Epilepsija

[Nevena]

Zdravo svima,
Kako to obično biva obraćam se u nadi da ću naći nekoga ko je imao sličnih iskustava i može da me posavetuje.
Naime, moja Macana ima deset meseci i praktično je još mače. Pronašla sam je na ulici sa mesec dana i od tada se moja porodica, pre svega moja mama koja se posebno vezala za nju, brine o njoj na najbolji mogućo način. Redovno ide kod veterinara, očišćena je od buva i parazita, primila je sve moguće zaštite i sa sedam meseci sterilisana.
Međutim pre mesec-dva primetila sam povremene nevoljne trzaje koji veoma podsećaju na trzaje u snu, kada se telo opušta i pada u san, samo što se događaju kada je mačka budna. Ponekad bi samo brzo pomerila šapu, ponekad bi joj trup malo odskočio i slično. U ponedeljak ju je moja mama odvela kod veterinara zbog kožne alergije (nevezano za ovaj problem). Već sutradan se trzanje naglo pogoršalo. Najpre je imala mali napada koji je delovao kao epileptični jedino što čim ju je moja mama pomerila napad je prestao (što nije tipično), a potom su se trzaji pogoršali. Uglavnom kada pokuša da se opusti i da zaspi trzaji celog tena počnu, a zadnji put su trajali i čitav sat.
Moram da napomenem da je njena veterinarka veoma posvećena, stručna i pre svega voli mačke. Svi nalazi krvi su u granicama normale, što prema njenim rečima isključuje sva oboljenja osim nervnog sistema. Kaže da u svojoj praksi nije imala baš mnogo takvih slučajeva i da su se svi neslavno završili, jedna mačka je uginula a drugu su zbog povećane agresivnosti uspavali. Moja Macana danas treba već treći put da primi infuziju i injekcije, nakon kojih joj bude bolje. Veterinarka je rekla da je samo kod jedne mačke videla iste simptome i da su se razvili u epilepsiju.
Ono što ja zapažam je sledeće: prvi simptomi su se pojavili nakon što joj je naglo pao imuni sistem posle slučaja problema sa želucem i povraćanjem. Simptomi su se naglo pogoršali nakon narednog odlaska kod veterinara. Međutim kada prima infuziju nema trzaje, ili se oni bar primire.
Eto, htela sam sa vama koji volite mačke da podelim ovaj problem, pa ako je neko ikada doživeo nešto slično volela bih da mi se javi i posavetuje mene i druge kako da se ponašamo prema svojoj maci u takvim situacijama i kako da joj pomognemo da joj bar bude lakše ako je bolest neizlečiva.
Hvala

[Деда Жика]

Одмах да рашчистимо ствари. Ако си дошла у ову групу по савет, али без најблаже намере да тај савет прихватиш, или си дошла по саосећања док истовремено на мачки изводиш погубне експерименте in vivo, или се слепо држиш терапије коју је ветеринар прописао (најчешће немајући појма о чему се ради), онда си залуд долазила. Већ неколико чланова је, после страшне а заслужене критике коју су добили, нетрагом нестало. Ако озбиљно желиш да помогнеш мачки, њена судбина треба да ти буде важнија од твог самољубља (овде нe мислим баш на тебе, јер још увек не знам каква си, већ на поменуте). Надам се да се разумемо. Ово што радим, радим свим срцем, али ако ја треба да волим твоју мачку више од тебе, онда ту нешто није у реду.

Ако тражиш некога ко је имао такво искуство, нећеш много да урадиш. Замисли лекаре који лече само оне болести са којима имају искуство. Са којим су то болестима имали искуство када су почињали праксу? Оно мало сусрета са пацијентима за време стажирања сигурно није могло да од њих направи стручњаке (мада су наши лекари и ветеринари управо такав стручни "калибар"). Зато се задовољи искуством далеких и непознатих људи, који су то своје знање ставили у књиге које "само" треба прочитати.

Ако је стварно у питању епилепсија, треба знати да постоје многи узроци који до ње доводе. У нашим условима готово потпуног одсуства напредне медицинске технологије чак и у хуманим установама, не можеш да се надаш да узрок може да буде откривен. Лабораторијским анализама су искључене болести органа (најчешће јетре) које могу да доведу до изненадних напада ("падавице" - израз чест у народу). Обољења која могу да постоје унутар лобање није могуће утврдити (потребна je компјутеризована томографија, магнетна резонанца). Постоје и случајеви идиопатске епилепсије, где никаквим средствима не може да се утврди узрок. Дакле, остаје нагађање.

Погледајмо најпре две-три реченице из твоје поруке. "U ponedeljak ju je moja mama odvela kod veterinara zbog kožne alergije (nevezano za ovaj problem). Već sutradan se trzanje naglo pogoršalo." "Najpre je imala mali napada koji je delovao kao epileptični jedino što čim ju je moja mama pomerila napad je prestao (što nije tipično), a potom su se trzaji pogoršali. Uglavnom kada pokuša da se opusti i da zaspi trzaji celog tena počnu, a zadnji put su trajali i čitav sat." Ево шта о томе каже стручњак: "Код мачака са епилепсијом, падавица може да буде изазвана спољним чиниоцима, као што је узбуђење или бљесак светла. Епилептички напади се јављају типично када је мачка мирна, спава, или одмах након буђења, јер тада је праг екситације најнижи". Одавде је прилично јасно зашто се описани напад прекинуо када ју је мајка померила (разбудила ју је па је праг екситације повећан), али се одмах затим јавио јачи (нагло присилно буђење је било разлог за појаву јаког узбуђења). Дакле, ОДМАХ ПРЕКИНИ СА ОДВОЂЕЊЕМ МАЧКЕ ВЕТЕРИНАРУ јер већег узбуђења од тога готово да нема, поготову што је узалуд водиш јер мачка тамо прима инфузију (а није дехидрирана, бар ми није јасно од чега би могла да буде) и инјекције о којима ти као њен старалац немаш појма. УВЕК МОРАШ ДА ЗНАШ КОЈУ ТЕРАПИЈУ МАЧКА ПРИМА И ЗБОГ ЧЕГА (која је дијагноза). У противном, ветеринарка којој тако много верујеш само лови у мутном, ништа више од тога.

Из претходно навденог произилази да је код твоје мачке епилепсија доста вероватна. Ма шта ветеринарка причала, од епилепсије се не умире. Мачка коју ти је поменула није умрла од епилепсије! Требало би озбиљно да размислиш о започињању терапије уобичајене код епилептичара, а то је примена антиконвулзаната. Обично се користи фенобарбитал (Галеника и Панфарма га производе под именом "Фенобарбитон"). Препорука о започињању терапије гласи: "Третман антиконвулзантима треба започети ако се падавица јавља чешће од једном у 6 седмица, ако се напади јвављају у 'пакету', ако је трајање појединог напада дуже од 5 минута, или у случају status epilepticus-а (мозак је у стању сталне падавице)". Наравно, истовремено са овим треба приступити лечењу болести која је довела до појаве падавице, али речено је већ да немаш начин да сазнаш која је то болест.

Твоја мачка очито испуњава услове за почетак терапије, зато се проконсултуј са ветеринарком (и предложи јој да мало прочита о епилепсији код мачака, свет је пун лепих ветеринарских књига), па крени. Познато је да код пацијената са епилепсијом постоји феномен зван "потпаљивање". Падавица може да се продужи на неодређено време или да доведе до даљих напада. Зато, боље је започети антиконвулзантску терапију пре него касније.

Важно је да знаш да чак и пацијент који је под терапијом може понекад да добије напад, наравно блажи. Терапија у сваком случају омогућава живот, ако не сасвим нормалан, а оно бар врло близак нормалном. Могућа је чак и ремисија - повлачење болести, тако да терапија тада може да се прекине.

Размисли па јави шта си одлучила, да бих ти (ако си за терапију) написао препоруку о дозирању лека и још неке важне напомене.

Још једна препорука: ако немаш књижицу "Понешто о мачкама" обавезно је набави, имаш је и на овом форуму, погледај теме и наћи ћеш је. Осим што ћеш да научиш многе за мачкаре важне ствари, помоћи ће ти и да лакше контролишеш ветеринара. Слепо поверење у наше ветеринаре обично кад-тад доведе до катастрофе, али о томе нека ти пишу остали наши чланови.

[Nevena]

Najpre, hvala Vam na brzom i iscrpnom odgovoru!
Knjigu "Ponešto o mačkama" sam pročitala pre nekoliko meseci (i ovim povodom sam joj se ponovo vratila). Na forumu se nisam pojavila da bi me neko sažaljevao ili voleo moju mačku više od mene. Ipak, verujem da ćete se složiti da ako mojoj mački bude bolje biće i meni, što je prirodno kada su dva bića emotivno vezana.

Došla sam po savet baš zato što je veterinarka bila dovoljno iskrena i otvorena da mi kaže da nema iskustva sa takvim bolestima kod mačaka, ali i da na žalost ne poznaje nekoga ko je u našoj zemlji stručnjak za neurološke bolesti kod mačaka (što ste mi i sami potvrdili).
Iako sam prilično potrešena, trudim se da što više budem racionalna i prisebna i sama zapazim pojedine stvari koje sam navela pred kraj mejla. Hvala Vam što ste mi skrenuli pažnju na to da razmišljam ispravno jer sam i ja zaključila da se po odlasku kod veterinara mački stanje pogoršalo. Svesna sam da je u pitanju stres i da ga svakako treba umanjiti. Mačka jeste bila neznatno dehidrirala što se videlo po nalazima krvi, a injekcije prima kao deo terapije za alergiju (koja se gotovo sasvim povukla). U pravu ste kada kažete da nisam sasvim upućena u terapiju jer prvi put u životu imam mačku i nisam još savladala ni pojave koje su za mačku "normalne" a kamoli bolesti  i lekove. Zato mi je veoma važno da se što više informišem. Pregledala sam razne strane sajtove i gledala snimke mačaka koje imaju napade, od onoga što sam pročitala shvatila sam da mačku ti trzaji i napadi ne bole te da u svetu mnoge mačke žive sa epilepsijom ali pod određenom terapijom. Međutim ja nemam ni približno dovoljno znanja da selektujem šta je od informacija koje čitam istinito i korisno a šta ne i zato mi je potrebna Vaša pomoć. U svom prvom odgovoru ste mi već puno pomogli i molila bih Vas da mi date još saveta. Zdravlje mačke mi je najbitnije!
Hvala!

[Деда Жика]

Зачудила би се када би видела поруке које сам поменуо и када би схватила да некима здравље мачке није на првом месту.

Немам неки посебан савет у вези са стањем твоје мачке. Могу само да ти препоручим да се распиташ по апотекама о фенобарбиталу ("Фенобарбитон" - погледај тему о називима лекова). Некада га је било у јачини од 15 mg, сада га изгледа више нема. Лекови мањих јачина полако нестају из производње и апотека, тако наш врли министар "здравља" (коме умире више пацијената него било где у свету) замишља штедњу. Слободно се припремај за терапију, не видим друго решење. Ако не нађеш од 15 mg, имаћеш проблем који није тако велики ако живиш у Београду или неком иоле већем граду, али у малим срединама то јесте велики проблем. Наиме, мораћеш да нађеш апотеку која има дозволу (и особље) за прераду лекова, која ће да ти од 100 mg таблета направи дозе жељене (било које) јачине. Ти само треба да одлучиш јеси ли за отпочињање терапије, па ћу да ти дам одговарајуће препоруке. С обзиром на опис стања, мислим да ти је терапија једино разумно решење. Чекање то свакако није.

Нисам сигуран да су алергије код мачака баш честа појава, али можда је твоја вет у праву, можда је стварно алергија, а ако јесте онда чему инјекције? Алергија се лечи антихистаминицима и то оралним. За мачку је свакако мањи стрес ако јој "њен човек" даје лек орално, па макар и уз малу борбу (када се извежбаш постаје изузетно лако), него превоз до ветеринара и сусрет са слабо познатом и омраженом особом. Наравно, код нас је и листа антихистаминика веома редукована (видети опаску о министру), али може да се покуша са цетиризином, који код мачака даје доста добре резултате. Доза за мачку је 5 mg једном дневно. Цетиризина има у две јачине, па треба купити онај од 10 mg, ради лакшег дељења.

Тачно је да је понекад тешко одлучити којим текстовима може да се верује, али углавном су добри текстови препознатљиви по томе што су, пре свега, врло исцрпни и што болест описују детаљно - од преношења заразе, преко симптома до терапије и прогнозе на крају. Ја сам у сваком случају користио текст о епилепсији из књиге "The Feline Patient", једног од највећих америчких стручњака у области мачје медицине (који је за књигу одабрао текстове разних специјалиста у одређеним областима).

[Nevena]

Naravno da sam za započinjanje terapije! Da li sam ja dobro razumela: taj lek je iz humane medicine i ima da se nađe u apotekama? Ja sam iz Kragujevca ali nije problem ni da potražim u Beogradu! Samo me interesuje da li je potreban recept za taj lek? Takođe, da li mogu da to predložim veterinaru kada danas odemo (pošto je rekla da će danas odlučiti za dalju terapiju)? Svakako bih joj spomenula, ipak se ona starala o njoj otkad sam je pronašla, samo ne znam koje sve informacije da joj dam. Danas sam posmatrala mačku i trzala se ali ne tako učestalo kao juče, normalno je jela i pila vodu, piškila i htela malo da se igra. Pretpostavljam da stadijum epilepsije utiče na doziranje leka. U svakom slučaju, htela bih na vreme da počnem da je tretirama, da se stanje ne bi pogoršavalo. Inače Macana nije baš socijalizovana mačka, ne znam zašto, retko prede i samo ponekad voli da se mazi, tako da će davanje tablete biti problem, pa bih molima neki savet i u vezi sa tim. I još nešto, da li knjiga koju spominjete može da se skine sa interneta ili na neki drugi način nabavi? Sa nestrpljenjem čekam Vaš odgovor!  

[Nevena]

Bile smo kod veterinara, ovoga puta samo za mišljenje. Spomenula sam terapiju fenobarbitalom i ona se složila da bi trebalo početi sa terapijom ali sa najmanjom dozom. Ipak nije još htela da precizira terapiju (doziranje i ritam) jer bi želela da se konsultuje sa nekim kolegom iz Beograda koji se bolje razume u neurologiju mačaka. Zamolila me je da u toku vikenda povremeno snimam kamerom Macanu da bismo snimke poslali tom kolegi da i on da svoje mišljenje. U svakom slučaju, raspitala bih se o tom leku i kako mogu da nabavim male količine. Mačka će se tokom vikenda odmoriti od stresa tako da mogu da snimim njeno ponašanje i reakcije u uobičajenim situacijama. Molila bih i za Vaše mišljenje i terapiju, jer ste očigledno bili sasvim u pravu i držala bih se preporuka koje mi date. Ubeđena sam da će i taj kolega doneti isti zaključak. Ukoliko Vas zanima mogu i Vama poslati snimke. Još jednom hvala.

[Деда Жика]

Нисам стигао да ти одговорим раније, јер ме је по повратку са посла дочекао уобичајени хаос. Ја имам врло мало времена за неко веће дописивање, зато те молим да ми не тражиш да понављам нешто што сам већ рекао, јер било је и таквих случајева раније.

Већ сам почео да пишем одговор у коме сам хтео да те посаветујем да не прихватиш ништа друго осим терапије фенобарбиталом, када је стигла твоја нова порука.

Лек се купује у хуманим апотекама и потребан ти је дупли рецепт (још један изум наших министара "здравља"). Рецепт(е) може да ти напише и ветеринар. Провери у којим јачинама лек може да се нађе. Ако је то само 100 mg, мораћеш да нађеш апотеку која може да ти преради лек. Таква сигурно постоји у Крагујевцу, има их у свим регионалним центрима. Обично је то државна апотекарска установа.

Почетна доза фенобарбитала је 1.5 - 3.0 mg/kg на сваких 12 часова, перорално. Килограми се, наравно, односе на телесну тежину маце. Концентрација фенобарбитала у крвном серуму се разликује код различитих мачака, стога је неопходно контролисати је. Терапеутичка концентрација у серуму је 65 – 150 μmol/l и треба да буде постигнута 2 - 3 седмице после започињања терапије, или промене дозе. Врло је вероватно да немаш где да контролишеш ниво лека у крвном серуму, ипак је ово Србија. Зато ћеш да започнеш лечење са минималном препорученом дозом од 1.5 mg/kg на сваких 12 часова. Наравно, мораш да знаш тежину своје маце и то врло тачно, као и да је пратиш стално током терапије да би кориговала укупну количину лека који јој дајеш, јер тежина ће сигурно да јој се мења. Треба знати да су нежељени ефекти фенобарбитала следећи: седација, полиурија и полидипсија (појачано мокрење и повећана жеђ) и полифагија (повећани апетит). Седација обично траје само 3 до 5 дана, а остали нежељени ефекти се обично повуку током прве седмице третмана. Оштећење јетре, које је често код паса лечених фенобарбиталом, код мачака није запажено. Све једно, када се користи фенобарбитал, сваких 6 месеци треба урадити хематолошку и биохемијске анализе крви. Могућа је појава неутропеније и тромбоцитопеније. Није уобичајено, али код дуготрајне терапије могуће је да дође до увећања ALT и AP. Да не бих дужио писање, покажи ветеринарки овај пасус и замоли је да ти објасни значење израза које можда не знаш (а и за њу је корисно да зна шта да очекује приликом третмана мачјег пацијента фенобарбиталом). Ако је занима, могу да јој пошаљем цео текст о епилепсији код мачака (наравно, ако добро зна енглески језик), требаће ми само њена и-меил адреса. Ако је пак не занима, треба је убити на време, док не упропасти неко недужно створење.

[Nevena]

Odlično, hvala Vam puno!!!
Obavezno ću joj pokazati šta ste napisali za terapiju i tražiću joj mejl adresu, mislim da je veoma voljna da pročita!
Izvinite što sam bila preopširna, panika valjda, šta li je... Ipak od jutros do večeras zaista mi se promenio pogled na celu stvar!
Uzela sam da čitam i sve ostale postove i trudiću se da Vas više ne umaram pitanjima na koja ste negde već odgovorili.

Još jednom hvala i javljam se sa vestima!

[Деда Жика]

Нисам ти одговорио о књижици. Погледај теме које се налазе у врху овог форума, па ћеш видети да је трећа по реду тема "Књига 'Понешто о мачкама'". Ту се налазе линкови према сајту са кога можеш да је преузмеш. Већ у првој поруци сам ти написао да књижицу имаш и на овом форуму, али вероватно си у паници то превидела.

