Овде се упада у замку деминутива место превођења..
Можда бих оставио и 'слике' или 'преглед сликама' уместо сличице..
'Мали преглед' јасније каже шта је то , па можда: 'умањени преглед' ?
Где онда мали преглед звучи презизније у универзалније.
Mени врзма по глави и буквалније 'палчићи', 'палчић' за сам
"thumbnails/thumbnail".
То већ имамо као именицу (Палчић , мали човек из бајке) па би добила
ново значење.
Ако се гледа да означи врсту прегледа, из тога изведено 'преглед палчића'
недеља, 20. март 2016. 10.44.09 UTC+1, nikolam је написао/ла:
Овде се упада у замку деминутива место превођења..
Можда бих оставио и 'слике' или 'преглед сликама' уместо сличице..
„Преглед сликама“ би било предугачко док само „слике“ не одговара јер се бирањем опције не добијају слике већ
сличице докумената (за ПДФ-ове је то прва страна документа док се код слика приказује умањена сличица).
'Мали преглед' јасније каже шта је то , па можда: 'умањени преглед' ?
Где онда мали преглед звучи презизније у универзалније.
То је тренутни превод и са њим нисам задовољан. Можда бих заправо и требао бити задовољан. Само преправити у
„умањени преглед“.
Mени врзма по глави и буквалније 'палчићи', 'палчић' за сам
"thumbnails/thumbnail".
То већ имамо као именицу (Палчић , мали човек из бајке) па би добила
ново значење.
Ако се гледа да означи врсту прегледа, из тога изведено 'преглед палчића'
Корисници превода би тако нешто исмејавали, нажалост, те то не долази у обзир.
Хвала на коментару Никола!
Ради се о томе, да ја никад нисам био задовољан преводом 'иконе' за "icons", па тежим да ту употребим 'сличица' уместо 'икона'.
Пошто "icon" и "thumbnail" нису исто, а деминутиви не значе ништа (а и чуо сам да неки људи ложе реагују на употребу деминутива аи логично је), због тога сам скренуо пажњу.
Добијају се слике коју су умањени преглед. Сличице има примену али је општије као појам за све и свашта.
То је тренутни превод и са њим нисам задовољан. Можда бих заправо и требао бити задовољан. Само преправити у
„умањени преглед“.
Могуће. :)
На срећу људи се временом навикну на нову примену постојећих речи, што је природно с технологијом.. а језик није за исмејавање него за употребу ;)
На брзину сам сад ископао и један рад који се бави употребама деминутива:
http://izdavastvo.filfak.ni.ac.rs/casopisi/2013/download/568_e578f7d302b599d8c36b400b17ac4e94
У закључку стоји:
„Као што смо видели у раду, лексикализација именичких деминутива је у
српском језику честа појава. Неретко се дешава да деминутив неке именице
добије ново значење, које може бити у метафоричној вези са основним обликом,
односно може бити сличног облика или функције, али и не мора.“
Тако да мислим да сасвим одговара ‘сличица’ за ‘thumbnail’ (а тако и
‘иконица’ за ‘icon’).
Ако ћемо по тој логици, онда за "icon" одговара -сличица.
А за "Thumbnail" одговара или исто сличица (пошто то и јесте) или
умањени приказ.
Мислим да је и до сада било одговарајуће преведено и у главном не видим
никакав разлог да се мења до хира
Иначе иконе су верске ствари и то крши верска осећања верника.
То што је маса природно услед недостатка преведених окружења осамдесетих
и деведестих, прихватила да чита енглески по вуку па су то постале
"икон-е" не умањује повезани проблем
да је "thumbnail" у овом случају беспотребно закукуљен и замумуљен кад
имамо умањени преглед и претходни мали преглед који је јасан.
уторак, 29. март 2016. 17.46.23 UTC+2, nikolam је написао/ла:
Ако ћемо по тој логици, онда за "icon" одговара -сличица.
Не разумем како си дошао до оваквог закључка.
Иначе иконе су верске ствари и то крши верска осећања верника.
