Molba

[Časopis Svitanje]

Pozdrav. Onima koji su slavili i koji će slaviti neka je sretna slava. A sad jedna molba. Konačno krećem u postavljanje novog sajta koji će biti komplet preveden, tj. i administracija će biti na srpskom. Zamolio bih vas da na što više mjesta gdje znate da se okupljaju ljudi koji pišu, bilo naučne tekstove, bilo književne, oglasite postojanje ovog sajta. Volio bih da skupim radova i da se ovo malo pokrene. Novi sajt će biti otvoren uskoro, ali se neće moći vidjeti dok ne vratim sve stare tekstove i ne postavim koji novi.

[Vera]

MOMO KAPOR PRVI DOBITNIK NAGRADE "DEJAN MEDAKOVIĆ"
Izvor: Tanjug |29. decembar 2008. 16:06:01

 

NOVI SAD, 29. decembra (Tanjug) - Poznati beogradski pisac Momo Kapor prvi je dobitnik Nagrade "Dejan Medaković", koju dodeljuje Izdavačka kuća "Prometej"
iz Novog Sada za najuspešnije memoarske zapise u tekućoj godini.

 

Odluku je jednoglasno doneo žiri u sastavu Draško Ređep, Jovan Ćirilov i Radovan Popović, a nagrada će biti uručena 9. januara iduće dodine na svečanosti
u Novom Sadu povodom Dana "Prometeja".

 

Kapor je nagradu dobio za autobiografski spis "Ispovesti", u izdanju "Srpske književne zadruge" iz Beograda.

 

U obrazloženju je navedeno da Kaporovo delo predstavlja "autentično svedočanstvo našeg vreme, ljudi i njihovih sudbina".

 

Nagrada se sastoji od zlatnika s likom nekog od srpskih velikana o kojima je pisao Medaković, kao što su knez Lazar, despot Stefan Lazarević, Vuk Karadžić
ili Nikola Tesla, zatim diplome i jedne od monografija pokojnog akademika, saopšteno je danas u "Prometeju".

 

www.kurir-info.rs/reporta%25C5%25BEa& frame

Information from ESET NOD32 Antivirus, version of virus signature database 3707 (20081219) __________

The message was checked by ESET NOD32 Antivirus.

http://www.eset.com

[Vera]

 

Selenić, Kapor, Pavić...

 

Srbi kupuju knjige domaćih "lakih pisaca" i zdravstveno-psihološku literaturu pomodnog svetskog trenda

 

