im da malo pogledaju šta piše po svetskim sajtovima o tomeo i kupim Frontline.
Usput, rešim da uzmem i par ampula Neostomosana, za prskanje po nameštaju i uglovima gde bi larve mogle da se zavlače. Našla sam na Netu da je i tetrametrin otrovan za mace, iako na preparatu i na sajtu proizvodjača (rumunski sajt iako je madjarski proizvod) stoji da je upotreba dozvoljena i kod mačaka. Opšta ludnica i kontardiktorne informacije. Idem logikom da proizvodjač sigurno obmanjuje zarad profita, ali ja i ne mislim da ga prskam po svojim mačkama, samo po nameštaju. Kažu i da se razgradjuje dosta brzo, ima kratkotrajno dejstvo na tek izlegle buve, par sati. Ako budem pažljiva, mojim mačkama neće škoditi ta dezinsekcija po kući.
Posle dva dana od drugog tretmana Eko-pedom, nanesem Frontline malim špricem u propisanoj količini za njihove težine, dakle 0,5mg odmah ispod glavica. Rodja ima gustu podlaku pa se tečnost nije šire razlila. Kod Bobe je malo curkalo do vrata i nekako napravilo veću vlažnu mrlju po ledjima. Nisam se brinula, mada mi se učinilo da će ona moći da jezikom dohvata ukvašenu dlaku.
Isti dan sam kuću prskala onim drugim otrovom koji počinje na Neo, Rodja se mnogo više gurao da vidi šta to radim, pa sam ga sklanjala da ne udiše te aerosole. Boba nije tako radoznala i nije bila u blizini dok sam prskala. Pa opet, sutradan od primene OBA PREPARATA, jedan na koži (Frontline), drugi po kući (Neo...) Boba je počela da bali. Nadjem da je to srednje jaka neželjena reakcija na Frontline i nisam se mnogo zabrinula. Mada je to baljenje nekako ličilo na neurološku stvar: dva puta u toku dana po 10-20 sekundi. Drugi put sam je pažljivo posmatrala, bila je uznemirena. I malo mi se steglo srce. Ali, nadala sam se da će proći. Kada se jutros napad ponovio i posle čitanja raznih grozota na netu, odmah je operem blagim šamponom i dobro isprem, znam da je Frontline absorbovan, ali ako je nešto dostupno za lizanje, da budem sigurna da ga ne unosi više i tim putem. Nisam tražila pomoć veterinara, jer sam verovala da će biti bolje. Tokom dana još jedno baljenje.
A onda noćas oko deset počinje moja prava mora: Boba dobija klasičan epi napad. Posle salivacije od par sekundi koju prepoznajem po karakterističnom Bobinom mljackanju, vidim je kako pada na bok i trese se celim telom. Dižem je s poda na krevet, držim da se ne povredi i prolazi za desetak sekundi. Ostaje da leži i pilji u jednu tačku, široke zenice, bez reakcija na nadražaj (dozivanje, maženje, mahanje ispred očiju). To traje oko minut, a onda dolazi sebi, namešta se da legne i odmara. Čak je i prela dok sam je mazila. Posle je veselo otrčala da jede i jela kao mećava.
Posle je dremala na krevetu a ja čekam jutro da je vodim veterinaru i čitam sve što stignem, najviše po stranim sajtovima. Ovo je prvi domaći forum (grupa) na kojem vidim da se ozbiljno raspravlja o mačjem blagostanju, pa tako počnem i ovu ispovest - da drugi znaju i budu oprezni. Duga je noć, a Boba je imala još dva napada. Ne mogu da spavam jer hoću da sam tu kad se ona probudi.
Ispada da je tetrametrin najčešći uzročnik konvulzija kod mačaka i najverovatniji krivac. Ali, šta ako ni fipronil iz Frontline nije nevin? frontline je bio običan, bez plusa, odnosno bez S-metoprena. Pa opet, mnogo je više fipronila u njenom organizmu, nego tetrametrina i deltametrina (kako verujem da je engleska varijanta onoga što se na sajtu http://www.farmanima.rs/lek/ektoantiparazitici/neostomosan/744 naziva transmetrinom kao drugom aktivnom supstancom u Neo...). I Frontline prodaje i brani moćna kompanija, šta ako se neke stvari kriju?
http://mybleuheaven.wordpress.com/2012/01/23/frontline-plus-killed-my-cat-and-i-helped/
Tu sam našla sajt na knjigu na Google/books, "Veterinary Toxicology: Basic and Clinical Principles":
http://books.google.rs/books?id=NgMX__L3q40C&pg=PA503&dq=fipronil+bioaccumulate+cats&hl=en&sa=X&ei=nQgdT-roOY_WiALc4dWnCA&redir_esc=y#v=onepage&q=fipronil%20bioaccumulate%20cats&f=false
Strašna rečenica iz tog odlomka: "Common clinical signs of fipronil toxicosis are CNS hyperexcitability, including tremors, convulsions, seizures and death"!!!
Šta sam joj uradila? Čime sam je tačno otrovala? Zbog buva sam joj ugrozila život! I ima li nade da epileptični napadi prodju ili sam ih nepovratno isprovocirala? Rodja je odlično, bez ijednog simptoma već teče treći dan. Moglo bi se reći da je bio blago hiperaktivan sutradan po primeni Frontlajna, jer je umislio da je pas i borio se s kuhinjskom krpom, što do sada nije radio. Već danas su mu krpe dosadne. Možda sam kriva i ja jer su mu svi plišani miševi oprani i suše se, pa nije imao čime da se igra.
Videćemo šta će biti.
Oko pola dva, kad se probudila zbog Rodjinih vragolija, Boba opet dobija napad: salivacija, mljackanje (na taj zvuk sam već bila kod nje), blago spuštanje levog kapka i sledi napad (sve vreme je pridržavam), ovaj put oko 30 sekudni - jer samo to i mogu dok traje: da je čvrsto držim da ne padne s kreveta i da ostane u bočnom položaju i da brojim sekunde na glas. Opet joj treba par minuta da dodje sebi. Nastavlja da spava, što čitam da je normalno i kod ljudi posle epi napada. Oko pola 4, novo budjenje i novi napad. Malo kraći, oko deset sekudni, sve vreme sam sa njom. Nema spavanja. Tresem se i ja, kao prut, ali njoj je gore. Dok ovo pišem i brojim sate do jutra i početka radnog vremena veterinara, ona mirno spava a ja se pribojavam budjenja. Rodju sam sklonila da ona ima mira.
Dakle, idemo veterinaru, iako tek treba da odlučim kojem, jer osim sterilizacije, ni jednu intervenciju mačke nisu sve ove godine trebale, pa nemamo "svog" proverenog veterinara. Ako neko ima preporuku za veterinara koji poznaje mačju neurologiju, jedva čekam, makar za drugo ili treće mišljenje. Jer se bojim da će mi trebati.
Buve su mačkama već stotinu hiljada godina. Razni piretroidi, tetr, delta i druga slovca i komplikovane hemijske formule samo par desetina godina. Šta sam uradila svojoj mački zbog gadjenja na buve! Čitam a da ni dalje ništa ne razumem. Jer sam rat vodila sa toliko oružja da ne znam koje sada trese moju Bobu. Bojim se da ni veterinar neće znati, a protivotrova nema ni za jedan ni za drugi preparat. Samo da izgura.
Деда Жика
Aug 28, 2014, 1:28:01 AM8/28/14
to volim...@googlegroups.com
Браво! Прочитала си и научила све што може да се прочита о тетраметрину ("Неостомосан") и осталим "етринима" (дакле, пиретроидима) , фипронилу и тако редом. Једино си мало закаснила, а то мало вреди за цео мачји живот. Срећом, Боба није изгубила живот, бар овај пут. Следећи, када се опет залетиш у стилу "правог" мачкара, не зна се шта ће да се деси. Нажалост, ниси једина, већина је таква, прво се залете "на прву лопту", после чупају косу док свог љубимца чупају из руку смрти.
Наравно да ти је ово следовало од мене, не могу да не полудим када чујем/прочитам нешто овакво. Где си била са тим истраживањем када је било време? Зашто си тек сада нашла ову групу? Како за све ово време ниси нашла и прочитала књижицу "Понешто о мачкама"? Како си могла да се ослониш на ветеринаре и њихове препоруке, када си на све стране могла да читаш како о тим стварима (као ни о многим другим) немају појма, нити их занима?