Не верујем да ће се нико наћи увређен зато што се за графички елемент у оперативном систему користи реч „иконица“. Када се нико није нашао увређен
за 20+ година постојања Виндоуса преведеног на српски и разних других програма на српском, неће ни сада.
То што је маса природно услед недостатка преведених окружења осамдесетих
и деведестих, прихватила да чита енглески по вуку па су то постале
"икон-е" не умањује повезани проблем
да је "thumbnail" у овом случају беспотребно закукуљен и замумуљен кад
имамо умањени преглед и претходни мали преглед који је јасан.
Као што написа’, икона је реч пореклом из грчког.
Мислим да је једино важно је да је ова реч устаљена у нашем језику дуги низ година и не могу да верујем да расправљамо око иконица. То је као кад би смишљали нову реч за метлу или телевизор...
--
Ову поруку сте добили због тога што сте се пријавили у групу „Српска отворена рачунарска терминологија“ у Google групама.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на sorta+un...@googlegroups.com.
За више опција, посетите https://groups.google.com/d/optout.
Мислим да је једино важно је да је ова реч устаљена у нашем језику дуги низ година и не могу да верујем да расправљамо око иконица. То је као кад би смишљали нову реч за метлу или телевизор...
Зашто да не расправљамо на месту за то? Икона је устаљена је у једном погрешном значењу у народу - слика свеца, а у другом, изворном значењу у рачунарству - слика. Да је о овоме расправљано на време, да су преводиоци рачунарских програма одрадили свој посао другачије и превели „icon“, питање не би ни било постављено. Као што рече @nikolam, требало је да icon постане сличица, a tumnail умањени приказ (одраз, обрис), или можда преглед.
Виндоуз је преведен на српски пре нешто мање година, од 2003, и заправо
користи израз ‘икона’. (Ако нису мењали у међувремену, зборник превода који
имам је из 2007.)
Тачно је да одговара и за једно и за друго, али кад је ‘icon’ већ постало
‘иконица’ (в. ниже), онда ‘thumbnail’ може да буде ‘сличица’.
Терминологија разних струка пуна је таквих примера, где неки израз може сам
по себи да значи многе ствари, али је узето да значи тачно једну од њих.
Пример који сам навео из претходне поруке илуструје ово: крилце, на авиону,
означава тачно један одређени покретни део крила (управљачку површину за
обртање авиона око уздужне осе), а не означава било који други покретни део
крила, нити репа.
> Иначе иконе су верске ствари и то крши верска осећања верника.
Тачно је да у српском реч ‘икона’ има јаче верско значење него у енглеском.
На пример, нормативни речник наводи једино то значење (унос: „икона ж грч.
светачка слика у византијско-православној уметности.“) Ово је вероватно и
део разлога зашто је рачунарски израз спонтано преузет са деминутивом, као
‘иконица’, пошто је у српском често да деминутиви означавају нешто сасвим
друго од основе (као што указују примери и рад које сам навео у претходној
поруци).
Још један пример овога у рачунарском контексту представља устаљени израз
‘заставица’ за ‘flag’, где нико не би рекао ‘застава’.
> [...] или умањени приказ. Мислим да је и до сада било одговарајуће
> преведено и у главном не видим никакав разлог да се мења до хира.
‘Умањени приказ’ није одговарајућ превод. То је превод из размишљања „хм,
треба ово превести некако, шта ћемо сад, дај нешто да се нико не смеје“,
који резултује млаким изразима слабе језичке употребљивости, преводима ради
превода. Слични примери неизраза су ‘управљачки програм’ за ‘driver’ или
‘заштитни зид’ за ‘firewall’.
Тачно тако. Да се о овоме расправљало на време . Али није и израз се усталио у обичном говору а ми као преводиоци смо превасходно дужни да олакшамо коришћење софтвера кориснику а не да исправљамо криве дрине које треба да исправља државна установа (као што то рецимо ради француска академија).
Виндоуз је преведен на српски пре нешто мање година, од 2003, и заправо
користи израз ‘икона’. (Ако нису мењали у међувремену, зборник превода који
имам је из 2007.)
Можемо да исправљамо криве Дрине, мало по мало.
