У многим применама се јавља таква обрада где се на основу скупа дискретних
графичких инструкција ствара крајњи 2Д приказ састављен од пиксела. Примери:
од фонта дефинисаног кривама ствара се битмапски за приказ на екрану, од веб
странице дефинисане ХТМЛ-ом ствара се приказ у прегледачу, од 3Д сцене
дефинисане полигонима (и другим) добија се 2Д слика или анимација.
Требају нам изрази за следеће за следеће појмове у вези с овим:
* обрађивати на овакав начин (глагол)
* алатка (машина, програм, потпрограм) која извршава овакву обраду
* који је настао применом овакве обраде (придев)
* који је намењен оваквој обради (придев)
Оно што се често може наћи по преводима је ‘исцртавати’ (плус изврдавања), а
речник Микрокњиге је пун одредница са ‘визуелизовати’. Дакле, низови:
* исцртавати, исцртавач, исцртан, исцртавачки (за исцртавање)
* визуелизовати, визуелизатор, визулизован, визуелизациони
Сматрам да ниједан од ова два низа не одговара, јер је описана обрада само
један од начина исцртавања и визуелизације (а некад и то натегнуто, нпр.
„визуелизовати фонт“?). Другим речима, сматрам да је овде дошло до
уобичајене преводилачке срамежљивости, смене језгровитог изворног израза
питомим али већ вишезначним у истом контексту. Додатно за низ
‘визуелизовати’, два пута сам се навраћао и исправљао грешке у писању — не
треба нам таква језиколомка.
Уместо њих, предлажем следеће низове, опадајућом личном пожељношћу:
* прорађивати, прорађивач, прорађен, прорадни
* растеризовати, растеризатор, растеризован, растеризациони
* рендеровати, рендерер, рендерован, рендерски
Низ ‘прорађивати’ мотивишем тиме што је провидног склопа, језгровит и кратак
(уп. и свршени облик ‘прорадити’ пр. ‘израстеризовати’ и ‘изрендеровати’).
РМС за ‘прорадити’ даје прво значење „потанко проучити што, свестрано се
упознати с чим, обрадити, разрадити што“, што се лако метафорички преноси на
тумачење и разраду графичких инструкција до жељеног крајњег облика; као у
„проради задатке“ у смислу „проучи проблеме и изведи решења“.
Низ ‘растеризовати’ је резерва за случај да ‘прорађивати’ исувише пати од
оне мутне мане „противности језичком осећају“. ‘Растер’ се налази и у
Вујаклији, у значењу штампарског аналога пикселског склопа. (Неко би овде
могао приметити а што не онда просто ‘пикселизовати’, ‘пикселизатор’... али
тај низ већ има друго значење.)
Низ ‘рендеровати’ је, као транскрипција, подразумевано зачеље скупа
разложних могућности, и оно што се и најчешће чује на улици.
Мени је ово довољан разлог да без значајне предности осталих предлога
усвојимо „рендеровати“.
Треба ли изразе допунити и заједничком именицом за све ентитете који су
настали овим путем? Ово би се примењивало у програмима за обраду слика
где различити објекти могу бити провучени кроз процес, а где су
могућности за даљу интеракцију једнаке.
Без јасног објашњења термин „прорађивати“ ме асоцира на процес у коме се
нешто помера и прилагођава, па ми то смета да уочим везу са процесом
који је статичан.
Да ли у изворном значењу постоји разлика између "raster" и "render"?
Чини ми се да се први чешће користи код 2Д, а други код стапања 3Д сцена
за приказ мада ни једно ни друго није терминологија коју користим.
пп,
Горан
Рекао бих да треба, само сам испустио из вида (ваљда зато што се не јавља по
овим општијим програмима, који се не баве графиком непосредно). Срећом, не
прави проблем за било који од предложених низова: прорада, растер,
рендеринг.
> Без јасног објашњења термин „прорађивати“ ме асоцира на процес у коме се
> нешто помера и прилагођава, па ми то смета да уочим везу са процесом који
> је статичан.
Занимљива асоцијација :) РМС не бележи такво значење; поред оног првог,
друга два су „почети радити, деловати“ и „провести у раду неко време“.
Иако није од неке важности, можда треба поменути и да енглески израз има још
мање непосредно значење. Просечан говорник /to render/ познаје као ‘учинити
нечим’, ‘пружити’, ‘испоручити’, итд.
> Да ли у изворном значењу постоји разлика између "raster" и "render"?
Уф, направио сам грешку у корацима не проверивши ово. Судећи по
Википедији, /rasterisation/ је један елемент или начин /rendering/-а. Тако
да низ ‘растеризовати’ отпада.
