Док употреба прилога „<нешто> од поверења“ и није лоша, прилог „<нешто> које
није од поверења“ већ је, за мој укус, превише рогобатно. Зато бих за
истицање ове две особине волео да имам два супротна придева, који ће као
придеви и најефикасније језички функционисати.
Замало па не би било проблема са очигледном могућношћу, придевом ‘поверљив’,
пошто РМС изравно даје „који је од поверења“ као једно од значења. Међутим,
за придев ‘неповерљив’ не даје значење супротно овом („који није од
поверења“), већ само „који не верује, који мало, слабо верује“. То баца
сенку на употребу овог пара, односно, морам да одмеравам да ли је придеву
‘неповерљив’ у нашем контексту оправдано натоварити значење које му још увек
није званично приписано.
Има ли ко мишљење о прихватљивости поверљив-неповерљив, или други пар
придева да предложи?
(У постојећим преводима стање је шаролико, неретко терминолошки сукобљено са
другим битним појмовима из истог контекста, а ово је једно од места где се
мора бити апсолутно прецизан у изражавању.)
Браво за покренуто питање.
Мени се допада. Шта више ту комбинацију сам недавно без много помпе и
применио у преводу OpenOffice.org-а (xmlsecurity/source/dialogs.po).
Нисам начисто да ли је прихватљиво користити именицу „Поверење“ у
насловима као одредницу за „тамо где се одређују поверљиви сертификати и
места“. Можда „Поверљивост“?
пп,
Горан
> Има ли ко мишљење о прихватљивости поверљив-неповерљив, или други пар
> придева да предложи?
Primjeri, kolega, primjeri u kontekstu...? :)
--
R.
Trusted keys/certificates
Кључеви или сертификати за потпис који се означавају као веродостојни,
пожељно након што је у стварном свету власник кључа/сертификата
идентификацијом доказао да је то његов кључ/сертификат.
Најчешће је релација поверења транзитивна, тј. поверљивост се преноси на
све кључеве/сертификате који су означени као поверљиви од стране лица
чијим кључевима/сертификатима је дата поверљивост.
Релација не мора бити рефлексивна, тј. лица чијим се кључевима или
сертификатима верује не морају узвратити поверење.
Trusted folders/places
Када се датотека отвара из поверљиве фасцикле или места на њу се
примењује нижи ниво сигурности. У пракси то значи да је често дозвољено
извршавање датотеке или кода укљученог у документ, или на неки други
начин дозвољено нешто што датотекама из неповерљивих фасцикли није.
Trusted sources
Изворна локација датотеке је поверљива, или је датотека потписана
поверљивим сертификатом, те се на њу примењује нижи ниво сигурности.
пп,
Горан
Ја бих користио ‘поверење’ кад се ради о односима („мрежа поверења“, „путања
поверења“), а ‘поверљивост’ кад је реч о количини („поверљивост кључа:
никаква, слаба, безусловна...“) Нека делатна смерница би могла бити:
‘поверење’ где год није сасвим очигледно да се ради о количини, мери
поверења, кад ‘поверљивост’.
Немам пар... :)
а поверљив-неповерљив ми не пије воде. Како и сам кажеш овај
"неповерљив"
скоро и да не може да се назове супротним поверљивом а мени лично и
поверљив
није довољно описан, снажан и јасан.
Кад хоћу да кажем да некоме верујем, кључу, извору, ЧОВЕКУ...
рећи ћу да је он "човек од поверења" не верујем да бих користио
"поверљив
човек" а "неповерљив човек" свакако није онај коме ја не верујем него
ваљда
обратно. :)
Тако, не видим ништа рогобатно у
"кључ је од поверења" и "кључ није од поверења"
"кључ је поверљив" и "кључ је неповерљив"
ми више звучи као да кључ јесте или није тајан.
ф
Nažalost, nemam rješenje i pored toga što mi se "poverljiv/nepoverljiv"
ne sviđa (razloge je naveo Slobodan). Povjerljivo se odnosi na "ono što
je tajno" i neko suprotno značenje nosi "javno, slobodno za uvid".
Pada mi na pamet i:
- verodostojan (što si i ti spomenuo u tekstu)
- overen
- proveren
...za ključeve, sertifikate i izvore.
> Trusted folders/places
I "odobren/neodobren" za datoteke i omotnice.
Predlažem da se maknemo od riječi "trusted" i pogledamo šta to tačno
tehnički znači - možda ispliva neka domaća riječ.
