Seksolog
Jemima Torguson
Dušica Marković Žigić pr, Specijalistička psihijatrijska ordinacija, kao privatna specijalistička psihijatrijska, psihoterapijska i seksološka ordinacija, počinje sa radom nakon dobijanja svih neophodnih dozvola od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije.
Ordinaciju je osnovala, i vodi je dr sci. med. Dušica Marković Žigić, specijalista psihijatrije, psihoterapeut, seksolog, član Beogradskog tima za rodnu disforiju i promenu pola i stručni konsultant i naučni saradnik na Medicinskom fakultetu u Beogradu, čija je uža oblast seksologija i žensko zdravlje.
Blizu tri decenije stručnog, naučno-istraživačkog i akademskog rada integrisanog u znanje i iskustvo iz raznih oblasti medicine garancija su kvaliteta usluga koje vas sada čekaju na novoj adresi, u mirnoj ulici šireg centra grada, zaklonjenoj od očiju slučajnih prolaznika. Uz punu tajnost, poverljivost, sveobuhvatni, a opet jedinstveni pristup svakoj osobi, poštovanje individualnih potreba i odluka o načinu pružanja pomoći, dr Dušica će ponovo sa vama razrešavati životne krize, dileme, seksualne i probleme roda, lečiti neuroze i ozbiljnija psihijatrijska stanja.
Diplomirala je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je specijalizirala psihijatriju i opredelivši se za klinički rad, nastavila usavršavanje kroz užu specijalizaciju iz psihoanalitičke psihoterapije, četvorogodišnju ličnu analizu, dvogodišnju grupnu superviziju i individualne supervizije koje i danas traju.
Glavna klinička interesovanja vezana su za psihoanalitičku psihoterapiju adolescenata i odraslih, o čemu je izveštavala kroz usmene prezentacije na seminarima za adolescentnu psihijatriju i psihoterapiju Klinike za psihijatriju KBC Dr Dragiša Mišović i na Forumima Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu i inostranstvu. Objavila je više publikacija iz ove oblasti i uredila Priručnik za prevenciju samoubistva i samoubilačkog ponašanja mladih.
Međutim, seksolog može da bude i psihijatar-psihoterapeut, što je najčešće, zatim klinički psiholog, kao i drugi stručnjaci u okviru medicine ili, pak, van nje, koji su završili posebnu obuku u toku višegodišnje specijalizacije pod supervizijom. Ovaj tip seksologa se naziva seksualnim psihoterapeutom ili partnersko-bračnim psihoterapeutom i bavi se dijagnostikovanjem i lečenjem seksualnih poremećaja koji nastaju zbog psiholoških i emocionalnih razloga povezanih sa odrastanjem i postojanjem intrapsihičkih i interpersonalnih konflikata, ili, pak, partnersko-bračnih problema.
Međutim, postoji veliki broj istaknutih stručnjaka iz urologije i endokrinologije, kao i analitičke psihoterapije i partnersko-bračne terapije koji se svakodnevno bave delikatnim pitanjima humane seksologije.
menurut pendapat TS, kemana kita merujuk seseorang dengan sexual disorder? siapa kah yang kita sebut sebagai seksolog? Apakah dokter urologi? Andrologi? Psikiater? Obgyn? Rehab? Internist? Atau Psikolog? Atau bisa siapa pun yang mendalami bidang seksologi?
Jika ada masalah terkait mental, kejiwaan atau gangguan kepribadian yang mendasari, bisa ke psikiater.. Jika ada underlying disease terkait masalah internal medicine, sprti DM, tiroid, vascular, etc, bisa ke dr penyakit dalam
Saya lampirkan buku seksologi, sudah agak lama tahun 2008 namun menarik dan bisa jadi bahan baca dasar, terlebih biasanya pasien akan pergi ke dokter umum terlebih dahulu sebelum akhirnya dilakukan rujukan. Semoga masih bermanfaat y dok, salam.