Да ли је @Чаславово писање о преводу Виндоуза препорука? Тај превод је очајан, као што је очајан превод Андроида, Крома. Набројани преводи више личе на есперантски језик јер српски служи само да повеже све стране речи које су преводиоци оценили одомаћеним. Тиме су допринели језичком срмоглављењу једног доба јер данас скоро сви користе рачунаре и те „преводе“.
Сматрам да је наказно дати петаку писмени задатак из српског језика са насловом „Ентеријер моје учионице“, да свршени високошколац са одличним оценама зева збуњен на помен електронске поште (сетите се мог противљења коришћењу речи мејл и фајл), да већина јавних личности реченицу почиње са; „Оно што је важно, а то је да је“.
Французи нису будале. Оценили су да им је језик угрожен, и стручњаци настоје да поправе јавну реч на границе подношљивости. Наши „академци“ не виде да је опстанак народа угрожен, о обележјима народа и његовом наслеђу и не размишљају.
Највеће наслеђено богатство је управо језик, и то онај Вуков, народни, а не оно извештачено просеравање у јавности из новина и са ТВ-а.
Хтео сам да учим од нашег стручњака, академског преводилачног тате мата, Клајна, а одмах на почетку књиге он заговара одбацивање наслеђа (азбуке) у корист латинице која има 30 (словима: тридесет) слова. Како ли изборја толико? Положај му даје право за такву дрскост?
И за ту двоазбучност сам од вас тражио објашњење и уместо упућивања на документе који одређују „двоазбучност“ српског језика добио само Чаславов описни одговор, захваљујем, а остали сте ћутали и наставили да одржавате латинични српски на основу криве Дрине/равне Војводине, Клајна и САНУ.
Напомињем да сам добијао личне поруке подршке, али, нико није хтео јавно да се изјасни да подржава мој захтев за објашњење. Доста о томе. Суштина је да икона остаје српска рачунарска реч због Виндоуза и криве Дрине :)
Што се тиче ћирилице, ево да одговорим сада. Нисам против тога да неко пише латиницом ако то жели. А ако још то може да се омогући на један клик, што да не.
Ја сам баш имао проблема са промотивним материјалом који сам штампао на ћирилици и делио по Војводини. Зашто је тешко разумети да неки људи не користе ћирилицу свакодневно? И зашто ја морам да користим свих 7 падежа кад сам се супер споразумевао годинама са само пар њих? :)
--
петак, 01. април 2016. 17.29.06 UTC+2, salepetronije је написао/ла:
Можемо да исправљамо криве Дрине, мало по мало.
Не, не можемо. Без јасне државне политике о чувању и развоју језика тешко да шака преводилаца хобиста и добровољаца може нешто
да уради на нивоу који је видљив.
Да ли је @Чаславово писање о преводу Виндоуза препорука? Тај превод је очајан, као што је очајан превод Андроида, Крома. Набројани преводи више личе на есперантски језик јер српски служи само да повеже све стране речи које су преводиоци оценили одомаћеним. Тиме су допринели језичком срмоглављењу једног доба јер данас скоро сви користе рачунаре и те „преводе“.
Тај превод је очајан по твом мишљењу. Иако није савршен, сматрам преводе горе наведених система/програма довољно добрим.
Сматрам да је наказно дати петаку писмени задатак из српског језика са насловом „Ентеријер моје учионице“, да свршени високошколац са одличним оценама зева збуњен на помен електронске поште (сетите се мог противљења коришћењу речи мејл и фајл), да већина јавних личности реченицу почиње са; „Оно што је важно, а то је да је“.Французи нису будале. Оценили су да им је језик угрожен, и стручњаци настоје да поправе јавну реч на границе подношљивости. Наши „академци“ не виде да је опстанак народа угрожен, о обележјима народа и његовом наслеђу и не размишљају.
Какве ово везе има са мојим питањем?
Највеће наслеђено богатство је управо језик, и то онај Вуков, народни, а не оно извештачено просеравање у јавности из новина и са ТВ-а.И то „просеравање у јавности и са ТВ-а“ је исто народни језик. Такође, не видим какве ово везе има са мојим питањем.