      Jedna anegdota sa Andrićevog venca glasi: u vreme opšte pomame za knjigom "Hazarski rečnik", predsednik Srbije je u Kupare, gde se tog leta odmarao
desetak dana, poneo zametak buduće slave Milorada Pavića. Kažu da po povratku nije krio svoje negodovanje što je izgubio vreme.
       Dobri poznavaoci prilika tvrde da je to bio prvi znak buduće, velike slave današnjeg predsednika Jugoslavije. Jer, umeo je da čita, a bio je i demokrata.
To što mu se "Hazarski rečnik" nije dopao, bilo je apsolutno irelevantno za munjevitu spisateljsku karijeru jednog od najprevođenijih pisaca sa ovog podneblja.
Zamislite Broza da je čitao, recimo, "Ljude sa četiri prsta" i rekao da mu se ništa ne dopada. Da li bi pokojni Bule ikada dobio nagradu Narodne biblioteke
Srbije za najčitaniju knjigu?
       Domaća priča o bestselerima, odnosno najprodavanijim knjigama i o knjigama koje na osnovu nikada do kraja razjašnjenih kriterijuma svakog aprila
bivaju proglašene za Najčitaniju knjigu godine u Srbiji, nije lišena jačih ili slabijih političkih uticaja. Usput, do najčitanije knjige se dolazi tako
što se sabere broj čitalaca svih biblioteka koje pripadaju Narodnoj biblioteci, a ima ih blizu 200. Istine radi, treba reći da ova nagrada nije dodeljivana
od 1985. do 1988, u vreme kada je njen direktor bio sadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović.
       Jedna ideološka brnjica je zamenjivana drugom, pa tako najprodavanije knjige često nisu bile i najčitanije, i obratno. Od Oskara Daviča, preko Dobrice
Ćosića, Antonija Isakovića i Vaska Pope, do Vidosava Stevanovića, značajni književnici su u pojedinim periodima svog života bivali uz vlast i to im je,
neminovno, donosilo jak medijski publicitet i popularnost. Književni analitičari su spremni da na osnovu toga dokazuju kako je bivšoj vlasti umetnost,
a naročito književnost, bila važnija nego što je to slučaj danas. Bila je ideološki jače kontrolisana, ali i bolje plaćena.
       Književne nagrade su po pravilu promoter buduće titule najčitanije ili najprodavanije knjige. Svejedno što će književni kritičar Mihajlo Pantić
povodom njih reći:
       "Kladionice koje bi se bavile pogađanjem književno sportskih rezultata vrlo brzo bi bankrotirale. Razlog je veoma jednostavan: lako se pogađa pobednik."
       Knjižari će vam, doduše, reći da je danas samo NIN-ova nagrada razlog da kupac dođe i traži da kupi nagrađen roman, a egzaktno poređenje govori
sledeće: u sedam slučajeva, od 1973. kada je ustanovljena, nagrada za najčitaniju knjigu je otišla u ruke dobitnika nagrade NIN-a za najbolji roman godine.Bili
su to Miloš Crnjanski ("Roman o Londonu"), Mihajlo Lalić ("Ratna sreća"), Miodrag Bulatović ("Ljudi sa četiri prsta"), Mirko Kovač ("Vrata od utrobe"),
Slobodan Selenić ("Prijatelji"), (1984.) Dragoslav Mihailović ("Čizmaši"), i poslednji put 1997. David Albahari ("Mamac").
       O bestseleru se u našim uslovima, tvrdi Milan Vlajčić u svom eseju "Bezgrešno začeće bestselera" , može govoriti samo "odoka", jer ne postoji dobro
organizovana knjižarska mreža (čak ni u okviru jednog jezičkog područja), tako da se retki pokušaji stvaranja lista bestselera zasnivaju na izveštajima
iz nekoliko poznatijih knjižara, što je nepouzdano i proizvoljno. Tako je i NIN-ovo istraživanje ovog februara obavljeno u desetak najvećih beogradskih
knjižara rezultiralo takvim "odokativnim" zaključkom:
       Bestseler pisci ovde su Slobodan Selenić, Momo Kapor, Milorad Pavić i Ljiljana Habjanović-Đurović. Po kriterijumu da se njihove knjige najviše traže.
Selenićevi "Očevi i oci" prodaju se kao deveto, "Ubistvo s predumišljajem" kao petnaesto izdanje, što god Kapor napiše odmah se proda, a "Lep dan za umiranje"
je trenutno jednako tražen kao i NIN-ov pobednik, roman "Karakteristika" Maksimilijana Erenrajha Ostojića.
       Ovaj blic utisak omeđen je tiražima primerenim ne samo tržištu već i sve bednijoj kupovnoj moći čitalaca. Ali, ne može se reći da čitaoci nisu dobro
obavešteni i probirljivi. Širok ukus koji pokazuje naklonost prema ovoj vrsti literature govori o jakom uticaju svetskih tendencija. Naime, poslednjih
desetak godina, ispovedna proza se prodaje jednako dobro kao dokumentarne, autobiografske o memoarske knjige.
       Znate li šta se krije iza naslova "Trening uma i pamćenja" Ernsta Vuda, iza "Tajne uspešnog voljenja" Sandre Rej? Da li vas zanimaju "Vežbe Šaolinski
Ći Gong", drevni vidovi isceljenja u današnjem svetu, ili "Biblijski kod" Majkla Drosnina? Ove knjige su svetski hitovi, a poslednja je prodata u tiražu
od deset milona primeraka. (Poređenja radi, američki "Njujor tajms buk rivju", koji donosi najpoznatiju američku listu bestselera,objavio je 30. decembra
1979. frapantan podatak: "Kum" Marija Puza bio je prodat u mekom povezu u 13 miliona primeraka. Treba znati da je Kopolin film sa istoimenim nazivom je
1972. dobio gomilu "Oskara" i bio je jedan od najgledanijih filmova svih vremena.) Danas je u svetu era zdravstveno-psiholoških knjiga i naslovi koje smo
pobrojali meta su i domaćih čitalaca.
       "Ma to vam je šuplja psihologija i šuplje zdravstvo", prokomentarisao je za NIN pune tezge ove "relaksirajuće literature" jedan od dvadesetak uličnih
prodavaca knjiga, Aleksandar Letić, koji lako prepoznaje "pacijente" pomodnih trendova I time potvrdio istinu da se značenje pojma "bestseler" menja iz
godine u godinu. Jedino ostaje izvesno da je, kako kaže Vlajčić, za njegov nastanak "bitan dobro uigrani lanac književnih agenata, urednika i prodavaca.
Pisac ponekad dolazi tek na kraju, kao dovršilac projekta sa neizvesnom sudbinom, osim kad je reč o dokumentarnim knjigama vezanim za krupne političke
događaje (hronike pučeva i atentata na predsednika, priče o Votergejtu i škakljivim otkrićima iz nedavne prošlosti)." U tom smislu, prošlogodišnji hit
je bila knjiga Monike Levinski, ispovest najslavnije ljubavnice poslednje decenije 20 veka. RADMILA STANKOVIĆ
      