Немој да идеш ветеринару, нема сврхе. Штеди новац, употреби га за нешто корисно. Мачку си затровала тетраметрином, а не фипронилом. То што си прочитала о фипронилу у поменутој књизи односи се на overdose toxicity и то код гутања (зато се и ставља на недоступно место), у нормалним дозама од фипронила се јављају (и то изузетно ретко) алергијске реакције на месту стављања. Уосталом, имамо тему "Неостомосан", погледај је па се ужасни.
Читај теме на овом форуму, за почетак оне где се прича о тровању. Одмах купи активни (медицински) угаљ, нека буде спреман. Ако га даш мачки одмах пошто је полизала/прогутала штетну материју, велика је вероватноћа да неће бити никаквих штетних последица. Ово је једна мала дигресија, тек да видиш да си коначно стигла на право место, где можеш штошта да научиш, или да питаш како да поступиш ПРЕ него што забрљаш.
Нормално, извештавај нас како је Боба.
Наравно да ти је ово следовало од мене, не могу да не полудим када чујем/прочитам нешто овакво. Где си била са тим истраживањем када је било време? Зашто си тек сада нашла ову групу? Како за све ово време ниси нашла и прочитала књижицу "Понешто о мачкама"? Како си могла да се ослониш на ветеринаре и њихове препоруке, када си на све стране могла да читаш како о тим стварима (као ни о многим другим) немају појма, нити их занима?
Немој да идеш ветеринару, нема сврхе. Штеди новац, употреби га за нешто корисно. Мачку си затровала тетраметрином, а не фипронилом. То што си прочитала о фипронилу у поменутој књизи односи се на overdose toxicity и то код гутања (зато се и ставља на недоступно место), у нормалним дозама од фипронила се јављају (и то изузетно ретко) алергијске реакције на месту стављања. Уосталом, имамо тему "Неостомосан", погледај је па се ужасни.
Читај теме на овом форуму, за почетак оне где се прича о тровању. Одмах купи активни (медицински) угаљ, нека буде спреман. Ако га даш мачки одмах пошто је полизала/прогутала штетну материју, велика је вероватноћа да неће бити никаквих штетних последица. Ово је једна мала дигресија, тек да видиш да си коначно стигла на право место, где можеш штошта да научиш, или да питаш како да поступиш ПРЕ него што забрљаш.
Нормално, извештавај нас како је Боба.
mimi
Aug 28, 2014, 3:51:54 AM8/28/14
to volim...@googlegroups.com
Ovo me podsetilo na moje iskustvo sa Mirkom, kad veterinar i ja zajedno nismo gledali i čitali koje mi je od dva sredstva iz spot-on asortimana dao da podelim Mirku i Mrvici, kuji. Naravno, dao mi je Top Spot On, čist permetrin umesto onog drugog, bezbednog za mačke. I to veterinar koji se bavi isključivo malom praksom i pomalo trguje lekovima. Moj muž nam i dan-danas prebacuje što sam morala da mu potrošim onoliko anestetika da bih rashladila Mirka. Srećom, u pitanju je veliki, jak i zdrav mačak, sa zdravom jetrom i sve se završilo za 24h.
Zorica
Aug 28, 2014, 12:54:21 PM8/28/14
to volim...@googlegroups.com
Hvala Deda Žiki i hvala Mimi na odgovorima. Mima, čitala sam tvoje iskustvo s Mirkom, uopšte ne znam šta bih ja radila da je sve izgledalo tako: neprekidne konvulzije, temperatura, nekotrolisano uriniranje ... Verovatno sela i plakala.
Deda Žiko, sve sam zaslužila, ali ko još misli na bolest dok je zdrav. U frci sam, pa ne stižem da pišem. Ceo dan sam zauzeta oko Bobe, stvari se razvijaju u gadnom pravcu, napadi nisu posustali, samo se rastegli posle intravenozne doze diazepama, ali sad, maločas telefonom dogovorila s njenom veterinarkom, jurim fenobarbitol, idem po recept, pa da ga nadjem, sve po propisima... Ima tu posla, pisaću kad ga dobije, kad obe malo odspavamo. Ako je epilepsija, borićemo se.
Deda Žiko, sve sam zaslužila, ali ko još misli na bolest dok je zdrav. U frci sam, pa ne stižem da pišem. Ceo dan sam zauzeta oko Bobe, stvari se razvijaju u gadnom pravcu, napadi nisu posustali, samo se rastegli posle intravenozne doze diazepama, ali sad, maločas telefonom dogovorila s njenom veterinarkom, jurim fenobarbitol, idem po recept, pa da ga nadjem, sve po propisima... Ima tu posla, pisaću kad ga dobije, kad obe malo odspavamo. Ako je epilepsija, borićemo se.
Zorica
Aug 28, 2014, 6:31:32 PM8/28/14
to volim...@googlegroups.com
Kucala sam od pola 9 večeras, s malim prekidima zbog Bobe, ali sam izgleda predugo bez sna pa brljavim sa ovim alatima. Jer sam mislila da sam objavila, a posta nigde nema.
Da rezirmiram taj detaljni i "spaljeni" izveštaj o Bobi: od večeras baš u pola 9, stavljena je Fenobarbitol, pola tablete od 15mg. Rezultat: vrlo ohrabrujući - konačno! Posle celodnevne borbe i straha koji je rastao, sad se osećam kao da mi se Boba vraća. Ne žalim se, ja sam sve zaslužila, strah, kajanje, nespavanje, jurnjavu, čak i ovu poslednju brljotinu sa kucanjem u prazno, ali ona, jadna, ništa nije kriva da mora da pati tako već 24 sata.
Poslednji napad večeras u 21:40, ali kakav je to bedni napad bio u odnosu na prethodne! Bio je kao ubrzani film svojih pethodnika (koji su danas, kad je prošlo dejstvo intravenoznog diazepama, išli učestalije nego sinoć, na svakih sat ipo, a sa sve dužim trajanjem i oporavkom od po 5-6 minuta u odnosu na jučerašnje koji je kraće trajao. Dakle, ni dva sata od tabletice, njeno mljackanje, moj očaj i priletanje, a sve skupa, svi ispadi koji su umeli da traju i traju - sad ni pola minuta. Bilo je 2-3 konvulzije, ali nekako bez onog rigora i otimanja, usta malo otvorila u grču, pa odmah zatvorila, curi malo bala i kraj! Ja čekam da krene onaj pravi, jer ovo je "zagrevanje". Sad valjda ide pravi napad. A Boba, posle 5-6 sekundi, pogledala me, zevnula, čak i odazvala svojim mjau, legla i mirno zaspala. Ja u euforiji! Znam da ne smem da budem, još je rano, ali je ovo za mene prvi pravi udisaj nade. Šta god da je: idiopatska epilepsija ili reakcija CNS-a na insekticide, šta god ti natrijumski, kalijumski i drugi kanali radili da joj zagorčaju život - ima nekog leka koji će joj smanjiti patnje. Sad mogu da spavam, a sutra druga polovina tablete i kontrola. Ima više od 2 sata od tog slabašnog napada, nadam se da ćemo noćas obe mirno spavati, kako je doktorica predložila kada sam joj oko pola 7 večeras telefonom prijavila nove napade. "Znate šta, da mi ne čekamo više da počnemo sa Fenobarbitolom, predugo traje, treba obe da se odmorite. Zovem sad kolegu na klinici, idite po recept, ponesite ličnu kartu, u apoteci kod Londona imate 15mg tablete, dajte joj pola odmah kad podignete lek. Sutra se vidimo na kontroli". Bila je sjajna i to jutro, razmišljala sa mnom na glas, ništa nije isključila, ali ni tvrdila, ali je sve uradila da eliminiše najgore. Sve sam već pisala, ali sad nemam snage. Jetra je ok, enzimi su u granicama normale, pratićemo i dalje.