Sodobna seksologija je večdisciplinsko polje, ki združuje metode biologije, medicine, psihologije, statistike, epidemiologije, pedagogike, sociologije, antropologije in včasih tudi kriminologije. Preučuje človeški spolni razvoj in razvoj spolnih razmerij kot tudi mehaniko spolnega občevanja in spolno disfunkcijo. Opisuje tudi spolnost posameznih skupin prebivalstva, kot so invalidi, otroci in starejši odrasli, ter preučuje patološke pojave, kot sta zasvojenost s spolnostjo in spolna zloraba otrok.
Seksologija ni preskriptivna, temveč deskriptivna veda. Ne poskuša predpisovati, kaj je primerno, etično ali moralno, temveč dokumentirati dejanskost. Zaradi svoje narave je bila pogosto predmet spora med podporniki seksologije, tistimi, ki menijo, da posega v svete stvari, in tistimi, ki s filozofskega stališča nasprotujejo njeni objektivnosti in empiričnosti.
Svakom dođe vrijeme da upozna svoje bolje ja. Pa valjda i meni. Kad znate da ćete razgovarati sa seksologom, sto vam zločestih pitanja padne na pamet. Cerekate se sami sa sobom dok još niste ni počeli intervju. Obavite intervju, a onda... crv... crv! Je li u redu zavitlavati se sa psihijatrom (o titulama dalje u tekstu), koji se u Psihijatrijskoj bolnici Vrapče (radi kao seksualni terapeut i forenzički psihijatar) bavi pacijentima koji jako pate, a u našoj im se sredini još uvijek previše i ne vjeruje? Ne, i ne! Nek' pati intervju. Dakle, s dr. sci. Goranom Arbanasom ozbiljno, koliko je moguće.
- Ako se puno priča o jako dobrom seksu, u pravu ste. Ili, kako to naši mediji rade, uz seks povezuju mlade zgodne ljude, fotošopirane, s kojima se nemoguće identificirati. Nigdje uz naslov vezan uz seks nećete vidjeti prosječne ljude, ili starije, ili bolesne, ili ljude s invaliditetom.... A seks nije samo za mlade, lijepe i uspješne, seks je za sve.
- Da, nažalost, nema ozbiljnog govora o seksu. A individualno, mogu samo reći ako se čovjek koji inače nema problema, pa se jako zabrine oko nekog prolaznog problema, a to imaju gotovo svi ljudi bar jednom u životu, onda se problem može kronificirati.
Ako smo nešto imali, pa to izgubimo, znači - ne treba biti tako. I znamo da smo ranije uživali u tome, i ako se ta želja, ili sposobnost uživanja u seksu, smanji, zbog toga ćemo patiti. Ili, drugo, ako smo u vezi, i naš partner ima želju za seksom, radit će pritisak na nas... tako da je patnja moguća na i individualnoj razini, i u odnosu dvoje ljudi. I tako je svugdje u svijetu, doista su najčešći problemi žena smanjena seksualna želja i problemi u doživljavanju orgazma.
- Seksualne smetnje obično dijelimo prema fazama seksualnog ciklusa, to su želja, uzbuđenje, orgazam i razrješenje, i svaka faza može biti narušena. K tome, kod žena i vaginizam, dispareunija, rjeđe, psihogena... jako važna suradnja s ginekologom.
- Kod muškaraca erektilna disfunkcija može biti u vezi s dijabetesom, kod žena u vezi s hipotireozom, postmenopauzom... Od psiholoških faktora tu su anksioznost i depresivnost, i tu se lako dospijeva u začarani krug. Na socijalnoj razini, u našem patrijarhalnom društvu, dozvoljeno je biti seksualno aktivan, ako imate adolescenta i dijete koje je seksualno aktivno, ako je muško, ohrabrivat ćete ga u tome, da, sine, tako rade pravi muškarci...