[Nevena]

Što se fenobarbitala tiče, u Kragujevcu ga uopšte nema (!!!). Ni u državnim ni u privatnim apotekama. U jednoj privatnoj apoteci mi je devojka koja radi pročitala sa nekog spiska da je u prodaji lek od 15 mg, kao i koja apotekarska ustanova u Kragujevcu je ovlašćenja da lek dozira. Međutim u toj apoteci su mi em rekli da nemaju lek em da ne rade doziranje (što se doziranja tiče prilično sam sigurna da lažu i da ih mrzi da rade). U stvari ono što me je zapanjilo je da jedan ogroman grad koji snabdeva još šire područje nema osnovni lek za lečenje epilepsije kod ljudi. Moraću da se raspitam i potragu nastavim u Beogradu, imam i ko bi mi kupio i poslao samo da nađem gde se prodaje i koja apoteka može da podeli lek. Drugi problem je što očigledno vaga kod veterinara nije tačna!!! Da li bih mogla da koristim preciznu digitalnu vagu koja meri do 5 kila pošto Macana nema više od tri? Tu vagu bih mogla da nabavim već sutra. Pronašla sam knjigu Felin Patient i pročitala poglavlja o epilepsiji, počela sam i da prevodim pošto moja mama ne govori engleski a hoće i onda da bude upućena. Jedino mi je problem što tu nema baš precizno opisano ponašanje mačke u fazi pred sam napad (AURA) a to bi bilo veoma korisno da prepoznamo. Na internetu sam pronašla da je mačka tada uzbuđena, ponaša se kao da lovi nevidljivu muvu, zbog uznemirenosti se sklanja na neka skrovita mesta zbog čega vlasnici ponekad i ne znaju da mačka ima epilepsiju jer glavni napad mačka doživljava ispod kreveta, u ormaru i slično. Moje jedino pitanje je da li znate neki pouzdan sajt ili tekst gde mogu da pročitam o naposrednim simptomima napada i kako se ponašati u tim situacijama (čitam sa više sajtova, al možda ima neki baš proveren). Macana je juče ceo dan spavala, jela je i pila normalno, ali je delovalo prilično iscrpljeno što me pomalo podseća na oporavak od napada (a opet i ne mora da znači).

[Nevena]

Evo još jedne panične poruke. Mačka je danas počela u kontinuitetu da se trza. Na osnovu svega što sam pročitala mogu samo da zaključim da su u pitanju parcijalni napadi (svesna je i ponašanje je neizmenjeno) ali da su u klasteru i da stoga spadaju u hitno stanje. U knjizi Felin Patient spominje se akutna terapija Diazepamom, ali ne znam da li je ona primenjivama u slučajevima ovakvog kontinualnog štrecanja, ili samo kada su u pitanju veliki napadi sa gubljenjem svesti. Takođe, pretpostavljam da je zbog ovog štrecanja mačka iscrpljenja ostatak dana. Uz sve to nedelja je i veterinari ne rade... 

[Деда Жика]

Позови инфо центар београдских државних апотека на број 011 2435 008. Обично их је тешко добити јер су опседнути, али буди упорна. Они могу да ти кажу у којој од њихових апотека има лека који тражиш. Обавезно тражи у јачини од 15 mg, јер када ту таблету поделиш на 4 дела, добијеш комадиће од по 3,75 mg, па даљим сецкањем добијаш још мање, које комбинујеш са овима од 3,75 mg да би што приближније добила жељену дозу. Ако не нађеш у јачини од 15 mg већ само од 100 онда си у проблему, пошто твоје крагујевачке ленчуге неће да ти врше прераду.

Прераду могу да ти ураде у Београду, али и за ту прераду треба да имаш рецепт, на коме пише које дозе треба да направе. То ти мало компликује живот.

Наравно да можеш да мериш мачку на дигиталној ваги. Ја своје мачке мерим тако што их узмем у наручје па се заједно измеримо на купатилској ваги (дигиталној, мери на по 100 грама), па затим без силажења са ваге спустим мачку и измерим се сам. Разлика, нормално, представља тежину мачке. Тако урадим три пута, за сваки случај, јер по некада се два узастопна мерења разликују (иако је вага чувена немачка Rowenta). Ако су бар два од ова три мерења дала исти резултат, ту вредност узимам као тачну.

Добро је што си нашла ту књигу, изузетна је. Чуди ме да је још нису скинули са сајта, јер јасно је да је у питању пиратерија. Но добро је, овако се ми сиротиња мало испомогнемо.

Негде сам прочитао да мачку, када се примети да почиње напад, ваља прекрити на пример ћебетом, тако се доживи напад мање јачине. Вреди пробати. Што се описа ауре тиче, ни ја нисам успео да нађем детаљнији опис. Можеш да погледаш овде, има нешто мало: http://www.peteducation.com/article.cfm?c=1+2118&aid=224. Већ смо констатовали да није баш лако одлучити ком сајту може да се поклони поверење, тако да је литература још увек најпоузданији извор

Диазепам немој да дајеш, код већине мачака доводи до оштећења јетре и то врло озбиљних. Уосталом, видела си у књизи да се примарна терапеутика састоји од фенобарбитала. Диазепам може да се користи једино у хитним случајевима и то инјекционо, тако да теби ништа не значи (јер баш у тренутку напада треба да имаш при руци ветеринара који ће да да инјекцију диазепама).

[Nevena]

Na telefon se niko ne javlja, a ne javlja se ni u dežurnoj apoteci Sveti Sava (mislila sam da i tamo pitam kad već rade 24 sata).
Ni naša veterinarka se ne javlja, tako da ću je Vašom tehnikom već večeras izmeriti a sutra idemo po recept.
Inače, moja mama je pozvala prijateljicu koja radi u Galenici i ona će se sutra raspitati gde i u kojoj apoteci rade preradu leka, jer zna da se to radi negde čak i za potrebe mačaka (!). Međutim ona joj je rekla da oni prerađuju u prah pa prema receptu tako dele količinu. Jedino nisam shvatila da li taj prah ide u kapsule ili kako drugačije. Snimila sam je kako se trza pa ću poslati tom veterinaru iz Beograda snimke, mada mislim da neće zaključiti ništa novo. Sigurno je epilepsija, i to ozbiljna.
Uglavnom, Macana nije dobro i zbog toga ću početi da mrzim nedelju u kojoj ne možeš ni u najhitnijim situacijama da nađeš lekara ili lek za životinju. Vama svaka čast i hvala što se trudite da mi pomognete kada nikog drugog nema, a vala teško ko i da me razume u mojoj okolini, jedina osoba kojoj sam se poverila mi je rekla: "Eto vidiš da joj nije bilo suđeno da je spaseš". Užas. 

[Nevena]

Elem, nađoh gde ima u Bg fenobarbital od 15 mg. I mogla bih već sad da sednem u kola i odem da kupim ali nemam recept jer u Kragujevcu nema dežurnog veterinara koji bi mogao da ga izda. A Macana ne prestaje da se trza, sa manjim ili većim vremenskim razmacima, ali za razliku od jučerašnjeg dana kada se uopšte nije cimala sada je dosta lošije. Ostaje čekanje do sutra. A moglo je da se dijagnostikuje pre nekoliko dana i da već počne sa terapijom. Sa druge strane mogla sam i da se oslonim samo na domaće lekare pa da tek budem u očaju, a Macana možda i dalje pod velikim stresom od veterinara. Još jednom hvala za pomoć i pametnu reč. Javiću šta se dešava.

[Деда Жика]

Знао сам да не раде недељом, али сам заборавио да ти напишем. Тек после сам се сетио да је требало, да се не би залуд трудила и нервирала.

Спреми обавезно дупли рецепт, на онај обичан (једноструки) неће да ти дају! Пошто ћеш стално да га користиш, а није скуп, нека ти ветеринарка напише максималну количину која може да се узме на један рецепт (мислим да се ради о три паковања, али ко зна?). Пошто ће да ти подесе дозу, није потребно да лек купујеш у паковању са јачином од 15 mg. Можеш слободно да узмеш онај од 100 mg, тако ћеш да добијеш много већу количину лека (јер ограничена си на три кутије по рецепту, без обзира на јачину). Теби је фенобарбитал од 15 mg потребан само у случају да не можеш да нађеш ко ће да ти подеси дозу, јер таблете са малим садржајем лека можеш и сама доста тачно да изделиш и добијеш жељену дозу (није идеално, али је употребљиво).

 Знај само да обрада лека баш и није јефтина.

Таблете се уситне у прах, па се помешају са лактозом. На тај начин се врши "разблаживање". Укупна маса ("тежина") се додавањем прорачунате количине лактозе подеси на такву вредност да могу да се, мерењем помоћу супер-тачне (аналитичке) ваге добију жељене дозе. Тачно измери мацу, помножи тежину са 1,5 и добићеш дозу (минималну препоручену за мачке) коју треба да ти направе. Та доза мора да буде написана на рецепту, јер за прераду морају да имају покриће због могуће контроле. Измерене дозе се стављају у омоте који се праве од папира, пресавијањем па онда увлачењем једног краја у други. Питао сам ове моје апотекарке зашто раде тако примитивно када постоје капсуле свих могућих величина, рекле су да је такав пропис. Вероватно потиче из 1945. године. Лекови су обично језиво горки а ти добијеш прах коме не можеш а да не осетиш укус када га гуташ, али шта да се ради, ово је једна уређена држава где се све ради по пропису (ха, ха). Ја сам за моје маце наручивао из Америке празне капсуле разних величина, па у њих пакујем све што треба да попију. Овде чак ни празне капсуле не можеш да купиш, као да са њима могу да се праве не знам какве злоупотребе. Мораћеш да смислиш како да јој дајеш тај прах; можда да од средине хлеба (или нечег сличног) направиш куглицу у коју умесиш прах, па јој куглицу познатом техником присилног давања лекова лансираш дубоко у грло и одмах потиснеш са мало воде која је спремна у шприцу. Скини књижицу "Понешто о мачкама" па нађи текст у коме је савет како давати лекове. Посебно ти препоручујем технику коју сам описао као сопствену, јер је врло делотворна.

Ипак ћеш да је спасеш, нека цркну-пукну душмани. Издржаће јадница још мало, док не набавиш лек. А што си сада у "цајтноту" делом си и сама крива. Већ првог дана, у одговору на твоју прву поруку, рекао сам ти да је маца кандидат за антиконвулзивну терапију.  Требало је да ме брже послушаш. То је оно због чега се највише љутим на све вас на овом форуму - не прихватате савет одмах, или га уопште не прихватате, мада сте по савет дошли. Прочитај све теме и све поруке у њима, па види да ли сам икада дао лош савет. Нисам! Све једно, мало ко је моје савете послушао и видећеш да су због тога неке јадне маце изгубиле животе.

[Nevena]

Za sada mi je najvažnije da terapija odmah počne zato mislim da ću sutra uspeti da obezbedim fenobarbital od 15 mg (drugarica koja je farmaceut mi kaže da je nemoguće da taj lek ne dobijaju državne apoteke u Kragujevcu jer se nabavlja i troši, ali će mi ujutru javiti gde mogu da ga nađem). U idealnom slučaju ujutru ću imati recept i lek. Danas smo na digitalnoj vagi izmerili Macanu (nekoliko puta) - tačno 3,5 kg. Kako bi onda bilo dobro da podelimo lek? Četvrtina je 3,75mg a po kilaži njoj treba 5,25. Morala bih nekako to da rešim.

Čim sam pročitala da mora da se daje oralno pogledala sam poglavlje o tome u knjizi. Probaću sa špricom mada sam više puta pokušavala da mačku uhvatim onako kako je majka drži kao mače i to je nju užasno iritiralo i podsticalo da me grebe. Dok se veterinaru nije opirala. Možda ja ne umem da je uhvatim. No, što se mora nije teško. Snaći ću se nekako.

Da li je dozvoljeno da tabletu unese sa hranom, pošto je recimo prilično halapljiva kada je živo meso u pitanju. Inače joj ne dajemo, ali kada sam je dovela u kuću veterinarka mi je rekla da joj ne dajem mleko nego mrvice mlevenog mesa i tada je onako još mala i nesigurna jela neverovatno halapljivo. Od tada kad oseti živo meso prilično je dosadna, a mislim da ne bi ni primetila tabletu od brzine kojom bi je pojela u grudvici mesa.

Da, htela sam još nešto da spomenem - mačka deluje iscrpljeno, a povremeno i nestabilno na zadnjim nogama, a i šapice na zadnjim nogama su joj hladnije nego na prednjim. Da li bi i to moglo da bude povezano sa napadom?
Takođe sam gledala jedan video u kome neka američka veterinarka priča o epilepsiji i kaže da je mogu prouzrokovati i neke alergije, a češanje je počelo nešto ranije od trzaja, a čini mi se da su sa pogoršanjem alergije bili učestaliji i napadi a kulminirali su zbog stresa od veterinara. Na koži više nema te alergije, skoro se i ne češe, a trzaji su ostali :( Ovo su samo zapažanja i nagađanja, ne morate da se zamarate da mi odgovarate ukoliko su neosnovana, znam da nemate mnogo vremena za to.

Još jedno pitanje za kraj: smeju li mačke da jedu kuvani kukuruz? Par zrnaca je padalo na pod dok smo jeli i ona ih je pojela brzinom svetlosti. To me je prilično začudilo, s obzirom na to da osim za granule koje jede, i povremeno viskasa, ne pokazuje interesovanje za drugu hranu.

[Деда Жика]

Просто не могу да верујем шта питаш! Видиш да не могу увек да ти одмах одговорим, а код тебе је случај доста хитан. Мораш у неким стварима да будеш самостална, да промислиш и сама донесеш одлуку, јер ако чекаш да неко то уради умести тебе, може да буде касно. На пример, одређивање дозе. Па то је бар просто, ако си већ добила лек и ниси га дала јер чекаш на мене, онда си за осуду. Шта бих ја урадио на твом месту? Поделио бих таблету на 4 дела. Затим бих једну четвртину поново поделио, на два дела - две осмине, али назовимо их овде половинама од четвртине (да би се лакше разумела рачуница). Узео бих једну четвртину и још једну њену половину, дакле имао бих једну и по четвртину. Сада ћемо да израчунамо: 1,5 x 3,75mg = 5,625mg. Ако овако добијену дозу поделимо за жељеном тачном дозом од 5,25mg, добијамо: 5,625 / 5,25 = 1,07. Значи, оваква доза је само седам стотих делова (седам процената) већа од жељене тачне дозе, а то је занемарљиво. Да ли је ово јасно?

Да резимирамо. Узми једну четвртину и још пола од четвртине (1/8) и то јој дај.

Лек може да се даје са храном или без ње, све једно је (webmd.com/Phenobarbital Oral). Треба само да се постараш да не осети укус таблете, јер ће да испљуне.

У апотекама могу да се нађу сецкалице за таблете, које ти олакшавају посао око дељења. Ако купујеш, води рачуна да горњи део (поклопац) не сме ни мало да буде лабав, односно да шета лево-десно у односу на доњи (ухвати их рукама па пробај да ли је склоп чврст или се клати). Ако се клати, увек ће да ти побегне на једну страну приликом сечења, па нећеш да добијеш једнаке делове. Слободно тражи да ти дају што више комада па одабери најбољи. Ако не нађеш ни један који је врло чврст, не купуј. До четвртина би требало да стигнеш лако помоћу ове направе (ако је квалитетна). Можда ћеш једино четвртине морати да делиш оштрим ножем, на тврдој и равној подлози (јер направа не може тачно да сече врло мале комаде).

Наравно да је исцрпена, њен мозак је више пута у току дана у стању хаоса. Што се узрочника тиче, не вреди много да лупаш главу. Видела си да епилепсију може да изазове свашта. Ако је код ње то била алергија, која је сада прошла, може да се деси да се после неког времена врати у нормалу (видела си да је и то могуће). Не могу да повежем хладне задње ноге (шапе) са епилепсијом. Знам да се хладне задње ноге јављају код мачака којима је срце тешко оболело, јер се код таквих јављају угрушци који најчешће прекидају циркулацију према задњим ногама. Она је премлада да би била срчани болесник, али ко зна, можда је нешто урођено. Ваљало би проверити, видела си да срчано обољење може да буде окидач за епилепсију. Најједноставнији тест је да јој измериш брзину откуцаја срца у потпуном мировању, треба да износи 120-130 откуцаја у минуту. Довољно је да избројиш за време од 15 секунди (јер дуже мачка неће да трпи), па помножиш са 4. Ја за то користим стетоскоп, не успевам да нађем крвни суд који је погодан за контролу пулса (код мачака, то је бутна артерија која пролази кроз препону).

Мачке смеју да једу кукуруз. Кукуруз је скроб, а зна се да је гранулирана храна пуна скроба (чак преко 30%, што није добро јер код неких мачака може да доведе до појаве дијабетеса). Још мало скроба из кукуруза неће битно да промени ситуацију.

[Nevena]

Bez brige, nisam toliko blesava da čekam da mi neko drugi izračuna a imam lek kod sebe. Nažalost u Kragujevcu leka uopšte nema (zbog problema sa javnim nabavkama, kako sam saznala) tako da sam uspela da ga kupim u Beogradu i lek je stigao tek malopre (oko 16h) u kuću. Pošto se daje na 12 sati, daću joj lek oko 19h, da bi sledeći put mogla da joj dam ujutru kad ustanem. Inače, seckalicu za lek sam takođe kupila.
Što se tiče kukuruza, u izmetu sam joj našla cela zrna - bukvalno nesvarena, tako da joj ga neću više davati.
U svakom slučaju, večeras počinje terapija i nadam se da će joj krenuti na bolje!

[Деда Жика]

Није требало да чекаш 19h. Требало је да даш лек одмах, да што пре почне да делује, па онда ујутру хватај ритам 7h-19h. Већа пауза између прве и друге дозе је без значаја, док је отпочињање лечења и те како важно.

Није важно што има кукурузна зрна у измету, дај јој га и даље ако је то радује. Сирови скроб је тешко сварљив, зато избаци цела зрна, али није штетан. Уосталом, вероватно је количина коју јој даш минимална. Моје кучке воле пшеницу. У рану зору, када сам са њима, поспем мало пшенице по тротоару, за гугутке и врапце (и комшијине голубове, што ми није намера), па обавезно морам мало да дам и њима. Сва зрна после видим у столици, несварена и то је нормално.

Мораш помно да је посматраш, сада када је започета терапија, због могућих нежељених ефеката. Ти на жалост не можеш да контролишеш ниво лека у крви, зато мораш да мотриш на очигледне ефекте и на основу тога да прилагодиш дозу. Но, пошто сте готово на самом минимуму, вероватно неће бити никаквих нежељених ефеката. Ипак, ко зна? А што се бољитка тиче, скоро сам сигуран да ће га бити. У сваком случају живеће много нормалније него сада, можда потпуно нормално. Не заборави да се повремено јавиш и известиш о ефектима терапије.

[Nevena]

(Opet) nažalost nisam to znala. Pojela je lek sa malo Viskasa, bez problema. Nadam se da će se ove noći malo odmoriti.
Hvala za info što se kukuruza tiče, ne jede ona više od dva tri zrna kad i sami sebi spremimo. A da je raduje - raduje je!
Lepo je što imate i pse, i mi smo pre Macane imali psa 12 godina. Sve u svemu životinje se razlikuju ali je vezanost za njih ista.
Javiću se ovih dana sa prvim izveštajem!

[Nevena]

Samo kratko da se javim. Trzanje se znatno smanjilo, a neželjeni efekti su se pojavili - više pije vodu i malo češće mokri. Zapamtila sam da oni prolaze u prvoj nedelji terapije. Što se sedacije tiče, nisam primetila velike razlike jer je mačka i ovih dana bila prilično bezvoljna i nije se igrala. Jedino primećujem da zbog manje trzaja brže zaspi.
Pozdrav do sledećeg izveštaja!

[Nevena]

Evo mene nakon nekoliko dana. Nadam se da ste se malo odmorili od mojih postova! Moja mama i ja smo za to vreme vredno pratile Macanu.