Deda Žiko, svašta ste u pravu (jer niko nije 100% u pravu), pa i za naše veterinare, ali nekad imamo sreće da naletimo na onog koji hoće da misli, da se ne igra mačjim životom i savesno primenjuje znanje koje ima. Bez njih mi ne možemo do nekih lekova koji spasavaju život našim milima, a eto, nekad izvučemo bingo u saosećajnom i pametnom doktoru. Nemam snage da sad čitam pravila grupe, neću pominjati ime te ugledne klinike u Beogradu, ni njene zaposlenice, ali je sve bilo kako treba, pažljivo, s poštovanjem i saosećanjem, s prihvatanjem sugestija i ozbiljnom polemikom, iako je oko nas bila neka ludnica od hitnih slučajeva i ozbiljnih povreda. Nije mi davala nadu niti me ubijala u pojam, tražila je da je izveštavam, dala mi svoj broj, ali je bila razočarana kada sam joj popodne javila da diazepam tabletice ne deluju. Shvatila sam da se iskreno nadala da tako jak narkotik neće morati da joj da. I nije više bilo odlaganja do kontrole. Odmah i sad, što onako umorna sama ne bih bila u stanju da izvučem iz nekog tvrdoglavog skota. Presekla je za mene kada je videla da je vrag odneo šalu. I Boba večeras spava. Odoh i ja.
Ovaj forum me je sinoć do jutra držao dalje od živčanog sloma, kroz gluvi sat kad ne znaš kome da zvoniš i moliš za pomoć. Malo čitala, malo pisala a sve vreme se sabirala i bdela nad Bobom. Sve je imalo smisla. I zato vam hvala.
Da rezirmiram taj detaljni i "spaljeni" izveštaj o Bobi: od večeras baš u pola 9, stavljena je Fenobarbitol, pola tablete od 15mg. Rezultat: vrlo ohrabrujući - konačno! Posle celodnevne borbe i straha koji je rastao, sad se osećam kao da mi se Boba vraća. Ne žalim se, ja sam sve zaslužila, strah, kajanje, nespavanje, jurnjavu, čak i ovu poslednju brljotinu sa kucanjem u prazno, ali ona, jadna, ništa nije kriva da mora da pati tako već 24 sata.
Poslednji napad večeras u 21:40, ali kakav je to bedni napad bio u odnosu na prethodne! Bio je kao ubrzani film svojih pethodnika (koji su danas, kad je prošlo dejstvo intravenoznog diazepama, išli učestalije nego sinoć, na svakih sat ipo, a sa sve dužim trajanjem i oporavkom od po 5-6 minuta u odnosu na jučerašnje koji je kraće trajao. Dakle, ni dva sata od tabletice, njeno mljackanje, moj očaj i priletanje, a sve skupa, svi ispadi koji su umeli da traju i traju - sad ni pola minuta. Bilo je 2-3 konvulzije, ali nekako bez onog rigora i otimanja, usta malo otvorila u grču, pa odmah zatvorila, curi malo bala i kraj! Ja čekam da krene onaj pravi, jer ovo je "zagrevanje". Sad valjda ide pravi napad. A Boba, posle 5-6 sekundi, pogledala me, zevnula, čak i odazvala svojim mjau, legla i mirno zaspala. Ja u euforiji! Znam da ne smem da budem, još je rano, ali je ovo za mene prvi pravi udisaj nade. Šta god da je: idiopatska epilepsija ili reakcija CNS-a na insekticide, šta god ti natrijumski, kalijumski i drugi kanali radili da joj zagorčaju život - ima nekog leka koji će joj smanjiti patnje. Sad mogu da spavam, a sutra druga polovina tablete i kontrola. Ima više od 2 sata od tog slabašnog napada, nadam se da ćemo noćas obe mirno spavati, kako je doktorica predložila kada sam joj oko pola 7 večeras telefonom prijavila nove napade. "Znate šta, da mi ne čekamo više da počnemo sa Fenobarbitolom, predugo traje, treba obe da se odmorite. Zovem sad kolegu na klinici, idite po recept, ponesite ličnu kartu, u apoteci kod Londona imate 15mg tablete, dajte joj pola odmah kad podignete lek. Sutra se vidimo na kontroli". Bila je sjajna i to jutro, razmišljala sa mnom na glas, ništa nije isključila, ali ni tvrdila, ali je sve uradila da eliminiše najgore. Sve sam već pisala, ali sad nemam snage. Jetra je ok, enzimi su u granicama normale, pratićemo i dalje.
Deda Žiko, svašta ste u pravu (jer niko nije 100% u pravu), pa i za naše veterinare, ali nekad imamo sreće da naletimo na onog koji hoće da misli, da se ne igra mačjim životom i savesno primenjuje znanje koje ima. Bez njih mi ne možemo do nekih lekova koji spasavaju život našim milima, a eto, nekad izvučemo bingo u saosećajnom i pametnom doktoru. Nemam snage da sad čitam pravila grupe, neću pominjati ime te ugledne klinike u Beogradu, ni njene zaposlenice, ali je sve bilo kako treba, pažljivo, s poštovanjem i saosećanjem, s prihvatanjem sugestija i ozbiljnom polemikom, iako je oko nas bila neka ludnica od hitnih slučajeva i ozbiljnih povreda. Nije mi davala nadu niti me ubijala u pojam, tražila je da je izveštavam, dala mi svoj broj, ali je bila razočarana kada sam joj popodne javila da diazepam tabletice ne deluju. Shvatila sam da se iskreno nadala da tako jak narkotik neće morati da joj da. I nije više bilo odlaganja do kontrole. Odmah i sad, što onako umorna sama ne bih bila u stanju da izvučem iz nekog tvrdoglavog skota. Presekla je za mene kada je videla da je vrag odneo šalu. I Boba večeras spava. Odoh i ja.
Ovaj forum me je sinoć do jutra držao dalje od živčanog sloma, kroz gluvi sat kad ne znaš kome da zvoniš i moliš za pomoć. Malo čitala, malo pisala a sve vreme se sabirala i bdela nad Bobom. Sve je imalo smisla. I zato vam hvala.
Деда Жика
Aug 29, 2014, 2:05:44 AM8/29/14
to volim...@googlegroups.com
Овај форум ће да ти помогне (ако си довољно паметна) да убудуће и не дођеш у ситуацију због које би доживела нервни слом. Срећом, ово сте некако пребродили. Кажем у прошлом времену, јер верујем да је падавица (епилепсија је нешто друго) пролазног карактера.
Упутио сам те на тему о неостомосану, јер тамо стоји и препорука за третман случајева какав тренутно имаш и ти: "За контролу падавице код мачака се најчешће користи фенобарбитал. Почетна доза је 2 mg/kg на 12 сати." О диазепаму је у једној прекрасној књизи о ветеринарским лековима речено ово: "For oral maintenance therapy of seizures: As a second choice drug (after phenobarb)", а такође и ово: "Do not use if cat has been exposed to organophosphate insecticide as organophosphate toxicity may be potentiated". Надам се да ово може да прође и без превода. Дакле, диазепам није први избор за третман падавице, а друго (а можда треба да буде прво) - шта да је Боба била затрована органофосфатом? Да ли си сигурна да је вет. то узела у обзир? Не верујем да сте уопште размишљале о томе којој групи једињења припада тетраметрин и не верујем да си мој коментар где се то помиње пренела вету (ветици). Поука ове приче је следећа: чак и када се ради у најбољој намери, резултат може да испадне катастрофалан. Тешко је, најтеже, бити мачкар или мачкарски лекар, онако баш прави. Зато у свету постоји специјализација по врстама, па знамо коме поверавамо животе својих вољених (ово, наравно, важи за велике градове, провинција је свуда у свету иста).
Јављај о променама, надам се најбољем, т.ј. потпуном опоравку.
Упутио сам те на тему о неостомосану, јер тамо стоји и препорука за третман случајева какав тренутно имаш и ти: "За контролу падавице код мачака се најчешће користи фенобарбитал. Почетна доза је 2 mg/kg на 12 сати." О диазепаму је у једној прекрасној књизи о ветеринарским лековима речено ово: "For oral maintenance therapy of seizures: As a second choice drug (after phenobarb)", а такође и ово: "Do not use if cat has been exposed to organophosphate insecticide as organophosphate toxicity may be potentiated". Надам се да ово може да прође и без превода. Дакле, диазепам није први избор за третман падавице, а друго (а можда треба да буде прво) - шта да је Боба била затрована органофосфатом? Да ли си сигурна да је вет. то узела у обзир? Не верујем да сте уопште размишљале о томе којој групи једињења припада тетраметрин и не верујем да си мој коментар где се то помиње пренела вету (ветици). Поука ове приче је следећа: чак и када се ради у најбољој намери, резултат може да испадне катастрофалан. Тешко је, најтеже, бити мачкар или мачкарски лекар, онако баш прави. Зато у свету постоји специјализација по врстама, па знамо коме поверавамо животе својих вољених (ово, наравно, важи за велике градове, провинција је свуда у свету иста).
