Thumbnail

82 views
Skip to first unread message

Марко М. Костић (Marko M. Kostić)

unread,
Mar 20, 2016, 5:09:06 AM3/20/16
to Српска отворена рачунарска терминологија

Тренутно Гномовци преводе то као „мали преглед“ али сматрам да то није баш добар превод. Размишљао сам да се то преводи као минијатура али ни то није добар превод. Онда сам погледао како су то Мајкрософтови преводиоци радили у Икс-пеу (пошто у новијим Виндоусима нема речи „thumbnail“) и видим да су они превели то као „сличица“.

Ја мислим да је то добар превод зато што се обично бирањем опције „thumbnail“, у управницима датотека“ добијају сличице самих датотека, зависно од врсте. Рецимо, код ПДФ докумената ће бити приказана прва страна унутар иконице...

Има ли неко примедби на овакав превод?

Nikola M

unread,
Mar 20, 2016, 5:44:09 AM3/20/16
to so...@googlegroups.com
Овде се упада у замку деминутива место превођења..
Можда бих оставио и 'слике' или 'преглед сликама' уместо сличице..

'Мали преглед' јасније каже шта је то , па можда: 'умањени преглед' ?
Где онда мали преглед звучи презизније у универзалније.

Mени врзма по глави и буквалније 'палчићи', 'палчић' за сам
"thumbnails/thumbnail".
То већ имамо као именицу (Палчић , мали човек из бајке) па би добила
ново значење.
Ако се гледа да означи врсту прегледа, из тога изведено 'преглед палчића'

Марко М. Костић (Marko M. Kostić)

unread,
Mar 20, 2016, 6:06:33 AM3/20/16
to Српска отворена рачунарска терминологија


недеља, 20. март 2016. 10.44.09 UTC+1, nikolam је написао/ла:

Овде се упада у замку деминутива место превођења..
Можда бих оставио и 'слике' или 'преглед сликама' уместо сличице..

„Преглед сликама“ би било предугачко док само „слике“ не одговара јер се бирањем опције не добијају слике већ
сличице докумената (за ПДФ-ове је то прва страна документа док се код слика приказује умањена сличица).


'Мали преглед' јасније каже шта је то , па можда: 'умањени преглед' ?
Где онда мали преглед звучи презизније у универзалније.

То је тренутни превод и са њим нисам задовољан. Можда бих заправо и требао бити задовољан. Само преправити у
„умањени преглед“.
 

Mени врзма по глави и буквалније 'палчићи', 'палчић' за сам
"thumbnails/thumbnail".
То већ имамо као именицу (Палчић , мали човек из бајке) па би добила
ново значење.
Ако се гледа да означи врсту прегледа, из тога изведено 'преглед палчића'

Корисници превода би тако нешто исмејавали, нажалост, те то не долази у обзир.

Хвала на коментару Никола!

Nikola M

unread,
Mar 20, 2016, 6:31:58 AM3/20/16
to so...@googlegroups.com
On 03/20/16 11:06 AM, Марко М. Костић (Marko M. Kostić) wrote:


недеља, 20. март 2016. 10.44.09 UTC+1, nikolam је написао/ла:

Овде се упада у замку деминутива место превођења..
Можда бих оставио и 'слике' или 'преглед сликама' уместо сличице..

Ради се о томе, да ја никад нисам био задовољан преводом 'иконе' за "icons", па тежим да ту употребим 'сличица' уместо 'икона'.
Пошто "icon" и "thumbnail" нису исто, а деминутиви не значе ништа (а и чуо сам да неки људи ложе реагују на употребу деминутива аи логично је), због тога сам скренуо пажњу.

„Преглед сликама“ би било предугачко док само „слике“ не одговара јер се бирањем опције не добијају слике већ
сличице докумената (за ПДФ-ове је то прва страна документа док се код слика приказује умањена сличица).
Добијају се слике коју су умањени преглед.  Сличице има примену али је општије као појам за све и свашта.



'Мали преглед' јасније каже шта је то , па можда: 'умањени преглед' ?
Где онда мали преглед звучи презизније у универзалније.

То је тренутни превод и са њим нисам задовољан. Можда бих заправо и требао бити задовољан. Само преправити у
„умањени преглед“.

Могуће. :)


 

Mени врзма по глави и буквалније 'палчићи', 'палчић' за сам
"thumbnails/thumbnail".
То већ имамо као именицу (Палчић , мали човек из бајке) па би добила
ново значење.
Ако се гледа да означи врсту прегледа, из тога изведено 'преглед палчића'

Корисници превода би тако нешто исмејавали, нажалост, те то не долази у обзир.