--
R.
Шта фали проверен/непроверен ? Trusted особа је она која је добила
clearance, тј. по нашки, она која је проверена. Са друге стране,
Untrusted не значи да особа није од поверења, већ да није „проверено"
колико се може веровати тој особи.
Ово се лепо може проширити на рачунарске термине:
Проверени/непроверени кљућеви, сертификати, извори итд.
Поздрав,
Игор
У контексту асиметричног шифровања (степенчићем, °, означавам речи које
сматрам да означавају јасне и раздвојене појмове у истом контексту, и да их
зато не треба терминолошки мешати):
-----
Када добијем нечији јавни_кључ°, постоји (у зависности од других услова)
више начина да проверим° његову ваљаност°: да ли заиста припада особи којој
тврди да припада. Углавном се ради о провери° отиска° кључа путем безбедног
канала, нпр. личним сусретом са дотичном особом. Кључ могу додати у свој
свежањ_кључева°, којим управља програм менаџер_кључева°, у сваком тренутку;
а пошто сам утврдио да је кључ ваљан°, менаџером_кључева° га оверавам° тако
што га потпишем° својим тајним_кључем°.
При оверавању° ваљаног° кључа, такође задајем његову поверљивост°: колико му
се може веровати, тј. особи која стоји иза њега, за аутоматско одређивање
ваљаности° других кључева. Поверљивост° може бити: непозната (проверио° сам
да је кључ ваљан°, али не знам ништа о особи којој припада), никаква (знам
да дотична особа слабо познаје понашање у мрежи_поверења°), слаба°,
потпуна°, или безусловна°. Ваљани° кључеви непознате и никакве
поверљивости°, као и неваљани° кључеви, јесу неповерљиви°.
Како не бих лично морао да проверавам° ваљаност° за сваки нови кључ,
менаџер_кључева° може то да учини за мене, а на основу поверљивости° које
сам доделио кључевима већ у мом свежњу_кључева° и којима је дати нови кључ
већ оверен°. На пример (зависи од смерница конкретне мреже_поверења°), ако
је нови кључ оверен° потпуно° поверљивим° кључем, онда ће аутоматски у мом
свежњу_кључева° бити проглашем за ваљан°. За исто ће бити потребно да буде
оверен° са три слабо° поверљива кључа, а ваљаност° неће бити аутоматски
проглашена без обзира на број неповерљивих° кључева који га оверава°.
-----
Требају нам изрази којима се горњи текст може исписати једнако терминолошки
недвосмислено и језички ефикасно.
-----------
valjanost --> verodostojnost, ispravnost
Da li se valjanost ključa odnosi na pouzdanost izvora, ili na sve:
izvor, datum važenja, stepen enkripcije i slično? Ako je samo prvo, može
li "verodostojnost"?
-----------
svežanj_ključeva --> svežanj ključeva
Palo mi je na pamet i "lista ključeva" ali izgleda mi tako uopšteno za
ove važne stvari po pitanju sigurnosti.
-----------
overavanje --> overa
"Nakon overe verodostojnog/ispravnog ključa".
Razumijem u potpunosti zašto mora biti "overa(vanje)", mada mi je ta
riječ ružna u ovom kontekstu. Nemam bolji izbor.
-----------
poverljivost --> nivo poverljivosti
Nepoznat, nulti, slab, najviši, bezuslovni.
-----------
menadžer_ključeva --> uređivač ključeva, ključar? :))
Ok, ovo i nije neki problem.
-----------
nepoverljiv ključ --> nesiguran ključ
"Verodostojni ključevi nepoznatog i nultog nivoa poverljivosti, jesu
nesiguni ključevi".
-------------------------------------------------------------------
Чаславов текст остављам у цитату зарад поређења, а са убаченим
предложеним изразима, текст иде овако:
-----
Када добијем нечији јавни кључ, постоји (у зависности од других услова)
више начина да проверим његову веродостојност/исправност: да ли заиста
припада особи којој тврди да припада. Углавном се ради о провери отиска
кључа путем безбедног канала, нпр. личним сусретом са дотичном особом.
Кључ могу додати у свој свежањ (списак) кључева, којим управља програм
за рад са кључевима, у сваком тренутку; а пошто сам утврдио да је кључ
веродостојан, менаџером кључева га оверавам тако што га потпишем својим
тајним кључем.
