SV. JOVAN SANGAJSKI: "U POCETKU BESE REC", BESEDA
Dusan Mijuskovic
Na Liturgiji na dan Svetloga Vaskrsa čita se početak Jevanđelja po Jovanu o Božanskoj Reči. Kada sve ispunjava Svetlost Vaskrsenja Hristovog i nebesa se sjedinjuju sa zemljom u slavljenju Pobednika nad smrću, Jevanđelje nam saopštava ko je On: "U početku (po starom prevodu - od iskona) bješe Riječ. "
O Reči se govorilo još u Starom Zavetu: "Riječju Gospodnjom nebesa se stvoriše, i Duhom usta Njegovijeh sva vojska njihova" (Ps. 33, 6), "Posla Riječ Svoju i iscijeli ih" (Ps. 106, 20). Posebno živopisno i upečatljivo o moćnom delovanju Riječi Božije je rečeno u knjizi Premudrosti Solomonove.
Pa ipak, starozavetni ljudi su pod Rečju Božijom podrazumevali samo projavljivanje volje i delovanja Božijeg. A sada Jovan donosi blagu vest da Reč Božija jeste Sam Sin Božiji Jedinorodni, Drugo Lice Svete Trojice.
Zašto se Sin Božiji isto tako naziva Rečju?
Zato što kroz Njega Otac izražava Svoju volju.
Reč Božija nije ono što je reč ljudska. Čovek rečju izražava svoje misli i želje. Ali reč koju čovek kaže utišava se i iščezava. Želja koja se njome izražava ponekad se ispunjava, a često ostaje neispunjena.
Reč Božija večna je i svemoguća. Ona je uvek u Bogu. Reč ljudska jest snaga koja mu služi. Reč Božija jeste Drugo Lice Svete Trojice. Ona je Sama Bog.
Bog Reč jeste Sin Božiji i voli Oca i sve dobrovoljno tvori po volji Njegovoj. Preciznije - oni imaju istu volju.
Bog Otac voli Sina Svoga i sve stvara kroz Njega. Ništa Otac ne načini nezavisno od Sina. "Sve kroz njega postade. " Sve je kroz Njega počelo da postoji i bez Njega ništa ne dođe u postojanje, što postoji: "Sve kroz Njega postade, i bez Njega ništa ne postade što je postalo" (Jn. 1, 3). (Kao što je rečeno u 2. članu Simvola Vere. ) Kada se u knjizi Postanja kaže da prilikom stvaranja sveta Bog "reče neka bude svjetlost, reče neka bude suho /zemlja/", onda to znači da je Bog poželeo da stvori svetlost, zemlju i ostalo, i da je Reč, Sin Njegov, to izvršila.
Reč Božija daje život. On je izvor života: "U Njemu bješe život i život bješe svjetlost ljudima. "
Reč Božija jeste Svetlost, kroz Njega se objavljuje Bog Otac i saopštava Svoju božansku volju: "Bješe svjetlost istinita koja obasjava svakoga čovjeka koji dolazi na svijet" (Jn. 1, 9).
Ovu Svetlost ne može da sakrije nikakva tama: "I svjetlost svijetli u tami i tama je ne obuze. "
Mrak greha je zavladao čovečanstvom posle prvorodnog greha, ali nije mogao da sakrije Božansku Svetlost.
U skladu sa voljom Očevom, Sin Božiji je osveštao svet, sišavši na zemlju i ovaplotivši se. "I Riječ postade telo i nastani se među nama" (Jn. 1, 14).
Od Boga bejaše poslat Jovan Preteča da Mu pripremi put u srca ljudska. On je propovedao o Hristu i pozivao da se veruje u Njega, jer je On Sin Božiji.
Davno pre toga preko Mojsija je bio dat Zakon. Ali Zakon, ograničavajući zlo, nije mogao da spase ljude. Izvršavajući Zakon na spoljašnji način, ljudi su ostali puni zla u sebi. Zato svet nije prepoznao Svoga Tvorca što je došao na zemlju, Sina Božijeg: "U svijetu bješe, i svijet kroz njega postade, i svijet ga ne pozna; svojima dođe i svoji ga ne primiše" (Jn. 10-11). Poštovaoci Zakona nisu prihvatili Reč ovaploćenu, jer im nepodnošljiva beše Svetlost Njegova.
Ali Izvor Života, Koga oni smrti predadoše, sišavši u ad uništi ga, tamu rastera Svojom Božanskom Svetlošću.
Vaskrsnuvši iz mrtvih, Hristos otvori dveri Carstva Slave Svoje svima koji u Njega veruju. Oni koji poverovaše u ovaploćenog Sina Božijeg primiše Ga u dušu svoju i srcem postaju deca Božija. Blagodat Božija duhovno ih preporađa, ulazeći u njih i dajući snagu da ljube Istinu i tvore volju Gospodnju. "A onima koji Ga primiše dade vlast da budu čeda Božija, onima koji vjeruju u Ime Njegovo" (Jn. 12).
Oni koje blagodat preporodi, ako do kraja zemnog života u njoj ostanu i nastave da idu putem što ga pokaza Hristos, Svetlost istinska, postaju dostojni da prime od Njega novi dar: oni će večno zadovoljstvo imati u Carstvu Oca Nebeskog posmatrajući Slavu Sina Njegovog Jedinorodnog, Slavu koja prevazilazi sve na svetu, i osećaće pri tome radost i blaženstvo neopisivo.
Ista večita Reč Božija, koja stvori svet, spase i preporodi za novi, radosni život rod ljudski svojim Ovaploćenjem i Vaskrsenjem.
Svetlo Vaskrsenje je pobeda Boga Reči, dan pobede njegove nad paklom i smrću, početak života novog i veselja večnog, što nam ih pokloni.
Reči sabespočetnoj Ocu i Duhu, od Djeve rođenoj radi spasenja našeg, zapojmo, verni, i poklonimo se, jer nas udostoji da se u ploti na Krst uznese, i smrt podnese, i da umrle vaskrsne slavnim Svojim Vaskrsenjem.
Jedinorodni Sine i Reči Božija, Koji si besmrtan, smrću smrt pobedio, Jedan jesi od Svete Trojice, po slavi ravan Ocu i Svetome Duhu, spasi nas.