Ubiti Pticu Rugalicu Knjiga.pdf
Ray Kowalewski
Knjiga govori o Atikusu Finču, koji se pojavljuje kao nekonvencionalni heroj i uzor zbog svog morala, a ne zbog fizičkih mogućnosti. Tema morala je očigledna kroz ceo roman, posebno u odnosu na religiju i percepciju greha.
Uzmite gospođu Dubose, oporavljenu zavisnicu od morfijuma: ona se zaklinje da će umreti ničemu i nikome. Ona sledi sopstveni san da bude slobodno ljudsko biće jer duboko u sebi zna da je to ispravno.
Ubiti pticu rugalicu se fokusira na taj instinkt ispravnog i pogrešnog, i razlikuje ga od samo poštovanja zakona. Čak i naslovni citat: Ubijte sve plave šojke koje želite, ako možete da ih pogodite, ali zapamtite da je greh ubiti pticu rugalicu je sam po sebi alegorija za ovu poruku.
To je bilo vreme kada su ekonomske poteškoće značile da se američki san sve više udaljavao. Mogli bismo smatrati da je Atikus Finč osećao da njegov sopstveni san o ravnopravnom, moralno pristojnom društvu takođe ide u pogrešnom pravcu.
Ne poričući postojanost moralne poruke i čistu genijalnost knjige, i dalje je otvoreno za debatu da li, kao i kod svih klasika, školarce treba naterati da čitaju roman i da ga pregledaju stranicu po stranicu.
Stoga svako ko je pročita može iz nje izvući nešto što niko do sada nije. I sama smatram da je to lepa ideja, ali izgleda da je traženje ovih životnih lekcija postalo sve manje popularna vežba kako su godine prolazile.
Nikako mu ne bi bilo prijatno da zna da nevini životi pate zbog nejednakosti. Atikus bi sada branio pitanja koja Harper Li nije razmatrala prilikom pisanja knjige, kao što su prava homoseksualaca, jer ono što je u srcu njegovog karaktera jeste prihvatanje toga ko su ljudi.
Zaista je potrebno da uzmete primerak veličanstvenog romana Harper Li i da ga isprobate. Jer šta god da se desi, nikada neće prestati da bude dobra knjiga, i nikada neće prestati da inspiriše dobre ljude.
Igbo Olodumare (translated from Yoruba) as (The Forest of God) is a mystery novel written by Daniel O. Fagunwa. Considered the second novel written in the Yoruba language, after its predecessor gbj d nn Igb Irnml and one of the first to be ... Print/export. Download as PDF Printable version.... Read and Download Online Unlimited eBooks, PDF Book, Audio Book or Epub for free ... Olodumare Ogboju Ode Ninu Igbo Irunmole Irinkerindo Ninu.. (PDF 2.95 MB) ... He was born in Oke-Igbo, Ondo State. ... Fagunwa wrote his Ogboju Ode ninu Igbo Irunmale, widely considered the first novel written in the ... Fagunwa's later works include Igbo Olodumare (The Forest of God, 1949), Ireke.... 1946, Igbo Eledumare (The Forest of God). 4. 1949, Ireke Onibudo. 5. 1963, Adiitu Olodumare. What a rare collection! Besides assembling Yoruba folklores and.... Ogboju ode ninu igbo Olodumare (translated from Yoruba) as is a mystery novel written by . Print/export. Create a book Download as PDF.... ogboju ode ninu igbo olodumare pdf downloadgolkes.. I thought you might be interested in this item at Title: Igbo Olodumare apa keji Ogboju d ninu igbo irunmal Author:.... nitro pdf pro enterprise ocr v11 3 173, obstruccion via aerea superior pediatria pdf, ogboju ode ninu igbo olodumare downloadgolkes pdf.... Ogboju Ode Ninu Igbo Olodumare Pdf Downloadgolkes ->>->>->>. DOWNLOAD. 1 / 4. Page 2. 2 / 4. Page 3. e1977f8242. 3 / 4. Page 4. Powered by TCPDF.... Page 35 ..... novels (Ogboju Ode Ninu Igbo Irunmale, 1938; Igbo Olodumare, 1949; ... dumare,,by,,d,,o,,.. .,of,indian,society,cn,shankar,rao,pdf,downloadgolkes.... ogboju ode ninu igbo olodumare pdf downloadgolkes. Get this from a library! Igbo Olodumare : apa keji ogboju ode ninu Igbo irunmale. [D O Fagunwa].. Ogboju ode ninu igbo olodumare downloadgolkes pdf. Risk management for insurers second edition Systema knife disarming russian martial arts.... Don't have a Kindle? Get your Kindle here, or download a FREE Kindle Reading App.. Ogboju Ode Ninu Igbo Olodumare Pdf Downloadgolkes.... Igbo Olodumare by D.O. Fagunwa (2005), translated into The Forest of. God by G. Ajadi (2005). 2. Ogboju Ode Ninu Igbo Irunmale.... Igbo Olodumare apa keji Ogboju d ninu igbo irunmal. [D O Fagunwa] ... Ogboju Ode Ninu Igbo Olodumare Pdf Downloadgolkes ->>->>->>. DOWNLOAD.. Ogboju Ode Ninu Igbo Irunmale by O. O. Fagunwa (1950), translated into. Igbo Olodumare, apa keJi Ogboju ode ninu igbo imnale. Edinburgh,. Nelson ... Ogboju Ode Ninu Igbo Olodumare Pdf Downloadgolkes ->>->>->>. DOWNLOAD. 1 / 4.. Ogboju ode ninu igbo Olodumare (translated from Yoruba) as is a mystery novel written by . Print/export. Create a book Download as PDF.... in the forest of olodumare pdf pdf ogboju ode ninu igbo . Printable version 14 Jun 2017 Ogboju Ode Ninu Igbo Olodumare Pdf Downloadgolkes.... Ogboju Ode Ninu Igbo Olodumare Pdf Downloadgolkes ... Fagunwas first novel, Ogboju Ode Ninu Igbo Irunmale (1938; The Forest of a.... Daku Bhairav Singh hindi hd downloadgolkes.html ... 18 osu kejo 2018 ... ogboju ode ninu igbo.pdf free download here ogboju ode ninu igbo ... get free read online ebook pdf ogboju ... Igbo Olodumare apa keji Ogboju d ninu igbo irunmal.