      
      
Staro je dobro,novo je opasno

 

Kakve knjige Srbi najradije čitaju? Ali - je l' čitaju uopšte? Ova sumnja proističe kako iz tradicionalno niskog nivoa naše pismenosti, tako, mnogo više,
i zarad faktora "čitalačke insuficijencije" koji je, kao ozbiljna patologija organizma, kao osobena emocionalna kuga, tokom poslednjih godina poprimio
masovne razmere. Jednostavno rečeno: s obzirom na ono što nam se događa, nikome nije do čitanja. Organizam se od takve - sada sasvim neprirodne - aktivnosti
brani svim sredstvima: povišenom temperaturom, srčanom aritmijom, prolivom. No, ipak, šta nam govori lista ovdašnjih bestselera, najčitanijih knjiga godine
tokom poslednjih decenija XX veka? Prvi utisak je nedvosmisleno ohrabrujući: knjige domaćih pisaca koje Srbi najradije kupuju ili najčešće pozajmljuju
iz javnih biblioteka daleko su po svojim literarnim kvalitetima iznad svetskih bestselera koji su pak, u najvećem procentu, neprobavljiva štiva za svakog
sa iole književnog ukusa i čitalačkog iskustva. Štaviše - te su knjige neuporedivo bolje i od onih ovdašnjih bestselera sa potpisima inostranih autora
(Kueljo i kompanija). Ali, s druge strane, već i letimičan pogled na tu listu najčitanijih knjiga godine pokazuje da nju, uz tek jedan ili dva izuzetka
(Kiš, Pavić) sačinjavaju staromodno pisana dela, uglavnom romani po modelu XIX i prvih decenija XX veka, dakle - knjige koje se, sa stanovišta duha vremena,
jedva mogu smatrati prosečnim u ovoj postmodernističkoj epohi. Još više od toga: sudeći po statističkom uzorku srpske literature, Džojs još nije rođen.
Problem je, međutim, i u nečem drugom: sve knjige sa liste najčitanijih - opet uz tek jedan ili dva izuzetka - nosioci su ovdašnjih najvećih književničkih
priznanja - u Srbiji nema bestselera bez prestižne nagrade. To pokazuje da publika vodi računa o merilima književne čaršije, prihvatajući njene odluke
kao svojevrsnu čitalačku obavezu. I obrnuto - književna čaršija svojim nagradama i priznanjima i te kako podržava prosečan čitalački ukus, što je - naizgled
neočekivano - dodatni razlog njegovog permanentnog opadanja. Novine u literaturi (u umetnosti uopšte) menjaju tok književnosti najpre tako što posredno
utiču na prosečan čitalački ukus. Prosečnom ovdašnjem čitalačkom ukusu - u - opadanju naši književni žreci udvaraju se jer se kroz takav ukus i sami emaniraju,
ali i iz vanliterarnih razloga- katkada političkih ili nacionalnih, katkada klanovskih ili rođačkih. Staromodni romani tu najbolje služe svrsi.
      