- Možda manje mame, a tate će sigurno. A mame će biti manje zabrinute za mušku, nego žensku djecu. Oko ženske djece će se svi više angažirati. Zamislite 18-godišnjaka i 18-godišnjakinju. Reakcije društva neće biti iste, ni u društvu, ni unutar obitelji. Prema muškarcima smo permisivniji, a to se uči već u obitelji, očekuje se i da muškarac bude taj koji će inicirati seks... A zapravo tu ulogu može i žena preuzeti.
- Nisam sociolog, ali ne vidim to u direktnom kontekstu. Nego baš ta zabranjenost, davanje negativnog konteksta seksualnosti, može kod žena stvoriti teret, veći osjećaj krivnje, i smanjen seksualni užitak.
- A to da, to je druga krajnost. Ali ja govorim o tome da se, pogotovo u starijoj populaciji, smatra da je seks nešto ružno, prljavo, nešto oko čega treba osjećati određenu krivnju, a čovjek onda ne može u tome uživati. Da bi mogao uživati, mora biti slobodan da to može, smije napraviti.
- E, to nisu iste stvari. Prijapizam je dugotrajna bolna erekcija, koja je rijetko spontana, a može, recimo, biti nusprodukt drugih lijekova. I ta erekcija sama od sebe neće proći. A nimfomanija, odnosno pojačan seksualni nagon, koji je češći kod muškaraca nego kod žena, znači da osoba ima intenzivan seksualni nagon što ga se treba nekako rasteretiti. To može biti u aktivnostima s drugim osobama, da se traže partner ili partnerica, ili solidarno, u masturbaciji.
- Je, seks je još uvijek tabu tema, o kojoj se vrlo rijetko razgovara, pa i roditelji s djecom o seksu rijetko razgovaraju. Obično kažu - kad budeš veći. Izgovor koji ne koristimo za druga dječja pitanja.
Ali zato su bez neugode na razgovor o seksu zadnjih godina nasrću popovi, pa popuju kad bi seksualni život trebao početi - ne prije braka, čemu služiti - rađanju djece, koji njegov dio zabraniti - masturbaciju, pobačaj kao posljedicu... Kako to utječe na seksualni život homo sapiensa?
- Ali ipak... pitanje je što je tu realno, jer znamo da ljudi ulaze u seksualne odnose, i prije braka i izvan braka. Ja, kao liječnik, ne smijem voditi nikakvu etičku politiku po tom pitanju. Moj je zadatak da svakom paru koji dođe pomognem, u okviru njihovih stavova. Moje je da se ja prilagodim njihovim stavovima. Doći će mi ljudi koji će reći da je masturbacija nešto s čim se ne osjećaju dobro, i tome ćemo prilagoditi terapiju.
- Premda, da dodam, znamo da žene koje masturbiraju imaju manje seksualnih problema od žena koje ne masturbiraju. Tako da masturbacija može pomoći, ali ako tu netko osjeća veliku krivnju, ili smatra da to nije u redu, i terapiju ćemo tome prilagoditi. A što se tiče vašeg pitanja o kršćanstvu i seksualnosti...
- Možda nisam prava osoba za to pitanje, jer sam liječnik, prvenstveno, ali, mogu reći, i druge zemlje koje imaju visok postotak vjernika - a u Hrvatskoj se katolicima izjasnilo 90 posto - imaju iste seksualne probleme, neovisno o kojoj je vjeri riječ. Također, kako sam rekao, ljudi ulaze u seksualne odnose i prije braka i za vrijeme braka, tako da mi se čini da postoji jedan nesrazmjer između onoga što se propagira i što se radi.
Naravno, društvo ne postaje sve konzervativnije, nego sve licemjernije. Kao što je jasno da mladi u Hodu za život nisu bili ni u kakvoj moralnoj ili kršćanskoj, nego političkoj misiji... No, jeste li imali slučajeva da ljudi imaju seksualne probleme zato što prekršili nauk Crkve?
59fb9ae87f