Stidimo se priznati da ih čitamo
Sasa Grbic
Stidimo se priznati da ih čitamo
Knjige koje generacije kritičara obeležavaju kao komercijalne i trivijalne istovremeno su omiljeno štivo brojnih čitatelja. Svojevremeno kupovane na metre preko sindikata, dela Šeldona, Robinsa, B. Kartland, D. Stil postojano su čuvala vrhove lestvica najčitanijih, osvajale Ginisove rekorde, a njihova se publika često stidela priznati da ih drži na noćnom ormariću.
Nedavno sprovedena anketa u Velikoj Britaniji dala je zanimljive rezultate – autori koje publika najradije čita u pravilu su oni kojih se većina čitatelja i najviše stidii.
Riječ je o Sidniju Šeldonu, Danijeli Stil, Barbari Kartland, Haroldu Robinsu, Mari Higins Klark, a društvo im čine pripadnici mlađe generacije: Stiven King, Katarina Kukson, Džon Grišam i Teri Prečet.
Anketa je utvrdila da će retko ko priznati da ih čita iz straha da će ispasti neobrazovani ili čak glupi.
Velike tajne njihovog uspeha i dugovečnosti zapravo i nema – reč je o korektno napisanoj, sadržajno napetoj i dobro reklamiranoj literaturi. Nedavno preminuli Sidni Šeldon nije se ustručavao da prizna zbog čega je toliko slavan rekavši da nastoji pisati romane koje čitatelji jednostavno neće želeti ispustiti iz ruku i željno će ih gutati od prvog do poslednjeg poglavlja.
Očito je znao šta radi jer je još uvek smatran jednom od najvećih zvezda trivijalne književnosti u istoriji. Na vrhuncu slave njegovi su se romani prodavali u milionskim tiražima, zabeležen je u Ginisovoj knjizi rekorda kao autor čiji su radovi prevedeni na dosad najviše jezika, a prikazi snažnih ženskih likova koji se mogu i znaju nositi s nedaćama svake vrste obezbedili su mu i reputaciju pisca kojeg obožava ženska publika.
B. Kartland je sebi osigurala mesto i u Ginisovoj knjizi rekorda zbog broja prodatih primeraka (za života ih je prodala više od milijardu), da bi je 90-tih časopis Vog proglasio "istinskom kraljicom romantike".
Uz Šeldona, jedna od najčešćih potpisnica sabranih dela koja se mogu naći u brojnim porodičnim bibliotekama je Danijela Stil, autorka koja uživa veliku popularnost u Sjedinjenim Državama i koja je dosad prodala više od 500 miliona kopija svojih romana.
Specijalnost su joj ljubići, u toj meri da je njeno ime praktično postalo sinonim za taj žanr. Na njima je i najviše zaradila iako je pisala i seriju knjiga za mlade "Maks i Marta", ponudila knjige saveta, a oprobala se i u poeziji.
Sličnom poetikom publiku je osvojila i Barbara Kartland, kojoj su ljubavni romani obezbedili titulu jedne od medijski najeksponiranijih osoba u Velikoj Britaniji.
Ono što su Stilova i Kartlandova postigle ljubavlju, Harold Robins postigao je seksom i prikazima stvarnosti holivudske industrije, a Mari Higins Klark i Patriša Kornvel (nešto mlađa od svih spomenutih) zločinom. Zanimljivo je da se upravo popularnosti Patriše Kornvel može zahvaliti na poplavi raznoraznih verzija CSI serija koje su stekle brojne obožavatelje i kod nas.
Top lestvicama u poslednje vreme nesumnjivo vlada DŽ. K. Rouling. Može se reći da je ona jedina autorka koja se opusom (nastalim u poslednjih desetak godina), beskonačnom medijskom pažnjom, velikom slavom i zaradom približila pripadnicima "stare garde".
Den Braun stoji rame uz rame DŽ. K. Rouling, a za petama su im i predvodnice chick lit žanra Helen Filding ("Dnevnik Bridžet Džons"), Kendis Bušnel ("Seks i grad") i Loren Vajsberg ("Vrag nosi Pradu"). Pošto je reč o relativno svežim imenima, treba da prođe još mnogo godina da bi se videlo ko će od njih preživeti nove izazove, mlađu konkurenciju i eventualne kreativne krize.
Čitali ih javno ili potajno, spomenuti autori ne moraju se bojati gubitka čitatelja – publika ih univerzalno voli jer odmaraju, opuštaju i zabavljaju, a to su kriterijumi odabira koji se nikad neće promijeniti.
Izvor: T-portal