Iako je pomalo usporena, mačka je znatno bolje. Dajemo joj minimalnu dozu, i ovih dana se nije trzala više od dva-tri puta dnevno i to vrlo kratko i blago, ni približno jačini od pre sedam dana. Povremeno se igra i lepo spava.Apetit joj je do danas bio pojačan, a danas je jela nešto manje nego prethodnih dana. Moja pretpostavka je da je prolaze neželjeni efekti i da se polako vraća u normalu što se tiče apetita i žeđi. Ipak, nastavićemo da je pratimo.
E sada, ja ne znam da li trzanje mora sasvim da nestane čim počne da uzima lek ili je to postepen proces. Stoga ne znam ni da li treba da joj pojačamo dozu leka, jer se kao što sam spomenula ipak na kratko "cimne" dva-tri puta na dan. U karakteristikama leka sam pročitala da je nekad potrebno i po nekoliko nedelja da se pronađe prava doza a samim tim i potpuno iskontroliše bolest. Što se kilaže  tiče, nije se sigurno ugojila kilogram, ali ćemo je sutra-prekosutra ponovo izmeriti zbog doziranja leka. Lek uvaljamo u soft od viskasa i damo joj iz ruke, proguta ga bez problema, i bez krckanja, posle joj damo još malo viskasa da poništi eventualnu gorčinu koju je mogl da oseti.

Dalje... njena veterinarka je snimke prosledila kolegi u Beogradu ali i nekom kolegi koji radi u Americi i složili su se da može biti ili epilepsija ili virnusno oboljenje. Tako je ona objasnila mojoj mami kada su se čule. Ja pretpostavljam da to znači: ili idiopatska epilepsija ili je uzročnik epilepsije neki virus. Međutim prema prethodnim nalazima krvi (urađenim kada je Macana baš imala jake napade) nije bilo parametara za virusno oboljenje.

Što se tiče mlitavih zadnjih nogu - njena veterinarka je ubeđena da se mačka povredila (trauma glave ili kičme) i da je to uzročnik i napada i nestabilnih nogu. Konsultovala sam još jednu veterinarku koja smatra da je to posledica epi napada usled kojih je došlo do oštećenja nervnih puteva i da je dobro što mačka nije trajno eparalizovana jer se i to dešava.

Što se tiče hladnih zadnjih šapa - merili smo joj puls, i tu sam malo skeptična. Uspela sam da od drugarice koja studira medicinu pozajmim stetoskop. Merila sam joj otkucaje dok je spavala, na 15 sekundi pa sam množila sa 4 (kako ste mi rekli) i otkucaji su joj prilično usporeni, između 95 i 125. Ovo je u proseku manje od "normalnog", u knjizi čini mi s epiše od 110 do 150. Da li je moguće da je to zbog toga što je spavala i bila pod dejstvom leka? Ili je ovaj puls zaista problem? Merila sam joj otkucaje i u situaciji kada ju je moja mama držala u rukama stojeći ispred pozora tako da je Macana mogla da prati dešavanja na ulici. Iako se nije kretala ovo sigurno nije bilo stanje mirovanja jer su joj otkucaji u početku bili brojivi a posle joj se puls ubrzavao tako da nisam mogla ni da stignem da izbrojim. Verovatno se uzbudila zbog zvukova i kretanja na ulici.
Juče su joj se šapice (same) ugrejale dok je spavala. Mada primećujem i da joj je rep povremeno hladan. Inače moja mačka se ne buni kada joj se dira rep i dozvoljavava da se golica između jastučića na šapama. Neki ljudi koji su imali mačke kažu da to i nije baš uobičajeno. Ne znam da li je to uopšte relevantno.

Za sam kraj moram da kažem da me majka već pedeseti put opominje da Vam se javim i zahvalim na velikoj pomoći i ispravnoj dijagnozi, jer je ona bila na ivici nervnog sloma a sada kada je maci bolje i ona se psihički oporavlja. Ja takođe. Dakle, puno Vam hvala u ime nas tri :)

[Деда Жика]

Извињаваш се због "смарајућих" постова, а ја сам једва дочекао ово твоје јављање. Стварно ме изузетно занима развој ситуације, зато те молим да се ти не замориш, па престанеш да се јављаш.

Немој да будеш нестрпљива. Ово до сада је врло добар развој. Што се потпуног престанка трзања тиче, у неким случајевима до тога никада не дође. Понекад, мало трзање остаје заувек. Сети се шта је речено у књизи "The Feline Patient" а што си ти заборавила, нестрпљива да се маца потпуно опорави:
"The aim of anticonvulsant therapy is to reduce the frequency of seizures as much as possible but to avoid excessive drug - induced side effects. The patients may not be totally seizure free but can have nearly normal life. Animals that have idiopathic epilepsy will most often continue to have at least some seizures even when receiving appropriate anticonvulsant medications."

Треба "ставити на вагу" потенцијално даље побољшање стања услед повећања дозе и могуће теже нежељене ефекте лека. На твом месту, ја бих још сачекао, поготову ако бих био задовољан тренутним стањем (ако је оно прихватљиво и за мацу и за мене). Да ли си ти задовољна? Можда бих чак био толико задовољан да не бих ни размишљао о повећању дозе, икада. У сваком случају, бићемо у контакту, редовно јављај какво је стање. Тек ако она постане резистентна на лек, могло би (и требало би) да се размишља о повећању дозе.

Мени је прилично јасно да су код твоје маце у питању идиопатски напади ("падавица").  Ни говора о симптоматичким, или реактивним нападима. Опет се позивам на књигу, код идиоптских напада прогноза је најповољнија, што се тиче животног века пацијента. Најгори случај је код оних са симптоматичним нападима.

Пулс између 95 и 125 откуцаја је ОК. Истина је да 95 откуцаја спада у брадикардију (мед. назив за успорени пулс), али питање је да ли си тачно избројала. Па и ако је тачно, брадикардија (блага) никада није проблем какав је тахикардија. Особе са успореним пулсом обично дуже живе од других. Имао сам мацана чији је пулс био сличан пулсу твоје маце, 90 - 95 откуцаја и ни по чему нисам могао да приметим да му то смета. Уосталом, пулс (као и сви остали медицински параметри) је врло индивидуална ствар. "Нормална" вредност се утврђује тако што се измери код великог броја здравих јединки (оних које немају никакав симптом болести), али ко каже да су све здраве јединке обухваћене? Сигурно је да негде постоје здраве јединке чији параметри се не уклапају у овако усвојене норме. Пораст пулса због узбуђења је савршено нормална ствар чак и код тромавих и успорених бића каква су људи, а поготову је нормална код мачака.

Као што нису сви људи голицљиви, тако нису ни све маце. Опет нешто индивидуално. Дирање репа је ствар навике, ја сам моје маце научио да је то нормални део мажења и (углавном) га прихватају. Могу одмах да ти кажем да то важи и за псе.

За крај, да се нашалим мало. Твоја маца (Мацана) је женско. Колико ми је познато, велики проценат (већина?) жена има хладне ноге. Значи, Мацана је једно скроз нормално женско.

Код мачака нису ретке неуропатије, такође идиопатске. Могуће је да су млитаве задње ноге последица неуропатије, можда су и епи напади последица неуропатије (е, онда то више нису идиопатски напади), ко то зна. Код неуропатија помаже витамин метил В 12 (али само он, не обичан В 12). На жалост, више га нема у овој упропашћеној земљи. Нека будала из власти га је прогласила леком, а пошто је у међувремену забрањен приватни увоз лекова (иако бар половину лекова нико не увози), не можеш сама да га набавиш (интернет наруџба), а престали су и да га увозе они који продају суплементе, јер немају дозволу. Србијо, ко те овакву не би волео?

Пуно поздрава мами која толико брине због маце. Не треба да захваљује, јер ова група (форум) је основана са жељом да се што више помогне мацама чији старатељи немају довољно медицинског знања, немају ни ветеринаре који знају (опште стање у Србији, последица очајног факултета и одсуства жеље да се даље образује), а немају ни приступ медицинској мачкарској литератури.

[Nevena]

Da, da, potpuno sam previdela suštinu terapije. To prilično objašnjava trenutnu situaciju.

Za sada je stanje neizmenjeno, povremeni kratki i blaži trzaji se pojave uglavnom predveče, kada legne da spava. Svakako smo zadovoljne situacijom jer su oni neprestani trzaji bili prilično uznemirujući za gledanje a za nju vrlo iscrpljujući. Od njih nije mogla da zaspi ni da se odmori, a i bila je malo smršala iako je normalno jela i pila. Sada se stanje dosta popravilo.

 

Nema velikih promena u ponašanju. Recimo jedan dan neprestano spava, a sutradan se skoro ceo dan igra. Naravno mi smo još uvek "na iglama" jer ne znamo šta se dešava u njenog glavici, pa se zabrinemo i kada preterano spava (ako je to uopšte preterano za mačku) i kada se pomalo cimne. Primetila sam da i u onim kritičnim danima trzaji se primire kada je uzmemo u krilo i lagano mazimo po glavi - možda maženje deluje umirujuće i na taj epileptični centar u mozgu, ko će ga znati.

Spomenula sam ranije da Macana baš i nije socijalizovana mačka. Retko traži da se mazi, retko prede, samo nama dvema dozvoljava da je uzimamo, mada i nas ponekad zna lepo da ogrebe. Ali primetila sam da se nakon cele ove situacije ponaša malo pitomije. Nije baš umiljata kao ostale mačke, ali recimo kad je pozove dođe kod mene, što se ranije nije dešavalo. Malo više dozvoljava da je mazimo i za sada nam je to i više nego dovoljno. Držimo pesnice da bar ostane ovako!

 

Veliki pozdrav!

[Nevena]

 

 

Pozdrav od Macane, koja bi krajem ovog ili početkom sledećeg meseca trebalo da napuni godinu dana :)

[Деда Жика]

Луче рођено, љуби га деда Жика. Надајмо се да ће рођендан да прослави са минимумом проблема, камо среће да буде потпуно без њих. Срећна је да има вас које тако пуно бринете о њој.

[Nevena]

Deda Žiko,

Vidim da ste zauzeti novim temama pa ću samo kratko.

Macana više uopšte ne prede :(

I do sada je prela retko, recimo kada spava pa je pomazimo. A sada ni u tim situacijama. Da li bi to mogla da bude posledica leka?
Inače, situacija je nepromenjena. Igra se, skače, pa spava. Malo se cimne kad se opušta, jednom-dvaput ali znatno slabije. Jede i pije normalno, piški i kaki uredno. Zadnje noge su i dalje slabe, kao da ih sa oprezom koristi. Danas me je njima "gicala" mada znatno slabije nego što ume. Mazimo je i nosimo po kući kao bebu :)

Veliki pozdrav!

[Деда Жика]

Због чега мачке преду је прилично нејасно. Познато је да преду када су опуштене и задовољне, али такође и када су повређене или тешко болесне. Због тога је јако тешко рећи шта је у питању код твоје Мацане. Кажеш да не воли да се мази, што значи да мажење код ње не може ни да доведе до опуштања. Можда је престанак и оно мало предења последица лека, ко то зна? Можда више не констатује мажење када је у сну пошто је сан дубљи него што је био раније, јер фенобарбитал изазива седацију.

Пажњу ми посебно привлаче две реченице из твоје поруке: "Igra se, skače, pa spava... Jede i pije normalno, piški i kaki uredno." То је слика физички здраве мачке и то је најбитније.

Њене слабе задње ноге би можда могле да нас одведу до узрока њене "падавице". Наиме, код мачака није необично да се јави неуропатија (оштећење нерава), која се понекад манифестује као слабост задњих ногу. Ово је, на пример, један од симптома који се јављају код мачака дијабетичарки. Код њих висок садржај шећера у крви доведе до оштећења нерава, односно њиховог миелинског омотача. Јавља се оно што је електричарима знано као кратки спој - спој два оголела проводника. Наравно, не тврдим да је Мацана дијабетичарка. Хоћу само да кажем да је и код ње можда, због неког разлога, дошло до оштећења миелинског омотача нерава, оних који контролишу задње ноге, али и ко зна којих још. Ако замислиш нерве чији су омотачи ("изолација") оштећени, онда је лако и да замислиш како због тих спојева долази и до напада падавице.

Ово напред изнето је само једна претпоставка. Не знам како би то било могуће доказати. Но, ако је претпоставка тачна, можда има наде за потпуно излечење. Познато је да опоравку миелинског омотача доприноси витамин метил В12. Не било који други В12, већ само метил, јер он једини од свих варијанти тог витамина има способност да прелази у нервни систем. Доза која се мачкама даје износи 1000 микрограма (mcg) 2-3 пута дневно током првих неколико дана, затим се прелази на 1000 mcg једном дневно. Авај! Већ сам писао о радостима које грађанима ове пропале земље приређује њена хохштаплерска власт. То је и овде случај. Нека будала из ко зна које агенције која има везе са лековима (али нема везе са животом) прогласила је овај витамин леком, па увозници суплемената више не смеју да га увозе, али га не увози ни пропала власт. Приватни увоз лекова је такође забрањен (што ту народ има да се петља, имамо ми министра који брине о свему), иако смо по избору лекова (нарочито када су потребне различите јачине истог лека - "дечје" дозе) вероватно последњи у свету. Пробај да га некако набавиш, од познаника који раде у иностранству или на сличан начин. Америка је пуна таквих ствари, чак и ако не нађу овај витамин тамо где раде, бар могу да га наруче из Сјадињених држава. Важно је да таблете буду од 1000 mcg, бар 100 комада (тако је обично и пакован). Кажем, вреди покушати. Не може да шкоди, а можда може да доведе до потпуног решења проблема. Једино се треба снаћи око набавке.

Што се мог ангажовања у новим темама тиче, испада да се то ја само замлаћујем. Када добију први одговор на питање, они који питају обично нестану без трага, вероватно незадовољни што не само да не величам њихоее супер-способне ветеринаре, већ обично изведем и доказ како ветеринар у конкретном случају није био у праву, односно не зна шта ради већ изводи неки стандардни ритуал који служи за обмањивање и остављање утиска. Ето, ако си прочитала тему "Мачор ми повраћа", биће ти јасно о чему причам и то није једини пример овога што кажем. Ја нисам сујетан (добро, мало јесам), добробит мачака ми је апсолутни приоритет и не могу да не реагујем када видим шта све недоучени и ненаучени ветеринари у овој (пропалој) земљи раде. Можда је твоја ветеринарка мало паметнија и поштенија (али још увек недовољно начитана), али уопште узев стање је јадно.

[Nevena]

Jasno mi je šta govorite u vezi sa oštećenjem nerava (volela sam biologiju u školi pa se sećam kako funkcioniše nervni sistem) i svakako bismo probali sa tim vitaminom kad već ne može da škodi. Međutim veze sa inostranstvom su nam prilično labave :( Do duše, možda će neki moji poznanici uskoro ići na par dana u Beč (baš čudno za naše ljude ;) ) pa možda mogu da ih zamolim da potraže. Ako je vitamin pretpostavljam da za njega nije potreban recept? Napisaću im podatke pa nek pokažu u apoteci.

Videla sam temu koju spominjete i htela sam da se uključim pošto sam imala slučaj sa povraćanjem kod Macane tokom jula. Al onda ste vi postavili ono opširno obrazloženje pa sam odustala, jer ne bih rekla ništa ni približno tako korisno.

Naime, letos je Macana provela oko mesec dana na Tari sa mojim roditeljima tokom njihovog godišnjeg odmora. Odlučili su da je povedu misleći da će tako "divlja" mačka uživati u prirodi. I stvarno je bilo tako. Prvih dva-tri dana je bila bojažljiva, i uglavnom šetala po terasi (prizemnoj) a posle se prepustila jurcanju po travi, penjanju po drveću, škrgutanju na ptice i bube. Stvarno je uživala, lovila je po travi, ali uvek nekako u blizini kuće, a u pauzama je spavala kao lav, u svim pozama. Uveče je spavala sa mamom u krevetu i kad god bismo je pomazili prela je ko traktor. Stvarno je delovala srećno. Poslednju nedelju sam ja odmenila roditelje (koji su se vratili za KG) i sama je čuvala i baš pred kraj te nedelje je počela da povraća.
Prvo je povratila vrlo malo bele tečnosti. Kasnije u toku dana je povratila dosta pljuvačke i bele tečnosti koju sam uzela da zagledam pre nego sam počistila. Gotovo sam sigurna da sam videla crnu nožicu pauka. Tada sam se setila da je prethodnog dana lovila po mojoj spavaćoj sobi u kojoj inače znam da ima jedan pauk ali nisam mnogo obraćala pažnju na njega. Malo je pila vodu ali je odbijala da jede. Sledećeg dana sam uspela da joj u igri dam ceo hranljivi štapić, njena nagradna poslastica. Pojela ga je. Sutradan ujutru sam pokušala isti trik i pojela je čak ceo štapić. Onda je legla da spava i videla sam da se muči. Čim je ustala povratila je polusvarene delove štapića. Na sreću moji roditelji su tada već došli i imali smo kola tako da kada sam videla da je posle nekog vremena povratila žuto - strpala sam Macanu u transporter i sa mamom se spustila u Užice. Tamo ju je veterinarka pregledala i pošto je mačka bila uplašena i uznemirena dala joj je potkožno malo veću dozu infuzije i ranitidin (sve to je lepo napisala i otkucala na računu). Već popodne Macana je bila znatno bolje. Sutra ujutru smo se vraćali za Kragujevac i svratili do Užica da primi još jednu manju dozu infuzije i još jedan ranitidin. Bila je to nedelja a veterinarka je iako ordinacija nije radila ipak došla da joj da terapiju. Već u ponedeljak sve je bilo po starom - apetit se vratio i normalno je pila vodu. Eto, možda sam ja imala sreće sa veterinarkom ali zaista joj nije davala ništa osim ove terapije i to je bilo sasvim dovoljno. Inače, baš tada sam skinula Vašu knjigu i tamo pronašla informaciju da mačka ne sme da bude dugo bez hrane jer njeno telo ne koristi dobro masnoće te može doći do oštećenja jetre, kao i da je ranitidin koristan u ovakvim situacijama.

Ovo iskustvo nas je naučilo da ma koliko da Macana voli prirodu ona nije baš idealna za nju. Od sada ostaje u stanu, makar se malo i dosađivala. Bolje da škrguće na golubove kroz žičanu zaštitu nego da opet pojede nešto što ne treba!

Elem, već sam ranije spomenula da sam prve "tikove" primetila kada je Macana imala problem sa povraćanjem. Kažem "prvi put primetila" pošto je mačka prethodno bila sa mojima, a moja mama ni kasnije, kada su određeni kratki trzaji meni bili očigledni, nije to razumela kao nešto neprirodno. Ona je mislila da to mačka štuca posle jela. Dakle, tada sam zapazila da se neposredno pre povraćanja mački nekontrolisano pomera rep - brzi, kratki trzaji pri samom "korenu" repa. Zapravo sam trzanje zapazila samo zato što mi je to bio jasan pokazatelj da će da povrati. Ne znam da li je to bio mali napad, ali joj se i dan danas povremeno tako pomeri rep. A u svakom slučaju trzaji su postali očigledniji nakon ove epizode sa povraćanjem. Najpre sam pomislila da je možda povraćala od neke povrede glave, al onda joj ne bi pomogao samo ranitidin. Ako je uzrok neka toksična materija zar se ne bi videlo u analizi krvi? Jedino mi na pamet pada taj pauk. Znam da paukovi proizvode određene supstance kojima paralizuju svoje sićušne žrtve, ali da li je ta mala količina dovoljna da naškodi mački?! Nisam sigurna. A možda su u pitanju i koincidencije, možda su napadi postojali i ranije samo ja nisam bila tu da ih detektujem kao "nešto neprirodno".

