Kratka Istorija Vremena Pdf 74
Agathe Thies
U vreme kada je Hertohu postao mentor, Hoking je bio imenovan za Lukasovog profesora matematike na Univerzitetu Kembridž, jedno od najprestižnijih akademskih pozicija na svetu (Isak Njutn je bio prethodni nosilac ovog zvanja), i postavio je niz izuzetnih teorija o opštoj relativnosti, crnim rupama i poreklu univerzuma i objavio svoj bestseler Kratka istorija vremena. Međutim, njegovo stanje se pogoršalo. Bio je u invalidskim kolicima i mogao je da komunicira samo pomoću malog računara sa kojeg je birao reči koje je emitovao sintetizator govora.
Klasično delo koje donosi pred čitaoce najnovija kosmološka saznanja, Ilustrovana kratka povest vremena predstavlja priču o nastavku nastojanja da se odgonetnu uzbudljive tajne što počivaju zapretene u srcu vremena i prostora.
Kao i skoro sve druge druge velike ideje tako i manipulisanje sa računanjem vremena u pojedinim periodima godne izmišljeno je još u antičko doba. Tokom leta neke države starog doba su jednostavno produžavale trajanje časa. Rimljani su imali i poseban vodeni časovnik sa različitim skalama za različite mesece tokom godina.
Uskoro, međutim, iz sasvim drugih pobuda, letnje računanje vremena je uvedeno i to prvo u Nemačkoj, 30. aprila 1916. Samo mesec dana kasnije slično je učinila i Velika Britanija, a zatim i mnoge druge zemlje. Rusija sledeće godine, a SAD 1918.
Nije ni čudo, letenje vreme se toliko aljkavo i dezorganizovano primenjivalo svuda gde je bilo uvedeno da je bilo komičnih, ali i tragičnih situacija. U Francuskoj jedan voz se sudario jer je zanemarena odluka o drukčijem računanju vremena tokom leta i tom prilikom dva lica su poginula, a više njih je povređeno.
Zemlje zapadne Evorpe uvode letnje vreme sedamdesetih godina, da bi se taj običaj zatim 1996. proširio na celu Evropsku uniju. Šest godina kasnije, 2002. Unija donosi tačnu proceduru, tj. datume prelaska na letnje i zatim na zimsko vreme. Za 2007. bilo je planirano opšte sagledavanje efekata letnjeg računanje vremena i eventualna revizija, ali do sada do revizije nije došlo.
Što se ostalih zemalja tiče, u globalu vlada šarenilo, ali ono je sasvim opravdano jer pozitivni ekonomski efekti letnjeg vremena se uočavaju samo u zemljama na umerenim geografskim širinama. U ekvatorijalnim zemljama obdanica i noć traju uglavnom jednako te se pomeranjem kazaljki na satu ništa ne dobija. Slično je i sa zemljama krajnjeg severa, odnosno juga. U polarnim područjima obdanica i noć traju mesecima te nikakvo manipulisanje ranijim ili kasnijim ustajanjem ne proizvodi nikakve rezultate.
Praksa je ponovno uvedena u Drugom svjetskom ratu, prije svega zbog ekonomičnijeg korištenja resursa, ali su i sve države pod Njemačkom okupacijom, poput Danske i Poljske, sada morale uvesti ljetnje računanje vremena.
Danas je i dalje na snazi raspored ljetnjeg računanja vremena koji je EU standardizovala 1996. Evropski parlament je 26. marta 2019. glasao za trajno ukidanje ljetnjeg računanja vremena u EU u narednih nekoliko godina, pri čemu će se svaka od država članica morati odlučiti hoće li trajno ostati na "ljetnjem vremenu" ili na zimskom, standardno.
Naime, u restoranu je tog 7. avgusta 1944. bilo neverovatno vruće, a pošto nisu postojali klima uređaji, konobarica je postepeno počela da se svlači. Ubrzo je primetila reakcije prisutnih muškaraca, pa je uz to krenula i izazovno da pleše. Sve ostalo je istorija. O njoj vam ja sad pišem.
I na području Europe sve se više razmišlja o njegovom ukidanju. Naš europarlamentarac Ivan Jakovčić nedavno je prema EU dao inicijativu da se ukazno vrijeme ukine. Neke su države EU već godinama spremne na taj korak, ipak kako je prostor EU pomalo specifičan i ispresjecan dnevnim komunikacijama na svim nivoima to bi istupanje pojedine države iz sustava prouzročilo popriličnu konfuziju. Zamislite kaotičnu situaciju u kojoj primjerice iz Pule u 12h krenete prema Kopru (putovaje koje traje oko sat vremena) a tamo stignete malo prije podneva, zatim nakon niti pola sata vožnje uđete u Trst gdje kazaljke pokazuju kako je prošlo14h. Takve bi situacije jako zakomplicirale život europljana. Imajući sve u vidu izgledno je očekivati da će i Europa u skorije vrijeme dokinuti ukazno vrijeme. Biti će to kraj ideje koja je možda i imala smisla kada je nastala, inercijom se održala desetljećima no danas ju pobijaju argumenti.