Јављај о променама, надам се најбољем, т.ј. потпуном опоравку.
Zorica
Aug 29, 2014, 7:00:19 AM8/29/14
to volim...@googlegroups.com
Slažem se da je teško biti mačkarski lekar jer sad, čitajući izvore ovde i na drugim mestim, a gledajući Bobine patnje, shvatam koliko su mačke delikatne i krhke.
Ovo dvoje su bili zdravi kao dren, a za par dana jedno je potonulo, a drugo se drži - uslovi u kući isti. Ali nisu isti njih dvoje. Rodja je daleko aktivniji od Bobe, imala sam ozbiljnih problema da ga udaljim s mesta gde sam prskala rastvor neostomosana, sigurna sam da ga je udisao više od Bobe - i njemu ništa. S druge strane, Boba je vrlo predana čistunica, često i temeljno čisti svoju svilenkastu dlaku, dok Rodja svoje gusto ridje krzno lizne par puta i smatra da se doterao. Tako da je ona bila u prilici da sa dlake prenese daleko više osušenog tetrametrina sa tretiranih površina na kojima se odmara (fotelje), ali i frontlajna u većoj koncentraciji. Jer, bila sam nespretna i nepažljiva kod nanošenja frontlajna kod nje. Trebalo je strpljivije i sporije, jer se tečnost slivala (Rodjina gusta podlaka sve upija kao sundjer). To njeno svilenkasto krzno se podosta nakvaliso oko vrata, prošlo mi je kroz glavu da će opsesivka uspeti da ga dohvati, ali neiskusna i umirena idejom da nije poguban po mačke, nisam te njoj dostupne tretirane delove oprala ili dežurala da je sprečim da se liže. A šta ako oba preparata imaju sinergijsko desjtvo kod nekih jedinki ? Jer šta mi uopšte znamo o onome što otkrivamo i pravimo? Pa do juče smo veselo koristili DDT! Tek kad utvrdimo da nešto ubija i ljude, planeta se malo ozbiljnije posveti da utvrdi šta oni gramzivi i neodgovorni uvaljuju kao "savršen" proizvod.
Doktorica nije išla na prvu loptu. Morala sam da joj ponovim i precizno opišem koje insesekticide, kad i kako sam primenjivala. Po njenom mišljenju, i neostomosan i frontjaln su mogli biti uzročnik trovanja. Sigurna sam da je bila svesna da organofosfata nije bilo u kući. A nije htela da isključi ni virusnu infekciju (zaboravila sam koju, jer sam ja bila fokusirana na trovanje) zbog onog gosta s ulice na terasi, sve dok ne dobije kompletnu krvnu sliku, kao ni idiopatsku epilepsiju (s nadom da to nije slučaj). Sve je uradila po protokolu: temeljan pregled, opipavanje, testovi reakcije oka, bilateralnu i unilateralnu stabilnost i koordinaciju (otkud znam kako se zove, sad se prisećam). Preliminarna analiza krvi je pokazala blagu hipoglikemičnost, za koju je vet pretpostavila da može biti uzrokovana gubitkom energije usled napada te noći i preskakanjem doručka (Bobi nisam dala da jede iako je tražila, sve iz straha da ne pokvarimo analizu krvne slike). Dobila je malo glukoze, a potom stavljena na manju količinu infuzije pred davanje dijazepama. Sve je to bilo traumatično za Bobu. Diazepam ju je sedirao, a doktorica je predložila da je ostavim par sati kod njih (sad mogu da kažem da smo bile u "Mami", minijaturnoj a prenapučenoj klinici) na posmatranju dok primi još jednu količinu infuzije. Pričale smo o fenobarbitolu, rekla je da ćemo razmotriti ako dijazepam ne da rezultate. Boba je tamo bila par sati, intravenozni dijazepam je dao početne dobre rezultate jer napada nije bilo skoro 9 sati. Kad sam došla po Bobu oko podne, dobila sam mrvice dijazepama i uputstvo da ih na 8 sati dajem Bobi, prvu je trebalo u 18:00, s tim da je odmah obavestim ako nešto krene po zlu. U medjuvremenu je i analiza krvi trebalo da bude kompletirana. Nažalost, napadi su se vratili već u 17, s istim intenzitetom. Dva razgovora telefonom s doktoricom (već je bila završila sa smenom), u poslednjem ta njena odluka da predjemo na fenobarbitol.
Možda smo mogli i ranije da počnemo, ali baš na ovoj grupi sam našla link na najnovije izdanje priručnika "Handbook of Canine and Feline Emergency Protocols" od Maureen Michael sa veterinarskog koledža u Ilinoju (strana 112, SEIZURES – FELINE), piše sve isto što je Bobi uradjeno. I istim redosledom ako diazepam ne da rezultate. Dakle, i mnogi američki veterinari slede taj protokol. Pretpostavljam da u veterinarskoj medicini nema ozbiljnijeg konsenzusa i čvtstih protokola, pa otuda varijacije u pristupu. Hoću da kažem da bi Boba ovu terapiju dobila i da živimo u Čikagu. Što ne znači da i oni tamo rade sve kako treba, jer je iz odeljka o trovanju organofosfatima (strana 233) jasno da tu knjigu o lekovima koju pominjete, autorka nije pročitala. Tako da moram da Vam odam priznanje da literaturu pratite pomnije od ozbiljnih američkih doktora. Pa opet, citat koji navodite odnosi se na oralnu primenu diazepama. I u Čikagu i u Beogradu, bila je reč o intarvenoznoj primeni. Kao da sam negde pročitala da je oralna primena opasna kod oštećene jetre, intravenoznu ili rektalnu primenu ne pominju? Uh, kako god, sad nemam vremena da razmišljam i brinem, imam ovde još uvek ozbiljnog bolesnika.
Naime, Boba je bolje, ali napadi nisu prestali, samo više nisu nasilni, uglavnom hipersalivacija, jaka uznemirenost i potom desetak sekundi oporavka. Više mi se ne trese u rukama, osećam da se mišići napnu, pokušava da se otme, pa se brzo smiri. Dok je i dalje držim u čekanju najgoreg, ona se opušta. Zenice su još desetak sekundi široke, a onda sledi reakicja i dolazak sebi - normalizacija zenica i reakcija na dozivanje. Ali sve opet ide na par sati, i to me brine. Možda je reč o dozi, to ćemo dogovoriti popodne, jer je ovo tek druga tabletica, najmanja moguća početna doza. I dalje je njen metabolizam u haosu, ali ga ipak fenobarbital malo sredjuje. Bar kad bi bilo tako: da se sve sredi. Ima već više od 5 dana od prvog izlaganja otrovima (25.avgust). Juče sam je, onako sediranu, još jednom temeljno okupala na preporuku doktorice, sav tretirani nameštaj je prekriven čistim čaršavima dok ne stignem da ga temeljno usisam (sad izbegavam, da njoj dam mira). Minimalizovali smo mogućnost daljeg izlaganja, ali ona i dalje pati. A možda, kao i kod ljudi, nešto okine epilepsiju i onda ona traje godinama. Moj stric ju je imao posle strujnog udara u dvadesetim (bio je električar), niko pre ni posle njega, ni njegova deca. Videćemo kako će Boba proći. Nadam se da joj je bar život van opasnosti, iako mu je kvalitet znatno pokvaren.
Javiću kako je bilo popodne, jer nas veterinarka tada očekuje na kontroli. Tražiću da Bobi skinu braunilu, jer smo valjda izašli iz krize a nju jako nervira. I dogoviriću pravilnu dozu Fenobarbitona.
Ne mogu da se ne setim filma "Lorencovo ulje", o roditeljima koji probijaju granice aktuelnog medicinskog znanja i dolaze do leka za simptome poremećaja od kojeg im sin pati (genetski uzroci u sintezi nečega, ne znam čega). Prekasno za sina, ali ne i za generacije njegovih sapatnika posle njega. U nekim ljudima se stekne motivacija, pamet, istrajnost, volja, pa pomere granice u nekom polju u kojem su zvanično amateri. To mislim i za Vas, deda Žiko, da ste slični tim ljudima. Ja, opet, teško da bih nekoga spasla tom kombinacijom osobina. Jednostavno ih nemam, iako se borim da neku odnegujem. Ali, ne ide nam svima. Prosek zna se šta je: neko srednje stanje stvari. Zato i moja Boba sad srednje dobro stoji. Sve vas pozdravljam.