U svakom slučaju mislim da je najveća greška što smo je vodili u prirodu (iako je ona zaista uživala kao pravi mali predator) ali i da smo imali dosta sreće, najpre sa koliko-toliko neškodljivom terapijom i pre svega što sam pronašla ovu grupu i prihvatila Vaše savete. Pretpostavljam da su mnogi ljudi, zbog kojih ste ljuti na ovom forumu - neznalice baš kao i ja, a opet dovoljno humani da žele da pomognu svojoj životinji. Ipak treba vremena da se čovek pomiri sa činjenicom da "beli mantil" ne ume da pomogne i čak može da ugrozi život te životinje, uostalom kao i čoveka. Ja sam spremna na razuveravanje pa čak i grdnju (a umete lepo da izgrdite sagovornika :) ) jer znam da ipak imamo isti cilj: da naš mekani krzneni ljubimac bude dobro.

Veliki pozdrav!

[Деда Жика]

Невена, пишем тек сада јер сам у тешком шкрипцу са временом. Објаснио сам у одговору Ајви (Ivy), у теми "Уринарна инфекција" зашто је тако, па ако те занима можеш да видиш.

Што се тиче несхватања да ветеринари (већина) "продају маглу", ту никоме не могу да помогнем. Многи то схвате превише касно, када изгубе љубимца. Описао сам у поменутој поруци Ајви једно од многих мојих искустава са српском ветерином и то доживљено на самом факултету. Какви су ђаци, ако су учитељи такви? На форумима сам се нагледао (о, ужаса) "савета" разних "зналаца", од којих је добар део потенцијално смртоносан. На сајту "Моја оаза" сам видео многе "бисере" у одговорима на питања у вези са проблемима мачака, а те одговоре дају ветеринари из једне познате новосадске амбуланте. Но, шта очекивати од ветеринара који је ветерину учио на одсеку ПОЉОПРИВРЕДНОГ факултета?! Којој ветерини се надати. Хајде, поверуј ти сада да у програму студија посебно имају проучавање болести (и здравља!) мачака. Но, није проблем у непримереним програмима наших факултета. Проблем је што је ова држава дозволила да такви ветеринари могу да се сматрају универзалцима који све знају. Поштено би било законом регулисати да на фирмама својих амбуланти истакну упозорење: "Са својим љубимцем (осим ако није крава или свиња) улазите на сопствени ризик". Но, не само да није тако, већ су они довољно бахати да глуме зналце и за ту глуму народу узимају (велики) новац, доводећи притом наше љубимце у животну опасност. Ја лично нисам упознао ветеринара који има литературу и вољу да учи о мачкама (и псима), а и зашто би? Овако има више времена за зараду.

Оно што ти и ја знамо и то баш из искуства (јер нигде о томе нисам ништа нашао написано), мало мачкара зна. Ти си искуство стекла са једењем паука, а ја са једењем ноћног лептира (оног огромног, овде их деца зову "вештица"). Пре много година моја (давно већ почивша) мачкица, била је још млада, појела је поменутог лептира. Остала су само крила од њега. Мало касније је повратила, можда још једном касније и то је било све. Четири дана није хтела да погледа храну! То је мени било довољно за панику. Знао сам да је појела лептира, али нисам могао да сањам да је то изазвало тоталну анорексију. После пар година исти случај су имали суседи са својим мачком. Били су у бризи све док нису мом сину рекли како су нашли крила лептира и тада је све било јасно.  Будући да је и он знао о проблему који је имала моја Мала Цвета (то је она луткица на насловној страни књижице) очас посла их је умирио.

За разлику од твоје Мацане, Мала Цвета је била рођена у кући и никада није била ни у дворишту (јер немогуће је задржати их). Није потребна природа да би се дешавале овакве ствари. Паукова и лептира има свуда. Због тога немој да се кајеш што си је водила у природу. Води је и у будуће, пошто већ имаш позитивно искуство у смислу да није отишла ко зна где када је осетила слободу (само што бих јој ја следећи пут обавезно ставио поводац, за сваки случај). Твоја обавеза је да јој живот учиниш што лепшим и бољим. Онај ко ми каже (рецимо на копу где радим) "волим ја псе, увек им бацим коске и шта ми остане од доручка" нема појма шта је љубав, јер псе воли исто као што воли контејнер за смеће - увек баци отпатке у њега. ОБАВЕЗНИ смо да им живот учинимо лепшим, храњење (и лечење) се подразумева па је смешно и помињати га.

Не знам да ли је отров паука могао да доведе до оштећења нерава, па тиме и до падавице. Ко зна каквих све паукова има, поготову у природи? Није искључено (као што није ни сигурно) да јесте, али то не треба да буде разлог због кога ћеш да јој ускратиш будуће одласке у природу. Буди упорна са тражењем витамина метил В12. Осим апотека, постоје специјализоване продавнице суплемената (има их чак и код нас), тамо може најпре да се нађе (уз претпоставку да и тамо о лековима не одлучују будале као код нас, па да су га прогласиле за лек).

Случај из теме "mačor mi povraća već 24h" је различит. Написала си "Prvo je povratila vrlo malo bele tečnosti. Kasnije u toku dana je povratila dosta pljuvačke i bele tečnosti koju sam uzela da zagledam pre nego sam počistila." Код мене је исто било мало повраћања, једном или два пута, док се тамо описује упорно повраћање које је довело до дехидрације.

[Nevena]

Deda Žiko, pročitala sam Vaše probleme.
Meni bi bilo jako teško da nisam našla Vašu knjigu u Vas na forumu i stvarno mi je žao što nam je veterina nazadna a veterinari nesposobni pa nemate na koga da se oslonite osim na sebe samog. Ne znam kako mogu da pomognem, osim što mogu da potražim u Kragujevcu neki lek ako treba Vašim mačkama. Ukoliko pronađem nekoga ko ide u inostranstvo mogu da ga zamolim i da potraži nešto za Vas ako je potrebno.
Držim pesnice!

[Деда Жика]

Невена, нисам превидео, нити игнорисао твоју љубазну понуду. Морао сам да решим неке ствари, зато нисам одмах одговорио. Ја сам од оних који се труде да што више проблема реше сами, па то важи и за набавку лекова. У сваком случају, хвала ти на жељи да помогнеш.

Још једном сам тачно претпоставио која болест је у питању. Ради се о мом мачку који има повишен пулс. У понедељак смо били на вет. факултету, где смо урадили све могуће анализе - хематолошку анализу, комплетну биохемију и мерење тироксина у једној великој приватној лабораторији ("BioMedica" - на факу не мере хормоне). Лако увећање ензима јетре и хематокрита, уз познато убрзање пулса, већ је било доста јасан наговештај хипертироидизма. Горња граница нормалних вредности тироксина (Т4) код мачака износи 60 nmol/L, мој Беба има 80,4 nmol/L. Проблем је што мачак спада у оних 5-10% случајева хипертироидизма са нетипичним симптомима - анорексија уместо повећаног апетита (полифагије), апатија уместо хиперактивности... С обзиром да има 13 година (и повишен пулс) ипак сам прочитао у "The Feline Patient" и у "Consultations in Feline Internal Medicine" текстове о хипертироидизму и видео да постоје и ти случајеви са нетипичним симптомима. Сада је већ све што се догађа почело да има смисао.

Резултат хормонског теста су ми рекли преко телефона, јер већ смо се били вратили кући. Кренуо сам у потрагу за леком, али у овој касаби у којој живим (која је пре пар година добила статус града, али то је ваљда неки црни хумор) лек (Thyrozol) постоји само у јачини од 20 mg, а почетна доза за мачку је 2,5 mg. Нашао сам га и јачини од 5 mg на Новом Београду (за направљени телефонски рачун очекујем посебну захвалницу од "Телекома") и одмах следећег јутра отишао да га купим, затим мало сецкао (дељење на два дела је песма у поређењу са дељењем на 8) и ето, то је разлог због кога нисам имао прилику да ти пре одговорим.

На улазу у "БиоМедику" срео сам човека који је дошао са својим жутим лабрадором чију крв је донео да би му измерили ниво фенобарбитала у крви. Сетио сам се тебе и твоје Мацане и помислио како би било корисно када би јој измерили ниво лека, знала би да ли треба повећати дозу. Можда би (уз услов да није потпуно достигнут терапијски ниво лека у крви) са малим повећањем дозе нестало и то мало трзања које се сада понекад јави. Размисли о томе па одлучи шта ћеш.

[Nevena]

Eto, kakva slučajnost (ili ne)! Neko i to radi u Srbiji! Nego, da li je to neka BioMedika specijalizovana za veterinarske analize pošto sam ja čula samo ovu: http://www.biomedicazavod.rs/kontakt.html . Bilo bi dobro izmeriti nivo leka u krvi, posebno što je Macana nabacila stomače :) Jedino sam malo skeptična zbog odlaska kod veterinara i vađenja krvi, pošto je opet u pitanju veliki stres za nju, a i dalje je osetljiva na iznenadne zvučne i svetlosne nadražaje. Bilo bi dobro kad bi krv mogla da se izvadi ovde pa da je odavde veterinari pošalju tamo (zbog ispravnosti uzorka), ako to uopšte rade, morali bismo da pitamo.

U svakom slučaju hvala što ste se javili! Drago mi je da ste otkrili šta je Vašem mačku i da možete da krenete sa terapijom! Neverovatno je kako nas nekad zadese baš "netipični" slučajevi. Recimo, o mačijoj epilepsiji na domaćim sajtovima nisam našla ama baš ništa, a u stranim tekstovima čak piše da su napadi uglavnom retki kod mačaka. A sad eto i Bebini simptomi. A verujem da Vam to nije prvi susret sa izuzecima od pravila.

Ja otkad sam dovela Macanu i posebno otkad se sve ovo desilo, posmatram mačke na ulici sasvim drugačije. Inače u Kragujevcu pasa lutalica gotovo i da nema, pre više godina je veliki broj sterilisan i obeležen (oni su i dan danas na ulici, u svojim reonima), a novi koji se pojave (uglavnom ih izbace "ljudi") vrlo brzo završe u azilu, ali se ne vraćaju na ulicu. Zato se broj mačaka neverovatno uvećao. Recimo samo u mom naselju ih ima sigurno desetak, sa tendencijom da se taj broj poveća. Međutim, sada ih posmatram kao prilično krhka stvorenja, iako kada se ovlaš baci pogled izgleda kao da se uspešno snalaze - drže se u čoporu, love, dobijaju hranu od "mačkara" i razmnožavaju. Pa opet u lokalnim novinama je osvanula vest da je u jednom obližnjem naselju pronađeno 5-6 mrtvih, otrovanih mačaka. Čovek koji ih je pronašao je inače poznati "mačkar" u kraju koji ih je inače i hranio. Fotografisali ga za novine - čovek plače, kaže da misli da zna koji komšija ih je otrovao. I tako... moj tata je načuo neke glasine da lovci traže da mačke dobiju nekakav status životinje za odstrel (ne znam kako se to već kaže). Inače to su "lovci" koji su poznati po tome što se povremeno skupljaju po groblju da puškama ubijaju pse lutalice. Pored nekoliko svetlih primera, to je uglavnom stanje u mojoj okolini. Šta da Vam kažem kada sam sedele u društvu i jedan relativno blizak prijatelj se hvalio kako mrzi mačke i kako je kao mali hvatao mačke da ih baca u čopor pasa da gleda kako će da je raskomadaju. Sedim i ne verujem da smo mi sa iste planete.
Izvinite što se raspisah, ne znam šta mi bi... valjda mi je žao mačaka i pasa...

[Деда Жика]

То је та БиоМедика, нема друге. Ниси ваљда помислила да је неко отворио лабораторију за хормонске и друге специјалне анализе код животиња. Ко би у тако нешто уложио новац? Мислим да се и у свету за те анализе користе хумане лабораторије.

Не мораш да водиш Мацану у Београд, они и тако не ваде крв животињама, само људима. Можеш да понесеш плазму, ја сам им за анлизу тироксина однео плазму коју ми је спремила лаборанткиња са факултета. Боље је носити само плазму уместо потпуне крви, јер ће крв да хемолизира (распадање црвених зрнаца) а то можда може да поремети тачност анализе. За неке биохемијске анализе сигурно знам да им хемолиза смета, не знам како стоји ствар са анализама хормона и лекова, али са серумом си свакако сигурнија. Ветеринарка може да извади крв коју ћеш да однесеш у неку лабораторију и замолиш их да је исцентрифугирају и одвоје крвни серум. То није ништа посебно и верујем да можеш да нађеш место где би ти то урадили (наравно, прво нађи такво место, па онда вадите крв). Серум се стави у посебну мини епрувету, коју затим ставиш у термос са мало коцкица леда. Ово је вероватно сувишна предострожност, али како народ каже од вишка не боли глава. Пола милилитра серума им је више него довољно, то значи треба извадити 1 ml крви.

Нећу да коментаришем наш суживот са скотовима које власт не помишља да омета у њиховим злочинима. То је само још једна потврда да је ово пропала земља. Уосталом, не волим да пишемо ван основне теме овог форума - здравља мачака. Има доста форума опште намене, где се пише о свему али тамо човек тешко може да нађе нешто корисно. Рећи ћу ти само једну нову дефиницију ловаца, можда је већ знаш али ево је: "ловци су група пијаних и наоружаних људи који на путу између две кафане пролазе кроз шуму".

[Nevena]

Raspitala sam se kod veterinarke. Kaže da oni izdvajaju serum (imaju opremu za to  u samoj ambulanti) i da šalju na merenje nivo leka u laboratoriju koja to za njih uslužno radi. Međutim prema njenim rečima treba da prođe 2-3 meseca iste doze leka da bi se to uradilo. Što znači da sačekamo još mesec dana. Što se tiče Macane, stanje je za sada nepromenjeno.
Što se tiče moguće neuropatije rekla mi je da je Macana već primala vitamin B12 kad je bila na infuziju, ali nije mi naglasila da se radi o METIL B12 vitaminu (komunicirale smo preko mejla) tako da ne verujem da je taj u pitanju. Spomenula mi je preparat Milgama, koji se oralno daje, pa sam htela da Vas pitam da li znate nešto o njemu? Mačku nismo još vodili kod veterinarke na kontrolu, pre svega da bismo izbegli stres zbog koga bi mogli da joj se pogoršaju napadi, a i čini nam se da što se opšteg stanja organizma tiče - za sada nema potrebe.

Takođe sam htela da se posavetujem sa Vama u vezi sa njenim novim odlaskom na Taru. Naime moji bi hteli da je ponovo povedu sa sobom na nekih desetak dana, ali ja sam sad više nego skeptična. Znam da ste rekli da joj ne treba uskračivati boravak u prirodi i ono u čemu uživa, ali ono što mene plaši je sledeća situacija: Ukoliko bi joj se ponovo desilo da pojede nešto zbog čega bi povraćala, to bi značilo i mogućnost da povrati lek (naravno lek onda ne bi ni uzimala sa hranom kao do sad nego bi morala standardnim oralnim metodama), a znam da terapija fenobarbitalom nikako ne sme da se naglo prekine! Veterinar je udaljen pedesetak kilometara, a prošle godine je u oktobru čak pao sneg. A o mogućnosti eventualne prehlade nisam ni razmišljala...

 

[Деда Жика]

Ти мени ниси јасна. Имаш књигу ("The Feline Patient"), па ипак слепо верујеш ветеринарки. Сети се да смо ми на овом форуму зато што смо СУМЊИЧАВИ према српским ветеринарима. Да ти ветеринарка каже да скочиш у Лепеницу, ти би ваљда и то урадила. Срећом плитка је па се не би удавила. Да те подсетим шта каже књига:
"Drug concentration in serum should be obtained 2 to 3 weeks after initiating therapy or changing dosage."

Чекајући да прођу (непотребна) 2-3 месеца само губиш време које је можда драгоцено (ако је доза прениска и нема терапијски ефекат).

Лепо је што имају опрему за рад. Када је реч о слању серума у другу лабораторију, ево још једног подсећања на текст из књиге:
"Serum separator tubes should not be used when collecting serum for phenobarbital level determination. Silicone binds phenobarbital which results in falsely low concentration."

Верујем да ти је јасно, али да поновим: силицијум (силиконска епрувета) везује фенобарбитал, што резултује лажно ниском концентрацијом. Дакле, за складиштење серума искључиво стаклене епрувете!

Прескакање једне дозе коју ће можда да поврати (али само можда) није исто што и прекидање терапије, зато о томе не брини. Нека иде у природу, немој да јој ускраћујеш радост због својих фобија.

[Деда Жика]

Хајде да се кладимо да наши ветеринари не знају ни ово о везивању фенобербитала за силиконску епрувету. То је зато што ништа не читају, немају времена од "лечења" пацијената. Како онда веровати њиховим налазима? Шта ће да се деси када утврде низак ниво, а он заиста није низак? Повећаће дозу и отроваће пацијента, наравно, а нико неће да има појма шта се десило. Можда сам мало више злобан, али углавном сам у праву.

[Деда Жика]

Опрости што ми поједина слова улећу тамо где им није место (фенобЕрбитал). Ни после 30 година коришћења рачунара не знам да куцам, чак мислим да куцам све горе.

[Nevena]

Problem nastaje kada ja (pretpostavljam i svi na ovom forumu) od svog posla nemam vremena da čitam ono što bi veterinari trebalo da čitaju. Tako Vam i pišem sa posla iako sam u ozbiljnom cajtnotu sa sopstvenim rokovima. Nažalost to postaje moj problem za koji samo ja odgovaram. Na kucanje odavno ne obraćam pažnju, ni na Vaše niti na svoje (osim kada pišem tekstove za posao).
Dakle, još jednom ste me uputili na prave stvari. Naravno, u svoj problematici treba biti staložen i imati veštinu da dobiješ ono što tražiš a da ne "uvrediš" lekara od koga lečenje (mislim: analize i lečenje) zavisi.

[Деда Жика]

"Problem nastaje kada ja (pretpostavljam i svi na ovom forumu) od svog posla nemam vremena da čitam ono što bi veterinari trebalo da čitaju."

Е, ту наступам ја. Ја читам за вас. Додуше, ни ја немам времена, али прихватио сам се овог посла и сада нема мрдања.

"Dakle, još jednom ste me uputili na prave stvari."

То ми је и била намера када сам покребнуо овај форум.

"Naravno, u svoj problematici treba biti staložen i imati veštinu da dobiješ ono što tražiš a da ne "uvrediš" lekara od koga lečenje (mislim: analize i lečenje) zavisi"
Грешиш што мислиш да од ветеринара зависе анализе и лечење. Од њега зависе само неке "мануелне" радње - вађење крви, давање инјекција и инфузије и то би можда било све. Када као ја овладаш поткожним давањем инјекција (и инфузије), остаје још само вађење крви (то је оно што никада не бих смео да покушам, нити бих могао да убадам оне које волим). Видиш, полако им смањујемо терен на коме су јаки. У свему осталом они су слаби, слабији од нас.

[Деда Жика]

покребнуо

Да имам неке дебеле прсте било би ми разумљиво што притискам по два тастера (бн) одједном, али немам их па са зато нервирам када ми се то деси (а деси се често), а не приметим на време.

[Nevena]

Elem, kao što se nagovestili, mnogo je da se čeka da prođe još mesec dana. Naime, zadnje dve večeri napadi su se pogoršali. Danas ćemo zvati veterinarku da se dogovorimo da joj što pre uzme krv i serum pošalje na analizu. Da li možda znate koliko dugo se čeka na rezultate? Fenobarbitala u Kragujevcu ima samo od 100 mg ali smo našli apoteku u kojoj hoće da nam uslužno tu dozu podele. Za sada imamo zalihe onog od 15mg još za narednu nedelju, tako da bismo u svakom slučaju od veterinarke tražili novi recept.

