Драгана, можеш да молиш Бога колико хоћеш, али она неће да се опорави Божјом помоћи већ само твојом, али ти не чиниш готово ништа битно да би то постигла.
Да ли сам игде поменуо антибиотик и потребу да се даје? Нисам, али ти свеједно почињеш да га дајеш. Зашто се, људи, одмах хватате за антибиотик, као да је то универзални лек? Није универзалан, напротив, од њега је много већа штета ако се даје када није потребан. Шта мислиш, због чега је од недавно забрањена слободна продаја антибиотика?
Да ли сам поменуо потребу да се да инфузија? Јесам, два пута, а пре мене поменула је и Мацмац. Свеједно, ти не дајеш инфузију. Чекаш да мачка умре, па ћеш онда да је жалиш. Можда ћеш и од нас да очекујеш саосећање. Не дати инфузију мачки која је повратила сваку кап попијене воде јесте призивање смрти. Чекаш да почне да једе. Да ли знаш да је давање инфузије дехидрираној мачки често само по себи довољно да се врати апетит и обрнуто - без инфузије, са продуженом дехидрацијом, анорексија је све већа и већа? Стога се питам шта ја уопште радим овде, осим да губим време. Већ неко време размишљам како би требало да укинем ову групу, јер видим да њено постојање ништа не мења. Свако дође са својим заблудама и фикс-идејама и држи се њих, па ти Деда Жико пиши шта хоћеш. Ја нисам овде зато што волим да се дописујем. Не волим, нити имам времена за то. Овде сам јер сам желео, као што сам рекао и у предговору књижице, да помогнем МАЧКАМА у овој јадној земљи без ветерине и без још које чега. Нисам овде због људи, људе баш и не волим нарочито, а види се и зашто. Твоје упорно одбијање да прихватиш оно једино што тренутно може колико-толико да помогне твојој мачки само ме још више учвршћује у уверењу да би укидање групе било права ствар. Наравно, тада ни на приватне меилове нећу да одговарам, а и зашто бих? Неће ово да буде први форум који напуштам зато што више немам ни снаге ни воље да се борим против незнања кога се они којима се обраћам држе као Светог писма, уместо да га одбацују.
Прочитај поново ово што сам написао: "Њој је енергија неопходна, као и сировина за справљање млека, јер доји.
Ако већ треба да се храни на силу (уколико ни месо не прихвати), онда
је боље то радити са природном храном (дакле - месом), има шансе да ће
мање да иритира желудац." Мени ово изгледа прилично јасно да је присила у храњењу неопходна. Бојиш се да ће да поврати, али се не бојиш да ће гладовање, с обзиром да доји, толико да је исцрпи да ће можда и да умре због тога.
На крају да поновим, мада видим да нема сврхе јер ти већ имаш закључак заснован ни на чему - мачка ти улази у терање, без обзира што изгледа очајно!