f99c0e132e
download Veer Zaara movie torrent 1080p
guitar rig 4 crack only free download
Fogbank Comics Sassie.epub
Shutterstock Login Password Crack Torrent 34
Dvd-lab Pro 2.5.1 Keygen Download Manager
HOT! Style Midi Lagu Dangdut Yamaha Psr 3000 Free
ubiti pticu rugalicu knjiga pdf free
download pdf novel dewasa hot
convicciones mas que creencias pdf descargar free
arnold cinema 4d crack free
PreveoMarko MladenoviCopyright 1960 by Harper LeeTranslationcopyright 2015 za srpsko izdanje, LAGUNANaslov originalaHarperLeeTo Kill a MockingbirdZa gospodina Lija i Alisu znak zahvalnostiza ljubav i panjuI advokati su, valjda, nekad bili deca.arlsLemPRVI DEO1Kadajeimaonepunihtrinaestgodina,mojbratDemjegadnoslomiolakat.Kadmujeprelomzarastaoanjegovi strahovi da nikadanee igrati fudbal1 minuli, retko se opte-reivao svojom povredom.Leva ruka mu je bila malo kraa od desne; kada je stajao ili hodao,nadlanica mu je bila pod pravim uglom u odnosu na telo, a palacuporedan s bedrom. On to nije nimalo zarezivao, dok god je mogao dadodaje i ispucava loptu.Kada je prolo dovoljno godina da moemo dase osvrne-mo na njih, katkada smo pretresali dogaaje koji supretho-dili njegovoj nezgodi. Ja tvrdim da je sve poelo odJuelovih, ali Dem, koji je bio etiri godine stariji od mene,govorio je da je poelo mnogo pre. Govorio je da je poelo onog letakad nam je doao Dil,2 kad nas je Dil nadahnuo da izmami-mo Bua3Radlija iz kue.1Rejeoamerikomfudbalu;zanogometseuAmericiutovremeverovatno nije ni znalo. (Prim. prev.)2 Dill, Miroija, verovatnokao: u svakoj orbi miroija. (Prim. prev.)3 Boo, verovatno od Bu!,uzvika kojim se neko plai. (Prim. prev.)Harper Li 10 Ja samgovorila da je, ako ve eli da ire sagleda stvar, zapravo poelo odEndrua Deksona.4 Da se general Dek-son nije prikrao plemenu Krik,5Sajmon Fin nikada ne bi odveslao uzvodno rekom Alabamom, a da nije,gde bismo mi bili? Kako smo ve uveliko bili prerasli doba kada smoprepirke reavali pesnienjem, posavetovali bismo se s Ati-kusom. Naotac je govorio da smo oboje u pravu.Budui da smo junjaci, to to nina jednoj strani u bici kod Hejstingsa6 nemamo zabeleenih predakapredstavlja-lojeizvorstidazanekelanovenaeporodice.Imalismo samoSajmona Fina, trapera i apotekara iz Kornvola, iju je pobonostprevazilazio samo njegov tvrdiluk. U Engleskoj, Sajmonu je smetaoprogon onih koji su se zvali metodistima od strane njihoveslobodoumnije brae, a poto je Sajmon sebe zvao metodistom, preao jeAtlantik, stigao u Filadelfju, odande na Jamajku, pa odatle uMobil7 i uzvodno rekom Sent Stivens. Pridravajui se pravil DonaVeslija8 o ogranie-nojupotrebireprikupoviniiprodaji,Sajmonjezgrnuogomilu para bavei se medicinom, ali je u tom bogaenju bio 4 EndruDekson (17671845), ameriki vojskovoa, politiar idrav-nik,najpoznatijipotometojebiosedmipredsednikSADiosniva dananjeDemokratske stranke. (Prim. prev.)5 Godine 1812, kada je izbio ratizmeu SAD i Velike Britanije, redovna amerika vojska imala jeprevie obaveza da bi se uspeno suprotstavila indijanskim plemenimana zapadnoj granici. U jednom od njih pleme-nu Krik izbio jegraanski rat izmeu probritanske i proamerikefrak-cije,pasepreliousukobsamerikimdoseljenicima.Kaozapovednikpolicijskihsnaga,Deksonjeizvojevaovelikupobedu,naosnovukoje jepleme Krik itavu dananju Alabamu prepustilo SAD. (Prim. prev.)6Bitka koja se odigrala 1066. godine i u kojoj su Normani skriliotpor anglosaksonskih snaga i osvojili Englesku. (Prim. prev.) 7Morska luka u jugozapadnoj Alabami. (Prim.prev.)8DonVesli(17031791),engleskisvetenikiosnivametodizma. (Prim.prev.)Ubiti pticu rugalicu 11nesrean iz straha da ne doe u iskuenjeda uini neto za ta zna da nije u slavu Boga, kao to je stavljanjena sebe zlatnog nakita i skupe odee. Tako je Sajmon, zaboravivi nanaelo svog uitelja o posedovanju ljudske svojine, kupio tri roba iuz njihovu pomo osnovao domainstvo na obalama reke Alabameezdesetak kilometara severno od Sent Stivensa.9 U Sent Stivensvratio se samo jednom, da nae enu, i s njom je ustanovio lozu ukojoj su preovlaivale keri. Sajmon je doiveo zavidnu starost i umrobogat.Obiaj je bio da muki lanovi porodice