Njegosu Knjiga Duboke Odanosti Pdf

[Rocki Eibl]

Njegošemnjegovom umnom i fizičkom lepotom, Isidora Sekulić objavila je u Politici uoči Drugog svetskog rata nekoliko zanimljivih članaka o crnogorskom vladici. Godina 1945. sva je u znaku posvećenog pisanja opsežne monografije pod nazivom Njegošu - knjiga duboke odanosti. Ideja je, zapravo, bila da knjiga izađe o stogodišnjici Gorskog vijenca 1947. godine, kako bi darovita spisateljica priredila nešto ozbiljno i nesvakidašnje u slavu toga krupnog čoveka u svakom pogledu. Kroz knjigu o njegovom svetlom i neprolaznom liku živi i Isidora Sekulić, kao jedan od najvećih i najumnijih njegošologa u nedrima srpske kulture.

Akademik Isidora Sekulić, najprosvećenija žena svog doba, književnim perom zadužila je svoje savremenike. U toku života pratila je samoća, a jedan od retkih prijatelja koji je iskreno poštovao njene rukopise bio je Ivo Andrić. Isidora Sekulić rođena je 16. februara 1877. godine u Mosorinu, u Bačkoj. U Zemun je došla 1883. kada joj je otac Danilo tu postavljen za gradskog kapetana. Ovde se školovala, a 1897. godine otišla je u Pančevo gde je počela da radi u Srpskoj višoj devojačkoj školi.

Međutim, sve praznike i raspuste, kao i česta i duga bolovanja provodila je u Zemunu sa svojom porodicom. Tako je bilo do 1900. godine. Te godine doživljava tešku nesreću. U aprilu joj umire otac, a u julu i brat Dimitrije. Nad grobovima svojih voljenih Isidora je provodila sate i sate. Tu je upoznala i sprijateljila se sa starim grobarom Nikolom Ribarićem koji joj je pričao istorije i sudbine mnogih zemunskih porodica i ličnosti koje su počivale na Gardošu. Isidora je ove priče beležila u crnu svesku i koju je spalila 5. aprila 1958. godine pred smrt. Najzanimljivije priče starog grobara je ipak uobličila u romansirane celine i objavila ih u svom delu "Hronika palanačkog groblja" .

Napisala je više od 6.000 stranica, njena književna delatnost još uvek nije preštampana u celosti. Pored poznatih knjiga, njena dela razasuta su u osamdesetak časopisa, listova, zbornika, kalendara. Pisala je romane, pripovetke, eseje, a radila je i književne kritike.

Pored "Hronike palanačkog groblja" , poznatija dela su joj: "Pisma iz Norveške", "Zapisi o mome narodu", "Mir i nemir", "Pripovetke", "Đakon bogorodičine crkve"( Ka istom cilju), "Jedna noć na slovenskom jugu" i mnoga druga.

Bila je široke kulture, poznavalac nekoliko svetskih jezika. Pisala je putopise, eseje, lirsko-meditativnu prozu, pripovetke, kritike i bavila se prevodilačkim radom. Među najznačajnija dela Isidore Sekulić ubrajaju se: Saputnici, Kronika palanačkog groblja; Zapisi o mome narodu; Đakon Bogorodičine crkve; Pisma iz Norveške, Analitički trenutci i teme; Njegošu knjiga duboke odanosti.

Iskustvo se ne stiče preko noći i čime god da se baviš potrebno je vreme kako bi se određene veštine i znanja usavršili. Veliku ulogu u tom procesu ima reakcija okoline i povratne informacije koje dobijaš, a sa druge strane, i kako na iste ti reaguješ. Motivacija te pokreće i daje ti energiju, pa kada si motivisan/a - više ćeš se truditi i težićeš ka tome da budeš što uspešniji/a u onome šta radiš.

Možda pitanje deluje smešno i banalo. Međutim, odgovor nije tako jednostavan, pogotovo kada shvatiš da postoje i različite vrste negativnih povratnih informacija. Kritika koju nam neko uputi može da bude veoma oštra. To se dešava ukoliko onaj ko je saopštavava ne bira reči i, namerno ili ne, grubo omalovažava rad drugih. Verujem da takav pristup neće dovesti do poboljšanja nečijeg performansa, a sigurno si i ti nekada prisustvovao/la takvoj situaciji. Neprijatno je videti scenu kada jedna osoba na drugu viče i grdi je, a još neprijatnije biti predmet neodmerene kritike. U najvećem broju slučajeva oni koji to dožive neće osećati želju da taj posao nastave. Naprotiv, biće im odbojna sama pomisao na to.

Naša poznata spisateljica Isidora Sekulić bila je pogođena lošom ocenom kojom je Milovan Đilas okarakterisao njen rad. Mnogo je vremena posvetila proučavanju Njegoša i pisanju knjige Njegošu knjiga duboke odanosti. Druga knjiga koja je trebalo da bude nastavak nije ugledala svetlo dana. Omalovažavajućim opaskama i ružnim rečima čuveni kritičar obeshrabrio je Sekulićevu, te je kasnije priznala da je drugu knjigu spalila.

S druge strane, konstruktivne smernice mogu da nam budu od velike pomoći. Niko se nije naučen rodio, te je normalno da postoje propusti i greške kada smo u nečemu početnici, čak i kasnije, uvek je moguće poraditi na finesama. Ne treba kritiku uvek shvatiti kao uvredu. Zamisli da sportista kaže treneru: Ti ne znaš, ja ću to bolje! ili da burno reaguje kada mu stručna osoba da savet. Verovatno bi teško napredovao, stagnirao bi i rezultati bi izostali. Osim toga, postojeći talenat ostao bi zanemaren.