Ovo dvoje su bili zdravi kao dren, a za par dana jedno je potonulo, a drugo se drži - uslovi u kući isti. Ali nisu isti njih dvoje. Rodja je daleko aktivniji od Bobe, imala sam ozbiljnih problema da ga udaljim s mesta gde sam prskala rastvor neostomosana, sigurna sam da ga je udisao više od Bobe - i njemu ništa. S druge strane, Boba je vrlo predana čistunica, često i temeljno čisti svoju svilenkastu dlaku, dok Rodja svoje gusto ridje krzno lizne par puta i smatra da se doterao. Tako da je ona bila u prilici da sa dlake prenese daleko više osušenog tetrametrina sa tretiranih površina na kojima se odmara (fotelje), ali i frontlajna u većoj koncentraciji. Jer, bila sam nespretna i nepažljiva kod nanošenja frontlajna kod nje. Trebalo je strpljivije i sporije, jer se tečnost slivala (Rodjina gusta podlaka sve upija kao sundjer). To njeno svilenkasto krzno se podosta nakvaliso oko vrata, prošlo mi je kroz glavu da će opsesivka uspeti da ga dohvati, ali neiskusna i umirena idejom da nije poguban po mačke, nisam te njoj dostupne tretirane delove oprala ili dežurala da je sprečim da se liže. A šta ako oba preparata imaju sinergijsko desjtvo kod nekih jedinki ? Jer šta mi uopšte znamo o onome što otkrivamo i pravimo? Pa do juče smo veselo koristili DDT! Tek kad utvrdimo da nešto ubija i ljude, planeta se malo ozbiljnije posveti da utvrdi šta oni gramzivi i neodgovorni uvaljuju kao "savršen" proizvod.
Doktorica nije išla na prvu loptu. Morala sam da joj ponovim i precizno opišem koje insesekticide, kad i kako sam primenjivala. Po njenom mišljenju, i neostomosan i frontjaln su mogli biti uzročnik trovanja. Sigurna sam da je bila svesna da organofosfata nije bilo u kući. A nije htela da isključi ni virusnu infekciju (zaboravila sam koju, jer sam ja bila fokusirana na trovanje) zbog onog gosta s ulice na terasi, sve dok ne dobije kompletnu krvnu sliku, kao ni idiopatsku epilepsiju (s nadom da to nije slučaj). Sve je uradila po protokolu: temeljan pregled, opipavanje, testovi reakcije oka, bilateralnu i unilateralnu stabilnost i koordinaciju (otkud znam kako se zove, sad se prisećam). Preliminarna analiza krvi je pokazala blagu hipoglikemičnost, za koju je vet pretpostavila da može biti uzrokovana gubitkom energije usled napada te noći i preskakanjem doručka (Bobi nisam dala da jede iako je tražila, sve iz straha da ne pokvarimo analizu krvne slike). Dobila je malo glukoze, a potom stavljena na manju količinu infuzije pred davanje dijazepama. Sve je to bilo traumatično za Bobu. Diazepam ju je sedirao, a doktorica je predložila da je ostavim par sati kod njih (sad mogu da kažem da smo bile u "Mami", minijaturnoj a prenapučenoj klinici) na posmatranju dok primi još jednu količinu infuzije. Pričale smo o fenobarbitolu, rekla je da ćemo razmotriti ako dijazepam ne da rezultate. Boba je tamo bila par sati, intravenozni dijazepam je dao početne dobre rezultate jer napada nije bilo skoro 9 sati. Kad sam došla po Bobu oko podne, dobila sam mrvice dijazepama i uputstvo da ih na 8 sati dajem Bobi, prvu je trebalo u 18:00, s tim da je odmah obavestim ako nešto krene po zlu. U medjuvremenu je i analiza krvi trebalo da bude kompletirana. Nažalost, napadi su se vratili već u 17, s istim intenzitetom. Dva razgovora telefonom s doktoricom (već je bila završila sa smenom), u poslednjem ta njena odluka da predjemo na fenobarbitol.
Možda smo mogli i ranije da počnemo, ali baš na ovoj grupi sam našla link na najnovije izdanje priručnika "Handbook of Canine and Feline Emergency Protocols" od Maureen Michael sa veterinarskog koledža u Ilinoju (strana 112, SEIZURES – FELINE), piše sve isto što je Bobi uradjeno. I istim redosledom ako diazepam ne da rezultate. Dakle, i mnogi američki veterinari slede taj protokol. Pretpostavljam da u veterinarskoj medicini nema ozbiljnijeg konsenzusa i čvtstih protokola, pa otuda varijacije u pristupu. Hoću da kažem da bi Boba ovu terapiju dobila i da živimo u Čikagu. Što ne znači da i oni tamo rade sve kako treba, jer je iz odeljka o trovanju organofosfatima (strana 233) jasno da tu knjigu o lekovima koju pominjete, autorka nije pročitala. Tako da moram da Vam odam priznanje da literaturu pratite pomnije od ozbiljnih američkih doktora. Pa opet, citat koji navodite odnosi se na oralnu primenu diazepama. I u Čikagu i u Beogradu, bila je reč o intarvenoznoj primeni. Kao da sam negde pročitala da je oralna primena opasna kod oštećene jetre, intravenoznu ili rektalnu primenu ne pominju? Uh, kako god, sad nemam vremena da razmišljam i brinem, imam ovde još uvek ozbiljnog bolesnika.
Naime, Boba je bolje, ali napadi nisu prestali, samo više nisu nasilni, uglavnom hipersalivacija, jaka uznemirenost i potom desetak sekundi oporavka. Više mi se ne trese u rukama, osećam da se mišići napnu, pokušava da se otme, pa se brzo smiri. Dok je i dalje držim u čekanju najgoreg, ona se opušta. Zenice su još desetak sekundi široke, a onda sledi reakicja i dolazak sebi - normalizacija zenica i reakcija na dozivanje. Ali sve opet ide na par sati, i to me brine. Možda je reč o dozi, to ćemo dogovoriti popodne, jer je ovo tek druga tabletica, najmanja moguća početna doza. I dalje je njen metabolizam u haosu, ali ga ipak fenobarbital malo sredjuje. Bar kad bi bilo tako: da se sve sredi. Ima već više od 5 dana od prvog izlaganja otrovima (25.avgust). Juče sam je, onako sediranu, još jednom temeljno okupala na preporuku doktorice, sav tretirani nameštaj je prekriven čistim čaršavima dok ne stignem da ga temeljno usisam (sad izbegavam, da njoj dam mira). Minimalizovali smo mogućnost daljeg izlaganja, ali ona i dalje pati. A možda, kao i kod ljudi, nešto okine epilepsiju i onda ona traje godinama. Moj stric ju je imao posle strujnog udara u dvadesetim (bio je električar), niko pre ni posle njega, ni njegova deca. Videćemo kako će Boba proći. Nadam se da joj je bar život van opasnosti, iako mu je kvalitet znatno pokvaren.
Javiću kako je bilo popodne, jer nas veterinarka tada očekuje na kontroli. Tražiću da Bobi skinu braunilu, jer smo valjda izašli iz krize a nju jako nervira. I dogoviriću pravilnu dozu Fenobarbitona.
Ne mogu da se ne setim filma "Lorencovo ulje", o roditeljima koji probijaju granice aktuelnog medicinskog znanja i dolaze do leka za simptome poremećaja od kojeg im sin pati (genetski uzroci u sintezi nečega, ne znam čega). Prekasno za sina, ali ne i za generacije njegovih sapatnika posle njega. U nekim ljudima se stekne motivacija, pamet, istrajnost, volja, pa pomere granice u nekom polju u kojem su zvanično amateri. To mislim i za Vas, deda Žiko, da ste slični tim ljudima. Ja, opet, teško da bih nekoga spasla tom kombinacijom osobina. Jednostavno ih nemam, iako se borim da neku odnegujem. Ali, ne ide nam svima. Prosek zna se šta je: neko srednje stanje stvari. Zato i moja Boba sad srednje dobro stoji. Sve vas pozdravljam.