ostaju na Sajmo-novomimanju, Finovom iskrcavalitu, i ive od pamuka. Imanje je bilonezavisno: skromno u poreenju sa carstvima oko sebe, Iskrcavaliteje ipak proizvodilo sve to je neop-hodno za odravanje ivota osimleda, peninog brana i odevnih predmeta, to su dopremali renibrodovi iz Mobila.NapreviranjaizmeuSeveraiJuga,kojasunjegovenaslednikeliilasvegaosimzemlje,Sajmonbigledaos nemonim besom, alitradicija ivljenja na toj zemlji ostalajeneprekinutadoksenijedobranozaloudvadesetivek, kada je moj otacAtikus Fin otiao u Montgomeri da ui pravo, a njegov mlai brat uBoston, da studira medicinu. Od Finovih, na Iskrcavalitu je ostalajedino njihova sestra Aleksandra:udalasezajednogpovuenogovekakojijevreme uglavnom provodio na reci tako to je leao u viseoj lealjci ipitao se ima li mu na parangalima10 ribe. Kada jezavriopravo,mojotacsevratiouMejkomipoeodase bavi advokaturom.Mejkom, tridesetak kilometara istonoodFinovogiskrcavalita,biojesediteOkrugaMejkom.UAtikusovojkancelarijiuzgradisudabilojemaloegaosimvealicezaeire,pljuvaonice,tablezaigrudamei 9 Grad na istoimenojreci. (Prim.prev.)10Parangal,napravazaribolovuoblikudugakevrpcenakojojsuu malimrazmacima na kraim uzicama privezane udice. (Prim. prev.)Harper Li12neukaljanog zakonika Alabame. Prva dva njegova klijentabilasuposlednjadvaovekaobeenauzatvoruOkruga Mejkom. Atikus ih jesvesrdno savetovao da prihvate iro-kogrudost tuilatva, koje im jedozvolilo da priznaju krivicu za ubistvo bez predumiljaja i spasuivu glavu, ali radilo se o Hejverfordovima, ije prezime u OkruguMejkom znai isto to i magarac. Hejverfordovi su smaknulinajugled-nijeg mejkomskog kovaa u nesporazumu koji je izbio zbognavodnog nepravednog zadravanja jedne kobile, bili su toli-konesmotreni da to uine u prisustvu tri svedoka, i uporno ostajalipri tome da je skot to i zasluio i da bolja odbrananikomenijepotrebna.Tvrdoglavosuodricalikrivicuzaubistvospredumiljajem,teAtikuszasvojeklijentenije mogao da uradibogzna ta osim da prisustvuje njihovom odlasku na onaj svet, a tajdogaaj je verovatno bio povod za snanu odvratnost koju je otacoseao prema upranjavanju krivinog prava.Prvih pet godina u Mejkomu,Atikus je najvie upranja-vao tednju; odonda pa narednih nekolikogodina, prihode jeulagaoubratovljevokolovanje.DonHejlFinjebio desetgodina mlai od mog oca, i odluio je da studira medi-cinu u vremekada nije bilo isplativo gajiti pamuk; ali kada je pomogao strikiDeku,11 Atikus je pristojno zaraivao od prava. Voleo je Mejkom; utom se okrugu i rodio i odrastao;poznavaojeljudeionisupoznavalinjega,azahvaljujui marljivostiSajmona Fina, Atikus je, bilo krvlju ili brakom, bio povezan sbezmalo svim porodicama u gradu.Mejkom je bio star grad, ali kadasam ga ja poznavala, bio je umoran star grad. Po kinom vremenuulice su se pretvarale 11 U engleskom, imena Don i Dek esto susinonimi. (Prim. prev.)Ubiti pticu rugalicu 13u crvenu bljuzgavicu;plonici su bili obrasli travom, a zgra-da suda stajala otromboljenana trgu. Odnekud, tada je bilo toplije: crni psi su s mukompodnosili letnje dane; koate mazge upregnute u taljige terale sumuve trzajima repova u sparnoj hladovini zimzelenih hrastova natrgu. Kruti oko-vratnicimukaracaklonulibidodevetujutru.enesusekupale pre podneva i posle dremke u tri, a do sutona liile na mekeajne kolaie s glazurom od znoja i slatkogpude-ra.Ljudisusetadakretalipolako.Polakosuprelazilitrg, ulazili uokolne prodavnice i izlazili vukui noge, i sve radili polagano. Danje trajao dvadeset etiri sata, ali se inilo da traje due. Nije bilourbe, jer nije imalo ni kuda da se ode ni ta da se kupi, kao nipara kojim bi se kupilo; izvan gra-nica Okruga Mejkom nije imalo tada se vidi. Meutim, za neke ljude bilo je to vreme neodreenogoptimizma: Okrugu Mejkom nedavno je bilo reeno da nema od ega dastrahuje osim od samog straha.12iveli smo u glavnoj stambenoj uliciu gradu Atikus, Dem i ja, zajedno s naom kuvaricom Kalpurnijom. Demi ja smo bili zadovoljni svojim ocem: igrao se s nama, itao nam iophodio se prema nama s utivom nepristrasnou.Kalpurnija je biladruga pria. Bila je kost i koa; bila je kratkovida; kiljila je; akajoj je