При овери веродостојног кључа, такође задајем ниво поверљивости за тај
кључ (тога кључа): колико му се може веровати, тј. особи која стоји иза
њега, за аутоматско одређивање веродостојности других кључева. Ниво
поверљивости може бити: непознат (проверио да је кључ веподостојан, али
не знам ништа о особи којој припада), нулти (знам да дотична особа слабо
познаје понашање у мрежи поверења), слаб, највиши, или безуслован.
Веродостојни кључеви непознатог нивоа поверљивости, као и неверодостојни
кључеви, јесу несигурни кључеви.
Како не бих лично морао да проверавам веродостојност за сваки нови кључ,
менаџер кључева може то да учини за мене, а на основу нивоа поверљивости
који сам доделио кључевима већ у мом свежњу кључева и којима је дати
нови кључ већ оверен. На пример (зависи од смерница конкретне мреже
поверења), ако је нови кључ оверен кључем највишег нивоа поверљивости,
онда ће аутоматски у мом свежњу кључева бити проглашен за веродостојан.
За исто ће бити потребно да буде оверен са три кључа слабог нивоа
поверљивости, а веродостојност неће бити аутоматски проглашена без
обзира на број несигурних кључева који га оверава.
-----
Да, испада да је супротно од "веродостојан" - "несигуран"...
> -----
>
> Када добијем нечији јавни_кључ°, постоји (у зависности од других услова)
> више начина да проверим° његову ваљаност°: да ли заиста припада особи којој
> тврди да припада. Углавном се ради о провери° отиска° кључа путем безбедног
> канала, нпр. личним сусретом са дотичном особом. Кључ могу додати у свој
> свежањ_кључева°, којим управља програм менаџер_кључева°, у сваком тренутку;
> а пошто сам утврдио да је кључ ваљан°, менаџером_кључева° га оверавам° тако
> што га потпишем° својим тајним_кључем°.
>
> При оверавању° ваљаног° кључа, такође задајем његову поверљивост°: колико му
> се може веровати, тј. особи која стоји иза њега, за аутоматско одређивање
> ваљаности° других кључева. Поверљивост° може бити: непозната (проверио° сам
> да је кључ ваљан°, али не знам ништа о особи којој припада), никаква (знам
> да дотична особа слабо познаје понашање у мрежи_поверења°), слаба°,
> потпуна°, или безусловна°. Ваљани° кључеви непознате и никакве
> поверљивости°, као и неваљани° кључеви, јесу неповерљиви°.
>
> Како не бих лично морао да проверавам° ваљаност° за сваки нови кључ,
> менаџер_кључева° може то да учини за мене, а на основу поверљивости° које
> сам доделио кључевима већ у мом свежњу_кључева° и којима је дати нови кључ
> већ оверен°. На пример (зависи од смерница конкретне мреже_поверења°), ако
> је нови кључ оверен° потпуно° поверљивим° кључем, онда ће аутоматски у мом
> свежњу_кључева° бити проглашем за ваљан°. За исто ће бити потребно да буде
> оверен° са три слабо° поверљива кључа, а ваљаност° неће бити аутоматски
> проглашена без обзира на број неповерљивих° кључева који га оверава°.
>
--
Р.
Значи да кључ заиста припада особи којој тврди да припада (тј. да су тачни
подаци које наводи о власнику: име, адреса е-поште, организација...), и да
је актуелан, тј. да није истекао рок важења (који може бити и вечан) и да га
власник није у међувремену ручно повукао. Тако да би била нека комбинација
чинилаца које наводиш (извор и датум важења, али без техникалија).
У том смислу, не знам да ли би ‘веродостојност’ одговарала значењски. Да ли
се може за кључ који тачно наводи власника, али је истекао или је повучен,
може рећи да није веродостојан? (‘Ваљаност’ је пак прилично неодређена сама
по себи, да је јасно да се мора дефинисати и потражити дефиниција шта
означава у датом контексту. Једна од оних „натоваривих“ речи.)
Друго, нисам претходно поменуо да се криптокључ често користи за утврђивање
идентитета корисника при пријављивању (на удаљени рачунар, итд.) или
ауторства неког текста и другог садржаја (дигитални потпис). Како
‘веродостојно’ значи „оно зашта се издаје“ или „којем се може веровати“, има
ли смисла веродостојним звати оно што се користи за проверу веродостојности?
(Ја тај поступак у ствари зовем ‘аутентификацијом’, ‘аутентификовати’,
‘аутентификован’, како бих избегао незграпне конструкције с ‘провером
веродостојности’.)