Dubravka Mladenovic
Aug 30, 2014, 4:29:19 PM8/30/14
to volim...@googlegroups.com
Kako je Boba?Pratim vasu temu pomno,od sada cu sa velikom dozom straha da stavljam frontline svojim macama(ako se uopste odlucim na to)
Деда Жика
Aug 30, 2014, 5:24:42 PM8/30/14
to
"
od sada cu sa velikom dozom straha da stavljam frontline svojim macama(ako se uopste odlucim na to)"
Дубравка, замолићу те да не фантазираш. Прочитај још једном шта сам написао о томе чиме се тачно маца отровала. Ја смем живот да ставим на опкладу да сам у праву, а ти? Ако мислите да се дописујете као да је ово "Крстарица", онда лепо пређите на "Крстарицу". Никада ништа нисам написао произвољно, без помне и вишеструке провере, нити ћу икада. Ниподаштавање оног што сам написао ме нервира. Нећу да дозволим да ико на овом форуму сеје дефетизам. Поновићу и овде да ја нисам никакав "добар човек" и да сам велики апсолутиста. Увек сам спреман за конструктивну расправу и за сучељавање мишљења, али искључиво уз аргументе - цитате из стручне литературе, навођење проверених и доказаних искустава и слично. Све друго води ка кварењу односа међу нама. Сада немој да се извињаваш и говориш како си мислила ово или оно, већ једноставно одлучи шта си у овој групи - учитељ или ученик. Ако се одлучиш за оно прво, ја ћу то да поздравим и са радошћу ћу да ти препустим да је водиш. Знаш да сам често нерасположен и заморен од стране оних који не схватају и да ми је помало доста свега.
Zorica
Aug 30, 2014, 8:47:15 PM8/30/14
to volim...@googlegroups.com
Dubravka, hvala što pitate, bolje smo. Kriva sam, ne javljam se, a rekla sam da hoću. Ali danas mi je dobar dan (Boba povoljno odgovara na fenobarbiton), pa sam se posvetila prvobitnom problemu (buvama) i Rodji, jer sam ga svih ovih dana strašno zapostavila zauzeta Bobinim zdravljem. To se spaja u jedno, jer on voli kad ja perem po kući, ide i zaviruje svuda gde i krpa - uvek pod foteljom ili iza komode bude nečeg uzbdljivog što je tamo zaturio.
Boba je danas preskočila hiper-salivaciju i bilo kakav napad jače uznemirenosti, kad samo okreće glavu levo-desno i hoće negde da pobegne. To je bilo prvo poboljšanje osvojeno juče, u odnosu na padanje na stranu, grčenje i cvokotanje vilicom koje je imala pre uvođenja fenobarbitona. da ne pominjem učestalost koja je rasla. Ovo danas je bolje od toga. Nije sva svoja, da se razumemo, prenadražena je, uglavnom drema, ali povremeno ide u patrole po kući, miriše predmete i prostor kao da nikad ovde nije živela. Trza se od poznatih zvukova, zakači kesu u prolazu pa odskoči... Jednom rečju, prenadražena čula i uznemirenost, ali ona to drži pod kontrolom. Posle nekog vremena se opusti. Ne znam da li je to od leka, posledica konvulzija i iscrpljenosti, neka nova forma bolesti, ali je blago i neću da brinem jer je veliki progres u odnosu na pre neki dan. Koordinacija joj je dobra, hoda oprezno ali stabilno, nije imala napad one alavosti kao poslednjih dana (i pre fenobarbitola), jela je fino i strpljivo, obavila sve što treba. Ma zadovoljna sam.
Naravno, čitala sam danas, i to mi je uzelo najviše vremena, sve na ovom forumu pod temom "Epilepsija" (i strašno mi je žao što nema novih izveštaja ni od Nevene ni od Vojislave), i skinula sve linkove na članke i literaturu koje je deda Žika tamo postavio, a nešto mi je poslao i mailom. Nešto čitala, ali sam još nesistematična, pa sam završila čitajući o mačjem infektivnom peritonitisu (FIP) zamišljajući da moram sad i odmah da upoznam mogućeg neprijatelja Bobinog života. Malo sam se sabrala i shvatila da to možda treba da dođe na red, ali ne sad. Kako sam totalni laik u medicini, sve to sporo ide jer je većinom stručna literatura.
Juče (petak, shvatam da ovo kucam u nedelju, jer je prošla ponoć), bile smo na kontroli, doktorica je ponovila neke neurološke testove, sve je bilo u redu. Srce mi se steglo kada je ona nevoljno pristala da Bobi skine braunilu (pošto Bobu užasno nervira), jer mi je sinulo da doktorica nije sigurna da je kriza prošla. A ja sam već bila odahnula. Dobro, skinuli su je, ali sam se ja ceo dan kajala što sam to tražila i prepala se kad su napadi (blagi, ali napadi) učestali na sat-dva. Šta ako uleti u status epilepticus baš noćas, pa izgubimo dragocene minute da joj ponovo stavimo braunilu? Jer mački koja se trese... Ipak je sve bilo dobro, a odluke moramo da donosimo, pa i da se nekad kajemo zbog njih, a ja zbog ove nisam morala.
Dogovor na kontroli je da se držimo ove početne doze fenobarbitola dok ne dostigne terapijsku koncentarciju u krvi (minimum 10 dana, obično 2-3 nedelje) i sad sam mirnija jer vidim da joj se stanje lagano popravlja. Trebalo bi za nedelju-dve da se posvetimo isključivanju virusnog uzroka poremećaja centralnog nervnog sistema, jer još uvek nije sasvim jasno šta je dovelo do epi-napada.
Deda Žika je bio ubedjen da je sve posledica trovanja tetrametrinom (sastojak Neostomosana) kojim sam prskala kuću. I ja navijam za njegovo objašnjenje, jer je moguće da se Boba skroz oporavi kada ga konačno izbaci iz organizma. Ali, kako je vreme prolazilo a njeni simptomi traju, ja se sad već sprema i za nešto teže. A čini mi se, i on.
Znamo svi da je Deda Žika prek i netaktičan čovek, ali da mu je stalo do istine, dobre dijagnoze i zdravlja naših mačaka, u to ne sumnjamo, kao ni u to da zna mnogo više nego naši veterinari jer hoće da zna. Zarad istine, moram da kažem da trovanje finoprilom (frontlajn) u klinici gde se Boba sad leči nisu imali, a imaju puno pacijenata. S druge strane, mene i dalje jede što znam da sam Bobi supstancu nanela nespretno, znam da ju je mogla lizati. S treće strane (a ovde ima hiljadu faceta), oba insekticida pri predoziranju (a kod finoprila su te doze i kod mačke puno veće) mogu dovesti do konvulzija, ali obično je to mnogo drmatičnije nego što je kod Bobe bio slučaj. Na klinicii su IMALI slučajeve mačaka otrovanih tetrametrinom kojim su prskane i to bi uvek bio stauts epilepticus gde su se borili za Život mačke totalnom anestezijom. Sve u svemu, klinička slika kod Bobe je malo drugačija, početno blaža, pa počinjem da sumnjam da su insekticidi, u tim malim dozama koje za drugu mačku nisu toksične, samo pomogli da je uvedu u metabolički haos koji se već začinje usled nekog drugog uzroka. I da se zato vremenski poklapaju. Tiroida? Ovo mora da se istraži.
Ne treba da se bojiš Frontjlna, treba samo oprezno da ga nanosiš i da povedeš računa da mačka te delove krzna ne može da dohvati. Moj Rodja je kao dren, a i njemu je nanet frontlajn (samo spretnije jer mu je krzno zahvalno, upija) i sigurno je udisao tetrametrin po kući. Pošto sad i komšijske mačke imaju buve, jutros su, uprkos strahu zbog Bobinog slučaja, sve uz moj blagoslov, naneli preparat svojim macama. Statistika je jasna u korist frontlajna. Naravno, za Bobu sad više ništa ne dolazi u obzir, jedino da je obrijem, pa da imam ovo čudo u
kući:).
Sad bih volela. Ovi sa svinksom bar nemaju problem s buvama.
Pozdrav svima.