Macana se tokom ova dva dana primetno više liže, a tek povremeno i češe. Pretpostavljam da je to povezano sa epilepsijom. Prošli put, pre nego su se napadi pojavili ona se učestalije češala i pravila sama sebi ranice od noktiju (spomenula sam da je veterinarka dijagnostikovala alergiju). Gotovo sam ubeđena da njeno češanje i lizanje ima veze sa napadima. Pitanje je samo da li je i to ponašanje posledica iste moždane/nervne aktivnost ili ima nekakve veze sa uzrokom.

[Nevena]

"Sjajne vesti" - veterinarka će je primiti tek u ponedeljak! Moja mama se čula sa njom, no činjenica da se stanje pogoršalo i da do ponedeljka ima još tri dana izgleda da ju nije preterano uzbudila. Da li smemo da joj na svoju ruku za ova dva dana makar neznatno povećamo dozu? Zgražavam se što ovo uopšte pitam, ali ne želim da Macana ponovo prolazi kroz onaj užas...

[Nevena]

Da ne spominjem što to znači čekanje do eventualne promene doze najranije do srede, pošto nam je rekla da se za rezultate čeka dan-dva. Divota.

 

[Деда Жика]

Мислим да се код ње ради о неком оштећењу нерава, које изазива чешање, али и нападе падавице. Сада још више верујем у могућност да витамин метил В12 може да буде користан. Нема друге, потруди се и набави га. Вреди покушати. Понављам, искључиво МЕТИЛ, ни један други облик не долази у обзир за регенерисање нерава.

[Деда Жика]

Могу они да чекају и 15 дана, јер нису погођени тиме. БиоМедика каже да је код њих резултат готов истог дана, управо сам их звао да проверим.

Фенобарбитона од 15 mg има у Земуну, у апотеци "Земун", улица Главна 34, тел. 011/307-6077. Чини ми се да си рекла да имаш некога ко може да ти купи лек у Београду (што ти је иста ствар). Пожури док има и набави што више (пробај да добијеш рецепт и од свог лекара, мислим да постоји и варијанта где ти не треба мишљење специјалисте ако лек не потражујеш од фонда за здравство, већ га плаћаш).

Повећај дозу, шта друго ти преостаје, а ветеринара под хитно промени. Није та Богом дана па да мораш да је се држиш по сваку цену. Одмах се распитај и види да јој изваде крв па, ако треба и ако можеш (финансијски а и временски) правац Београд. БиоМедика, бар она у Пастеровој, ради суботом. А ако си већ у Београду, можеш да продужиш и до Земуна и купиш лек, наравно припреми рецепте. Знам да си сада у тоталном цајтноту, али све се може кад' се мора.

Пошто није имала готово никакве нежељене ефекте не бој се повећања дозе, знаш да си јој давала најмању могућу.

[Nevena]

Dakle, hvala što ste zvali laboratoriju da se raspitate. Nažalost sutra nema teorijskih šansi da odemo u Beograd.

Večeras će je moja mama izmeriti pre terapije, čisto da još jednom proveri proračune i koliko minimalno da poveća dozu.

Ja sam se već raspitivala kod prijatelja ukoliko neko ide u inostranstvo ili zna nekoga ko će doći iz inostranstva. Možda i bude nešto, samo da ljudima dam najpreciznije moguće podatke, za slučaj da ne znaju dobro jezik da mogu da pokažu u apoteci ili radnji sa suplementima. Moja prijateljica je konsultovala veterinarku svojih pasa koja joj je rekla da tog vitamina ima najčešće u Nemačkoj i Italiji, kao i da dok se ne nabavi čist metil b12 ona preporučuje upotrebu ANEURINA u kome u malim dozama ima i ovog vitamina. Nisam baš sigurna u vezi sa tim... Da li je Vama poznato da se aneurin koristi kod mačaka sa neuropatskim oboljenjima? Mislila sam da odvedem Macanu kod te devojke, al bih prvo proverila sa Vama, da li mislite da mi je dala pravi savet ili i ona tumara po mraku.

[Nevena]

koje je ovo zafrkavanje, da izvinete, sada sam pitala drugaricu u državnoj apoteci i ona mi kaže da je to samo vitamin b1, a da vitamin b12 ima da se kupi u apoteci(rekla bih da nije čula za METIL B12). A ova veterinarka je bila eksplicitna da u tragovima ima baš tog vitamina u aneurinu koji nabavlja jedna konkretna apoteka u Kragujevcu (možda je nešto neregistrovano, tako misli ova devojka iz državne apoteke). Moraću da odem na lice mesta da se raspitam...

[Деда Жика]

Другарица у државној апотеци је у праву, анеурин је само друго име т.зв. витамина В1, чије право име је тиамин, а у витамину В1 не може бити витамина метил В12 НИ У ТРАГОВИМА. Пошто је другарица у праву, следи закључак да се ветеринарка паса (јадни пси!) поштено угрувала, што је иначе својствено нашим полуписменим, недоученим ветеринарима. На несрећу, ти полуписмени ликови наступају као медицински ауторитети којима неуки народ слепо верује. То је само један сегмент опште трулежи која је овладала Србијом и неминовно је гура у пропаст.

Апотекари нису чули за метил Б12, ту си у праву, мада би МОРАЛИ да чују јер га је нека будала из власти (о, несреће српске!) још пре годину дана прогласила за ЛЕК!!! Вероватно је то неки стручни калибар једнак калибру поменуте ветеринарке (и осталих полуписмених који харају овом земљом).

Жао ми је што ове постове не читају и остали чланови форума (и не само они), да види народ колико је бескрајно дуг низ грешака, незнања и глупости које чине наши вајни ветеринари. Тако се не би догађало да, слепо верујући, често губе своја вољена бића обманути да је болест била страшна, неизлечива... и томе слично.

[Nevena]

Deda Žiko, da li je ovo taj metil b12: http://www.vitaminshop.rs/index.php/vitamini-minerali/methyl-b-12-1000mcg-100-loz-detail  ????
šalju preko AKS-a, plaćanje pouzećem.

[Nevena]

Inače, večeras kad sam stigla s posla posmatrala sam Macanu. Njeno ponašanje me je jako podsetilo na nešto što sam videla na Jutjubu, na snimke za: Hyperesthesia Syndrome! Pomeranje kože pri dnu kičme, naglo pomeranje repa, češanje i lizanje, pa čak i grickanje vrhova šapica i njihovo lizanje. Samo ponekada se trzne celim telom. Jurca po kući, ali mi ne deluje kao da beži od sebe nego je onako više uznemirena. Odavno sam primetila da veoma često gleda na gore, uz zidove ili kad je uzmem u plafon. Pročitala sam u knjizi "The Feline Patient" da je terapija takođe fenobarbitalom:
Give 8 to 32 mg q12h PO for 1 to 3 months (or longer). Use the lowest effective dose that does not cause sedation. The recommended initial dose is 16 mg q12h PO.

Šta mislite o tome?

[Деда Жика]

Не могу да верујем! Ни шта ме питаш, нити шта то виде моје старе очи. Писмена женска, а тражи да јој други прочита оно што су људи тако великим и лепим словима написали. Па, наравно да је то тај! Граби га, док има, ако га заиста има. Имао сам прилику да га видим на сајту, а када се распитам преко телефона - мућак. Зато не верујем својим очима. Не верујем да су успели (како су успели?) да скоче преко рампе коју је подигла наша "најдража" (најлоповскија, најодвратнија, нај...) власт. Када га будем имао у рукама, знаћу да је стварно. А ако јесте стварно, онда си ти направила једно од највећих открића овог века. Ми у Србији и онако не можемо да се надамо нечем крупном, као они тамо на трулом западу. За нас је налажење витамина, или лека у малој дози, исто што је за оне тамо проналазак лека против смрти. Ето, опет ме савладало, претворићу овај жалосни форум у политичку трибину, морао бих као "власник" форума и модератор да "модерирам" самог себе.

[Деда Жика]

Што се тиче хиперестезије, можда си у праву, а можда и не. Немој да се држиш само поменуте књиге. Истражи мало по нету хиперестезију код мачака, видећеш да лако може да се постави погрешна дијагноза. Чак и ако је дијагноза тачна, као прва терапијска мера предлаже се рад на окружењу, увођење чврсте рутине и амбијента у коме ћа мачка да буде максимално опуштена. Неке мачке, на пример, постану неуротичне ако се не хране према устаљеном распореду. Неки хиперестезију сврставају међу компулзивне поремећаје, па је стога третирају антидепресивима и сличним лековима. Што се тиче предложене дозе фенобарбитала за третман хиперестезије, не слажем се! Не слажем се ни са једном дозом типа (n1) mg q(n2)h. Мачка може да има 2,5 кила, нека друга има 9, па зар збиља треба да им се да иста количина лека? Доза мора да буде дата као (n1) mg/kg q(n2)h. Ветеринари који као јединицу мере користе мачку, уместо килограма (фунте), имају огромно искуство са нежељеним ефектима лекова које преписују, јер им је сваки други пацијент предозиран.

На страну моје неслагање са предложеном дозом (јер ништа конкретно није предложено), ти већ дајеш фенобарбитал. Видиш и сама да га дајеш у знатно мањој дози од те која је предложена за хиперестезију. Такође си видела да доза коју дајеш, бар се тако чини, није довољна за контролу падавице. Када је повећаш (што је вероватно), можда ће да буде довољна и за контролу хиперестезије, а до тада немој да бринеш о овом синдрому. Ево једног исечка са сајта "The Feline Health Center" ветеринарског факултета универзитета Cornell:
Overall, says Dr. de Lahunta, “Hyperesthesia is a relatively mild condition. I’m not aware that a cat has ever died from it. Once it has established itself, it doesn’t progress very much, and the prognosis is pretty good as long as the scratching doesn’t result in a serious infection.”

[Nevena]

Pa pitam jer ni ja ne verujem! Pozvala sam ih al se ne javljaju. Poručila sam i poslala im mejl da proverim da li zaista imaju na stanju. Ako je lepa vest tačna slikaću bočicu pored Macane i poslaću Vam fotografiju!

Videh i ja da ovaj sindrom nije opasan po život, ali u svakom slučaju treba ga kontrolisati. Sinoć smo vrlo malo povećali dozu fenobarbitala, vrlo malo, pa ćemo videti. U ponedeljak vadimo krv. Kad već to obavljamo tražićemo i da urade ostale analize kako bismo izbegli česte odlaske kod veterinara zbog stresa. Vidim ja da Macana izbegava mesta na kojima su je spopadali napadi. Više se uopšte ne penje na krevet na kome je onomad dobila onaj veliki napad. Međutim, prvi put nakon dužeg vremena popela se na moju mamu dok je čitala novine i spavala joj u krilu, kao kad je bila mačence... Lepi moj maconja...

[Nevena]

Brzo su mi odgovorili na mejl, imaju na stanju i poslaće mi u ponedeljak Aks-om (pošto Aks ne radi vikendom). Živi bili pa videli!

[Nevena]

Uspela sam da preko dobrih ljudi nabavim metli B12 i iz inostranstva, stiže sa njima početkom naredne nedelje.

Međutim Macana se tokom vikenda vrlo intenzivno češala. Tamo gde ne može da dohvati da se liže, ona se češe. Polako ali sigurno pravi sebi ranice po glavi i na vratu. Danas oko 13h ide kod veterinara da joj uzmu krv, vodi je moja mama pošto sam ja na poslu. Prenela sam joj da traži staklene epruvete za serum,a istovremeno će joj uraditi i analize krvi. Ukoliko sutra stigne bočica vitamina koju sam naručila iz Beograda počećemo odmah da joj dajemo. U međuvremenu sam htela da Vas pitam da nemate neko rešenje za saniranje ranica, nešto što bi moglo da se namaže, dok ne počnemo sa terapijom koja bi, nadamo se mogla da deluje iznutra. Iskreno, sve sam sigurnija da je u pitanju hiperstezija, zbog tog češanja i lizanja i povremenog naizgled bezrazložnog bežanja.

[Nevena]

Evo mene sa novim izveštajem.
Macana je bila kod veterinara. Sve je u njenom ponašanju ukazivalo na izuzetno povišen nivo stresa. Siktanje na veterinarku i asistenta, opiranje, naglašeno linjanje i nakon toga sve vreme je drhtala u transporteru dok ju je moja mama vraća kući (svratila je do mene na posao pa smo razgovarale neposredno nakon odlaska kod veterinara). Izvadili su joj krv. Tu kreću "vesti iz nesvesti".
Prethodnog dana moja mama je pokušala da u apotekama nađe staklene epruvete (iz predostrožnosti) i nije uspela. Kada je zamolila veterinarku da za serum koriste staklene epruvete i objasnila zašto, ona joj je rekla da oni nemaju staklene epruvete i da već duže vreme uopšte ne mogu da ih nabave. Čak je izrazila i sumnju da se one kod nas uopšte više proizvode. Eto, znam da ćete mi reći da će rezultat biti neupotrebljiv ali bojim se da uz svu dobru volju u Kragujevcu nismo mogli drugačije da prođemo. Rekla sam mami da ipak treba da bude skeptična prema rezultatu jer može se pokazati da je nivo leka niži nego što jeste.
Što se tiče ranica, veterinarka je rekla mojoj mami da može samo povremeno da joj vaticom utapka povidon jod. I dala joj je PRONISON koji može da joj "umanji svrab". Rekla sam mami da joj ne daje lek dok se ne konsultujem sa Vama. Onda sam na netu potražila karakteristike leka i gle na koji sam podatak našla:

UPOZORENjA I MERE OPREZA

Oprez je neophodan ukoliko imate neko od sledećih oboljenja ili stanja:
....

- emotivnu nestabilnost ili psihotične tendencije (mogu biti pogoršane kortikosteroidima),

- epilepsiju i/ili epileptičke poremećaje
...
Pritom je očigledno da je poremećaj u nervima ili u glavi, te da svrab, bockanje i ostale senzacije koje pretpostavljam da Macana oseća su umišljene, da se tako izrazim. Šta Vi mislite o ovome?
Mami sam prema savetima stranih veterinara rekla da joj ako vidi da se češe nekako skrene pažnju igrom. Bolje da se mi malo više angažujemo nego da se napadi pogoršaju.

[Деда Жика]

Нисам ти до сада одговорио, требало ми је мало времена да се смирим. Шта да ти одговорим и како, а да не буде обојено мојим бесом. Урадиле сте то што сте урадиле, а НИСТЕ УРАДИЛЕ НИШТА! Ако вам је намера била да малтретирате мачку онда је у реду, то сте постигле. Ништа сем тога. Коме треба тај налаз који ћете да добијете, чему ће да служи? Сада си опседнута хиперестезијом, у реду, нека је хиперестезија, али како ћеш да је третираш? Третман је као и код епилепсије, то си видела. Значи, важан је ниво фенобарбитала, да би био постигнут ефекат. Код неких чак ни препоручени ниво неће да да жељени резултат, требаће и већа доза. При том, ви немате појма колики је ниво, нити ћете да га имате.

Проблем је што ме "стављаш пред свршен чин", као и себе и Мацану. Пишеш о епруветама и како их нема, тек после вађења крви. То се све припреми, па се онда крене на завршни корак. Ако нисте, немојте ни да шаљете крв на анлизу. Стопирај то, сачувај то мало пара. Запањује ме ваша потпуна несналажљивост. Ви можете да живите у Америци, или Немачкој, Аустралији... али у Србији немате шансе. Овде стално мораш нешто да смишљаш. Са толико енергије потребне за голи опстанак (а и проблем са епруветама спада у то) на Западу бисмо направили чудо, док овде само таворимо. Како се нисте сетиле домова здравља? Превијалишта, где се по цели дан дају инјекције, поготову јадној дечици. Сви ти инјекциони лекови се обично налазе у стакленим флашицама, са гуменим затварачима. Узмеш једну, клештима покидаш алуминијумску "крагну", добро испереш и ето ти супер епрувете, СТАКЛЕНЕ! Ако гумени затварач неће да стоји чврсто у флашици без "крагне", употреби лепљиву траку да га учврстиш. Ето, то бих ти написао и синоћ, али чему када је касно?

Што се тиче преднизона, и у "Plumb's Veterinary Drug Handbook" пише нешто слично: "Caution: Active bacterial infections, corneal ulcer, Cushingoid syndrome, diabetes, osteoporosis, chronic psychotic reactions,  predisposition  to  thrombophlebitis,  hypertension, CHF, renal insufficiency". Питање је само да ли то код ње може да се подведе под "хроничне психотичне реакције", пре ће бити да је у питању неуролошки поремећај. Зато ја и даље полажем велике наде у метил В12. Осим тога, имам велико искуство са употребом преднизона, чак хроничном употребом код мачака. Никада никакве значајне нежељене реакције нисам приметио (осим појачаног мокрења, што је безазлено), а то је сасвим у складу са тврдњом већине светски познатих ветеринара. Наравно, увек има душебрижника (у које спадају и наши професори ветерине) који ће да саветују опрез и што краћу примену, уз што мање дозе, причаће о дијабетесу, оштећењу срца и другим глупостима које су највероватније биле коинциденција, а не последица примене кортикостероида.

Ако је поремећај у нервима (што је сигурно), онда није "у глави" (подразумева се психа), па ни сензације нису умишљене већ стварне. Све оне долазе од нерава, небитно да ли су потекле од сензора или од "кратких спојева", дакле стварне су.

[Nevena]

Pretpostavila sam kakav će Vaš odgovor biti. I meni je bilo potrebno vreme da se smirim.

Bojim se da ću kao što je slučaj sa pojedincima sa ovog foruma samo nastaviti da ugrožavam mačku i na kraju je ubiti. Ozbiljno razmišljam šta na dalje da radim pošto sam očigledno (više puta smo to utvrdili) izuzetno nesnalažljiva (što znači i potencijalno opasna) u celoj ovoj stvari.
Razumela sam da ste mi rekli da smo mačku nepotrebno maltretirali ali nisam shvatila da li mi savetujete da počnem da koristim prednizon ili da sačekam terapiju vitaminom b12. Danas (eventualno sutra) očekujem da mi dostave pošiljku vitamina.

 

[Деда Жика]

Знам да нисам био експлицитан. Преднизон се користи код неких врста дерматитиса, алергијског на пример, што код Мацане свакако није случај. Зато нисам могао да се сложим са његовом применом. Написао сам само да би (верујем) смела да га користиш, а да ли би помогао - мислим да не би. Код Мацане је у питању: а) епилепсија, б) хиперестезија. Ни једна од ових болести се не лечи преднизоном.

Још мало сам погледао шта пишу о хиперестезији код мачака и схватио да је тешко направити разлику између ње и епилепсије, што се види и из имена синдрома, наиме неки хиперестезију називају психомоторна епилепсија. Вероватно је то разлог што си нашла текстове у којима се каже да је епилепсија код мачака ретка, јер је ти аутори сматрају хиперестезијом (нагађам). Хиперестезију у сваком случају сврставају међу компулзивне поремећаје, а показало се да се ови успешно третирају селективним инхибиторима реабсорпције серотонина (SSRI) (наравно, традиционално се користи фенобарбитал) . Нешто о томе можеш да прочиташ овде:
Feline Hyperesthesia Syndrome (Authored by: John J. Ciribassi DVM, DACVB )

Код нас могу да се нађу и флуоксетин и пароксетин, но треба се усудити на примену, због потенцијалних нежељених ефеката. Ево шта кажу о томе:
"Adverse effect profile not well established. Potentially, CATS: Sedation, decreased appetite/anorexia, vomiting, diarrhea, behavior changes (anxiety, irritability, sleep disturbances),
& changes in elimination patterns."