       BOGDAN TIRNANIĆ
      
      
      
Vasa Pavkovic, književni kriticar

 

Bestseler knjige u srpskoj književnosti i bestseler pisci, ma koliko bili retki, ne plaćaju manju cenu kod ovih kritičara nego njihove kolege koji iz ovog
ili onog (van)književnog razloga nisu podobni da budu čitani i valorizovani. Jedan od takvih pisaca, koji je sticanjem naklonosti široke publike, razbio
kalupe pominjane kritičke bratije, svakako je i Ljiljana Habjanović-Đurović. Ona je sigurno i najbolji bestselerski pisac, koga pominjani kritičari, ali
i druge njihove kolege koji se povode za sudovima "merodavnih" nečitalaca, ne uzimaju u obzir. Budući da je stekla publiku, Ljiljani Habjanović-Đurović,
verovatno, takav odnos nije bitan, ali bi kritičarima koji još živo prate književnu produkciju u srpskoj književnosti (među koje spadam) zaista moglo da
zagolica pažnju kakvim literarnim mehanizmima je romansijerka stekla ovakav status. Mislim na književne mehanizme, drugi me u ovom času ne interesuju.
Onaj ko je pročitao Paunovo pero, poslednji i najbolji roman Ljiljane Habjanović-Đurović, i uporedio ga sa ovogodišnjim NIN-ovim laureatskim romanom, brzo
će shvatiti da je reč o višestruko zanimljivijoj i uspelijoj knjizi. Iz nje čitaoci,recimo, mogu doznati mnogo više o proteklih pedesetak godina na našim
prostorima, o kretanju ljudskih sudbina u određenim slojevima društva, o ljudskoj psihologiji i sudbini. Da ne bude zabune, postoje i "nebestselerski"
romani ovogodišnje produkcije koji su bolji od Paunovog pera (romani N. Miloševića, M.J. Višnjića, S. Lebedinskog, D. Nenadića, V. Despotova, Z. Ćirića,
M. Grujića - ali to je druga priča.) Ukratko: u svakoj zdravoj književnosti, a deo srpskih književnih kritičara sa puno uspeha i iz "najboljih namera",
čini sve da našu književnost zagadi bolešću "nacionalnih" i inih "viših" ciljeva, dakle, u svakoj zdravoj književnosti pisci bestselera su dobrodošli.
Oni književnosti privlače nove čitaoce, oni omogućavaju da pored njihovih mnogo čitanih knjiga izađu i još kvalitetnija ostvarenja, koja će publika manje
čitati, ali će za samu književnost biti još značajniji.
      

----- Original Message -----

From: Časopis Svitanje

To: svit...@googlegroups.com

Sent: Saturday, December 20, 2008 12:16 AM

Subject: [Časopis Svitanje] Molba

Pozdrav. Onima koji su slavili i koji će slaviti neka je sretna slava. A sad jedna molba. Konačno krećem u postavljanje novog sajta koji će biti komplet preveden, tj. i administracija će biti na srpskom. Zamolio bih vas da na što više mjesta gdje znate da se okupljaju ljudi koji pišu, bilo naučne tekstove, bilo književne, oglasite postojanje ovog sajta. Volio bih da skupim radova i da se ovo malo pokrene. Novi sajt će biti otvoren uskoro, ali se neće moći vidjeti dok ne vratim sve stare tekstove i ne postavim koji novi.

[Dalibor Savić]

Da se nadovežem na ovo, za ovaj poslednji sajam knjiga je vladalo baš veliko interesovanje, ja ssam bio ulazeći u halu slučajno sam čuo razgovor dveju žena jedna kaže drugoj kako nije još ni jednu knjigu pročitala koju je kupila na prošlogodišnjem sajmu, malo me je to zaintrigiralo, pa sam doneo svoj zaključak da velika većina ljudi ide na sajam knjiga da tamo bude viđeno.Mislim da knjige koje kupe nikad ili retko ne pročitaju obično im služe da bi skupljale prašinu po policama. Inače od ovih naših ovde nabrojanih pisaca ja obožavam Habjanovićku, jedva sam se dokopao njene knjige Zapis duše koju ću uskoro da pročitam. Mislim da je ona jedan od naših najboljih pisaca trenutno i da nema premca.

