Могу да ти кажем да ме је Мерк разочарао. Упропастили су онако леп сајт. Раније си улазила у напредно претраживање - по врсти, по термину и т.д. и час посла би нашла оно што ти треба. Сада су закомпликовали, дају ти списак система у организму, па се сналази како знаш. Није ни принето оном како је некад било, када је функционалност у питању. Шта да се ради, њихово је па могу како хоће. Мислим да им сајт сада уређује нека будала. Но, ако успеш да се снађеш, схватиш да је вредело труда. Штета што твој господин не раби такву благодет, када би се мало удубио видео би чега све има из његовог домена (ако се добро сећам, то нису љубимци) и верујем да би постао редован посетилац.
Што се тих Борџија тиче, мораш мало да их преваспиташ. Сети се само случаја са "твог" форума, мачке која је пала са 5. спрата, па затим 16 дана провела у неком цевоводу, гладна и жедна. Сети се како је професор (Прокић) рекао старатељци (кажу да реч "власник" код мачака нема никакав смисао): "Ми не можемо да знамо у каквом је стању њен организам". Па ти сада тражи од ветеринара, његових "ђака", да нешто суштински знају. Како да знају, када су их професори осакатили, а уједно им нису рекли врло битну ствар (коју професори на ЕТФ-у, на пример, обавезно кажу): "Све ово што ћете овде да учите су само основе. Овде, малте не, учите да се служите литературом." То ти кажу на убедљиво најтежем факултету у земљи. Значи, ни једног тренутка не смеш да помислиш да си, завршивши факултет, постао инжењерчина. Нажалост, наши лекари (хумани и марвени) чим се дочепају дипломе уобразе да су Богом дани. Доктори! Жао ми је што са тобом водим овакав разговор, ти једног имаш у најужој породици, плус кумови и пријатељи, али знаш да имам лоше мишљење пре свега о њиховом факултету, одакле потиче скромно знање, али и одсуство свести да је скромно.
Кад поменух мацу страдалницу, можда се сећаш да сам сугерисао да пати од синдрома поновног храњења и био попљуван, наравно, јер таквог нечег нема међу животињама. Недавно сам набавио занимљиву књигу, "The Feline Patient" и прегледајући је, међу "зилион" описаних болести, синдрома и осталих здравствених проблема мачака наиђох, гле чуда, на "The Refeeding Syndrome". Што би рекли, доживео сам "моралну сатисфакцију", мада уствари нисам, јер моји противници и даље немају појма да је тај синдром код мачака не само стварна појава, већ је и описан у литератури. Морао сам ово да напишем, мада нема везе са темом, све због поменуте "моралне сатисфакције".