bila iroka kao letva za kre-vet i dvaput tvra. Vazda me jeizbacivala iz kuhinje, stalnomepitalazatonemogudaseponaamlepokaoDem znajui da je on stariji, izvala me kui kada jo nisam bila spremna da se vratim. Nae bitke subile junake i jedno-strane. Uvek je pobeivala Kalpurnija, ponajviezbog toga 12uvenareenicakojujeizrekaoamerikipredsednikFrenklinD.Ruzvelt u svom inauguracionom govoru, 1933. Odnosi se na ekonom-skukrizu, koja se, po njegovim reima, moe prevazii dok god graani nepodlegnu panici. (Prim. prev.) Harper Li 14to bi Atikus uvek staona njenu stranu. Bila je s nama jo otkada se Dem rodio, i otkakosam znala za sebe, oseala sam njeno ugnjetavako prisustvo. Majkanam je umrla kad mijebilodvegodine,takodanikadanisamosealadajenema. Bila je od porodice Grejam iz Montgomerija; Atikus ju jeupoznao kada su ga prvi put izabrali za dravnu zakono-davnuskuptinu. Tada je ve bio sredovean, a ona petnaestgodinamlaaodnjega.PlodprvegodinenjihovogbrakabiojeDem;posleetirigodinerodilasamseja,anakon jo dve, od iznenadnogsranog udara, majka nam je umrla. Rekli su da se radi o naslednojbolesti. Nije mi nedostajala, ali mislim da Demu jeste. On je seseao jasno i ponekad bi usred neke igre duboko uzdahnuo, a zatimotiao da se igra sm iza garae. Kad je bio takav, znala sam da netreba da mu dosaujem.KadasamimalanepunihestaDemnepunihdeset godina,nae letnje granice (unutar kojih smo mogli da uje-mo kada nasKalpurnija doziva) bile su kua gospoeHen-rijaLafajetaDjubouza,dvekuesevernoodnas,iimanje Radlijevih, trikue juno. Nikada nismo padali u iskuenje da ih prekoraimo. U kuiRadlijevih ivelo je jedno nepo-znato bie iji je puki opis biodovoljan da nam utera strah u kosti pa da se danima lepo ponaamo;gospoa Djubouz je bila isto zlo.Tog leta doao nam jeDil.Ranojednogjutradoksmopoinjalidaseigramou dvoritu, Dem i jazausmo neto u prvom komiluku, u kupusitu gospoice Rejel Hejverford.Otili smo do ianeogradedavidimodanijeteneterijerkapacolovkagos-poice Rejel bila jeskotna a umesto toga zatekli nekoga kako sedi i gleda u nas. Takosedei, nije bio mnogo vii od kupusa. Zurili smo u njega dok nijeprogovorio:Ubiti pticu rugalicu 15Zdravo.Zdravo i tebi, ljubaznoree Dem.Ja sam arls Bejker Haris, rekao je. Ja umem da itam.Pa ta?,kazala sam.Samo sam mislio da bi vas zanimalo da umem da itam. Akoimate neto to treba da s ita, mogu jaKoliko ima godina, upitao jeDem, etiri i po?Jo malo pa sedam.Epaondanijeniudo,reeDemcimnuvipalcem ka meni. Skaut ita otkako se rodila, a jo nije nikrenula u kolu. Ba si zakrljao za nekoga ko jo malo pa sedam.Malensam, ali sam star, kae on.Dem mu skloni kosu s lica da ga boljepogleda. Zato ne svrne kod nas, arlse Bejkeru Harise?, rekao je.Gospode, kakvog li imena!Ni udnije od tvog. Tetka Rejel kae da sezove De-remi Atikus Fin.Dem se natuti. Ja sam za svoje dovoljnoveliki, kazao je. Tebi je ime due od tebe. Kladim se da je due zaitavu stopu.Zovu me Dil, rekao je Dil, s mukom se provlaei ispodograde.Lake ti je da je preskoi nego da se provlai ispod, rekoh.Okle si?Dil je bio iz Meridijana u Misisipiju; leto je provodio kodtetke, gospoice Rejel, a i ubudue e svako leto provoditiuMejkomu.PorodicamujepoticalaizOkrugaMejkom,amajkaradilazajednogfotografauMeridijanu;predalajenjegovuslikuzatakmienjeNajlepedeteiosvojilapet dolara. Pare jedala Dilu, koji je za njih dvadeset puta iao u bioskop.Harper Li16Ovde nemamo nikakvih flmova, osim onih o Isusu to se tu i tamoprikazuju u zgradi suda, rekao je Dem. Jesi gledao ta dobro?Dil jegledao Drakulu, a to otkrovenje je nagnalo Dema da ga posmatra sazametkom potovanja. Prepriaj nam, ree.Dil je bio retka pojava.Nosio je plavi laneni orts koji mu se zakopavao za koulju, a kosamu je bila bela kao sneg i prianjala mu za glavu kao paje paperje;bio je godinu dana mlaiodmene,alisamjabilamnogovia.Doknamje priaotu staru priu, njegove plave oi sijale su i tamnele; smejao seneoekivano i veselo; neprestano je upkao za zvrk kose na srediniela.Kada je Dil pretvorio Drakulu u prah, a Dem rekao da flm zvuibolje od knjige, upitah Dila gde mu je otac: Njega uopte nisipominjao.Nemam ga.Je l umro?NijeE pa ako nije umro, onda ga ima,zar ne?Dil je pocrveneo, a Dem mi je rekao da utim, to je biopouzdan znak da je Dil prouen i prihvaen. Nakon toga leto jeproticalo u uobiajenom zadovoljstvu. Uobiajenozado-voljstvojebilo:doterivanjenaekuicenadrvetu,kojaje leala izmeudve divovske oenaice bliznakinje u dvoritu,galamljenjeiuvebavanjenaegspiskadramskihkomada zasnovanih na delimaOlivera Optika13, Viktora Epltona14 i Edgara Rajsa Barouza. U tompogledu, sva srea to smo13PseudonimamerikogpiscaiakademikaVilijamaTejloraAdamsa (182297).