P.S. Možda je došlo vreme da o Bobinom zdravlju pišem pod temom "Epilepsija", da sve bude na jednom mestu ako nečiju micu zadesi ista nevolja, pa mu treba iskustvo drugih. A i da ga oživim, jer meni sad fale izveštaji i iskustva Nevene i Vojislave. Ako odlučim, javiću to i ovde.
Boba je danas preskočila hiper-salivaciju i bilo kakav napad jače uznemirenosti, kad samo okreće glavu levo-desno i hoće negde da pobegne. To je bilo prvo poboljšanje osvojeno juče, u odnosu na padanje na stranu, grčenje i cvokotanje vilicom koje je imala pre uvođenja fenobarbitona. da ne pominjem učestalost koja je rasla. Ovo danas je bolje od toga. Nije sva svoja, da se razumemo, prenadražena je, uglavnom drema, ali povremeno ide u patrole po kući, miriše predmete i prostor kao da nikad ovde nije živela. Trza se od poznatih zvukova, zakači kesu u prolazu pa odskoči... Jednom rečju, prenadražena čula i uznemirenost, ali ona to drži pod kontrolom. Posle nekog vremena se opusti. Ne znam da li je to od leka, posledica konvulzija i iscrpljenosti, neka nova forma bolesti, ali je blago i neću da brinem jer je veliki progres u odnosu na pre neki dan. Koordinacija joj je dobra, hoda oprezno ali stabilno, nije imala napad one alavosti kao poslednjih dana (i pre fenobarbitola), jela je fino i strpljivo, obavila sve što treba. Ma zadovoljna sam.
Naravno, čitala sam danas, i to mi je uzelo najviše vremena, sve na ovom forumu pod temom "Epilepsija" (i strašno mi je žao što nema novih izveštaja ni od Nevene ni od Vojislave), i skinula sve linkove na članke i literaturu koje je deda Žika tamo postavio, a nešto mi je poslao i mailom. Nešto čitala, ali sam još nesistematična, pa sam završila čitajući o mačjem infektivnom peritonitisu (FIP) zamišljajući da moram sad i odmah da upoznam mogućeg neprijatelja Bobinog života. Malo sam se sabrala i shvatila da to možda treba da dođe na red, ali ne sad. Kako sam totalni laik u medicini, sve to sporo ide jer je većinom stručna literatura.
Juče (petak, shvatam da ovo kucam u nedelju, jer je prošla ponoć), bile smo na kontroli, doktorica je ponovila neke neurološke testove, sve je bilo u redu. Srce mi se steglo kada je ona nevoljno pristala da Bobi skine braunilu (pošto Bobu užasno nervira), jer mi je sinulo da doktorica nije sigurna da je kriza prošla. A ja sam već bila odahnula. Dobro, skinuli su je, ali sam se ja ceo dan kajala što sam to tražila i prepala se kad su napadi (blagi, ali napadi) učestali na sat-dva. Šta ako uleti u status epilepticus baš noćas, pa izgubimo dragocene minute da joj ponovo stavimo braunilu? Jer mački koja se trese... Ipak je sve bilo dobro, a odluke moramo da donosimo, pa i da se nekad kajemo zbog njih, a ja zbog ove nisam morala.
Dogovor na kontroli je da se držimo ove početne doze fenobarbitola dok ne dostigne terapijsku koncentarciju u krvi (minimum 10 dana, obično 2-3 nedelje) i sad sam mirnija jer vidim da joj se stanje lagano popravlja. Trebalo bi za nedelju-dve da se posvetimo isključivanju virusnog uzroka poremećaja centralnog nervnog sistema, jer još uvek nije sasvim jasno šta je dovelo do epi-napada.
Deda Žika je bio ubedjen da je sve posledica trovanja tetrametrinom (sastojak Neostomosana) kojim sam prskala kuću. I ja navijam za njegovo objašnjenje, jer je moguće da se Boba skroz oporavi kada ga konačno izbaci iz organizma. Ali, kako je vreme prolazilo a njeni simptomi traju, ja se sad već sprema i za nešto teže. A čini mi se, i on.
Znamo svi da je Deda Žika prek i netaktičan čovek, ali da mu je stalo do istine, dobre dijagnoze i zdravlja naših mačaka, u to ne sumnjamo, kao ni u to da zna mnogo više nego naši veterinari jer hoće da zna. Zarad istine, moram da kažem da trovanje finoprilom (frontlajn) u klinici gde se Boba sad leči nisu imali, a imaju puno pacijenata. S druge strane, mene i dalje jede što znam da sam Bobi supstancu nanela nespretno, znam da ju je mogla lizati. S treće strane (a ovde ima hiljadu faceta), oba insekticida pri predoziranju (a kod finoprila su te doze i kod mačke puno veće) mogu dovesti do konvulzija, ali obično je to mnogo drmatičnije nego što je kod Bobe bio slučaj. Na klinicii su IMALI slučajeve mačaka otrovanih tetrametrinom kojim su prskane i to bi uvek bio stauts epilepticus gde su se borili za Život mačke totalnom anestezijom. Sve u svemu, klinička slika kod Bobe je malo drugačija, početno blaža, pa počinjem da sumnjam da su insekticidi, u tim malim dozama koje za drugu mačku nisu toksične, samo pomogli da je uvedu u metabolički haos koji se već začinje usled nekog drugog uzroka. I da se zato vremenski poklapaju. Tiroida? Ovo mora da se istraži.
Ne treba da se bojiš Frontjlna, treba samo oprezno da ga nanosiš i da povedeš računa da mačka te delove krzna ne može da dohvati. Moj Rodja je kao dren, a i njemu je nanet frontlajn (samo spretnije jer mu je krzno zahvalno, upija) i sigurno je udisao tetrametrin po kući. Pošto sad i komšijske mačke imaju buve, jutros su, uprkos strahu zbog Bobinog slučaja, sve uz moj blagoslov, naneli preparat svojim macama. Statistika je jasna u korist frontlajna. Naravno, za Bobu sad više ništa ne dolazi u obzir, jedino da je obrijem, pa da imam ovo čudo u
kući:).
Sad bih volela. Ovi sa svinksom bar nemaju problem s buvama.
Pozdrav svima.
P.S. Možda je došlo vreme da o Bobinom zdravlju pišem pod temom "Epilepsija", da sve bude na jednom mestu ako nečiju micu zadesi ista nevolja, pa mu treba iskustvo drugih. A i da ga oživim, jer meni sad fale izveštaji i iskustva Nevene i Vojislave. Ako odlučim, javiću to i ovde.
Деда Жика
Aug 31, 2014, 1:47:22 AM8/31/14
to
Немој да журиш са преласком у тему "Епилепсија". Верујем да ускоро нећеш имати о чему да пишеш, када се Боба потпуно поврати. Можда грешим, наравно, али све указује да ће тако да се догоди. Не верујем да је мозак толико оштећен да ће епилепсија да остане за стално.
Што се тиче Олгиног страха од (превременог) вађења брауниле, треба да знаш да се она плаши сопствене сенке. Коза јој није равна. Она би најрадије све пацијенте стрпала у оне бедне кавезе, да јој увек буду при руци. Претпостављам да је то последица несигурности - у себе, у своје знање и искуство... Има јако мало разлога за такво размишљање, будући да је боља од свих ветеринара које знам (много је узнапредовала од времена када смо имали контакте јер стално учи), али таква је њена природа.
Прочитајте о фипронилу ("Frontline Top Spot"), пре него што одлучите да се и даље плашите: Фипронил (National Pesticide Information Center - Oregon). Можете да погледате и приручник "BSAVA Manual of Canine and Feline Emergency and Critical Care", такође и "Small animal emergency and critical care" или "Small Animal Toxicology" и видећете чудо невиђено - нигде се не помиње фипронил! Зато пиретроиди (перметрин, тетраметрин имају своја посебна поглавља.
"Tiroida? Ovo mora da se istraži." Шта са тироидом? Мислиш да је на брзину постала хипертироидна? У том случају, немој да занемариш ни јетру (енцефалопатија) а ни бубреге (уремиа, хиперпаратироидизам). Крај се једва назире, претпоставке се нижу до у недоглед. Дијагностика има и своју лепоту - елиминисање нереалних или немогућих узрока. Не лежи баш све у бесомучном испитивању и анализама. Потребно је и зрно памети (Dr House, Gregory).