Други (мањи) проблем је дозирање:
a)  For treatment of compulsive disorders: 0.5 - 1 mg/kg PO once daily (Landsberg 2004)
Најмања доза која код нас може да се нађе је таблета од 20 mg.

На твом месту, ја бих остао при фенобарбиталу, с тим што бих утврдио ТАЧНУ концентрацију у крви и по потреби искориговао дозу. Метил В12 се подразумева, јер никако не могу да сметнем са ума да се поремећај код ње јавио након што је појела паука, зато и даље верујем да је у питању оштећење нерава. Ако метил В12 не помогне, а ни тачна доза фенобарбитала не доведе до смиривања, онда би могла да размислиш о примени савремене терапије инхибиторима реабсорпције серотонина. Кажем да размислиш, јер бојим се да нежељени ефекти могу да буду гори од самог синдрома који треба да излече. Но, о том' - потом.

[Nevena]

Metil B12 je stigao.
Tablete su veće od tablete fenobarbitala, ali su slatkog ukusa i gnjecave. Prvu je lako pojela sa parčetom štapića za jelo. Drugu ćemo joj dati večeras.
1000mcg 2-3 puta dnevno i prvih nekoliko dana a nakon toga 1000mcg jednom dnevno. Koliko predlažete da traje tih nekoliko dana?

[Деда Жика]

Шта знам, једно 5-7 дана. Можда ипак 5. Па, 1000 mcg је тако огромна доза (дневна потреба износи пар микрограма), да сам се увек питао ко измисли да треба давати 2-3 пута дневно по 1000. Свеједно, ја сам давао 2-3 пута. Ако је стварно проблем у оштећењу миелинског омотача, побољшање би требало да се примети већ након једне седмице. Ако га нема ни после 2, прекини да се надаш, па размишљај о наставку терапије лековима.

[Nevena]

Juče je nakon uzimanja vitamina celo popdne kunjala. Moja majka je takođe uzela jednu tabletu i kaže da se i ona prilično čudno osećala.
Jutros je primila terapiju (metil B12 i fenobarbital), lepo je jela i malo se igrala. Posle je legla kod moje mame u krilo i zaspala. U jednom trenutku počele su da joj se tresu prednje i zadnje šape i rep joj se neverovatno nakostrešio. To ju je probudilo iz sna, i za tih 10-15 sekundi trajanja napada samo je zbunjeno gledala u svoje noge i rep. Pritom kao da je napad bio skoncentrisan samo na udove. Gornji deo leđa, vrat i glava su joj mirovali i očigledno je bila svesna. Nije mokrila niti mjaukala. Kada se sve završilo samo je počela da liže rep. Naime, ono što je mojoj mami delovalo kao pozitivan znak je činjenica da joj se prvi put nakon dva meseca rep naježio. Do sada, zapravo otkad su napradi i grčenja repa počeli, on je delovao prilično ofucano, da se narodski izrazim. Bio je tanak pri korenu i nikada se nije ježio, čak ni kada bi se uplašila.
Da li su Vam poznate ovakve reakcije nakon uzimanja Metil B12? Onih, za nju prepoznatljivih napada sa učestalim štrecanjem celog tela (koji su se ponovo pojavili prošlog vikenda) gotovo da više nema.

[Nevena]

da se ispravim, nisu se tresle šape već udovi, cele prednje i zadnje noge.

[Деда Жика]

Невена, код Мацане је ипак епилепсија у питању, мада је (врло мало) могуће да истовремено има и хиперестезију. Није нормално да се хиперестезија, која је компулзивни поремећај, јави у сну. Бар мени то не делује нормално. За компулзивно понашање потребно је свесно стање. Оно што се јавља када је будна можда јесте хиперестезија, али делује ми мало натегнуто да има оба поремећаја истовремено.

Не знам како делује метил В12, нисам га пио. Моја маца није имала никакве симптоме од њега. Мислим да је код Мацане поменуто куњање последица исцрпености (због напада или нечег другог), док је код маме, верујем, чиста аутосугестија - видела од Мацане, па к'о вели "и мене је ошамутио".

Поновио сам толико пута да полажем велике наде у метил В12, али да после једне дозе доведе до престанка напада (штрецања) било би мало много. Чак и ако ће да помогне, т.ј. да допринесе опоравку миелинског омотача (ако сам уопште у праву да је то разлог за појаву проблема), немогуће је да се тај опоравак догоди за свега неколико часова. Само је ти објективно посматрај, немој да уносиш своје наде и жеље у то. Стара прича о јави и о сну.

[Nevena]

Nisam zaboravila na obećanje da fotografišem Macanu pored bočice metil b12 vitamina. Dakle, evo dokaza da se može nabaviti i kod nas putem VITAMINSHOP-a, a Vi ćete već znati kome je potrebna ova informacija. Evo da ponovim i link: http://www.vitaminshop.rs/index.php/vitamini-minerali/methyl-b-12-1000mcg-100-loz-detail
Stigao je kako su mi i rekli -  poslali su u ponedeljak, a u utorak negde između 15h i 16h je dostavljen.

[Nevena]

E sada, danas popodne je veterinarka zvala moju mamu da joj javi rezultate.
Rekla joj je da su nalazi krvi normalni, jedino ima nizak nivo holesterola u krvi. Kaže da je mačkama inače niži holesterol ali da je njoj prilično niži. Ne uspevam da nađem na netu i u knjizi Feline patient šta bi to moglo da znači, mada sam trenutno i prilično iscrpljena pa nemam koncentraciju. Možda Vi imate neko objašnjenje?
Nismo stigle posle toga da odemo da uzmemo listu sa rezultatima.
Što se tiče nivoa leka u serumu, mada pretpostavljam da Vas i ne zanima toliko, on je izuzetno nizak. Veterinarka je rekla da od minimalnih 20 jedinica koje bi trebalo da ima Macana ima samo 8. Ne znam koju količinu leka je vezao silicijum iz epruvete, ali je jasno da je doza nedovoljna jer je Macana i danas ponovo imala napad. Povećali smo na 2mg/kg. Pošto je mačka bila prilično uznemirena i bukvalno izbegavala da legne jer zna da će tada da počne napad mama joj je dala novu dozu leka ranije nego inače. Posle leka Macana je lepo zaspala i spavala duže vreme. Kad sam ja večeras došla s posla ustala je i posle malo šetnje i uzimanja vitamina došla mi je u krilo (tada sam je slikala) i počela da se liže. Tada je međutim ponovo krenula da se trza, ali ne u vidu velikog napada nego kao ona ranija štrecanja.
Eto, to su poslednje vesti.
Vidim i da je forum postao aktivniji nego pre mesec dana.

[Деда Жика]

Зашто ти мени ниси лепо написала те налазе, него овако играмо жмурке? "Kaže da je mačkama inače niži holesterol ali da je njoj prilično niži." Мачкама је нижи него коме? Зашто уопште пореди мачке са било ким? Њихов холестерол треба да буде од... до... и крај приче. Како уопште знамо да јој је холестерол нижи? Тако што је ветеринарка рекла? Па, ја им баш нешто не верујем превише. Дај ти лепо наведи налазе.

Ако имаш жељу, прочитај мало о холестеролу и његовим вредностима код мачака:
https://ahdc.vet.cornell.edu/clinpath/modules/chem/cholest.htm

[Nevena]

Zato što ga sinoć nisam imala.
Evo tabele koju su mi danas dali.

Analiza	Rezultat	Ref. vrednost (mačka)	Jedinice
Glukoza	6,74	3,2-6,7	mmol/L
Urea	13,57	6,4-11,8	mmol/L
Holesterol	0,36	1,0-4,8	mmol/L
Trigliceridi		0,1-1,3	mmol/L
Kreatinin	111,98	62-159	µmol/L
ALP	39	15-92	U/L
AST	12	5-55	U/L
ALT	36	28-76	U/L
Albumini	31,76	24,41	g/L
Fibinogen			mmol/L
Ukupni proteini	70,2	59-85	g/L
Globulini	38,44	34-52	g/L
Ukupni bilirubini	1,1	1,7-6,8	µmol/L
Direktni bilirubini	0,5	‹2	µmol/L
Indirektni bilirubini	0,6		µmol/L
Ca		1,85-2,6
P	1,72	0,96-2,26	mmol/L
Na		147-156
K		3,9-5,3

 

[Nevena]

Jedno pitanje: Da li Metil B12, u slučaju da ne postoji neuropatija, može uticati nepovoljno na epileptične napade?

[Деда Жика]

Невена, послао сам ти одговор, али сам погрешио и послао га као приватну поруку.

[Nevena]

Evo upravo sam je sad videla.
Macana je na Tari tako da nemam neposredni uvid u njeno ponašanje. Prema rečima moje mame imala je još jedan veliki napad, međutim pošto je moja majka spavala nije uspela da ga vidi od početka (mačka je spavala sa njom u krevetu). Probudilo ju je trzanje pred sam kraj napada, pa je videla da je mačka i malo balavila tokom napada. Tokom dana jurca po dvorištu, ali i uspeva da zaspi kada legne da odmori. Na Tari je trenutno veliki broj mačaka u prirodi tako da dolazi u kontak i sa njima što mene iskreno ne oduševljava. Tokom ovih kišnih dana je u kući, pošto ne voli kišu, tako da je više pod kontrolom i prema rečima moje majke uglavnom spava pored peći. Davaćemo joj terapijsku dozu vitamina do kraja nedelje, a kad se vrate sa Tare preneću mami ovu Vašu poruku, da bismo počeli sa suplementiranjem vitamina.

[Nevena]

A evo čisto da prijavim da sam postavila pitanje ispod jednog snimka mačke sa epileptičnim napadaom i da mi je devojka koja je postavila snimak odgovorila pa možete pročitati. U suštini ohrabrilo me je što mačka lepo živi već pet godina i što diazepam nije (još uvek) uticao na jetru.
http://www.youtube.com/watch?v=OJonFPz_BP8

[Деда Жика]

Ево, дословце пренетог (copy-paste), одговора који је грешком отишао као приватна порука. Некога можда занима суплементирање витамина В групе, па може да прочита:

Невена, твоје питање би било смешно, да није довело до једног врло значајног сазнања. Наравно да не може да утиче неповољно, али зато недостатак витамина В12 може да доведе до епилепсије! Не може да утиче неповољно зато што је овај витамин растворљив у води (као и сви остали из групе В), а ови витамини, ако су сувишни у организму, већ у року од 45 минута после абсорпције бивају исфилтрирани у бубрезима и избачени са урином. Дакле, захваљујући твом питању сазнао сам ово о повезаности авитаминозе В12 и епилепсије као и то да извесни лекoви против епилепсије, међу њима је и фенобарбитал, доводе до недостатка витамина В6, В9 (фолна киселина) и В12, а то доводи до озбиљних компликација (знам рецимо да недостатак витамина В6 доприноси стварању камена у бубрезима). Када се пије фенобарбитал потребно је суплементирати ове витамине!

Ако јој Б12 не поправља стање, значи да није неуропатија довела до падавице, али би зато недостатак овог витамина, ако га не би суплементирала, довео до неуропатије и анемије (јер је неопходан за градњу миелина који је саставни део омотача нервних влакана, али и ретикулоцита - младих црвених зрнаца) и других компликација. Недостатак фолне киселине (витамин В6, али да не буде забуне, понегде ћеш да нађеш да га означавају са В11) такође доводи до анемије. Има га у хуманим апотекама под именом фолна киселина, али у некој ненормално скупој изведби. У "Лами" може да се нађе и В6 и Б9 (фолна коселина), али тренутно је нема на лагеру. Можеш за почетак да купиш неко најмање паковање и у најмањој дози за људе, док Лама не добије. (http://www.lama.rs/vita)

Ако ћеш В12 само да суплементираш (значи да одустанеш од терапијске дозе), јер нема ефекат на њен проблем, имај у виду да је дневна доза за људе 6 микрограма (mcg),  а у комбинованим капсулама витамина В има га обично по 50 mcg(обично се суплементира више него што је дневна потреба, због могућих проблема са варењем и абсорпцијом). Значи да ти њој можеш да суплементираш по мрвицу таблете, тако ће јако дуго да ти траје. Дневна доза фолне киселине за људе износи 400 mcg, па прерачунај колико њој треба. Ја бих покушао да делим таблету на 8 делова, рецимо. Ако касније купиш у Лами биће у капсулама, па их отварај и дели прах. Може да се даје са храном јер нема грозан укус, скоро да нема никакав укус. Знам да са В6 не сме да се претера (давао сам га једној мојој маци), али не сећам се више разлога. Сећам се да сам израчунао да треба да јој дајем 6 mg, а капсуле су од 100 mg, па то дељење капсуле на 16 делова мало компликује живот.

[Деда Жика]

Мој ти је савет да не експериментишеш са диазепамом. Ево, прочитај ово па одлучи сама, а знам шта ћеш да одлучиш: http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/8755982. Обрати пажњу где је испитивање рађено, тешко може да се каже да је извор непоуздан. Да ли си и даље охрабрена? Никада убудуће немој да узимаш један једини пример као основу за одлуку. Генерализација у оваквим стварима је погубна. Узгред, шта јој значи 1/8 таблете? Колика је таблета? Знаш моје мишљење о тако  представљеним дозама.

Ти се лепо држи фенобарбитала, али тако да постигнеш терапијску концентрацију у крви. Следећи пут када будете радили анализу, припреми све лепо како сам ти саветовао (паметне треба послушати, зар не?). Када буде имала потребну концентрацију и њени напади ће да буду сведени на занемарљиву меру.

Да ли је вакцинисана и ако јесте, против чега је? Јесте за бригу то дружење са потенцијалним преносиоцима болести.

У међувремену припремај остала два витамина које мораш да суплементираш (В6 и фолна киселина)

[Nevena]

Što se tiče Macane, stanje se znatno pogoršalo. Najpre je imala pre dva-tri dana još jedan veliki napad od 20 sek. Tada smo joj nažalost na svoju ruku povećali dozu na 2,5mg/kg. Juče je nažalost imala čak dva napada u roku od tri sata. Osetljivost na sve čulne senzacije je naglašena. Pomeranje repa i kože u tom predelu je sada retko, ali se trzaji i dalje pojavljuju kada proba da zaspi. Nažalost odlazak kod veterinara u ovoj fazi je ravan smrtnoj presudi zbog nivoa stresa i njene iscrpljenosti. Moja mama ide sutra da se konsultuje oko povećanja doze fenobarbitala. Znam reći ćete da ide da se konsultuje sa nekim ko ni prethodno nije znao da joj da pravu dozu leka i tu ste naravno u pravu. Nažalost situacija u kući je sa svakim Macaninim trzajem sve osetljivija i labilnija tako da svaka rasprava o saradnji sa veterinarima vodi u nepotrebni konflikt i očaj koji želim da izbegnem.Jedino sam insistirala da joj se ne daje diazepam i da se mačka ne vodi na pregled.

[Деда Жика]

Пошаљи ветеринарки "The Feline Patient" да би знала шта треба да каже када се буде говорило о повећању дозе. Међутим, далеко је лакше ако ти мајци прочиташ шта пише о дозирању. Шта да се ради, знам да су старци тврдоглави, знам то по себи. Што се тиче повећања дозе, зашто кажеш "нажалост повећали смо јој дозу на 2,5mg/kg"? Погледај поново књигу, видећеш да је почетна доза чак у опсегу 1,5 до 3mg/kg на сваких 12 сати. Дакле, слободно можете да јој дајете и 3mg/kg, она је већ прегурала ону почетну повећану осетљивост према нежељеним ефектима лека. Нормално, најбоље би било када би се знала концентрација лека у крви, па према томе подесила доза, мада је и ту остављен широк опсег (65 – 150  μmol/l).

На жалост, од лекова који се користе као допунска терапија (gabapentin, levetiracetam, pregabalin, diazepam) у трулој Србији има само диазепама, али подсећам те шта о њему кажу и у "The Feline Patient": "This  is  an  effective  anticonvulsant  in  the  acute  treatment of epilepsy but is not useful in the long - term treatment as it is reported to cause liver necrosis in cats."

Јасно је да нема шта да се прегледа, преглед би само погоршао ствар. Друга ствар је ако је ветеринарка лековита сама по себи, онда треба водити мацу (ово је, наравно, жаока упућена госпођи мами).

[Nevena]

Ma kažem "nažalost" zbog onoga "na svoju ruku". No, veterinarka se složila da joj se poveća doza, večeras krećemo sa 3mg/kg. Iskreno se nadam da će delovati pošto je pored napada i češanje postalo prilično zabrinjavajuće. Kada se primiri namažemo joj povidonom ranice po glavi ali po telu ne dozvoljava. Donekle je utešno što mesta na telu ona sama liže, podjednako učestalo koliko se i češe. Očigledno ima neprestan osećaj svraba po koži što mi se ne uklapa u sliku o epilepsiji, ali se nadam da će lek delovati i na to pošto se fenobarbital koristi i kod hiperstezije.

A što se tiče "lekovitosti", veterinarka sigurno nema ta svojstva, ali Macanoj više nego pre prija da spava u krilu i da je mazimo. Čini mi se da lakše zaspi, sa manje trzaja kada je držim u krilu i polako mazim nego kada sama pokušava da zaspi na krevetu. Verovatno dodir "njenog čoveka" smanjuje nivo stresa u njenoj iscrpljenoj glavi. 

[Деда Жика]

"Verovatno dodir "njenog čoveka" smanjuje nivo stresa u njenoj iscrpljenoj glavi."

Ово је врло могуће, па стога покушајте да временом пронађете шта је све опушта и то не само када треба да спава. Такође коригујте дозу чешће, ако се покаже да ни ова није довољна. Видела си колико варира препоручени ниво лека у крви, значи да је то индивидуално зависно. Ко зна, можда је она натпросечно резистентна према деловању лека. Не би било лоше када би јој поново измерили ниво лека, али овај пут онако како треба. Помогло би ти доста око кориговања дозе.

[Nevena]

Što se tiče Macane, stanje je manje više isto. U toku dana kada pokuša da spava trza se i retko zaspi, ali noću se zavuče ispod pokrivača i spava.

Uskoro ćemo joj ponovo vaditi krv, ali ovoga puta planiram da postupim po Vašem uputstvu za staklene epruvete. Za sada odlažemo odlazak zbog prevelikog stresa.Suplementiramo joj vitamine B, međutim izuzetno nas zabrinjava neprestano češanje. Napravila je sebi ranice po telu i po glavi. Ne dozvoljava da joj namažemo povidon, osim nekim brzim manevrima što je nedovoljno. Kada spava plašimo se da joj utapkavamo da se ne bi probudila. Izuzetno je osetljiva na svaki zvuk i svaki pokret. Kada legne u krilo, dok je mazim mogu pod rukom da osetim kako joj se gornji deo tela naizmenično grči i opušta kao da joj kroz sve mišiće neprestano prolazi struja. Iako je treća nedelja kako joj dajemo 3mg/kg nisam sigurna da je i to prava doza. Mada veliki napadi izostaju, deluje mi da je na samoj granici da ponovo počnu (recimo kada se naglo probudi).

Htela sam da Vas pitam za mišljenje u vezi sa hranom Royal Canin Calm: http://www.royalcanin.us/in-the-news/royal-canin-news/introducing-royal-canin-veterinary-diet-r-calm

Naime, ako bi to bilo makar delimično delotvorno počeli bismo da je time hranimo odmah, tako da pred odlazak kod veterinara bude bar za promil mirnija. A posebno da bude sprema za slavski period godine kada ceo naš kraj, pa nažalost i naša zgrada, bruji od petardi.

