ŠPAJZ

[tacan dimitrijevic]

U sećanju mi se budi jedan majski dan i čak ponovo mogu sve njih da vidim i čujem sa pregršt obećanja za ovaj iznureni narod.Naime danima mislim o tim majskim danima 2012 ali sam evo sada baš uporan da se setim tolikih stvari koje su se tada događale,ali ne mogu da se otrgnem utisku kao da sam u nekoj maloj sobici za ostavu i čekam trenutak kada će i ona biti otvorena,iako je sve to možda zabačeno negde u mojoj glavi gde ovih dana srećem ponovo sebe začuđenog ali ne mnogo iznenađenog ,jer ta škripa oko ŠPAJZA mog sećanja ,od otvorenih vrata raznih sobička prepunih ormana OPLJAČKANOG naroda sa nečijom nadom da ti poklopci ne tako starih SANDUKA nikada ne budu otvoreni.
Zato ma koliko da se trudimo nesmemo dozvoliti da praznina pokrije ove ljude koje smo upoznali i mislili da barem liče na ljude,već svi počnemo da razmišljamo o smrti jednog doba jednog ne tako velikog ali BOLNOG SVETA sa neljudima kao i jednog dela svih nas koji samo iz senke posmatramo sa poluzaboravljenim glasovima koji pokušavaju da se izgube u daljini.zato što neki od njih su još toliko čudni i ne treba da budu ovde!
Sem što osećam da se baš ne sećam svega što je važno i da su otišle u nepovrat samo GODINE zajedno sa mesecima danima i satima koji vezuju GLAVNE DOGAĐAJE zajedno najverovatnije sa dosta pojedinosti mog svakodnevnog života!