Information from ESET NOD32 Antivirus, version of virus signature database 3775 (20090118) __________

[Milica Ilic]

Mi smo za lektiru u srednjoj skoli citali Hazarski Recnik, odlicna je to knjiga, i dan danas se secam jedne misli Biblija dise! Prof Surlan nas je terao da pisemo dnevnik lektire, i tada mi se cinilo da je to dosadna knjiga, medjutim kad covek sazri, onda se ocituju prave vrednosti. Kapor je isto vrstan, zar ne? I ono sto je evidentno da je mnogo ljudi ne pismeno u Srbiji, pa je to dokaz koliko se citaju knjige. Sto se tice nagrada, secam se kada su bili Vuk Draskovic, provereni Knjizevnik, i svima nama dobro poznat, i Vladimir Arsenijevic, koji je tada napisao prvu knjigu :U potpaljublju, i gle cuda, Arsenijevic dobi nagradu! Ninova nagrada je bila u pitanju, ali se ne secam koje godine je to bilo. To govori koliko je politika usla u sve svere zivota, pa i u Knjizevnost na zalost. Jedno vreme se reklamiralo, da djaci mogu da kupe prepricane lektire, i tako su se deca izvlacila ne citajuci. Pitanje koje postavljam sebi i vama je:sta uciniti, da knjiga

zauzme pravo mesto u zivotu? I da sve manje bude ne pismenih ljudi?----- Original Message -----

From: Dalibor Savić

To: svit...@googlegroups.com

Sent: Monday, January 19, 2009 7:19 PM

Subject: [Časopis Svitanje] Re: šta Srbi čitaju i kome odlaze nagrade

[Zoljica]

Iz koje godine je ovaj tekst?

----- Original Message -----

From: Vera

To: svit...@googlegroups.com

Sent: Monday, January 19, 2009 3:41 PM

Subject: [Časopis Svitanje] šta Srbi čitaju i kome odlaze nagrade

 

[Vera]

Iskreno da kažem ne znam, ali ne smatram da su se stvari mnogo promijenile.

[Zoljica]

Dobro nema veze, mislio sam da mozda znas. I ovako je dobro.

[Vera]

Misliš li da tekst nije aktuelan? Nisam ovo pitanje shvatila kao kritiku, nego me baš zanima šta ćete reći.

[Zoljica]

Pa da, nema sta za tebe tu da bude kritike jer ga ti nisi ni pisala samo si ga poslala. Pa dosta toga je isto. Zao mi je sto je to tako. Inace, ja ne mislim da je g. Habjanovic neka velika spisateljica, mislim da je ona dosla do tih pozicija nekim vanknjizevnim stvarima.

[Vera]

Kritiku sam pomenula u kontekstu starosti teksta, pošto i meni izgleda da je stariji.

Čitala sam Ženski rodoslov i ne mogu reći da mi se knjiga nije svidjela, ali da sam oduševljena, kakve sam preporuke dobila, i nisam. Ipak ima nečeg životnog u toj knjizi i dopada mi se osvrt na vrijeme 60-tih godina. Inače mi je zanimljiv taj način praćenja različitih generacija kroz vrijeme, ovdje je to slučaj od kraja 19. do pred kraj 20. vijeka. To kažem u smislu tehnike za pokazivanje kontrasta.

[Zoljica]

O.k. Ti imas svoj kriticki sud i ukus, to mi se dopada.

[Dalibor Savić]

Kada sam je pomenuo ja sam mislio da je velika spisateljica po delima koje je napisala a ne kako je došla do toga

[Milica Ilic]

Nisam ni ja odusevljena sa Zenskim rodoslovom, a toliko je ishvaljen. Jedino mi je bilo interesantno te predele i mesta bBoke koje spominje,  odakle imam velike uspomene. Sve sto je izvikano jako bilo predstava, film knjiga to ispadne bez vrednosti.

[Zoljica]

E to se slazem u vezi izvikanosti, to si u pravu. Ipak tako knjiga dodje do publike jer ljudi cuju za to delo pa misle da je to nesto odlicno cim toliko hvale.

[Dalibor Savić]

Kakav film šta pričaš

----- Original Message -----

From: Milica Ilic

To: svit...@googlegroups.com

Sent: Wednesday, January 21, 2009 12:54 AM

[Milica Ilic]

Citaj Savicu, pa ces razumeti sta kazem.

[Viktor Zivojinovic]

milica je rekla da sve sto je izvikano

1 knjiga

2 film

3 predstava

ispadne bezveze!!!

[Saša Grbić]

Slažem se s tobom za Habjanovićku.

[Saša Grbić]

E da, ko je autor?

[Zoljica]

To i mene interesuje.