> svežanj_ključeva --> svežanj ključeva
>
> Palo mi je na pamet i "lista ključeva" ali izgleda mi tako uopšteno za ove
> važne stvari po pitanju sigurnosti.
Овај, ја раније мало буквалисао па стављао „прстен кључева“ (изворни израз
је /key ring/), али сам онда видео и тај ‘свежањ’, а као што кажеш, ‘листа’
је исувише општа за овај ужи појам.
(Узгред, можда се нисмо разумели, подвлаку сам стављао само да бих некако
визуелно истакао целу синтагму која чини појам :)
> overavanje --> overa
>
> "Nakon overe verodostojnog/ispravnog ključa". [...]
Око овога се често двоумим као пословична крава: када се за назив поступка
може употребити и глаголска и, хм, „обична“ именица, зашто и када би требало
употребити једну, односно другу? Зашто бих рекао нпр. „овера кључа“ уместо
„оверавање кључа“? (Постоји ли можда нека нијанса у значењу коју пропуштам?)
> poverljivost --> nivo poverljivosti
>
> Nepoznat, nulti, slab, najviši, bezuslovni.
Није ли ово некако природно изменљиво, пре питање стила него терминологије
(неко би могао рећи и „степен...“)? Битно или небитно, и на енглеском се за
овај појам наизменично користе /level of trust/ и само /trust/.
Престало би да буде питање стила ако бисмо као карактеристике кључа имали,
рецимо, „ниво поверљивости“ унутар „класе поверљивости“; но како сам потоњу
сада измислио... :)
> menadžer_ključeva --> uređivač ključeva, ključar? :))
>
> Ok, ovo i nije neki problem.
„Уређивач кључева“ није добро решење, јер имамо уређиваче и менаџере
(управнике) као две истакнуте класе програма. Обично се уређивач може
позвати из менаџера. Тачно је да код криптокључева нема много шта да се
уређује (рецимо основни подаци сопствених кључева), па да исти програм
садржи и једну и другу функционалност, али је кад се погледа с одстојања
функционалност пре свега менаџерског (управничког) типа.
„Кључар“, е, то је већ нешто, врло ми се допада само по себи :) Питање је
једино има ли смисла давати тако језгровит назив нечему што по већини одлика
јесте менаџерски (управнички) програм? Можда има, кад већ обично пружа и
функције који нису строго менаџерске (уређивање кључа, шифровање
датотека...)
(Кад смо већ на овом колосеку: „датотекар“, ммм....)
> nepoverljiv ključ --> nesiguran ključ
>
> "Verodostojni ključevi nepoznatog i nultog nivoa poverljivosti, jesu
> nesiguni ključevi".
Да ли ово само зато што се ‘неповерљив’ не региструје у значењу „коме се не
може веровати“? Јер док свакако можемо дефинисати да „несигуран кључ“ значи
ово, цена није мала, с обзиром да се цела ова прича врти око безбедности и
сигурности у дигиталном свету. Па бисмо морали објашњавати „не, несигуран
кључ није кључ с којим нешто произвољно није у реду и треба га се клонити,
већ значи тачно...“
> Да, испада да је супротно од "веродостојан" - "несигуран"...
Не бих рекао ако сам те добро разумео. Под условом да су ови називи у реду
сами за себе, однос би испао баш како треба. Као што си и сам сменио:
„Веродостојни кључеви непознатог [и нултог] нивоа поверљивости, као и
неверодостојни кључеви, јесу несигурни кључеви.“
Да ли ово само зато што се ‘неповерљив’ не региструје у значењу „коме се не
> nepoverljiv ključ --> nesiguran ključ
>
> "Verodostojni ključevi nepoznatog i nultog nivoa poverljivosti, jesu
> nesiguni ključevi".
може веровати“? Јер док свакако можемо дефинисати да „несигуран кључ“ значи
ово, цена није мала, с обзиром да се цела ова прича врти око безбедности и
сигурности у дигиталном свету. Па бисмо морали објашњавати „не, несигуран
кључ није кључ с којим нешто произвољно није у реду и треба га се клонити,
већ значи тачно...“
Не бих рекао ако сам те добро разумео. Под условом да су ови називи у реду
> Да, испада да је супротно од "веродостојан" - "несигуран"...