Што се тиче Олгиног страха од (превременог) вађења брауниле, треба да знаш да се она плаши сопствене сенке. Коза јој није равна. Она би најрадије све пацијенте стрпала у оне бедне кавезе, да јој увек буду при руци. Претпостављам да је то последица несигурности - у себе, у своје знање и искуство... Има јако мало разлога за такво размишљање, будући да је боља од свих ветеринара које знам (много је узнапредовала од времена када смо имали контакте јер стално учи), али таква је њена природа.
Прочитајте о фипронилу ("Frontline Top Spot"), пре него што одлучите да се и даље плашите: Фипронил (National Pesticide Information Center - Oregon). Можете да погледате и приручник "BSAVA Manual of Canine and Feline Emergency and Critical Care", такође и "Small animal emergency and critical care" или "Small Animal Toxicology" и видећете чудо невиђено - нигде се не помиње фипронил! Зато пиретроиди (перметрин, тетраметрин имају своја посебна поглавља.
"Tiroida? Ovo mora da se istraži." Шта са тироидом? Мислиш да је на брзину постала хипертироидна? У том случају, немој да занемариш ни јетру (енцефалопатија) а ни бубреге (уремиа, хиперпаратироидизам). Крај се једва назире, претпоставке се нижу до у недоглед. Дијагностика има и своју лепоту - елиминисање нереалних или немогућих узрока. Не лежи баш све у бесомучном испитивању и анализама. Потребно је и зрно памети (Dr House, Gregory).
mimi
Aug 31, 2014, 9:14:20 AM8/31/14
to
Drago mi je da ide na bolje. :) Kod nas je i oporavak bio ekspresan jer moj muž, svaštar i terenac, ima stalno da radi trihinoskopiju a Mirko je slobodan da lovi, verujem da je zato, zahvaljujući mišijem krznu, ptičijem perju, svežoj krvi... mnogo brže izmetabolisao otrov. Ali s druge strane, kod outdoor mačaka kakvi su moji, postoje drugi rizici, svi već znamo koji su. (Otkako su komšijini štenci prokopali rupu ispod ograde i mom Gingeru slomili nogu, priznajem da me je strah da ga pustim iz kancelarije ako nije makar Mirko s njim.)
A veterinari... Moj kum, rođen za hirurga ali sticajem nesrećnih okolnosti zaglavljen u apoteci, i dalje ne veruje da je permetrin otrovan za mačke, tvrdi da je to samo do doze, iako je Mirku video na krznu žutu fleku od subkutano aplikovanog sedativa. Ovom mom svakih mesec dana na kvarnjaka ubacim u bookmarks (hvala Deda Žiki na linku) Merkov veterinarski priručnik, i čim ga vidi, obriše ga. Isto radi i sa Kineskom studijom, iako je i sopstveno zdravlje uništio. A smejao se jednoj našoj koleginici koja se zamonašila i kao iskušenica odbijala da pročita deklaraciju na Munchmellow, da se uveri da je mrsan, jer je njen duhovnik rekao da je posan.
Zorica
Sep 3, 2014, 10:40:42 AM9/3/14
to
Kod Bobe od 31. avgusta nema novih unosa u dnevnik. Radovanje držim pod kontrolom jer ne zaboravljam da je napredak rezultate terapije pod kojom je. Vrlo ozbiljne terapije.
Kuća je njena, ide svuda, pa i gde pre nije mislila da je zavabno. Kad je u ponedeljak osvojila kuhinjski element na kojem njen brat ima običaj da spava, moja uplašena reakcija, ventranje na merdevine i izigravanje kanadskog vatrogasca su je samo zabavljale, pa me sad drsko gleda i penje se preko polica gore, leži tamo po par sati, pa sidje kad joj dune. Penje se vrlo vešto, gore uživa. Tako da sam se sad i ja opustila i ne zadržavam je više.
Vet nas je juče zvala da proveri Bobin odgovor na lek, svi smo zadovoljni.
Iduće nedelje sledi kontrola. Nadam se najboljem.
Kuća je njena, ide svuda, pa i gde pre nije mislila da je zavabno. Kad je u ponedeljak osvojila kuhinjski element na kojem njen brat ima običaj da spava, moja uplašena reakcija, ventranje na merdevine i izigravanje kanadskog vatrogasca su je samo zabavljale, pa me sad drsko gleda i penje se preko polica gore, leži tamo po par sati, pa sidje kad joj dune. Penje se vrlo vešto, gore uživa. Tako da sam se sad i ja opustila i ne zadržavam je više.
Vet nas je juče zvala da proveri Bobin odgovor na lek, svi smo zadovoljni.
Iduće nedelje sledi kontrola. Nadam se najboljem.
Деда Жика
Sep 3, 2014, 2:44:48 PM9/3/14
to volim...@googlegroups.com
Хајд'мо мало без мистификовања. "...jer ne zaboravljam da je napredak rezultate terapije pod kojom je. Vrlo ozbiljne terapije" Које то озбиљне терапије, конкретно? Ако ћемо да имамо тајне, мени је овде ипак најлакше да будем тајанствен, али онда нећемо баш далеко да "догурамо". Ваљда је циљ овог форума да се преносе искуства, а не да се буде тајанствен.
Zorica
Sep 3, 2014, 4:51:58 PM9/3/14
to
Učinilo mi se da mi ovde ne šaljemo SMS-ove ili tvitove jedni drugima, nego da izveštavamo o toku bolesti i rezultatima lečenja svojih ljubimaca, što uvek nekako ide na duži rok i sa podužim opisima i puno činjenica. Bivala sam čak i preopširna.
Da ne brojim sad koliko sam puta napisala na kojoj je terapiji Boba, makar jedno 5-6 puta u prethodnim objavama, sigurna sam da one koje stvarno zanima znaju jer su čitali. Čak i ako nikad pre nisu čuli za epi-napad kod mačke.
Mistifikacija? Baš ste se za mene uhvatili, da mi i stil uredjujete.
Bilo je teških stvari poslednjih dana na ovoj grupi, svako reaguje na svoj način, ali tudja mi zlovolja i neiskrenost ne trebaju, imam i ja svojih muka.
Koga stvarno zanima kako Boba gura, uvek može da pita.
P.S.
Sad shvatam što neki ljudi napuštaju grupu ili se povlače u pasivno praćenje. To Vi, Deda Žiko, pristiskate dok ne demorališete i ne oterate nepoželjne. "Skini ovo, skino ono", "Ovde se ja pitam". Pa, pitajte se.
Da ne brojim sad koliko sam puta napisala na kojoj je terapiji Boba, makar jedno 5-6 puta u prethodnim objavama, sigurna sam da one koje stvarno zanima znaju jer su čitali. Čak i ako nikad pre nisu čuli za epi-napad kod mačke.
Mistifikacija? Baš ste se za mene uhvatili, da mi i stil uredjujete.
Bilo je teških stvari poslednjih dana na ovoj grupi, svako reaguje na svoj način, ali tudja mi zlovolja i neiskrenost ne trebaju, imam i ja svojih muka.
Koga stvarno zanima kako Boba gura, uvek može da pita.
P.S.
Sad shvatam što neki ljudi napuštaju grupu ili se povlače u pasivno praćenje. To Vi, Deda Žiko, pristiskate dok ne demorališete i ne oterate nepoželjne. "Skini ovo, skino ono", "Ovde se ja pitam". Pa, pitajte se.
Деда Жика
Sep 3, 2014, 5:32:28 PM9/3/14
to volim...@googlegroups.com
Сада си стварно утупила. Шта ти значи ова порука? Напишеш реченицу типа "Врло озбиљне терапије", човек би помислио да сте измислиле неку нову терапију за епилепсију, да то није оно о чему се већ прича. Онда се испостави да је то најобичнија могућа терапија, извађена из оних текстова о епилепсији и падавици које сам ти меилом послао, према томе шта је ту тако озбиљно? Теби не треба туђа неискреност, па ме баш нешто занима ко је то неискрен. Мислиш ли да мени треба да се малтретирам са свима вама? Да ми треба вишедневно убеђивање око тога да ли је тровање изазвао тетраметрин или фипронил? Наравно да ми не треба, зато то нећу ни да радим. Коме се не допада овде, може слободно да иде на други форум. Није ово никаква странка, па да ми треба бројно чланство.
Reply all
Reply to author
Forward
0 new messages