На срећу људи се временом навикну на нову примену постојећих речи, што је природно с технологијом.. а језик није за исмејавање него за употребу ;)


Хвала на коментару Никола!

Молим ;)

Милош Поповић

unread,
Mar 20, 2016, 6:35:11 AM3/20/16
to so...@googlegroups.com
Ја сам за сличице. Некако ми је једино природно да мале слике уствари
сличице на српском. И иконице на радној површи су у деминутив.

С друге стране палчић није у духу српског језика. Енглези често праве
овакве кованице, али када се преведу на наш језик то обично нема пуно
смисла.

У нед, 20. 03 2016. у 10:44 +0100, Nikola M пише:

Милош Поповић

unread,
Mar 20, 2016, 6:39:45 AM3/20/16
to so...@googlegroups.com
Упс, у међувремену су пристигли нови мејлови где помињемо иконе. Код
нас у Гному су „иконице“, а и у свакодневном говору се среће тај
термин. Мислим да не треба избегавати овај устаљени термин само зати
што је у деминутиву.

Nikola M

unread,
Mar 20, 2016, 6:48:15 AM3/20/16
to so...@googlegroups.com
On 03/20/16 11:35 AM, Милош Поповић wrote:
> Ја сам за сличице. Некако ми је једино природно да мале слике уствари
> сличице на српском. И иконице на радној површи су у деминутив.
>
> С друге стране палчић није у духу српског језика. Енглези често праве
> овакве кованице, али када се преведу на наш језик то обично нема пуно
> смисла.

Не слажем се са сличицама. Сличице је прешироко одређење и не служи сврси.

Иконе су слике које служе у верским обредима итд, то је културна
злоупотреба а то што се иконе користе (иконице сам слабо виђао) јесте
ствар такође навике.

Палчић свакако јесте у употреби у српском језику а нешто што је
децнијама у употреби не може да буде проглешено за нешто друго.Многима
је познато и постоји као реч и појам а постоји деценијама и познато је
деци од првих тренутака читања бајки.
Ал да не ширимо причу.

Марко М. Костић (Marko M. Kostić)

unread,
Mar 20, 2016, 6:49:18 AM3/20/16
to Српска отворена рачунарска терминологија


недеља, 20. март 2016. 11.31.58 UTC+1, nikolam је написао/ла:

Ради се о томе, да ја никад нисам био задовољан преводом 'иконе' за "icons", па тежим да ту употребим 'сличица' уместо 'икона'.
Пошто "icon" и "thumbnail" нису исто, а деминутиви не значе ништа (а и чуо сам да неки људи ложе реагују на употребу деминутива аи логично је), због тога сам скренуо пажњу.


Никада нисам чуо никога ко каже за "icon" било шта друго осим „иконица“. Како деминутиви не значе ништа? Па ваљда означавају објекат који је мањи по величини. :)

Добијају се слике коју су умањени преглед.  Сличице има примену али је општије као појам за све и свашта.
 
Да. Добијају се умањене слике. Неко би рекао и сличице... :)



То је тренутни превод и са њим нисам задовољан. Можда бих заправо и требао бити задовољан. Само преправити у
„умањени преглед“.

Могуће. :)

Размишљам и даље али је сувише дугачак превод „умањени преглед“.


На срећу људи се временом навикну на нову примену постојећих речи, што је природно с технологијом.. а језик није за исмејавање него за употребу ;)


Слажем се али палчић се не користи у нашем језику у свакодневном говору. Када бих то користио као превод, само бих збуњивао кориснике превода и самим тиме ћемо имати мање корисника Гнома преведеног на српски а (с обзиром на број корисника Линукса, Гнома и српске локализације) то итекако није пожељно.

Nikola M

unread,
Mar 20, 2016, 6:55:59 AM3/20/16
to so...@googlegroups.com
On 03/20/16 11:49 AM, Марко М. Костић (Marko M. Kostić) wrote:
>
> Размишљам и даље али је сувише дугачак превод „умањени преглед“.

Треба бити прецизан а не кратак ;)


> корисника Гнома преведеног на српски а (с обзиром на број корисника
> Линукса, Гнома и српске

Не видим у ствари разлог да се мења постојећи превод.
Некако нисам убеђен да му ишта фали можда да се измени с истим значењем
ако је ствар ћеифа
ал за непримереност беспотребног увођења деминутива је познато да су
непотребни. (јер како направити деминутив од деминутива?)
Ако гледамо иконе сваки дан (нисам никад чуо да се каже иконице, нигде)
не морамо уводити друго шта тог типа без потребе.