сами за себе, однос би испао баш како треба. Као што си и сам сменио:
„Веродостојни кључеви непознатог [и нултог] нивоа поверљивости, као и
неверодостојни кључеви, јесу несигурни кључеви.“
Ако мислиш „шта смо договорили“, онда не видим да смо ишта :) Тренутни
преглед предлога, са бројем залагача (ако сам добро избројао):
који није од поверења 1
неоверен 0-1
неповерљив 2
несигуран 1
> Најбоље што сам могао смислити је:
>
> „Неопходна је аутентификација за инсталацију пакета из непровереног
> извора“
>
> Све остале опције које су се помињале овде због негације постају сувише
> искључиве, у неким случајевима до те мере да сам сигуран да ће корисник
> одустати од инсталације само због превода (нпр. несигуран пакет).
Лично ми не делује да је иједан од горњих предлога више искључив на српском
него што је то енглески израз на енглеском. Рекао бих да је циљ програмера и
био да корисник мало застане, па ако не зна шта ће са собом, отрчи
пријатељу, администратору, форуму... Могли бисмо спорити да ли је ред да се
корисници овако препадају, али то не би било питање превода и језика, него
пројектне намере иза програма.
Кад сам то рекао, онда ћу рећи и да ми „из непровереног извора“ лично не
звучи ништа мање злокобно у том погледу :) Али није битно за ову причу,
пошто си овим свеједно извршио смену појмова, хм, (вероватно) контекстно-
прихватљивим свођењем: неповерљив пакет <=> пакет из непровереног извора
(еквиваленција која, рецимо, ни случајно не важи за криптокључеве).
који није од поверења 1
неоверен 0-1
неповерљив 2
несигуран 1
Лично ми не делује да је иједан од горњих предлога више искључив на српском
> Најбоље што сам могао смислити је:
>
> „Неопходна је аутентификација за инсталацију пакета из непровереног
> извора“
>
> Све остале опције које су се помињале овде због негације постају сувише
> искључиве, у неким случајевима до те мере да сам сигуран да ће корисник
> одустати од инсталације само због превода (нпр. несигуран пакет).
него што је то енглески израз на енглеском. Рекао бих да је циљ програмера и
био да корисник мало застане, па ако не зна шта ће са собом, отрчи
пријатељу, администратору, форуму... Могли бисмо спорити да ли је ред да се
корисници овако препадају, али то не би било питање превода и језика, него
пројектне намере иза програма.
Кад сам то рекао, онда ћу рећи и да ми „из непровереног извора“ лично не
звучи ништа мање злокобно у том погледу :)
Али није битно за ову причу,
пошто си овим свеједно извршио смену појмова, хм, (вероватно) контекстно-
прихватљивим свођењем: неповерљив пакет <=> пакет из непровереног извора
(еквиваленција која, рецимо, ни случајно не важи за криптокључеве).
Ту лежи зец од почетка. Према речнику, „неповерљива датотека“ (пакет,
кључ...) може бити само она која не верује ономе што јој кажу колегице
датотеке и фасцикле („не брини, Пера те сигурно неће обрисати“ — „хм, а
зашто ми је јуче додао tmp у име“?) Тако да бисмо морали да прогласимо, да
додамо значење, да је то она којој (корисник) не треба веровати. Као што
речник одобрава двојно, обосмерно значење супротног придева, поверљив. Ја с
тим немам проблема, али...
Управо је опалила нека закречена синапса:
/по̏узда̄н/: 1. у кога се може поуздати, који заслужује пуно поверење,
сталан у својим назорима, осећањима, који се не мења; 2. који потпуно
одговара својој сврси, који осигурава успех; 3. који не изазива никакве
сумње, сигуран; 4. који добро погађа, уочава, исправан, тачан.
/по̏узда̄но/ прил.: на поуздан начин, с поуздањем; уверљиво; поверљиво;
сигурно.
/не̏поузда̄н/: 1а. који не ужива поверење, у кога се подозрева, сумњив; 1б.
који не може служити као ослонац, коме се не сме веровати; 2. који је без
поуздања, чврстине, несигуран.
Још боље, и кад се погледа /reliable/ у енглеском речнику, добију се исто
значења „коме се може веровати“ и „на кога се може ослонити“, а кад се
прогугла у контексту криптокључева (који је, рекао бих, овде најосетљивији
на неједнозначност), сваки пут се /reliable/ и /unreliable/ у првом значењу
може сменити са /trustworthy/ и /untrustworthy/. Не постоји нешто као
/reliable trusted key/ и сличне комбинације.
