Замислите да сте управо започели терапију антибиотиком "Palitrex". Замислите, такође, да сте истог дана хитно морали да отпутујете, у Холандију на пример и лек сте заборавили. Једино што знате о свом леку је име које му је дао произвођач - "Palitrex". Уђете у прву затим другу апотеку и тако редом, тражите лек, а апотекари вас гледају бело. Пропаде лечење, припремите се за најгоре.
Сасвим је друга прича ако знате да је ГЕНЕРИЧКО име вашег лека цефалексин. Сваки апотекар, или лекар на овом свету зна шта је то. О палитрексу се зна само у Србији.
Сав овај велики увод сам направио да бих вам дочарао потребу да познајете међународно познате и признате називе лекова, уместо локалних, познатих само на одређеном тржишту лекова. То су ГЕНЕРИЧКА имена. Ова имена прописује међународна здравствена организација и она су званична, невласничка имена лекова (за разлику од власничких, т.ј. имена под којима је лек лиценциран од стране појединих произвођача).
Сви озбиљни медицински текстови наводе генеричка имена, са могућим додавањем произвођачког имена, обично у загради, како би било лакше прихватљиво читаоцима који су ван медицинске струке. Тај принцип користим и ја сам. Ако је наведено само једно име лека и то без знакова навода, онда знајте да је то генеричко име. Навикните на генеричка имена, некад ћете можда морати да наручите неки лек из иностранства па називи које тим лековима дају "Галеника", "Здравље" и остали наши произвођачи, неће ничему да вам служе.
Генеричка имена су наведена на сваком паковању лека, малецним словима одмах испод помпезног (и често бесмисленог) произвођачког назива.