Branislav Nusic Hajduci Pdf
Herodes Hamilton
Čeda im je pričao da je otišao od gazde i da nije to zanat za njega. Dečaci su mu predlagali da bude potkivač konja, kovač, pa i vojnik. Ali Čeda je odlučio da ide u hajduke. Deca su pre čula strašne stvari o hajducima. Da žive u planinama i da su se odmetnuli od vlasti i čine razna zla dela. Ali o hajducima su se pričale i bajkovite priče poput onih da presreću bogate seljake i otmu od njih ono što su oni uzeli sirotinji i vrate joj to.
Hajduci nisu ono što su bili u vreme turske opasnosti. Tada su to bili ljudi koji su bili hrabri i koji su štitili svoj narod i selo. Sada su hajduci uglavnom odmetnici koji haraju i pljačkaju. Zato su se dečaci mnogo dvoumili o odlasku u hajduke.
Maksa Žaba nije bio neki junak, nego je izvršio ubistvo i pljačku, pa su ga osudili na smrt i sahranili tu kraj druma gde su ga streljali. Na tom mestu su sahranjeni brojni hajduci, pa je Čeda izabrao baš to mesto za zakletvu. Čekali su dugo Cvrcu, ali on se nije pojavio.
U subotu ujutro sastadoše se kod hrasta da rasprave šta će ko da ponese u planine. U nedelju nisu išli nigde jer su u ponedeljak ujutro imali da pobegnu. Dečakova mama se već poveselila da se dečak zbilja primio zadaće i da se zato zatvorio u sobu, a on je zapravo tražio sitnice koje bi mogle biti korisne hajducima. Našao je iglu, konac, čačkalice, kutiju šibica, kutiju crne boje za cipele. Otišao je da se pozdravi s golubovima i sa psom Neronom. Zatim se pozdravljao sa stvarima u svojoj sobi i svakoj spevao pesmicu. Majka mu je napravila štrudlu od višanja, a zahvalio joj se tako što joj je poljubio ruku i pošao na spavanje.
Dečaci su pokazali i strah od noći, ali im je Čeda rekao da nemaju šta da se boje jer su oni hajduci. Tek što je to prozborio, nešto je zašuštalo. Svi su se razbežali, neki i na drveće. Tek kasnije su shvatili da je to bilo jedno obično magare i sišli dolje.
Dečaku se onako snenom činilo da im je magare ispričalo svoju priču. Reklo je da je pobeglo u planine od gazde Tase mlekadžije. Pobeglo je u slobodu, ali kada je stiglo u šumu, shvatilo je da je to glupa ideja, jer nije imalo šta da jede. Šest dana je lutao po planini, brstio lišće i grizao kore drveta. Dosadila mu je i samoća, pa je bilo lepo kada su dečaci hajduci naišli. Dečaci su se i dalje bojali i nitko više nije mogao da zaspi, pa je Čeda predložio da svako ispriča jednu priču.
Jednog dana im je Čeda predložio da postanu hajduci i rekao im da o tome ne smeju nikome ništa da kažu. Dečaci su pre slušali razne stvari o hajducima, da žive u planinama i da su se odmetnuli od vlasti i činili razna zlodela. Ali su se o hajducima pričale i bajke da presreću bogate seljake i otimaju od njih i vraćaju sirotinji.Hajduci nisu bili ono što su bili za vreme turske okupacije, nisu štitili svoj narod i selo, već su uglavnom bili odmetnici koji haraju i pljačkaju. Zbog toga su se dečaci dosta dvoumili o odlasku u hajduke.Sledećeg četvrtka su svi otišli na hrastovo stablo gde ih je već čekao Brba i očekivao odgovore gde su svi pristali. Igrali su hajdučke igre kao što su bacanje kamena sa ramena, pravili gusle i pevali hajdučke pesme. Za mesto okupljanja su izabrali stari mlin gde su Čedu izabrali za arambašu.