У нед, 27. 09 2009. у 21:55 +0200, Часлав Илић пише:
Зато у принципу почињем с дефиницијом појма, а не „како да преводимо
/render/“. У том смислу се слажем с тобом: где аутор није мислио на описани
појам (нпр. још једно опште значење /to render/ је и ‘представити’), или га
је непотребно употребио у ширем контексту (лош, жаргонски стил), тамо не
треба у томе ни да испратитимо изворни текст.
> Ја сам за рендеровање после свих коментара [...]
Хрнгх. Има ли још неко мишљење или предлог?
(Ја сам транскрипцију понудио „по дужности“, за случај да други предлози
пропадну на тврдим манама, попут оне за ‘растеризовати’. Зато бих се боље
осећао ако би неко макар објаснио зашто низ ‘рендеровати’, а не нпр.
саставом слични низови ‘даунлоудовати’, ‘браузовати’, или ‘едитовати’, за
које исто важи да се на улици срећу са огромном премоћи али их ипак како-
тако преводимо.)
Ако се сећаш оног нашег разговора у Руском цару, тада си поменуо однос
прихватања нових речи и усвајања нових значења за постојеће који је
био присутан језичко-друштвено спокојних година како у рачунарству
тако и у другим областима. Ма колико смешно било мени се та прича
допала и то је један од разлога зашто навијам да овај уско технички
израз пође "на ову страну".
пп,
Горан
hm, ja verujem da je jezik koji nije slobodan da se širi već koji je
čvrsto ograničen i stegnut,
osuđen na propast i zaboravljanje. ljudi pričaju onako kako im je lepo
i lako da pričaju
i to vremenom pređe u običaj, pa i u pravopis (pravogovor).
pitaš zašto renderovati, a ne daunlodovati ili brauzovati?
zato što daunlodovati i brauzovati ružno zvuči, a editovati (skoro
isto kao i uređivati)
i renderovati zvuči lepo. (no, svakako ymmw, tako da će većina morati
da odluči)
sastav i gradnja reči nisu važni. važno je da li reč lepo zvuči i da
li je prepoznatljiva,
te da li će je prihvatiti većina.
У уто, 29. 09 2009. у 07:17 -0700, turncoat пише:
Још како се сећам, и та ми је мера активно на памети :) У последње време,
док читам нашу литературу пописујем све стручне речи из ње, како бих коначно
срачунао тај однос у неким нерачунарским областима. (Неко ће рећи „узми
стручни речник, бре!“, али је овако већи мерак, реалнији узорак, и... појма
немам где да нађем стручни речник.) Онда, у овом нашем занимању, прихватићу
као разложан двоструко толики однос. Но прилично сам сигуран да лако
пробијамо и ту границу, па рефлексно нагињем преводу.
Опет, у коментарима до сада је за низ ‘рендеровати’ исказано високо слагање,
и то без предлагања млаких речи, по више речи, „управљачких програма“ (класа
квалитета за себе), и бар с те стране сам пријатно изненађен.
RENDER
Verb: render
1. Cause to become
3. (performing arts) perform or do in a particular way
9. (art) show in, or as in, a picture
14. (computing) convert a digital description of something into an image that can be displayed on screen
RASTER
Noun: raster
1. The rectangular formation of parallel scanning lines that guide the electron beam on a television screen or a computer monitor
RASTERISE
Verb: rasterise
1. (computing) convert (an image) into pixels
(WordNet/Princeton)
Po ovome je sve što je prikazano na ekranu renderovano, ali nije i
rasterizovano.
Skenirana slika se pretovri u raster, ali se od nje može dobiti i
vektorski element, ali se svakako renderuju na ekran.
Ovo "render" se preklapa sa izrazom u 3D grafici, gdje se vektori,
formule i ostalo pretvaraju u "konačan" oblik, koji može, a i ne mora
biti raster.
Nemam izraz za ovaj primjer.
Za pretvaranje u bitmapski oblik koristio bih riječ rasterizovati, dok
je dobijeni "grafički" element - raster.
--
Best regards,
rmarw mailto:chee...@gmail.com
To get my PGP Key, please write a mail with "PGP Key" in subject.
[: Milos Popovic :] [...] али на местима где није потребно знати суштину тог техничког значења не видим зашто да не користимо исцртавање. [...]Зато у принципу почињем с дефиницијом појма, а не „како да преводимо /render/“. У том смислу се слажем с тобом: где аутор није мислио на описани појам (нпр. још једно опште значење /to render/ је и ‘представити’), или га је непотребно употребио у ширем контексту (лош, жаргонски стил), тамо не треба у томе ни да испратитимо изворни текст.Ја сам за рендеровање после свих коментара [...]Хрнгх. Има ли још неко мишљење или предлог?