Хтео сам да учим од нашег стручњака, академског преводилачног тате мата, Клајна, а одмах на почетку књиге он заговара одбацивање наслеђа (азбуке) у корист латинице која има 30 (словима: тридесет) слова. Како ли изборја толико? Положај му даје право за такву дрскост?
Први пут чујем за ово. Чуо сам да је г. Клајн говорио о томе како ћирилица одумире и постаје архаично писмо али нигде нисам видео да се он залаже за одбацивање. Могу ли добити неки доказ горе наведеног?
Мада то овде није релевантно, како ли неко замишља ту "јасну државну политику од чувању и развоју језика"? И шта су оне силне кампање "Негујмо српски језик" него то? И сад - ајде још и чување, али држава не треба да развија језик.
Мислим да је непотребно тражити доказе пошто то није тачно, па је непотребно задржавати се на томе.
Моја порука се односила на то да се држави не може замерити како се не бави језиком пошто има те неке кампање за очување (потпуно бесмислене, али их свакако има). Твоји предлози за унапређење звуче много практичније и сувисли су у односу на савете с плаката које познати деле.Какав је то проблем с ћириличним тастатурама? Не знам како ради производња и продаја, али замишљам да би их било више кад би их купци тражили.
Чини ми се да у овим дискусијама фали реч некога од лингвиста. Јесте ли чланови оних језичких група на Фејсбуку? Има их пуно, мени се лично највише свиђа "Наш језик". Тамо можете поставити нека од ових питања и добити одговоре много брже и прецизније, уместо да сами тражите кад је шта Клајн рекао. Има ко зна Клајна напамет. :)
Шта значи „то је твоје мишљење“? Наравно, мишљење је моје, нисам га преузео ни од кога. Свако може да има мишљење о некој појави, било да познаје појаву и околну област те појаве, било да има само делимичну магловиту слику о томе. Мишљења сам изнео зато што познајем неке појаве: познајем превода Кромијума, прегледао сам појмовник превода Виндоуза, покушао да радим на очајном преводу Андроида и одустао, прегледао сам устав матичне државе наследнице српкохрватског језика, прегледао сам подуставне (законске) одредбе које се односе на питања српског језика, проучио сам важеће међународне језичке кодове, прегледао сам пар књижица у којима заиста пишу глупости попут 30-словности „српске“ абеце(ћече)де. Из превода Кромијума сам извукао око двеста ставки за преправку, преводивих појмова, израза који нису у духу српског језика и очигледних грешака. Ако претерујем у сто, преосталих сто разлога су довољно оправдање за означавања превода незадовољавајућим.
Шта су урадили остали, види се из одговора: постављач питања се буни због опширности одговора и залажења у околне пратеће области иако и сам залази у њих,
пар Вас је помињало неопходност „ неговања двоазбучја“. Молим? Двоазбучја? То значи да нису погледали везе ка документима који очигледно оспоравају двописменост српског језика.
То значи да не прате шта ко пише и шта наводи, већ одговарају из сопствене магловите слике, на основу наведених веза (линкова), погрешне.
То значи да не знају ни одакле назив „азбука“, немају представу да ли реч азбука има икакво пренесено значење, не познају веровања свог народа, језичка знамења, скривена, мање очигледна значења и сродности наизглед различитих речи, попут везе између колача и слова.
На основу овог разговора могу да закључим да је моја првобитна замисао пропаст. Замисао ми је била да привучемо пажњу јавности на слободан софтвер. Замиса је да се договоримо да радимо преводе искључиво у оквиру одредби о којима све време пишем, да издамо јавно саопштење, и тако можда привучемо пажњу новинара, а од њих, нових корисника. Овим часно завршавам свој труд око питања писама. Хвала на (с)трпљењу (толерансу). Ја га више немам, а чекао сам све време бар једног истомишљеника.
Језик и писмо
У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.
Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава.
Напомињем опет, српски језик се не налази на страницама језичких кодова са латинским писмом. Све је потпуно јасно. Сви који и даље раде у прилог латиничарима обмањивачима српчади и „деривата“ сносе одговорност због лењости за саучесништво, без обзира што су школовани са подмуклим циљем да буду и остану у заблуди. Крај.