Neretki su primeri osoba na koje pohvala utiče veoma dobro i daje im ogroman podsticaj da se posvete nečemu i nastave da rade na sebi, unapređujući određenu veštinu. Lepa reč koja se odnosi na njihov rad uliva im samopouzdanje i čini ih srećnima, a samim tim postaju odlučniji i svesni svojih potencijala.

Ne postoji univerzalan odgovor na naše pitanje sa početka teksta. Stvar je sasvim individualna. Nadam se da će ti ovaj članak pomoći da shvatiš kojoj grupi ti pripadaš i kakvi su uslovi najbolji za tebe.

Isidora Sekulić je rođena 18.februara 1877.u Mošorinu, u Bačkoj(u Prosvetinoj "Maloj enciklopediji" i u "Istoriji književnosti" Jovana Deretića kao godina rođena stoji 1887). Djetinjstvo je provela u Rumi i Zemunu.Školovala se u Somboru i u Pešti.Poput mnogih školovanih žena tada, radila je kao nastavnica prvo u Pančevu, a zatim u Šapcu i, od 1919, u Beogradu. Obje okupacije je provela u Srbiji.

1900. godine doživljava tešku tragediju: najprije joj je u aprilu umro otac, a u julu i brat Dimitrije, student prava u Gracu. Obojica su sahranjena na zemuskom pravoslavnom groblju.Nad njihovim grobom Isidora je provodila sate i dane, a i kasnije, ma gdje boravila i putovala, svaki Uskrs-dan kada joj je umro otac provodila je na groblju. Tu se upoznala i sprijateljila i sa starim grobarom Nikolom koji joj je pričao istorije i sudbine mnogih zemunskih porodica i ličnosti koje su tu počivale. Isidora je sve to pomno bilježila u "crnu svesku", koju je uvijek sa sobom nosila na groblje i koju je na žalost, spalila pred smrt. Najzanimljivije priče starog grobara uobličila je i objavila u svom najboljem djelu "Kronika palanačkog groblja".

Isidora Sekulić živjela je povučeno, u svijetu knjiga, bez porodice koju je rano izgubila. Bila je bolešljiva, od majke, koju nije zapamtila, naslijedila je, kako kaže, "potpunu tuberkulozu", sa očeve strane "ludilo i razne oblike nervne poremećenosti". I pored toga mnogo je putovala, bila je u Francuskoj, Njemačkoj, Engleskoj, Skandinaviji, Rusiji, Africi, Maloj Aziji. U Maroko je putovala ugljarskim brodom, onako "kako putuju siromašni ljudi kao što sam ja".

To njeno siromaštvo zapravo je svjesno traženo. U jednom pismu ona kaže: "Prema novcu imam otprilike odnos koji Anglo-Amerikanci imaju prema nesrećnoj, meni tako dragoj, Francuskoj: u nuždi, da; van nužde, ne treba mi. Nijedan veći honorara nisam do sada uzela."

U jednom intervjuu iz 1957. godine Isidora je rekla: "Volim tišinu(...) Ako nešto vredim neka kažu posle moje smrti, a ni dva dana pred smrt ne želim da me hvale." Umrla je godinu dana kasnije(5.april 1958. godine), u 81. godini života.

Sabrana dela Isidore Sekulić objavljena su u 12 knjiga(od 1961.do 1966) u izdanju Matice srpske,a izdavačko preduzeće Vuk Karadžić je o stogodišnjici rođenja izdao njena Sabrana dela u deset knjiga.

Isidora Sekulić je prva žena pisac u srpskoj književnosti koja je ostavila djelo trajne vrijednosti.Njena pojava u književnosti je označila preokret u svakom pogledu.Ona je bila radoznala i svestrana.Pisala je putopise,eseje,lirsko-meditativnu prozu,pripovijetke,kritike i bavila se prevodilačkim radom.

Književni rad Isidora je započela kasno,poslije svoje tridesete godine.Prvu knjigu je objavila 1910.godine,a 1913.godine izlazi knjiga "Saputnici",zbirka impresionističkih crtica,skica i zapisa,u kojima preovlađuju aforizmi o opštim temama.Za njen virtuozni stil,A.G.Matoš je našao izraz "ples riječi".

1914.godine Isidora kao potpuno oformljen pisac objavljuje putopis "Pisma iz Norveške".Mnogi tu knjigu smatraju za najljepši putopis srpske književnosti.U "Pismima iz Norveške",Isidora je poetski i misaono dočarala sjevernjačku prirodu koja ju je privlačila.Ona ne daje samo doživljaje prirode i slike krajeva kroz koje prolazi,nego i razmišljanja o ljudima i njihovom životu,o neraskidivoj povezanosti između prirode i sudbine ljudi.Sam putopisni oblik je doprinio bogatstvu ove knjige.

Između dva rata i poslije Drugog svjetskog rata Isidora Sekulić je najviše pisala pripovijetke i eseje.U pripovijetkama obrađuje teme iz života u Vojvodini,a najčešće govori o propadanju vojvođanskih porodica i njihovoj degeneraciji.Tu se oslanja na realiste Jakova Ignjatovića i Borisava Stankovića.Najbolja je zbirka pripovjedaka"Kronika palanačkog groblja"(I 1940,II1958)koja se bavi sudbinama porodica i pojedinaca i govori o prolaznosti i smrti.

3a8082e126