У многим применама се јавља таква обрада где се на основу скупа дискретних графичких инструкција ствара крајњи 2Д приказ састављен од пиксела. Примери: од фонта дефинисаног кривама ствара се битмапски за приказ на екрану, од веб странице дефинисане ХТМЛ-ом ствара се приказ у прегледачу, од 3Д сцене дефинисане полигонима (и другим) добија се 2Д слика или анимација. Требају нам изрази за следеће за следеће појмове у вези с овим: * обрађивати на овакав начин (глагол) * алатка (машина, програм, потпрограм) која извршава овакву обраду * који је настао применом овакве обраде (придев) * који је намењен оваквој обради (придев)
* обрађивати на овакав начин (глагол) - Преобрађивати * алатка (машина, програм, потпрограм) која извршава овакву обраду - Преобрађивач * који је настао применом овакве обраде (придев) - Прeобрађен * који је намењен оваквој обради (придев) - Преобрадив Можда звучи мало уопштено али такав је и излаз (rendering) на енглеском. Прилично је слично прорађивању с тим да можда мање пати од асоцијација на "помера и прилагођава" како је напоменуо Горан.
Мени у ствари прво падне на памет је -_Прерачунавање_, кад мислим о томе
шта рачунар ради.
Има и тога да производ обраде података у том случају не мора уопште да
буде приказ на екрану директно, већ најчешће се од унетих података
направи датотека на диску и слично,
значи процес обраде који описује реч "rander" не црта слику директно
кориснику у принципу.
Значи постоје предлози:
Визуелизовати, Прорађивати, Растеризовати, Преобрадити, Исцртавати,
Прерачунавати
и сложенице: Преобликовати приказ, преобликовти димензионални приказ,
Исецати матрицу приказа, Матрично прерачунати (матрично прорађивати,
матрично преобрађивати).
Мени се највише свиђа (Матрично) Прерачунавати и Преобрадити коме је
Прорађивати сличан.
Рендеровати одбацујем јер имамо и више него довољно избора уместо
транскрипсжције.
Hajde da se onda držimo matričnog preračunavanja?
Naravno, ne slepo, pošto je u sučeljima iscrtavanja često precizniji
termin.
Девојчице такође усвоје и израз "фолдер" јер користе непреведени виндовс
годинама а да је преведен стајало би или фасцикла (фиока) или
директоријум. Тако да је то све ствар навике у ствари.
Али рендеровати (рендерујем, рендерујеш, рендерујемо) већ јесте.
Има леп деривациони потенцијал, јасну везу са изворним појмом и макар ја
не видим да се раскида нека друга асоцијативна веза која је присутна у
енглеском језику па наш говорник неће бити ускраћен.
Мислим да сам почетком ове дискусије већ поменуо Чаславов неформални
критеријум о броју речи које се морају убацити споља како језик не би
деловао новоговорски.
пп,
Горан
До сада су поменута само два која задовољавају све основне критеријуме
(једнозначност, језгровитост, сажетост, деривабилност), ‘прорађивати’ и
‘преобрађивати’.
Између ‘прорађивати’ и ‘преобрађивати’, ‘прорађивати’ ми и даље делује боље.
Прво, то је већ постојећа реч, са значењем аналогним (натегнуто, али као и
свака аналогија) оним што се дешава. Друго, префикс пре- значи „прећи преко“
(просторно или фигуративно: препливати, прелетети, превазићи, премашити) или
„поновити на други начин“ (прерадити, преобући), што и једно и друго лоше
одговара овом контексту.
Претходни пасус сам навео само ради илустрације одмеравања, јер, као што
рекох, за овај појам постигнуто је необично високо слагање (за ову листу) за
транскрипцију. Тако да сам у преводу КДЕ-а почео све да мењам на
‘рендеровати’.¹
[1] Тј. све где се ради баш о овом појму, где /render/ није употребљено
чисто стилски, са основним енглеским значењем, за неку произвољну радњу. Ово
не би требало посебно ни да помињем, ал' за сваки случај, пошто су се неки
подбуњивали ;)
Твоје мишљење довде узето у обзир, и доприноси ономе што сам оценио, да је
за ‘рендеровати’ постигнуто необично високо слагање.
> [...] Ljudi, slusajte kako drugi oko vas govore, slusajte matore gikove
> dok objasnjavaju kako se instalira windows, slusajte klinke po autobusu
> dok pricaju o fejsbuku. [...]