Sutra je škola bila zatvorena zbog epidemije, mada oni nisu znali šta to tačno znači ali su se radovali što se ne ide u školu. Usput su sreli arambašu koji im je rekao da sutra rano ujutru krenu od kuće drumom uz Dunav i da dođu do groba Maksa Žabe da polože hajdučku zakletvu. Čeda je izabrao to mesto jer su tu sahranjeni brojni hajduci, isto kao i Maks Žaba koji nije bio nikakav heroj, već je izvršio pljačku i ubistvo pa su ga tu streljali i odmah sahranili. Čekali su dugo Cvrcu koji se na kraju nije pojavio. Cvrcu roditelji nisu pustili da dođe, ali je sutra i on položio zakletvu kad im je Brba rekao da u ponedeljak u zoru pobegnu od kuće do mlina odakle će dalje u planine kroz vinograde. Tog jutra su svi pošli u hajduke i zaustavili se u nekoj šumi kako bi pojeli nešto i pregledali kojim oružjem sve raspolažu. Posle su krenuli dalje i došli na jednu čistinu za koju je arambaša odredio da naprave logor. Krenuli su odmah da smišljaju plan zasede za sutra. Planirali su da napadnu putnička kola i opljačkaju ih. Potom su Vrapca izabrali za guslara, zapalili vatru i slušali Vrapca kako čita pesmu koju je sastavio. I tako je došla i noć. Pošto su se svi plašili mraka i nisu smeli da spavaju neko je predložio da svako ispriča neku svoju priču da bi se polako svi uspavali.
O hajducích psal například Branislav Nušić, věnoval jim celý jeden román (Hajduci). V díle Derviš a smrt bosenského spisovatele Meši Selimoviće jsou hajduci vykresleni jako bandité, přepadající obchodní karavany.
Kako su izabrali harambašu, preostalo im je da krenu ka šumi. Dogovor je bio da se nađu na grobu Makse Žabe i da tamo polože hajdučku zakletvu. Maksa Žaba nije bio hajduk, već običan lopov koji je ubio nekom tokom pljačke a potom su ga streljali. Pre nego što su Maksu tu sahranili, na tom mestu su davno bili sahranjivani hajduci, tako da su se dečaci iz tog razloga odlučili da polaganje zakletve bude ba na tom mestu.
Naredna nedelja je bila dan kada su mali hajduci prvi put propustili okupljanje kod starog hrasta. Spremali su se za odlazak u hajduke, jer je planirano da krenu već u ponedeljak. Od oružja su imali nož, viljušku i iglu.
Pisac dalje u romanu opisuje njihovo putovanje pomešano sa strahom.Najpre su planirali da opljačkaju putnički automobil. Tako fabula dolazi do kulminacije, kada mali hajduci nakon dva dana bukvalno padaju od umora, iscrpljenosti i straha. U međuvremenu, roditelji i policija kreću u poteru za malim hajducima. Jedan policajac je pronašao hajduke, zatvorio ih u svinjac pun buva a zatim javio načelniku policije da ih je pronašao. Načelnik javlja roditeljima dečaka da su pronađeni i istovremeno ih moli da ih ne tuku čim ih ugledaju. Roditelji su veoma ljuti na svoju decu i čim su ušli u selo počinje opšta tuča.
Glavni likovi ove knjige je sedmočlana grupa dečaka koju čine: vođa Čeda Brba i dečaci iz družine, Mita Trta, Žika Dronja, Mile Vrabac, Laza Cvrca, Sima Gluvać i dečak koji nam priča njihove hajdučke doživljaje, tj. sam pisac Nušić.
Ova dokona grupa dečaka koja se sastajala na hrastovom stablu, koji se nalazio pored reke Dunav, jednoga dana je donela odluku da se odmetne u hajduke. Pravi razlog odlaska u hajduke nije bio jasan ni njima samima: jednom kada im je Čeda Brba predložio da postanu hajduci, ostali su to prihvatili zbog toga da ne ispadnu kukavice. Uz to odluci je doprinelo i to što im je škola išla rđavo, kod kuće su ih kažnjavali zbog nestašluka, terali da se redovno kupaju i sličnih nevolja.
Branislav Nušić je vrlo šaljivo ispričao doživljaje ove družine, smešno je sve, od načina na koje su dečaci dobili svoje nadimke, njihovog znanja i doživljaja u školi, do hajdučkog junačenja i plašenja od magarca.
Hajdukovanje se zvaršava neslavno, posle samo jedne noći provedene u šumi, u strahu, dečake pronalazi pandur i zatvara u svinjac gde ih izujedaju buve.
Nakon toga, dolaze njihovi očevi koji ih dobro istuku kaiševima i šibama, da im nešto slično ne bi ponovo palo na pamet. Na taj način dečaci su bili primorani da vrate školi, slušaju roditelje i ispravno odrastaju.
Karakteristično za ovu knjigu je da se sastoji od niza zanimljivih priča, koje pričaju ovi dečaci, a koje nemaju mnogo veze sa temom knjige.