Stiven Vilijam Hoking rođen je 8. januara 1942. godine. Unapredio je razumevanje prostora, vremena i prostor-vreme singulariteta. Britanski naučnik stekao je svetsku slavu zbog svog rada na crnim rupama i teoriji relativiteta, a iza sebe je ostavio niz dela od kojih je najpoznatija knjiga Kratka istorija vremena. Hoking je tokom karijere razotkrio neke od najzamršenijih tajni kosmosa. Diplomirao je fiziku na Oksfordu, a potom je s temom iz teorije relativiteta doktorirao na Kembridžu, gde je nastavio akademsku karijeru.
Najpopularnije delo mu je naučni bestseler Kratka istorija vremena, koji je zauzeo prvo mesto na listi bestselera britanskog Sandej tajmsa, gde se zadržao rekordnih 237 nedelja. Njegov život ekranizovan je filmom iz 2014. godine Teorija svega, u kojem je glavnu ulogu imao Edi Redmejn. Godine 1989. postao je počasni pratilac kraljice. Neostvareni san mu je bio da odleti u svemir.
I prilikom poslednje afere sa zlostavljanjem, ljudi su skloni da pomisle kako su takve stvari plod novih, iskvarenih, vremena. U ovom tekstu pokazaćemo da je seksualno zlostavljanje prožimalo ljudsku istoriju, pogotovo istoriju onih ljudi koji su slabiji i trpe, a to su često žene i deca. Kada preklopimo ta dva skupa žrtava, dobijemo rezultat po kome su ženska deca uobičajene žrtve svake vrste nasilja u istoriji, pogotovo onog seksualnog.
Seksualno zlostavljanje je i u moderna vremena išlo ruku pod ruku sa velikom moći. Zloglasni šef Staljinove tajne policije NKVD-a, Lavrentije Berija, ucenjivao je žene, obećanjem da će ako pristanu, pustiti iz logora članove njihovih porodica. To mu nije bilo dovoljno nasilno, pa je u toplim letnjim noćima kružio limuzinom po Moskvi, otimao žene koje zapazi i odvodio ih u svoju vilu gde ih je silovao. Po nekim autorima, bilo je tinejdžerki koje su ubijane i zakopavane u njegovom dvorištu.
Ovaj tekst je objavljen u manje poznatoj knjizi Građa za srpsku istoriju našega vremena. Tu je objavljena i priča o preokretu uloga nasilnika i žrtava, jer su tokom ustanka Srbi otimali Turkinje i pravili hareme, po čemu je najpoznatiji bio vojvoda Milenko Stojković. Karađorđe je prijatelju Gaji Panteliću govorio pred ustanak da ne može više da gleda kako srpskim ženama vire noge ispod Turaka. Na kraju ustanka mu je rekao kako je srpsko nasilje nad turskim ženama dodatno razdražilo Turke.
Stiven Hoking, koji je preminuo u svojooj 76 godini, ostvaio je iza sebe više knjiga, među kojima je najvažnija "Kratka istorija vremena". Ta knjiga provela je 147 sedmica na Njujork Tajmsovoj listi bestselera i prodata je u više od deset miliona primeraka. Ali ovaj blistavi um je objavio i autobiografiju - prikladno nazvanu "Moja kratka istorija" u kojojoj je dao pet životnih lekcija kako da postanete genije. Nisu baš naučne, ali vredi ih pročitati.
Kada je pisao "Kratku istoriju vremena", Hoking je batalio matematičke formule i žargon kako bi nauku napravio razumljivom svima nama. "Siguran sam da je svako zainteresovan kako funkcioniše univerzum, ali većina ljudi uopšte ne može da prati matematičke fomule". Čak i on ima problema sa njima. "Ovo je delimično zbog toga što mi je teško da ih zapisujem, ali i zato što nemam intuitivni osećaj za jednačine. Umesto toga, ja razmišljam slikovito, i moja namera u toj knjizi je bila da opišem te mentalne slike rečima, uz pomoć poznatih analogija i nekoliko dijagrama". Pouka: Ne morate da budete genije pa da znate da naučni žargon ubija moždane ćelije.
aa06259810