(Prim. prev.)14 Pseudonim grupe pisaca poznate kao Stratemejerovknjievni sindi-kat, koji su, izmeu ostalog, iznedrili serijaledejih pustolovnihroma-naoTomuSvifuidetektivskihromanaoNensiDru,kaoiserijaloRoverovima. (Prim. prev.)Ubiti pticu rugalicu17imaliDila.OnjeglumiokarakterneulogekojesudotadabilenametnutemenimajmunauTarzanu,gospodina Krebtrija u Roverovima igospodina Dejmona u Tomu Svif-tu. Tako smo upoznali Dila kao kakvogdepnog Merlina, kome je glava prepuna neobinih nauma, udnovatihenji i nastranih uobrazilja.Do kraja avgusta, meutim, repertoar namje dozlogrdio odnebrojenihizvoenja,itadanamjeDilpredloioda izvuemoBua Radlija iz kue.DilajeimanjeRadlijevihopinjavalo.Uprkosnaemupozoravanju i objanjavanju, privlailo ga je kao to mesec privlaivodu, ali samo do uline svetiljke na uglu, na bez-bednom odstojanjuod kapije Radlijevih. Stajao bi tamo, s rukom oko debelog stuba,netremice gledao i pitao se.Imanje Radlijevih tralo je iza nae kueu otroj okuci. Idui na jug, ovek je gledao na njihov trem; plonikje skre-tao i pruao se pored parcele. Kua je bila niska, nekadabela, s dubokim prednjim tremom i zelenim prozorskim kapcima, aliodavno potamnela u boju kriljanosivog dvorita koje je okruuje.Preko strehe na verandi visila je indra, istrulila od kie; hrastovisu zaklanjali sunce. Ostaci ograde od letvicapijanosuuvalidvoriteispredkuebrisanodvorite koje se nikada nijebrisalo metlom gde je raslo obilje divljeg sirka i zejeg duvana.Utoj kui ivela je jedna zloudna sablast. Govorilo se da postoji, aliDem i ja ga nikada nismo videli. Govorilo se da izlazi nou kada zaemesec i zaviruje u prozore. Kadabiseusledhladnogtalasanekomesmrzleazaleje,biloje to zato to je ondisao na njih. Svi kradomini sitni zloini poinjeni u Mejkomu bilisu njegovih ruku delo. Jednom je grad bio u strahu zbog niza mranihnonih dogaaja: ljudi su pronalazili kokoi i kune ljubimce unakaene;premda je Harper Li 18krivac bio Ludi Adi, koji se posle izvesnogvremena udavio u Barkerovom viru, nespremni da odbace svojeprvobitne sumnje,ljudisuidaljegledaliuimanjeRadlijevih.Nou nijedancrnac nije hteo da proe pored imanja Radlijevih; presekao bi ulicui preao na plonik preko puta pa zvidu-kao u hodu. Sa zadnjim delomplaca Radlijevih graniilo se dvorite mejkomske kole; visoki pekaniu kokojem dvori-tu Radlijevih otresali su svoje plodove u kolskodvorite, ali deca te orahe nisu htela ni da pipnu: od Radlijevihoraha se umire. Loptica za bejzbol hitnuta u dvorite Radlijevihbila je izgubljena loptica i kraj rasprave.Muke te kue poele sumnogo godina pre nego to smoseDemijarodili.Radlijevi,dobrodolisvudaugradu, drali su se za sebe,a ta je sklonost u Mejkomu bila neopro-stiva. Nisu ili u crkvu, toje u Mejkomu bila glavna razo-noda, ve su se molili kod kue; gospoaRadli je retko, ako uopte, odlazila preko puta da sredinom jutrapopije kafu s kominicama, a zacelo se nikada nije prikljuivala ninekom misionarskom krugu. Svakog prepodneva u jedanaest i tri-desetgospodin Radli je peke iao u grad i vraao se tano u dvanaest,ponekad nosei mrku papirnu kesu u kojoj su, po pretpostavkamakomiluka, bile namirnice za porodicu.NisamznalaodegastarigospodinRadliiviDemje govorio da kupuje pamuk,to je utiv izraz za dabaleba-renje ali gospodin Radli i njegova enaodvajkada su iveli tamo sa svoja dva sina.Nedeljom su kapci i vratakue Radlijevih bili zatvoreni,tosetakoeprotivilomejkomskimobiajima:zatvorena vrata su znaila samobolest i studen. Ba je nedelja bila danzazvaninepopodnevneposete:enesunosilesteznike, mukarci sakoe, adeca cipele. Ali da se popnu stepenicamanaulazuukuuRadlijevihunedeljnopopodneipoele