Ова аргументација, међутим, сасвим је излишна. Ако се њоме поведемо, српски
језику у информатици више не постоји; већ постоји један скоро-креол,
информсрпски (или англосрпски у ширем контексту), састављен од основног
фонда српских речи и енглеских речи (и то писано обично сирових) за сваки
нови појам, као и енглеских правописних, стилских, па чак и граматичких
конструкција.
Непотребно је да износим лични вредносни став о оваквом језику (о укусима се
не расправља), али има смисла да кажем да би ми многе друге ствари у животу
биле занимљивије него да преводим на њега. Верујем да највећи део чланова
ове листе има исто мишљење, иначе не би ни били овде. Другим речима, ко
одлучи да преводи како је чуо у друштву, посао му постаје врло прост, и нема
разлога да губи време разглабајући на листама попут ове.
> Ovako samo odaljavate prevod od srpskog jezika, ne priblizavate ga
> ljudima.
У ком преводу видиш ‘едитор’, у ком друштву чујеш ‘уређивач’? У ком преводу
видиш ‘бразуер’, у ком друштву чујеш ‘прегледач’ (‘разгледач’, ‘читач’,
итд.)? У ком преводу видиш ‘фајервол’, у ком друштву чујеш ‘заштитни зид’?
(Da ne pominjem što se svuda piše o firewallu, nikada fajervolu.)
*Сви* постојећи преводи рачунарских окружења већ су дебело удаљени, посебно
терминолошки, од језика са форума, из аутобуса, и сл. народских места.
Ја сам лично за прегледач или прегледник.
Лепо би било да ово ускладимо.
яПНяПНяПНяПН яПНяПН яПНяПНяПНяПНяПНяПН яПНяПНяПНяПН яПНяПНяПНяПН яПНяПН яПНяПНяПНяПНяПН яПНяПН яПНяПНяПНяПН яПНяПН яПНяПН яПНяПНяПН яПНяПНяПН яПНяПН яПН яПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПН
яПНяПНяПНяПНяПНяПН яПНяПНяПНяПНяПНяПН "render" яПНяПН яПНяПН яПНяПН яПНяПН яПНяПНяПНяПНяПН яПНяПНяПНяПНяПНяПНяПН яПНяПНяПН "яПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПН" яПН яПНяПНяПНяПНяПНяПН.
яПНяПНяПН яПНяПНяПНяПН, яПНяПНяПН яПНяПН яПНяПН яПНяПН яПНяПНяПНяПНяПНяПН яПНяПН яПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПН яПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПН яПНяПНяПНяПНяПНяПНяПН
яПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПН яПНяПНяПНяПН яПНяПН яПНяПНяПНяПН яПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПН яПНяПН яПНяПН яПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПН яПНяПН яПНяПНяПНяПНяПНяПН.
яПНяПН яПНяПНяПНяПНяПНяПН яПНяПНяПНяПНяПНяПНяПН, яПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПН яПНяПН яПНяПНяПНяПНяПНяПНяПН яПНяПН яПНяПНяПН яПНяПНяПНяПНяПНяПН яПНяПН. яПНяПНяПНяПНяПН
яПНяПНяПНяПНяПНяПНяПН яПНяПНяПНяПНяПН яПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПН яПНяПНяПНяПНяПНяПН.
яПНяПНяПНяПН яПНяПН яПНяПН яПНяПН яПНяПНяПНяПН яПНяПН яПНяПН яПНяПНяПНяПНяПНяПН яПНяПНяПНяПНяПНяПН яПНяПНяПНяПН яПНяПНяПНяПНяПНяПНяПН яПНяПНяПНяПН яПНяПН яПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПН
яПНяПНяПНяПНяПНяПН яПНяПНяПНяПНяПНяПНяПН яПНяПНяПНяПНяПН яПНяПНяПНяПН яПН яПНяПНяПНяПНяПН яПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПН,
яПНяПНяПНяПНяПН, яПНяПН яПНяПНяПНяПН яПНяПНяПНяПНяПН "render", "яПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПН".
яПНяПНяПН яПНяПНяПНяПНяПН яПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПН яПН яПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПН яПНяПНяПНяПНяПНяПН, яПНяПН яПНяПНяПНяПН яПНяПНяПНяПНяПНяПНяПН яПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПН
яПНяПНяПН яПНяПНяПНяПНяПН, яПНяПН яПНяПН яПНяПНяПНяПН яПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПНяПН яПН яПНяПН яПНяПНяПН.