Милош Поповић

unread,
Mar 20, 2016, 7:40:20 AM3/20/16
to so...@googlegroups.com
Само још да кажем да код мене у крају, на дивљем истоку, сви користе
„иконице“. А ево правим управо и анкету код девојке у стану, сви су
рекли да је то чудо у виду умањене слике за покретање програма
„иконица“. Просто ми је невероватно да га неко другачије зове.

Марко М. Костић (Marko M. Kostić)

unread,
Mar 20, 2016, 8:00:10 AM3/20/16
to Српска отворена рачунарска терминологија
Морам да се сложим са Милошем. И код мене (Пожаревац, Петровац и други градови у Браничевском округу) нико не говори „икона“ већ „иконица“. А често сам окружен људима који раде са рачунарима.

Часлав Илић

unread,
Mar 21, 2016, 6:33:57 PM3/21/16
to so...@googlegroups.com
Не видим разлог да се избегавају деминутиви у терминологији, тј. да
означавају нешто посебно, а не просто умањену обличје. Много је таквих
примера: звездица (мала звезда, али и словни знак), коцкица (мала коцка, али
и коцка за игру), плочица (мала плоча, али и елемент пода и зида), стрелица
(мала стрела, али и елемент цртежа), свећица (мала свећа, али и део система
за паљење). Ево и примера где се и основа и деминутив користе терминолошки у
истом контексту: крило (wing) и крилце (aileron).

На брзину сам сад ископао и један рад који се бави употребама деминутива:

http://izdavastvo.filfak.ni.ac.rs/casopisi/2013/download/568_e578f7d302b599d8c36b400b17ac4e94

У закључку стоји:

„Као што смо видели у раду, лексикализација именичких деминутива је у
српском језику честа појава. Неретко се дешава да деминутив неке именице
добије ново значење, које може бити у метафоричној вези са основним обликом,
односно може бити сличног облика или функције, али и не мора.“

Тако да мислим да сасвим одговара ‘сличица’ за ‘thumbnail’ (а тако и
‘иконица’ за ‘icon’).

signature.asc

Nikola M

unread,
Mar 29, 2016, 11:46:23 AM3/29/16
to so...@googlegroups.com
On 03/21/16 11:33 PM, Часлав Илић wrote:
> „Као што смо видели у раду, лексикализација именичких деминутива је у
> српском језику честа појава. Неретко се дешава да деминутив неке именице
> добије ново значење, које може бити у метафоричној вези са основним обликом,
> односно може бити сличног облика или функције, али и не мора.“
>
> Тако да мислим да сасвим одговара ‘сличица’ за ‘thumbnail’ (а тако и
> ‘иконица’ за ‘icon’).
Ако ћемо по тој логици, онда за "icon" одговара -сличица.
А за "Thumbnail" одговара или исто сличица (пошто то и јесте) или
умањени приказ.
Мислим да је и до сада било одговарајуће преведено и у главном не видим
никакав разлог да се мења до хира.

Иначе иконе су верске ствари и то крши верска осећања верника.
То што је маса природно услед недостатка преведених окружења осамдесетих
и деведестих, прихватила да чита енглески по вуку па су то постале
"икон-е" не умањује повезани проблем
да је "thumbnail" у овом случају беспотребно закукуљен и замумуљен кад
имамо умањени преглед и претходни мали преглед који је јасан.

Марко М. Костић (Marko M. Kostić)

unread,
Mar 29, 2016, 12:11:54 PM3/29/16
to Српска отворена рачунарска терминологија


уторак, 29. март 2016. 17.46.23 UTC+2, nikolam је написао/ла:

Ако ћемо по тој логици, онда за "icon" одговара -сличица.

Не разумем како си дошао до оваквог закључка.
 
А за "Thumbnail" одговара или исто сличица (пошто то и јесте) или
умањени приказ.
Мислим да је и до сада било одговарајуће преведено и у главном не видим
никакав разлог да се мења до хира

Слажем се да одговара сличица. Штавише, у будућим преводима ћемо користити сличица за "thumbnail". Ем краће, ем разумљивије.


Иначе иконе су верске ствари и то крши верска осећања верника.