Ubiti pticu rugalicu19dobar dan bilo je neto to komije nikada nisu inile. KuaRadlijevih nije imala vrata s komarnikom. Jednom sam pita-laAtikusa je li ih ikada imala; Atikus je rekao da jeste, ali prenego to sam se ja rodila.Sudei po legendi iz komiluka, kada je mlaiRadlijev sin bio maloletan, upoznao se s nekima od KaningamovihizStarogSaruma,ogromnogizbunjujuegplemenakojesenaselilousevernomdeluokruga,iosnovalisunetonajpriblinijebanditojeMejkomikadavideo.Radilisu malo ta, alidovoljno da grad raspravlja o njima i javno ih upozorava s tripropovedaonice: gluvarili su kod brijanice; nedeljom su se voziliautobusom u Abotsvil i ili u bioskop; prisustvovali su igrankama uokrunom kockarskom paklu na obali reke, krmi i ribolovakom logoruKap rose; ekspe-rimentisalisusviskijemkojisenezakonitoproizvodioikrio u rupama na panjevima. Niko u Mejkomu nije imaodovoljnopetljedakaegospodinuRadlijudamusesin spetljao s pogrenimdrutvom.Jedne noi, u preteranoj provali ushienosti, momci su sevozili u rikverc oko trga u nekoj pozajmljenoj krntiji,suprot-stavili su se gospodinu Koneru, starom mejkomskom pan-duru,koji je pokuao da ih uhapsi, i zatvorili ga u sporednu zgradu suda.Grad je zakljuio da se neto mora preduzeti; gospodin Koner je rekaoda ih poznaje sve do jednog i damudunostireenostnalaudaihnepustidaseizvukunekanjeno,pasumomciizalipredostavinskogsudijupodoptubamazapijanstvonajavnommestu,naruava-nje javnog reda i mira,fziki napad i prostako i skaredno izraavanje u prisustvu i na uijedne ene. Sudija je upitao gospodina Konera zato je ukljuio tuposlednju optubu; gospodinKonerjerekaodasupsovalitolikoglasnodajesiguran da su ih ule sve ene u Mejkomu. Sudija je doneo Harper Li20odlukudamomkepoaljeudravnuindustrijskukolu, kuda su se mladiikatkada slali tek da im se obezbede hrana i pristojan krov nadglavom: nisu ih poslali u zatvor i nisu ih obrukali. Meutim,gospodin Radli je smatrao da jesu. Ako sudija oslobodi Artura,gospodin Radli e se pobrinuti za to da Artur ne pravi nikakve daljeneprilike. Znajui da je re gospodina Radlija jemstvo, sudija jedrage volje tako i uinio.Ostali momci su pohaali industrijsku kolui dobili naj-boljesrednjeobrazovanjekojeseudravimoglodobiti; jedanod njih kasnije je zavrio mainski fakultet, tako to je usput radioi plaao kolarinu. Vrata kue Radlijevih nisu bila zatvorena samonedeljom ve i ostalih dana, a sina gos-podina Radlija niko nijevideo narednih petnaest godina.Ali doao je jedan dan, koga se Demjedva seao, kada je Bua Radlija ulo i videlo nekoliko ljudi, ali nei Dem. Rekao je da Atikus nikada ne govori mnogo o Radlijevima:kada bi ga Dem ispitivao, Atikus bi mu samo odgovorio da gledasvoja posla i pusti Radlijeve da gledaju svoja, da imaju pravo nato; ali kada se to dogodilo, Dem je rekao da je Atikus zavrteoglavom i kazao: Mm, mm, mm.Zato je Dem najvie informacija pribaviood gospoice Stefani Kroford, najvee svaalice u kraju, koja je reklada znasveotome.PoreimagospoiceStefani,Bujesedeo u dnevnoj sobi iisecao neke lanke iz Mejkom tribjuna da ih zalepi u svoj album. Usobu je uao njegov otac. Dok je gospodin Radli prolazio, Bu jezario svom roditelju makaze u nogu, izvukao ih, obrisao o pantalonei nastavio da radi to to je radio.Gospoa Radli je istrala na ulicuvritei da e ih Artur sve pobiti, ali kada je stigao erif, zatekaoje Bua kako i dalje sedi u dnevnoj sobi i vadi iseke iz Tribjuna.Tada je imao trideset tri godine.Ubiti pticu rugalicu 21GospoicaStefani je rekla da je, kada su mu ukazali na to da bi Buu mogla dapomogne jedna sezona u Taskalusi,starigospodinRadlirekaodanijedanRadlineeiiniu kakvu ludaru. Bu nijelud, samo je povremeno napet. U redu je zatvoriti ga, priznao jegospodin Radli, ali je zahtevao da se Bu ni za ta ne tereti: onnije prestupnik. erif nije imao srca da ga utamnii s crncima, pa suga zatvorili u podrumu zgrade suda.Buov povratak kui iz podruma bioje maglovit u De-movompamenju.GospoicaStefaniKrofordreklajedasunekilanovigradskogvearekligospodinuRadlijuda e, ukoliko ne pustiBua da se vrati, ovaj umreti od plesni i vlage. Uostalom, Bu ne moedoveka da ivi od