 

[Nevena]

http://img.docstoccdn.com/thumb/orig/70316597.png

[mari.mari]

Ne znam koji je sastav RC Calm-a, ali mozete umesto toga da joj kupite u zdravoj hrani kapi valerijane i da joj nakapate 10-15 kapi ujutru i uvece 2-3 dana pre odlaska kod veterinara.
Mnogo smrdi ali mislim da pomaze, to smo mi radili sa prethodnom macom koja se razbolela sa 17 godina i tada prvi put isla napolje.

[Деда Жика]

Можеш да пробаш ту храну мада сам ја, уопште узев, јако скептичан према третману болести храном. Витамин В3, амино киселина алфа-казозепин (о којој никада раније нисам чуо) и триптофан (Tryptophan is an amino acid needed for normal growth in infants and for nitrogen balance in adults) би требало да ураде оно што фенобарбитал није могао. Додуше, постоје неке назнаке да алфа-казозепин делује врло слично бензодиазепинима (у које спада и диазепам). Нешто мало о томе можеш да прочиташ овде: http://www.journalvetbehavior.com/article/S1558-7878%2807%2900039-1/abstract. Плаши ме једино помисао да ће и на јетру мачака да делује као остали бензодиазепини. Док то утврде, биће можда много мртвих мачака са уништеном јетром.

Нисам сигуран ни у очекивано дејство валеријане. Бојим се да је оно врло индивидуално, али углавном различито од оног које валеријана има на људе. Ја сам раније малу количину праха корена валеријане посипао по поду, када бих хтео да маце направе "журку".  Затим бих уживао у призору, који је неодољиво подсећао на весело друштво које је мало цугнуло, па ударило у песму али "складно" - ко у клин, ко у плочу. Ту је слабо могло да буде говора о некој смирености, пре је обрнуто. Можда тек касније (као уосталом и код пијанаца) долази до смиривања и падања у сан. Сада је углавном користим као благи и не много успешни стимуланс апетита - поспем мало праха по храни, па је мрљавци једу мало радије. Према овоме што је mari.mari написала, закључујем да је код њене маце одмах долазило до смиривања. Пошто не знамо који је узрок епилепсије код твоје Мацане, буди јако опрезна ако одлучиш да пробаш. У том случају ја бих ти пре препоручио да пробаш са прахом корена (је га мељем у млину за кафу), јер је у њему концентрација активне супстанце далеко мања него у уљу, па је лакше дати малу дозу за пробу. Пробаш мало, па мало више, док не нађеш праву меру. Можда би чак и оваква примена, какву сам ти описао - сипаш мало на под или лежај и пустиш да трља њушкицу о то место - могла да да позитиван ефекат, да доведе до "скретања мисли" са њених менталних, или којих других проблема. У сваком случају, mari.mari је дала једну идеју која ми није "пала" на памет, иако сам користио валеријану, додуше у друге сврхе.

[Vojislava]

Pozdrav za dobre ljude i dragu Macanu! Javljam se povodom prvog posta u kom je Nevena izrazila nadu da ce naici na nekoga ko je imao slicna iskustva. Evo nas i upravo prolazimo kroz to. Moram da izrazim veliko divljenje za Neveninu pribranost. Koliko god se trudila da se saberem, prosto je nemoguce, tako da nisam sigurna sta ce da ispadne od ovog posta, ali neka za pocetak sluzi tome da Nevena zna da nije sama. Ako uspem da srocim nesto korisno, jos bolje. Deda Ziko, hvala za informacije o metilkobalaminu (ako ne posluzi nama, nekome hoce sigurno) i hvala za sve ostale postove, volju, ljubav i strpljenje.

Nas macak je upravo napunio sedam meseci, a sa problemom smo poceli da se suocavamo pre nepunih mesec dana, u cetvrtak 21.11. Tada sam videla prvi napad. Desio se u snu ili bar u stanju mirovanja, ne mogu da tvrdim. Macak je lezao pored mene i odjednom je krenuo napad koji je trajao mozda 30-40 sekundi. Nije piskio, nije kakio, nisam primetila pojacanu salivaciju, samo ravnomerno grcenje uz jezive zvuke, kao da je pokusavao da izdahne nesto iz sebe ili da se izbori za vazduh. U jednom momentu sam ga pomerila, okrenula na dole, misleci da se mozda zagrcnuo, ali to nije prekinulo napad. Posle 30-40 sekundi je sve bilo gotovo, uspravio se, stao sa strane i zbunjeno gledao. Bio je skroz ok. Napadu je prethodilo par dana trzanja i zmirkanja u momentima kada drema i tone u san, ali ko ce to prepoznati kao eventualni simptom. Pre je licilo na one macke sa snimaka, koje "smesno spavaju". Pola sata posle napada bili smo kod veterinara. Jedan napad koji je opisala usplahirena "mama" (mama, nego sta, posto je od prvog dana othranjen na spric) nije bio dovoljan znak za bilo kakvu terapiju. Uradili smo iz predostroznosti hematologiju i rtg glave (srednje uvo u redu) i pluca i srce (i to je bilo u redu). Kako su te osnovne analize bile kako treba, otisli smo kuci u nadi da se desilo jednom i da nece vise nikad. Desava se, sazrevanje, nagli udari hormona, mozda se i zagrcnuo... bitno da lepo jede, igra se, nije malaksao ni depresivan. Medjutim, u nedelju sam izasla na 15 minuta i po ulasku u kucu me docekuje macak, mokar oko usta. Moje pretpostavke i konstrukcije mozete da zamislite, ali posto nisam nista videla svojim ocima postojala je truncica nade da se nije desilo bas TO. Ali jeste i ponovilo se jos dva puta sa tacnim razmacima od 4 sata. Napadi su bili kompletni, zabacena glava, salivacija, uriniranje, cini mi se kraci od prvog, ali burniji. Od ujutru je bio na Fenobarbitonu 2x4mg (ima nepuna 3,5kg), a mi smo uz veliku podrsku veterinara krenuli u dalja istrazivanja. Posto je i ovde bilo reci o tome, a i svaki neurolog ce reci da moze postojati milion i jedan razlog za napad, poceli smo po protokolu da iskljucujemo jedan po jedan, od najbanalnijeg, sa ciljem da uradimo sve sto je dostupno. Kako napadi mogu da dodju od nekih parazita, prva na redu je bila koprokultura. Skupljali smo tri dana uzorke, ali rezulatat nam nista nije kazao. Samo dipilidium koji ne dovodi do ovakvih stanja. Laboratorija nam je kazala da je natrijum granicno visok, kalcijum nizak, a svaki za sebe (natrijum u vezi sa nadbubregom), a nizak kalcijum sam po sebi mogu da daju napade pa smo poceli da razmisljamo na tu stranu. Ponovljeni rezultati posle nedelju dana u drugoj laboratoji su bili drukciji, dobar natrijum, visi kalcijum, nizi magnezijum (i on moze da da napade). Pored Sogeval multivitamina koje mali nece ni da pomirise odlucili smo da se drzimo samo jedne laboratije. Posle nedelju dana nivo Fenobarbitona u krvi je bio 27 jedinica (niko nije ocekivao da ce se postici koncentracija tako brzo, ali kad smo vec vadili krv, bilo je usput da se proveri), a posle dve nedelje 34. Tada smo dozu povecali na 2x8mg i evo, tome nema ni nedelju dana. Uradjeni su i testovi na Fiv i FeLv, oba su negativna i UZ svakog organa. Ono sto se pokazalo u obe laboratorije su vrlo niski trigliceridi, ali uz dobar holesterol to ne bi trebalo da je alarm. Na to bih mozda Neveni skrenula paznju. Videla sam u rezultatima da je holesterol nizak. Kako su masti vazne za prenosenje nervnih impulsa i kako je nizak holesterol bas zbog nervnog sistema opasniji od povisenog mozda ne bi bilo lose da sa nekim ko je strucan porazgovara na tu temu, ja se ne razumem.

Kod nas je situacija sledeca - od prvog dana Fenobarbitona nema velikih napada i to je jedino sto je dobro. Zmirkanje i tikovi su se pogorsali. Sada zmirka i kad je budan, cini mi se kad god se umiri, a ima i jedan veliki tik koji izgleda zastrasujuce. Ukoci se, odleti na stranu, usta se otvore, to traje sekund i onda se uz brzo oblizivanje vraca u prvobitni polozaj. To se u pocetku nije desavalo, zatim samo u snu, a sada se desava cesce i u budnom stanju, sto mislim da mu prilicno remeti zivot. Do pre par dana u igri i u akciji se ama bas nije primecivalo da mu je bilo sta, ali sada se slabije igra i slabije je aktivan pa se bas vidi. Ukoliko su tikovi i zmirkanje posledica nekih ostecenja nerava ili necega na mozgu, moguce je da Fenobarbiton ne bi dao rezultate po pitanju toga, ali verujem da on drzi velike napade pod kontrolom. 

Zbog Nevene cu podeliti i iskustvo sa Bromazepamom. Diazepam, Bromazepam, Bensedin, inace se u manjim dozama i izuzetnim slucajevima koriste za podsticanje apetita. Kako su tikovi poceli da uzimaju maha, odlucila sam da probam. Jednom, dva puta, samo da vidim ima li poboljsanja, ne bi li nas to odvelo na neki trag. Dobila sam kontraefekat, sto nije retko kod macaka. Od 1,5mg prvih sat i po sve je bilo normalno da bi posle toga mucenik totalno otkacio. Desava se, nije nista cudna reakcija, ali... nikad vise. Sve funkcije oslabljene, ali zelja za letenjem neverovatna. Pojeo je sve sto mu se naslo na putu (metil b12 uvijen u mleveno meso je cini mi se preskocio), poceo je da skace proklizavajuci, jedva sam ga obuzdala i nazalost morala da spakujem u transporter dok se ne smiri. Lelujao je cak i jutros. Trebalo bi da je efekat leka posle 12 sati prosao, ali meni je on i dalje slab. Metil b12 je nestao. E, sad da li ga je on smazao u letu ili jedna od one dve vestice, ne znam. Zato - oprezno sa diazepamima. 

Tezak je za saradnju, nije alav pa lek dajemo na silu, iz sprica. To mu pravi poprilican pakao od zivota, tako da smo natezanje oko b12 i multivitamina ostavili po strani na par dana, bar da se malo stabilizuje. Sada vise ne znamo da li je kilav od Fenobarbitona, da li od posledica tikova, bolesti i nadamo se da ce nam se vratiti.

Od dijagnostike je jos ostalo da se urade jos jednom sve analize krvi, analiza cerebrospinalne tecnosti koja bi nam ukazala na neke procese na mozgu i skener ili magnetna. Kako sve to zahteva malo jacu sedaciju nismo sigurni da je pravi momenat. Ukoliko mu bude bolje za koji dan, nastavicemo sa pretragama. 

Eto, to je nasa prica, nasa podrska Neveni, nasa nada da ima nade i da se ne treba predavati. 

Moji dragi veterinari i ja smo uvek spremni za novi savet, sugestiju i ideju, saradnju sa onima koji imaju vise znanja, potpuno svesni cinjenice na kom se nivou nalazi neurologija kod nas. Za sada cekamo odgovor sa fakuleta u Becu.

Sto se Macane tice, zelim joj sve najbolje, mislim na nju i... ako ste u mogucnosti, pokusajte jos sa analizom stolice i eventualno toksoplazmu iskljucite, citajte, uporedjujte rezultate, uglavnom - ne odustajte.

Srdacan pozdrav za sve! 

[Nevena]

Draga Vojislava,

Hvala što ste se javili. Žao mi je što Vaš mačak prolazi kroz ono što i moja Macana ali sada nema nazad, dobili smo zadatak koji nam sleduje i sad moramo da ga rešavamo dok ne pronađemo rešenje! Ono što ja primećujem jeste da se i kod Macane i kod Vašeg mačka tokom terapije fenobarbitalom pojavljuju "nus-pojave" da se tako izrazim. Dakle, nema velikih napada ali postoji ponašanje koje ima neurološke uzroke - kod Vašeg mačka to su tikovi, kod moje Macane to je nekontrolisano češanje i lizanje (osećaj svraba). Deda Žika je spomenuo da fenobarbital može uticati na smanjivanje nivoa B vitamina, tako da mi to suplementiramo ali nema poboljšanja. Što se holesterola tiče, možda ste u pravu, hvala što ste mi skrenuli pažnju na to. Ono što takođe mogu da pretpostavim je da je i mačak baš kao i Macana "kilaviji" nego inače zbog iscrpljenosti. Ne znam šta se dešava u njihovoj glavi i koliko i, ti nekontorlisani nervni impulsi smetaju, ali sam sigurna da moja Macana u tim situacijama ima raširene zenice što znači da je uzbuđena i u stanju uznemirenosti što svakako podrazumeva viši nivo stresa.

Divim Vam se što ste uradili sve te analize i to je odlično. Nivo stresa od odlaska kod veterinara kod moje mačke je rekla bih ravan strahu od smrti i nažalost trudimo se da ne idemo kod veterinara osim za analizu krvi, jer se stanje pogorša čim se vratimo kući. Potpuna anestezija ne dolazi u obzir, tako da magnetna rezonanca otpada. Što više podataka imate preciznije ćete znati kojim vitaminima ili kakvom ishranom da pokušate da sredite problem sa "nus-pojavama". Ja sam se ipak opredelila da Macanoj dam Royal canin Calm i za nijansu je manje osetljiva na nagle zvukove i pokrete, ali joj se nije smanjilo češanje. Ni ona nije neka halapljiva mačka, ali bez problema pojede fenobarbital uvijen u štapić-poslasticu. Jednom joj je čak lek ispao iz štapića i ona ga je tako klot svejedno pojela. Mislim da sad već taj ukus povezuje sa hranom, nemam pojma kako je to moguće. Možda da probate da umrljate u sos od viskasa ili malo maslaca? Čini mi se da je važno da joj svakodnevna rutina uzimanja leka ne bude stresna.
Jedini savet koji mogu da Vam dam iz ove borbe sa Macanom koja i dalje traje je da što više smanjite nivo stresa za svog mačka i da budete posebno pažljivi kada je u stanju padanja u san ili buđenja jer tada nastupaju veliki napadi. Naša Macana noću obavezno uđe ispod jorgana i tu spava, u potpunoj izolaciji od zvukova, svetla, mirisa, (a meni se čini i vazduha :) ). A kada danju zaspi umotamo je u njeno ćebence tako da joj ga stavimo i preko glave.  

Htela bih da Vas pitam gde ste merili nivo leka u serumu? Ja imam veliki problem sa našim veterinarima koji (kao) ne nabavljaju staklene epruvete, a nikako ne mogu da nađem neku vezu u bolnici da ih sama nekako nabavim. Čula sam da u Beogradu negde postoji radnja gde se kupuje ta laboratorijska oprema ali ne znam gde je to.
Obavezno javite ako ima nekih novih vesti, bilo bi mi veoma korisno!

[Vojislava]

Ne bi trebalo da su tikovi posledica Fenobarbitona, posebno onaj strasni, veliki, a sta su i od cega su to mislim da niko ne moze da kaze, osim mozda dobrog radiologa sa dobrim snimkom, ali je pitanje i da li bi se na snimku nesto videlo. 

Pre par godina mi je prijatelj pomenuo biljne kapi - Rescue Remedy. Probajte malo da potrazite po internetu, trebalo bi da koriste kod stresnih situacija, uznemienosti, ceskanja, lizanja, odlaska kod veterinara. Svako napustanje kuce je svakako veliki stres, ali nisam mogla da primetim da je kod nas odlazak kod veterinara uticao na promenu stanja. Trudimo se budemo tihi, izbegavamo izlaganje tv-u i kompjuteru, jako svetlo, ali mislim da kod nas nista od toga nije okidac za tik ili napad. Zbog sastava sam uvek izbegavala sarene kesice poput Whiskas, Friskies i slicnih, ali sada sam ih sve pokupovala. Nece ni da cuje, cak ni u zivom mesu nista. Dok ne lizne bar pet puta, prepolovi svaki zalogaj pa onda mozda pojede. U trenutnoj situaciji sam jedino sigurna da je sve uzeo kad mu dajem iz mililitarskog sprica. Valjda cemo se navici.

Nivo leka mislim da smo oba puta radili u Vet lab-u. Od mojih koji su u medicini dobila sam nabolje preporuke za Konzilijum i Biomediku. Epruvete veterinari nabavljaju u Superlaboratory. Pogledajte sajt. Ako ne moze da se naruci (a trebalo bi da moze), javite pa cemo nabaviti. Da li ste probali da samo usetate u bilo koju laboratoriju i zamolite da Vam poklone jednu epruvetu? Ne verujem da bi neko odbio. Ne kosta nista da probate.

[Nevena]

Evo nakon više meseci agonije nekih novih, za mene poražavajućih novosti.
Izgleda da epilepsija moje Macane, baš kao i češanje i slični neurološki problemi nisu idiopatski.

Evo skeniranih rezultata analiza. Deda Žiko, ukoliko smatrate da je korisno temu i prepisku mogu nastaviti u nekoj od tema koja se bavi FIP-om.

 

[Деда Жика]

Невена, мораш да одлучиш хоћеш ли да верујеш Деда Жики (т.ј. врхунским светским стручњацима чије знање деда користи), или нашим неуким и неначитаним ветеринарчићима. Ако се определиш за ветеринар(чић)е, онда је стање твоје мачке катастрофално јер она има FIP. Дакле, пошто је FIP већ ту, смрт је близу и неминовна је, најбоље је да је еутаназираш док јој живот не постане пакао. Једина зачкољица је у томе што нико, нигде и никада није епилепсију довео у везу са FIP-ом. Одакле им је уопште дошла сулуда идеја да је тестирају на коронавирус?

Ако се, пак, определиш за Деда Жику, онда буди без бриге. Твојa мачка је, са изузетком ИДИОПАТСКЕ епилепсије, супер здрава. Сви њени органи су у фантастичном стању, крвна слика је савршена, а колико знам клиничка слика какву си описивала ни у лудилу не наводи на помисао о FIP-у. Ако хоћеш да се и ти мало дружиш са светским величинама, наврати до ове адресе: Feline Infectious Peritonitis, па посебно обрати пажњу на одељак "Antibodies". Верујем да ће да ти постане све јасно, стекао сам утисак да се добро сналазиш са енглеским језиком. Обрати пажњу на заглавље сајта, да би схватила с којим ликовима имаш посла.

Прочитала си? Да ли си разумела колико је тај тест на коронавирус безначајан? Од њега је корист имао једино ветеринар, јер верујем да те је поштено одрапио ценом истог. Да ли и даље мислиш да би "твоју" епилепсију требало да преселимо у тему о FIP-у? Јеси ли, после читања предложеног текста, одлучила коме ћеш да верујеш (и ко је тај)? Људи на форумима некако радије верују (нашим) ветеринарима. Титула је ипак - титула.

Што се тиче теста тироидног хормона, код мачака се хипертироидизам дијагностификује само на основу нивоа укупног Т4 (ТТ4 или скраћено само Т4). Штавише, нивои Т3 код хипертироидних мачака често имају парадоксалне вредности. Дакле, требало је радити (и платити) само један тест, ти си платила три. Код биохемијских анализа, холестерол се мачкама обично и не мери, AST нема никакав дијагностички значај (још две непотребно плаћене анализе), али зато нису мерили ниво калцијума, а зна се да недостатак калцијума доводи до симптома који лако могу да се помешају са неуролошким симптомима.