Не верујем да ће се нико наћи увређен зато што се за графички елемент у оперативном систему користи реч „иконица“. Када се нико није нашао увређен
за 20+ година постојања Виндоуса преведеног на српски и разних других програма на српском, неће ни сада.
 
То што је маса природно услед недостатка преведених окружења осамдесетих
и деведестих, прихватила да чита енглески по вуку па су то постале
"икон-е" не умањује повезани проблем
да је "thumbnail" у овом случају беспотребно закукуљен и замумуљен кад
имамо умањени преглед и претходни мали преглед који је јасан.

Као што рекох, нико у мојој околини не користи реч икона за енглески појам "icon" где се тај појам односи на графички елемент у оперативном
систему који покреће програм. Сви говоре „иконица“.

У сваком случају, хвала свима на вашим одговорима. Одлучили смо се да у преводима Гном програма користимо реч „сличица“ као превод за
енглеску реч „thumbnail“.

salepetronije

unread,
Mar 29, 2016, 5:21:25 PM3/29/16
to Српска отворена рачунарска терминологија


уторак, 29. март 2016. 18.11.54 UTC+2, Марко М. Костић (Marko M. Kostić) је написао/ла:


уторак, 29. март 2016. 17.46.23 UTC+2, nikolam је написао/ла:

Ако ћемо по тој логици, онда за "icon" одговара -сличица.

Не разумем како си дошао до оваквог закључка.

Икона је заиста сличица у српском преводу са грчког језика. 



Иначе иконе су верске ствари и то крши верска осећања верника.

Не верујем да ће се нико наћи увређен зато што се за графички елемент у оперативном систему користи реч „иконица“. Када се нико није нашао увређен
за 20+ година постојања Виндоуса преведеног на српски и разних других програма на српском, неће ни сада.

Икона нема везе са верским осећањима, већ погрешним поимањем стране речи.
 
 
То што је маса природно услед недостатка преведених окружења осамдесетих
и деведестих, прихватила да чита енглески по вуку па су то постале
"икон-е" не умањује повезани проблем
да је "thumbnail" у овом случају беспотребно закукуљен и замумуљен кад
имамо умањени преглед и претходни мали преглед који је јасан.

Као што написа’, икона је реч пореклом из грчког.

Милош Поповић

unread,
Mar 29, 2016, 8:21:01 PM3/29/16
to Сорта

Мислим да је једино важно је да је ова реч устаљена у нашем језику дуги низ година и не могу да верујем да расправљамо око иконица. То је као кад би смишљали нову реч за метлу или телевизор...

--
Ову поруку сте добили због тога што сте се пријавили у групу „Српска отворена рачунарска терминологија“ у Google групама.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на sorta+un...@googlegroups.com.
За више опција, посетите https://groups.google.com/d/optout.

salepetronije

unread,
Mar 30, 2016, 3:26:40 AM3/30/16
to Српска отворена рачунарска терминологија


среда, 30. март 2016. 02.21.01 UTC+2, Милош Поповић је написао/ла:

Мислим да је једино важно је да је ова реч устаљена у нашем језику дуги низ година и не могу да верујем да расправљамо око иконица. То је као кад би смишљали нову реч за метлу или телевизор...



Зашто да не расправљамо на месту за то? Икона је устаљена је у једном погрешном значењу у народу - слика свеца, а у другом, изворном значењу у рачунарству - слика. Да је о овоме расправљано на време, да су преводиоци рачунарских програма одрадили свој посао другачије и превели „icon“, питање не би ни било постављено. Као што рече @nikolam, требало је да icon постане сличица, a tumnail умањени приказ (одраз,  обрис), или можда преглед.

Марко М. Костић (Marko M. Kostić)

unread,
Mar 30, 2016, 4:18:38 AM3/30/16
to Српска отворена рачунарска терминологија


среда, 30. март 2016. 09.26.40 UTC+2, salepetronije је написао/ла


Зашто да не расправљамо на месту за то? Икона је устаљена је у једном погрешном значењу у народу - слика свеца, а у другом, изворном значењу у рачунарству - слика. Да је о овоме расправљано на време, да су преводиоци рачунарских програма одрадили свој посао другачије и превели „icon“, питање не би ни било постављено. Као што рече @nikolam, требало је да icon постане сличица, a tumnail умањени приказ (одраз,  обрис), или можда преглед.

Тачно тако. Да се о овоме расправљало на време . Али није и израз се усталио у обичном говору а ми као преводиоци смо превасходно дужни да олакшамо коришћење софтвера кориснику а не да исправљамо криве дрине које треба да исправља државна установа (као што то рецимо ради француска академија).