velikodu-nosti okruga.Niko nije znao kakvim sevidom zastraivanja gospodin Radli slui da bi zadrao Bua u kui, aliDem je kontao da ga gospodin Radli uglavnom dri lancima vezanog zaposte-lju. Atikus je govorio da u pitanju nije nita slino, i da imadrugih naina da se neko pretvori u duha.Seanje bi mi oivelo kadagod bih videla da je gospoa Radli, dodue tek s vremena na vreme,otvorila ulazna vrata, otila do ivice trema i zalila svoje kane.Ali zato smo Dem ijasvakogdanavialigospodinaRadlijakakoideugrad ivraa se. Bio je to mrav ilav ovek s bezbojnim oima, tolikobezbojnim da nisu odbijale svetlost. Jagodice su mu bile otre, austa iroka, s tankom gornjom i punom donjom usnom. Gospoica StefaniKroford govorila je da je tolikopotendaBiblijupriznajekaojedinizakon,imismojoj verovali, poto jedranje gospodina Radlija bilo pravo kao nabija za puku.Nikada namse nije obraao. Kada je prolazio, pogledali bismo u zemlju i rekli:Dobro jutro, gospodine, a on bi se Harper Li22nakaljaoumestoodgovora.StarijisingospodinaRadlija iveo je uPensakoli; dolazio je kui za Boi i bio je jedan od retkih koje smoviali da ulaze na njihovo imanje ili izlaze odatle. Od onog danakada je gospodin Radli odveo Artura kui, ljudi su govorili da je takua umrla.Ali osvanuo je dan kada nam je Atikus rekao da e nasodrati od batina budemo li dizali ikakvu buku u dvoritu i zaduioKalpurniju da ispuni to obeanje u njegovomodsu-stvubudelinasuladasmoizucnuli.GospodinRadlije bio nasamrti.Nije mu se urilo da umre. S obe strane parcele Radlijevihulica je bila prepreena drvenim kozliima, plonik je biozastrtslamom,asaobraajsepreusmeravaousporednuulicu.Kadgodihjeobilazio,doktorRenoldsjeparkirao kola ispred naekue i peice odlazio kod Radlijevih. Dem i ja smo se danima unjalipo dvoritu. Konano su kozlii odneseni, a mi smo stajali na prednjemtremu i gledali kada jegospodinRadlikrenuonaposlednjeputovanjeporednae kue.OdenajzlobnijiovekkomejeBogikadaudahnuoivot,promrmljalajeKalpurnijaizamiljenopljunulau dvorite. Pogledalismo je s iznenaenjem, poto je Kalpur-nija retko iznosila opaske naraun belaca.Kada je gospodin Radli umro, komiluk je pomislio da eBu izai, ali ekalo ga je novo iznenaenje: Buov stariji brat vratiose iz Pensakole i zauzeo mesto gospodina Radlija.Jedinarazlikaizmeunjegainjegovogocabilajeugodi-nama. Dem je govorioda i gospodin Nejtan Radli kupujepamuk.Meutim,gospodinNejtanbinamotpozdravio kada bismo mu poelelidobro jutro, a katkada smo ga viali i kako se vraa iz grada s nekimasopisom u ruci.Ubiti pticu rugalicu 23to smo vie priali Dilu oRadlijevima, to su ga oni vie zanimali, due je stajao i grlio ulinusvetiljku na uglu i vie se pitao. Pitam se ta li radi tamo unutra,mumlao je. Kao da e svakog asa promoliti glavu kroz vrata.Dem jerekao: Izlazi on, kad je mrkli mrak. Gospoica Stefani Kroford jerekla da se jednom probudila usred noi i videla ga kako gleda krozprozor pravo u nju rekla je da mu je glava liila na lobanju kojagleda u nju. Zar se nikada nisi probudio nou i uo ga, Dile? Hodaovako Dem je vukao noge po ljunku. Zato misli da se gospoica Rejelnoutakovrstozakljuava?estoujutruvidimnjegovetragoveunaemdvoritu,ajednenoiuosamgakako grebe po vratima skomarnikom na zadnjem ulazu, ali otiao je dok je Atikusstigao.Pitam se kako izgleda?, ree Dil.Dem je razlono opisivao Bua:sudei po tragovima, Bu je visok oko dva metra; hrani se sirovimvevericama i svim makama kojih se doepa, zbog ega su mu rukeumrljane od krvi kada neku ivotinju pojede sirovu, nikada ne moe daspere krv. Preko lica prua mu se dugaak neravanoi-ljak;tozubatoimautojeitrulo;oisumuizbuljenei uglavnom mu visebale.Aj pokuamo da ga izvuemo iz kue, rekao je Dil. Voleo bih davidim kako izgleda. Dem je rekao da Dil, ako eli da pogine, trebasamo da se popne i pokuca na ulazna vrata.Prvi na upad odigrao sesamo zato to se Dil opkladio sa Demom u jednog Sivog duha15 naspramdva Toma Svifa da Dem nee dospeti nita dalje od kapije Radlijevih.Dem nikada u ivotu nije odbio izazov.15 Jedan iz serije dejihpustolovnih romana popularnih u Americi dva-desetih i tridesetih.