> У том смислу, не знам да ли би ‘веродостојност’ одговарала значењски. Да ли
> се може за кључ који тачно наводи власника, али је истекао или је повучен,
> може рећи да није веродостојан? (‘Ваљаност’ је пак прилично неодређена сама
> по себи, да је јасно да се мора дефинисати и потражити дефиниција шта
> означава у датом контексту. Једна од оних „натоваривих“ речи.)
Slažem se, "verodostojno" ne može ovdje. Logično je da to bude u grupi
riječi sa "autentifikacija".
>> poverljivost --> nivo poverljivosti
>>
>> Nepoznat, nulti, slab, najviši, bezuslovni.
>
> Није ли ово некако природно изменљиво, пре питање стила него терминологије
> (неко би могао рећи и „степен...“)? Битно или небитно, и на енглеском се за
> овај појам наизменично користе /level of trust/ и само /trust/.
Ili stepen, meni je OK. Da, koristi se "trust" ali je osnova "level of".
Postoji "određeni stepan povjeljivosti koji se garantuje ključem".
> Престало би да буде питање стила ако бисмо као карактеристике кључа имали,
> рецимо, „ниво поверљивости“ унутар „класе поверљивости“; но како сам потоњу
> сада измислио... :)
Nisam te shvatio... Preskoči slobodno ako misliš da nije bitno.
> садржи и једну и другу функционалност, али је кад се погледа с одстојања
> функционалност пре свега менаџерског (управничког) типа.
A što ne volim "menadžere"... No, ako je jasnije, neka stoji.
> (Кад смо већ на овом колосеку: „датотекар“, ммм....)
Meni se to sviđa. Sufiks -ar koji se koristi da imenuje neko zanimanje
postavljen na (relativno) domaću riječ. Datotekar VS fajlar. Šala, šala :)
>> nepoverljiv ključ --> nesiguran ključ
>>
>> "Verodostojni ključevi nepoznatog i nultog nivoa poverljivosti, jesu
>> nesiguni ključevi".
>
> Да ли ово само зато што се ‘неповерљив’ не региструје у значењу „коме се не
> може веровати“?
Nekako se sasvim odvaja značenje: postoje sigurni i nesigurni ključevi
za korištenje. Ako su sigurni, to znači sa imaju neki nivo
povjerljivosti, osim nultog i nepoznatog.
"Ovaj ključ je nesiguran. Da li želite da nastavite?"
> сигурности у дигиталном свету. Па бисмо морали објашњавати „не, несигуран
> кључ није кључ с којим нешто произвољно није у реду и треба га се клонити,
> већ значи тачно...“
Tako nešto korisnici i treba da znaju, osnosno ne treba očekivati da sve
bude kristalno jasno zato što smo se mi potrudili da dobro prevedemo.
Btw, ovo o čemu ti pričaš u citiranom primjeru meni više zvuči kao da je
ključ tehnički neispravan (corrupted).
--
R.
>> [: Часлав Илић :]
>> Престало би да буде питање стила ако бисмо као карактеристике кључа
>> имали, рецимо, „ниво поверљивости“ унутар „класе поверљивости“; но како
>> сам потоњу сада измислио... :)
> [: rmarw :]
> Nisam te shvatio... Preskoči slobodno ako misliš da nije bitno.
Хтедох рећи да мислим да је било „ниво...“ било „степен...“ сувишан додатак,
ако постоји само један појам поверљивости, а да не би био сувишан тек ако
ако би их постојало више. Ако би поред „нивоа поверљивости“ постајала та
нека хипотетичка „класа поверљивости“, тада кад би се само рекло
„поверљивост“, не би било јасно на које се од ова два мисли.
> [: rmarw :]
> Nekako se sasvim odvaja značenje: postoje sigurni i nesigurni ključevi za
> korištenje. Ako su sigurni, to znači sa imaju neki nivo povjerljivosti,
> osim nultog i nepoznatog.
> [...]
> Tako nešto korisnici i treba da znaju, osnosno ne treba očekivati da sve
> bude kristalno jasno zato što smo se mi potrudili da dobro prevedemo.
Једини проблем ми је што се цела прича врти око безбедности и сигурности у
дигиталном окружењу, па не бих да на придев ‘сигуран’ сваљујем једно врло
уско значење (вредновање кључа при аутоматском оверавању нових кључева).
Него, а шта са оним последњим што предложих: поуздан-непоуздан, поузданост
(= ниво поузданости)?