Часлав Илић

unread,
Apr 1, 2016, 3:28:55 AM4/1/16
to so...@googlegroups.com
> [: Марко М. Костић :]

> Не верујем да ће се нико наћи увређен зато што се за графички елемент у
> оперативном систему користи реч „иконица“. Када се нико није нашао увређен
> за 20+ година постојања Виндоуса преведеног на српски и разних других
> програма на српском, неће ни сада.

Виндоуз је преведен на српски пре нешто мање година, од 2003, и заправо
користи израз ‘икона’. (Ако нису мењали у међувремену, зборник превода који
имам је из 2007.)

signature.asc

Часлав Илић

unread,
Apr 1, 2016, 3:46:23 AM4/1/16
to so...@googlegroups.com
>> [: Часлав Илић :]
>> [...] мислим да сасвим одговара ‘сличица’ за ‘thumbnail’ (а тако и
>> ‘иконица’ за ‘icon’).
>
> [: Nikola M :]

> Ако ћемо по тој логици, онда за "icon" одговара -сличица. А за "Thumbnail"
> одговара или исто сличица (пошто то и јесте) [...]

Тачно је да одговара и за једно и за друго, али кад је ‘icon’ већ постало
‘иконица’ (в. ниже), онда ‘thumbnail’ може да буде ‘сличица’.

Терминологија разних струка пуна је таквих примера, где неки израз може сам
по себи да значи многе ствари, али је узето да значи тачно једну од њих.
Пример који сам навео из претходне поруке илуструје ово: крилце, на авиону,
означава тачно један одређени покретни део крила (управљачку површину за
обртање авиона око уздужне осе), а не означава било који други покретни део
крила, нити репа.

> Иначе иконе су верске ствари и то крши верска осећања верника.

Тачно је да у српском реч ‘икона’ има јаче верско значење него у енглеском.
На пример, нормативни речник наводи једино то значење (унос: „икона ж грч.
светачка слика у византијско-православној уметности.“) Ово је вероватно и
део разлога зашто је рачунарски израз спонтано преузет са деминутивом, као
‘иконица’, пошто је у српском често да деминутиви означавају нешто сасвим
друго од основе (као што указују примери и рад које сам навео у претходној
поруци).

Још један пример овога у рачунарском контексту представља устаљени израз
‘заставица’ за ‘flag’, где нико не би рекао ‘застава’.

> [...] или умањени приказ. Мислим да је и до сада било одговарајуће


> преведено и у главном не видим никакав разлог да се мења до хира.

‘Умањени приказ’ није одговарајућ превод. То је превод из размишљања „хм,
треба ово превести некако, шта ћемо сад, дај нешто да се нико не смеје“,
који резултује млаким изразима слабе језичке употребљивости, преводима ради
превода. Слични примери неизраза су ‘управљачки програм’ за ‘driver’ или
‘заштитни зид’ за ‘firewall’.

signature.asc

salepetronije

unread,
Apr 1, 2016, 11:29:06 AM4/1/16
to Српска отворена рачунарска терминологија


среда, 30. март 2016. 10.18.38 UTC+2, Марко М. Костић (Marko M. Kostić) је написао/ла:




Тачно тако. Да се о овоме расправљало на време . Али није и израз се усталио у обичном говору а ми као преводиоци смо превасходно дужни да олакшамо коришћење софтвера кориснику а не да исправљамо криве дрине које треба да исправља државна установа (као што то рецимо ради француска академија).