(Prim. prev.)Harper Li 24Dem se premiljao tri dana. Reklo bi se damu je draa bila ast od glave, poto ga je Dil lako iscrpao: Ne sme,rekaojeDil,prvogdana.Smem,alineuizpotovanja,reeDem.SutradanjeDilkazao:Nesmedakroiu njihovo dvorite ak ni palcemna nozi. Dem je rekao dakontadasme,dajeprolazioporedimanjaRadlijevihkad god je iao u kolu ivraao se kui.Uvek trkom, rekoh ja.No treeg dana Dil ga jenagovorio, kada ree Demu da se ljudi u Meridijanu svakako ne plaetoliko koliko ljudi u Mej-komu, da prestravljenije ljude odMejkomaca nikada nije video.To je ve nagnalo Dema da besno odmarirado ugla, gdejestaoinasloniosenaulinusvetiljku,paposma-trao kakokapija sumanuto landara na arki kune izrade.Nadamsedatijedoprlodomozgadaenasubitisvedojednog,DileHarise,rekaojeDemkadasmomuse pridruili. Nemoj mene dakrivi kad ti iskopa oi. Ovo je poelo od tebe, ne zaboravi.I daljene sme, strpljivo je promrmljao Dil.Dem je eleo da jednom zasvagdastavi Dilu do znanja da se ne plai niega: Samo ne mogu da smislimkako da ga izmamimo a da nas ne uvati. Osim toga, Dem mora da mislina svoju mlau sestru.Kada je to rekao, znala sam da se plai. Dem jemorao da misli na svoju mlau sestru onda kad sam ga ikala da skoi svrha kue: Ako poginem, ta e biti s tobom?, upitao je. Onda je skoioi doekao se nepovreen, a oseaj odgovor-nosti ga je napustio dok senije suoio s imanjem Radlijevih.Odustae od izazova?, upita Dil. Jerako hoe, ondaDile,oovomemoradaserazmisli,rekaojeDem.Pustimemalodarazmislimtojekaokadahoeda izmami kornjauUbiti pticurugalicu 25Kako se to radi?, upitao je Dil.Kresne ibicu ispodnje.Rekla sam Demu da u ga tuiti Atikusu bude li zapalio kuuRadlijevih. Dil je rekao da je pakosno kresnuti ibicu ispodkornjae.Nijepakosno,samojeubedinijekaodajebaciu vatru, progunaDem.Otkud zna da joj ibica ne nanosi bol?Kornjae nemaju oseaje,klipane, ree Dem.Jesi li ti nekada bio kornjaa, a?Leba ti, Dile!Pusti me da razmislim kontam da mo da ga gaamo kamenomDem je stajaoi mozgao toliko dugo da mu je Dil uinio blag ustupak: Neu rei da siodustao od izazova i tram-piemo se za Sivog duha ako samo prie ipipne kuu.Dem se razgali. Pipnem kuu, to je sve?Dil klimnuglavom.Si siguran da je to sve? Neu da vie neto drugo im sevrnem.Da,tojesve,rekaojeDil.Verovatnoeizaidatepojurikadtevidiudvoritu,aondaemoSkautijada skoimo na njega i neemomu dati da mrdne dok mu ne kaemo da ga neemo povrediti.Napustilismo ugao, preli bonu ulicu koja je ila ispred kue Radlijevih izaustavili se na kapiji.Idi sad, ta eka?, ree Dil. Skaut i ja smotik iza tebe.Idem, rekao je Dem, ne pouruj me.Otiao je do uglaparcele, pa se vratio, prouavajui taj jednostavan teren kao daodreuje kako da najbolje izvede ulazak, mrtei se i eui se poglavi.Onda sam mu se ja podrugljivo iskreveljila.Harper Li 26Demnaglo otvori kapiju i otra do zida kue, pljesnu po njemu dlanom iprotra mimo nas ne ekajui da vidi je li mu prepad uspeo. Dil i jasmo mu bili za petama. Dokopavi se sigurnosti naeg trema, zadihani,osvrnuli smo se.Starakuajebilaista,srozanaiiznurena,ali,doksmobuljili niz ulicu, uinilo nam se da se pomerio jedanunu-tranjiprozorskikapak.Brzo.Biojetoneznatan,gotovo nevidljivpokret, i kuom je opet zavladaomir.2.Dilnasjenapustiopoetkomseptembra,dabisevratiouMeridijan.Ispratilismoganaautobusupetsatiibila sam bedna bez njegadok se nisam setila da za nedelju danakreemukolu.Nikadaseuivotuniemunisamtoliko radovala. Zimski sati sume zaticali u kuici na drvetu, koja je gledala na kolsko dvorite,odakle sam pijunirala gomile dece kroz teleskop s dva stepenauveanja koji mi je Dem poklonio, uila njihove igre, pratila Demovucrvenu jaknu kroz krivudave krugove igre murke i potajno delilanjihove neuspehe i male pobede. udela sam da im se pridruim.Dem seudostojio da me prvog dana povede u kolu, to je zadatak koji obinoobavlja jedan od roditelja, ali Atikus je rekao da e Demu bitidrago da mi pokae gde mi je ui-onica. Mislim da je u toj nagodbi ineto novca promenilo vlasnika, poto sam, dok smo kasom zalazili zaugao pored imanja Radlijevih, ula neuobiajeno zveckanje u Demo-vimdepovima. Na obodu kolskog dvorita usporili smo i nastavili hodom,a Dem se pobrinuo da mi objasni da mu
b37509886e