Лоше имуно стање ће да омогући настајање обољења, неће да доведе до појаве истурених трећих капака као једине последице.
Постоји једна јако добра и корисна књига која се зове "The Feline Patient", која обједињује мноштво текстова о болестима и поремећајима код мачака, написаних од стране познатих америчких стручњака за мачју медицину. У тексту под насловом "Third Eyelid Diseases", аутора Gwen H. Sila и Harriet J. Davidson, постоји и опис једног синдрома који доста подсећа на проблем твог мачка. Ево превода:
"Хос је нестручњачки назив који се користи да опише изражени трећи очни капак. У неким случајевима хос се односи на стање са двострано израженим трећим очним капцима и пратећом дијарејом. Узрок овог синдрома је непознат али нагиње ка спонтаном завршетку после 4 - 8 седмица."
Ово би могло да буде умирујуће, да није једне реченице у твојој поруци:"slabo jede, više spava, malo je umrtvljen, danas je povraćao ...". Анорексија и летаргија, дуо од кога ми се увек "дигне коса на глави". Бојим се да је ипак у питању нека системска болест. Мало је необично да се прво јави истуреност трећих капака, па тек онда остали симптоми. Обично је обрнуто, али... Да ли је можда дехидрирао? Да ли је у питању кућни мачак, или слободњак? Да ли је вакцинисан (исправном вакцином)? Да ли је очишћен од цревних паразита?
Све могуће системске болести имају пар заједничких симптома а то су управо анорексија и летаргија. Као такве, не могу да укажу ни на шта посебно. Зато би ваљало анализама покрити што више болести. Наравно, панкреатитис је код нас немогуће потврдити анализом, јер оно што се користи код људи (панкреасна или алфа амилаза) код мачака не важи. Може да буде обољење панкреаса, мада је мало млад за то. Може да буде болест јетре и тако даље. Без биохемијских анализа не можемо ни да сањамо шта је у питању. Наравно, хематолошка анализа (крвна слика) је веома важна. Већину биохемијских анализа можеш да обавиш и у хуманим лабораторијама (где је то "ovde kod mene..."?). Треба само да нађеш ону која је савремено опремљена, иначе ће ти требати онолико крви колико од мачке тешко можеш да добијеш. Зато прво иди и питај колико им крви треба. Добрим лабораторијама је довољно 0,2 ml крвног серума за поједину анализу. Крвна слика је проблем, ако ветеринар не зна да је одреди помоћу микроскопа (најчешће не знају), онда остајеш без ње.
Многи провинцијски ветеринари чак и не знају да мачки изваде крв. Ако твој зна, можеш да покушаш у хуманој лабораторији (ако задовољава речени услов). Требало би проверити следеће: ALT, AP, GGT, билирубин, креатинин, уреа, укупни протеин, албумин, калцијум (Ca), калијум (K), фосфор (P). На факултету (ако ипак одеш тамо) имају поуздану лабораторију, али тамо ће да ти увале обавезно и глукозу, мада повишени шећер у крви никада не даје такве симптоме, а увалиће ти и AST, која је врло неспецифична анализа па се стога и не препоручује (према књизи "Small Animal Clinical Diagnosis by Laboratory Methods"). Све ово, наравно, да би ти узели што више новца. Зато неће да ти ураде GGT, јер не знају да је она код мачака најспецифичнији показатељ холангитиса (најчешћи облик болести јетре код мачака). Зато немој да их пустиш да дивљају (јер ипак ти то плаћаш), већ кажи лаборанткињи (када дође да извади крв) шта тачно желиш да ти уради. Кажи да је твој ветеринар то изричито тражио, онда ће можда мање да се буне. Ове анализе које сам ти навео, плус крвна слика, код њих коштају око 2000 динара (свака анализа по 150, крвна слика 400).
На факултету се ради рутински преглед мачака, али мачку ће да ти прегледа неко ко о њој зна тек мало више од тебе. На страну њихове академске титуле (доктори наука, професори, доценти ...), они о мачкама једва да имају појма. Факултет је тако конципиран - сточарски ветеринарски факултет. Они у Америци, на пример, не би ни смели да лече мачке, само стоку. За тај "специјалистички преглед", како га називају, узеће ти бар 1200 динара (то је била цена пре скоро 2 године, ко зна колика је сада).
Одмах престани да га малтретираш капима за очи!