Ја бих пре обратио пажњу на ниво фенобарбитала, под условом да је узорак правилно третиран (за разлику од прошлог пута). Видимо да је лек за нијансу испод доње терапијска границе. Знамо да је одзив на фенобарбитал врло индивидуалан (јер одзив на сваки лек је такав), зато уосталом и постоји тако велика разлика између доње и горње границе. Врло је лако претпоставити да таква доза Мацани није довољна, на то указује и клиничка слика. Стога бих ја мирно повећао дозу лека за 1/4. Тешко да то може да доведе до неких нежељених ефеката, а видећеш убрзо да ли ће да доведе до жељених. Можда ће чак и то повећање од 1/4 да буде недовољно, али о том - потом.

[Nevena]

PA DA LI JE MOGUĆE? Toliko sam obradovala majku Vašim odgovorom da se osećam ko Deda Mraz! ALI NE MOGU DA VERUJEM DA VETERINAR NE ZNA DA KORISTI LABORATORIJSKE NALAZE!! Do sada sam bila iznenađivana, ali sada sam stvarno u šoku! 

"it has been contended that more cats have died of false interpretation of FCoV antibody test results than of FIP disease" !!! Pa pobogu upravo je veterinar mojoj mami ispričao najgori scenario sa dubokim uverenjem da će virus neminovno napasti sve organe i da će mačka umreti u mukama (kao što ste i opisali u prvom pasusu!). Koliko stresa ni zbog čega!
Upravo čitam tekst na linku koji ste mi poslali. Moram da odštampam.

Za to vreme bih Vas pitala još nešto. Macana se stvarano dosta češe. Napravila je ranice po telu. Tamo gde ne može da dohvati stavimo joj povidon, kad nam dozvoli, ili malo talka koji prilično sasuši ranicu (uglavnom oko ušiju i po obrazima). Veterinar nam je međutim dao amoksicilin. Da joj dajemo uveče da ne bi došlo do infekcije.

Ja nisam htela da počnem sa terapijom dok se ne konsultujem sa Vama.

Što se tiče fenobarbitala, uzorak je uzet u plastičnim epruvetama. Jedna drugarica mi radi u državnoj laboratoriji i rekla mi je da su silikonske epruvete uglavnom izbačene iz upotrebe. Dala mi je dve plastične i dve staklene koje oni koriste za uzorke krvi i seruma. Odnela sam kod veterinara i on mi je rekao da koriste iste te plastiče, samo dečije. Od sinoć smo Macanoj povećali dozu baš za 1/4!
U svakom slučaju - istovremeno sam presrećna i ne mogu da verujem šta se događa! Moja mama Vas pozdravlja i zahvaljuje!

[Деда Жика]

"PA DA LI JE MOGUĆE? ... ALI NE MOGU DA VERUJEM DA VETERINAR NE ZNA DA KORISTI LABORATORIJSKE NALAZE!!" Како да не зна? Зна! Видиш да су ти лепо написали "FeCoV (FIP)". Другим речима FeCoV = FIP. Шта би друго могло да буде ако је позитивна на корону, него FIP?

Надам се да препознајеш сарказам у претходном пасусу. Што се тебе тиче, не знам како да будем довољно саркастичан, онолико колико заслужујеш. Криво ми је што сам се залетео па ти одмах одговорио на поруку. Требало је да те пустим једно две недеље, да гледаш панично у Мацану очекујући колапс и смрт. Па, ти си брже-боље отрчала ветеринару и допустила му да САМ одлучује о анализама које ће да буду обављене. Допустила си и да ти он тумачи резултате. Која сам ја будала овде! Колико сам само пута написао, апеловао, молио - не идите ветеринару када треба радити прегледе и анализе, а да се претходно не договоримо о томе? ВЕТЕРИНАРЕ МОРАТЕ ДА КОНТРОЛИШЕТЕ! Колико сам само пута доказао да наши ветеринари о правој ветерини немају појма? Прочитај све теме, па изброј. Али не! Сви ви и даље трчите за својим ветеринарима "као да носе солило на дупету", како то народ у овом крају мало вулгарно али врло сликовито каже.

Да би се знало, треба читати. Дан-два нису довољни, пре ће бити да је потребно десетак година (мој случај). Они не читају, вероватно зато што су неписмени. Дипломе не значе да су писмени. Не знају језик који доминира светском ветерином. Како да нешто науче и знају? Ту је и онај други, врло битан фактор - они не морају да знају, јер ви свеједно трчите њима носећи сав новац који имате, често мукотрпно сакупљен. Дајете им га, не очекујући ништа посебно за узврат. Верујете у њих онако како се верује у Бога - безусловно, не постављајући никаква питања и не очекујући одговор. Када ћете да схватите да то нису никаква божанства, већ људи који не знају свој посао. Продају маглу, а такви се називају преварантима. За вас, то су идоли. Ова гомила прекора се не односи само на тебе, већ и на већину чланова. Прво отрчите ветеринару, чак и када се има времена, када није хитан случај, па после дођете на овај форум да се исплачете. Прво дођите овде, припремите се, тако ћете врло често да избегнете плакање.

Још један ветеринарски бисер! Амоксицилин, да не би дошло до инфекције! Ко је још и када површинску инфекцију третирао системским антибиотицима? Коју дозу ти је препоручио, живо ме занима? Да видим да ли бар то зна. Који амоксицилин је дао? Надам се да је "Synulox", јер било који други ти не би могла да размериш у потребне дозе. Ако је "Synulox", онда је и дозу знао, то га је научио трговачки путник који га снабдева - једна таблета од 50mg на мачку. Ваљда прво треба размислити о узроку чешања па га лечити. Овако, лечићете последицу а то траје бесконачно, јер узрок ће увек да постоји нетакнут. Врати му "Synulox", немој више да бацаш паре. Ако их већ имаш у вишку, пошаљи мало мени, не могу лако да се изборим за "моје" псе тамо на копу где радим, чопор је велики а није само храна у питању већ и лекови, па и операције. Ја ћу бар твој новац да употребим у хумане сврхе, за разлику од твог задриглог ветеринара.

Бојим се да је Мацанин проблем комплексан - епилепсија и компулзивно понашање, уједињени. Нажалост, сви лекови који се препоручују за компулзивно понашање доносе обиље нежељених ефеката, довољно озбиљних да је велико питање исплати ли се њихова примена. Остаје ти једино да третираш последицу, ону критичну а то је свраб, који је вероватан узрок чешања. Избор се (у Србији) своди на три лека:

1) Амитриптилин ("Amyzol" - "Лек" Љубљана) 5 – 10mg на мачку, једном дневно. Постоји у јачини од 10mg (бар га је некада било). Ово је трициклични антидепресив, па треба бити опрезан са дозом. Ја сам без проблема давао мачку од 5,1kg 10mg дневно (због уринарних проблема). Мацана је вероватно мања, зато треба кренути са 5mg. Ово је само разматрање, лек још нисмо усвојили.

2) Цетиризин ("Летизен" - "Крка-фарма", у јачини од 10mg) 5mg на мачку, једном дневно. Лек је антихистаминик. Без проблема сам давао 5mg, врло добро се подноси. Купује се без рецепта, паковање од 20 таблета кошта 282 динара, а од 10 таблета 180 динара.

3) Масне киселине омега-3 (од две уобичајене - EPA и DHA, битна је EPA, треба је давати око 22mg/kg дневно). У апотекама "Lilly" има да се купи омега-3 уље од лососа, у флашицама од 100ml. Ова варијанта ти више одговара због размеравања - погледај колико EPA има у милилитру, па прерачунај колико треба да дајеш да би добила укупну дозу. Дајеш принудно шприцем или са храном, могуће је да ће мачки да се допадне укус.

Ја бих на твом месту одабрао лекове под 2) и 3). Да би саме масне киселине дале ефекат, потребно је да се користе бар 2 - 3 месеца, ако уопште помогну (јер велики је број могућих узрока, а не делују на сваки). Треба их свакако давати заједно са антихистамиником, јер имају синергистички ефекат - појачавају један другом дејство.

Запитај се колико времена сам утрошио на истраживање терапије за пруритус (свраб), проверу нежељених ефеката и садејства са фенобарбиталом, доступности код нас и тако редом. Не знаш? Две дебела сата сам утрошио. Када нађеш ветеринара који ће бар пола тог времена да посвети пацијенту, јави ми. При том, ово овде је gratis, али ти ћеш свеједно увек прво да отрчиш ветеринару.

Јасно ти је да сам љут као зоља.

[Nevena]

Jasno mi je da ste ljuti, i primećuje da ste u odnosu na druge teme kod mene nekad posebno ljuti. Nadam se da, ako se zaista odnosi na sve članove, ovu temu čitaju baš svi.
Moja majka je tog dana Macanu vodila na planirano merenje fenobarbitala u krvi (za šta sam se prethodno pripremila) a veterinarka joj predložila da urade i hormone štitne žlezde da bi isključili hormonski poremećaj. I mama se složila, onda joj je ona na licu mesta rekla da nakon što su ona i njene kolege iz Beograda i Amerike videli snimke Macaninog trzanja koje smo ranije poslali svi su pomislili da može biti i virusna infekcija pa bi možda trebalo i to proveriti da se isključi. Dogovorili su se da joj, pošto ne planiramo da je opet skorije dovodimo kod veterinara zbog stresa, uzmu više krvi i za te analize. U toku dana su zvali moju mamu da joj kažu da je tiroidna žlezda u redu i da je pitaju hoće li da je testira i na ove viruse za šta naravno mora da se doplati. Ona je žena u panici i naravno želeći da to Macanoj koristi pristala i odmah odnela novac. Zar mislite da sam u roku od nekoliko sati dok sam bila na poslu mogla da Vam pišem i da se ja pripremim pa da i nju pripremim, kad nisam ni znala šta će da se desi. No dosta objašnjavanja i pravdanja. Tako je kako je, a ja verujem da je tako i drugim ljudima na ovom forumu, da su mnoge odluke navedeni da donesu na licu mesta, u panici i bez znanja o tome šta je ispravno a šta ne. I da se ne lažemo, tako je isto i sa lekarima i pacijentima, u strahu od bolesti svi smo bar nekad kupili baš lek koji nam je prepisan na šarenom papiriću neke farmaceutske kuće koja plaća našem lekaru izlet u Beč.
Elem, što se tiče antibiotika: dali su joj NOROCLAV, doza 50 mg (jedna tableta). Ukoliko Vam je potreban pošaljite mi adresu u privatnoj poruci i poslaću Vam ga za pse.
Što se tiče lekova za svrab - cenim sav Vaš trud, počevši od knjige, preko ovog foruma do pojedinačnih odgovora kao što je ovaj na koji ste utrošili dva sata istraživanja. Ja sam utrošila podjednako vremena čitajući Vašu knjigu i Feline patient, ali nisam imala dovoljno znanja da pravilno razumem analize. Mislim da ćemo prvo pokušati sa Omega 3.

[Nevena]

Elem da ne bude opet ljutnje, ova zadnja rečenica nije bila zadnja, pošto sam kucala u word-u (i danas sam na na poslu pa mi je tako lakše) pa iskopirala. Tek sad vidim da nisam markirala zadnje tri rečenice iz teksta. Dakle, pitala sam da li je potreban recept za ova prva dva leka? Ulje sa omega3 može da se kupi u slobodnoj prodaji a ako je potreban recept to znači dodatne rasprave sa veterinarima što neminovno dovodi do toga da se moja majka i ja "koje nismo veterinari pravimo pametne" i blaga doza netrpeljivosti zbog koje ćemo neki sledeći put platiti još nekom nepotrebnom analizom je sasvim izvesna. Dakle ako nije potreban recept već danas ću potražiti jedan od ova dva leka a ako jeste... malo će potrajati snalaženje za to parče papira.

[Деда Жика]

Молим те да се вратиш на моју поруку у којој ти дајем препоруку за терапију против свраба. Био сам направио један велики превид. Изменио сам поруку. Прочитај поново препоруку за избор лекова.

Зашто користиш Word, када ти се у саставу оперативног система налази WordPad, који је мали а врло функционалан програм за писање када није потребно неко компликовано форматизовање (рецимо када уређујеш књигу). Имаш такође и Notepad, који је још мањи и једноставнији, а сасвим је довољан за писање порука и сличних текстова. Ја конкретно пишем у WordPad-у, па онда пребацим на форум. Оба програмчића ти се налазе у старт менију, у групи Accessories (ако користиш Windows XP, на "седмици" не знам где су, њу тек од недавно користим на послу).

Буди сигурна да нетрпељивост у случајевима које описујеш потиче од страха због твог знања, јер схватају да ће да изгубе контролу над тобом. Истовремено са нетрпељивошћу рашће и поштовање према том знању. Знам шта причам, ја сам своју борбу са ветеринарима завршио победом.

[Nevena]

Samo da javim da Macana već nekoliko dana uzima letizen i ulje sa omega3. Takođe je na povećanoj dozi fenobarbitala.
Za sada smo najzadovoljniji što nakon povratka od veterinara (taj dan i dan posle) nije bilo velikih napada i pogoršanja usled stresa. Pošto je ovih dana kuća puna gostiju primetila sam veliku promenu. Macana ne beži u sobu i ne plaši se, čak se penje gostima u krilo, slobodno šeta između njihovih nogu i dozvoljava da je pomaze, što je do pre nekoliko meseci bilo nezamislivo. Ovo mi je međutim posebno drago jer svaku proslavu prati velika galama a Macanoj ne smetaju ni buka u stanu ni petarde napolju - ne štreca se i ne plaši, i čak uspeva da kunja u krilu za sve to vreme. Kad krene da se češe odvučemo joj pažnju ili je mi blago pomazimo po tim mestima gde su joj sasušene ranice.
Jedno pitanje u duhu novogodišnjih proslava: Smeju li mačke da jedu pečenje? Možda je glupo, al sam prilično istraumirana oko toga šta sve mačke ne smeju, pa se pitam da nije i pečenje zbog nečega štetno. 

[Деда Жика]

Изгледа да је њој само била потребна већа доза фенобарбитала. Ако чешање не престане ускоро, укини јој цетиризин. Омега-3 остави за стално, ако ти давање и цена нису проблем. Корисно је за негу коже, али и многе друге ствари, рецимо помаже да бубрези дуже остану здрави. Ако дајеш неку од супер-премијум врста хране, онда не мораш да суплементираш омега-3 на дуги рок, јер оне их углавном садрже (RC свакако). За мачке је то од животне важности, јер познато је да многе старије мачке пате од хроничне инсуфицијенције бубрега. Не замери због ових медицински назива, тешко је увек наћи одговарајуће наше изразе.

Када Срби кажу печење, зна се да мисле на прасетину, је'л тако? Негде сам прочитао да мачкама не ваља давати свињско месо. Ово ваљда ако су јеврејске мачке у питању. Без икаквог објашњења, једноставно - свињско не ваља. Такве мудрости, необјашњене (и необјашњиве) не прихватам. У неком другом тексту прочитаћеш како алергије на храну код мачака настају најчешће од говеђег меса. Неке моје мачке годинама једу јунетину, неке због дохране, друге као посластицу, а неке опет због тога што им стимулише апетит па и суву храну једу много боље. Без икаквих трагова алергије. Ово ти све пишем да би видела како је исхрана мачака, чини се, једна јако мистична и још неистражена територија. Зна се да су месоједи, али све остало је врло мутно. Пошто тражиш моје мишљење, ево га: мачке смеју да једу печење, зашто не би смеле. Сети се да мачкама одговара мало маснија храна, тако да је 10% (па и више) масноће нешто нормално и чак пожељно.

[Nevena]

Deda Žiko, evo najnovijeg izveštaja o Macaninom stanju.

Pre dva dana je imala novi napad, u snu, trajao je vrlo kratko. Pretpostavljam da je ipak prošlo nedovoljno vremena da se postigne maksimalna doza leka u krvi i da treba da sačekamo pre eventualnog povećanja doze fenobarbitala.

U početku nam se učinilo da letizen pomaže i da je češanje smanjeno, međutim isposatavilo se da je to bilo samo usled toga što je uvek bilo nekoga kod kuće da joj skrene pažnju kako bi prestala da se češe. Prvom priliko kad je ostala sama ponovo je izgrebala stare ranice. Prestali smo da joj dajemo ovaj lek.

Najproblematičnije su one oko ušiju i na obrazima gde ne može da dohvati da oliže. I dalje joj stavlamo povidon, talk i trudimo se da je sprečimo da se češe. Pored češanja učestalo je i lizanje. Mislila sam da je ovo dobra stvar, međutim pojedina mesta na nogama je toliko izlizala da joj je dlaka maltene opala. Veterinarka je moju mamu navodno obradovala mogućom psiho-motornom epilepsijom i mama me je zamolila da to malo istražim, a zapravo je to samo drugi naziv za mačiju hipersteziju. Ulje sa omega-3 je nekoliko puta pojela uz paštetu ili viskas i povratila je, od tada neće ni da primiriše.
Ne znam da li je od važnosti, ali malo smo zabrinuti što Macana prilično dobro "krka" ali uopšte ne dobija na težini. Već mesecima stoji na 3kg do 3,200 kg. Do duše, ona je prilično ofucana, dlaka joj je proređena i ni približno ne podseća na školsku sliku mačke sa mačijim krznom tako da nam verovatno i zbog toga izgleda još mršavije.
Da li bi Vam bilo od koristi da opišem njenu dnevnu ishranu? Možda tu fali nešto...

[Деда Жика]

Напиши, али добро би било када би могла да наведеш тежину свих врста хране. Тако могу да израчунам колико енергије (калорија) добија. Ако је то заиста пуно, а не добија на тежини, можда је поред све муке са епилепсијом још и хипертироидна. Млада је за тако нешто, али хипертироидизам је (ако су органи здрави) један од главних узрочника такве појаве. Налази које си приложила раније не указују (посредно) на хипертироидизам, а ни на болест органа, али дај да прво видим колико једе па ћемо да наставимо причу.

[Nevena]

Kad kažete "težina" pretpostavljam da mislite na kalorijsku vrednost? Da ne bih kucala prilažem fotografije deklaracija, mislim da je dovoljno čitko. Najčešće joj kombinujemo RC Hypoallergenic i RC za sterilisane mačke. Pred praznike smo joj davali i RC Calm, ali više ne.
Na svim pakovanjima hrane piše da se za njen uzrast daje dnevno 50 gr hrane što je mojoj mami bilo čudno, tako da joj daje uvek više. Znači otprilike 70 gr, iz tri puta, dosipanjem u činijicu. Obično sve pojede, posebno kada tek ustane i gladna je. Lek dobija ugnjeckan u neki energetski štapić, to obožava (nisam sigurna koji je štapić u pitanju, mama ih stalno menja da joj ne dosade). Dakle jedan štapić dnevno, po pola na 12 sati. Kada joj daje B vitamine obično joj ugnjecka u neki sos ili paštetu, ali ne u velikim količinama.

[Nevena]

[Nevena]

A evo i Macane (možda nije lepo što se penje na sto, ali osim kada jedemo ne branimo joj).

Ovde se ne vide ranice, ali se vidi kakvo joj je krzno (posebno retko na prednjim nogama). Inače, nisam spomenula da uspeva da dobrano odspava u toku dana kao i noću. Ume da bude aktivna, da se igra i skače po žičanim vratima od terase, ali često je u toku igre spopadnu ti njeni pundravci pa se odjednom ubibi i tada znamo da će da počne da se češe.