 Можемо да исправљамо криве Дрине, мало по мало. Да ли је @Чаславово писање о преводу Виндоуза препорука? Тај превод је очајан, као што је очајан превод Андроида, Крома. Набројани преводи више личе на есперантски језик јер српски служи само да повеже све стране речи које су преводиоци оценили одомаћеним. Тиме су допринели језичком срмоглављењу једног доба јер данас скоро сви користе рачунаре и те „преводе“. Сматрам да је наказно дати петаку писмени задатак из српског језика са насловом „Ентеријер моје учионице“, да свршени високошколац са одличним оценама зева збуњен на помен електронске поште (сетите се мог противљења коришћењу речи мејл и фајл), да већина јавних личности реченицу почиње са; „Оно што је важно, а то је да је“.
 Французи нису будале. Оценили су да им је језик угрожен, и стручњаци настоје да поправе јавну реч на границе подношљивости. Наши „академци“ не виде да је опстанак народа угрожен, о обележјима народа и његовом наслеђу и не размишљају. Највеће наслеђено богатство је управо језик, и то онај Вуков, народни, а не оно извештачено просеравање у јавности из новина и са ТВ-а. Хтео сам да учим од нашег стручњака, академског преводилачног тате мата, Клајна, а одмах на почетку књиге он заговара одбацивање наслеђа (азбуке) у корист латинице која има 30 (словима: тридесет) слова. Како ли изборја толико? Положај му даје право за такву дрскост? И за ту двоазбучност сам од вас тражио објашњење и уместо упућивања на документе који одређују „двоазбучност“ српског језика добио само Чаславов описни одговор, захваљујем, а остали сте ћутали и наставили да одржавате латинични српски на основу криве Дрине/равне Војводине, Клајна и САНУ. Напомињем да сам добијао личне поруке подршке, али, нико није хтео јавно да се изјасни да подржава мој захтев за објашњење. Доста о томе. Суштина је да икона остаје српска рачунарска реч због Виндоуза и криве Дрине :)

Марко М. Костић (Marko M. Kostić)

unread,
Apr 1, 2016, 1:50:05 PM4/1/16
to Српска отворена рачунарска терминологија

петак, 01. април 2016. 09.28.55 UTC+2, Часлав Илић је написао/ла:

Виндоуз је преведен на српски пре нешто мање година, од 2003, и заправо
користи израз ‘икона’. (Ако нису мењали у међувремену, зборник превода који
имам је из 2007.)


У журби сам написао 20 уместо 10 година. Нисам хтео после да шаљем још једну поруку. Претпоставио
сам да ће ме неко већ исправити. :)

Заиста се користи израз „икона“ у најновијем Виндоусу. Мислио сам да се користи „иконица“, из неког разлога.


Марко М. Костић (Marko M. Kostić)

unread,
Apr 1, 2016, 2:21:29 PM4/1/16
to Српска отворена рачунарска терминологија


петак, 01. април 2016. 17.29.06 UTC+2, salepetronije је написао/ла:


 Можемо да исправљамо криве Дрине, мало по мало.

Не, не можемо. Без јасне државне политике о чувању и развоју језика тешко да шака преводилаца хобиста и добровољаца може нешто
да уради на нивоу који је видљив.
 
Да ли је @Чаславово писање о преводу Виндоуза препорука? Тај превод је очајан, као што је очајан превод Андроида, Крома. Набројани преводи више личе на есперантски језик јер српски служи само да повеже све стране речи које су преводиоци оценили одомаћеним. Тиме су допринели језичком срмоглављењу једног доба јер данас скоро сви користе рачунаре и те „преводе“.

Тај превод је очајан по твом мишљењу. Иако није савршен, сматрам преводе горе наведених система/програма довољно добрим.
 
Сматрам да је наказно дати петаку писмени задатак из српског језика са насловом „Ентеријер моје учионице“, да свршени високошколац са одличним оценама зева збуњен на помен електронске поште (сетите се мог противљења коришћењу речи мејл и фајл), да већина јавних личности реченицу почиње са; „Оно што је важно, а то је да је“. 
 Французи нису будале. Оценили су да им је језик угрожен, и стручњаци настоје да поправе јавну реч на границе подношљивости. Наши „академци“ не виде да је опстанак народа угрожен, о обележјима народа и његовом наслеђу и не размишљају.

Какве ово везе има са мојим питањем?
 
Највеће наслеђено богатство је управо језик, и то онај Вуков, народни, а не оно извештачено просеравање у јавности из новина и са ТВ-а.
И то „просеравање у јавности и са ТВ-а“ је исто народни језик. Такође, не видим какве ово везе има са мојим питањем.
 
Хтео сам да учим од нашег стручњака, академског преводилачног тате мата, Клајна, а одмах на почетку књиге он заговара одбацивање наслеђа (азбуке) у корист латинице која има 30 (словима: тридесет) слова. Како ли изборја толико? Положај му даје право за такву дрскост?

Први пут чујем за ово. Чуо сам да је г. Клајн говорио о томе како ћирилица одумире и постаје архаично писмо али нигде нисам видео да се он залаже за одбацивање. Могу ли добити неки доказ горе наведеног?
 
И за ту двоазбучност сам од вас тражио објашњење и уместо упућивања на документе који одређују „двоазбучност“ српског језика добио само Чаславов описни одговор, захваљујем, а остали сте ћутали и наставили да одржавате латинични српски на основу криве Дрине/равне Војводине, Клајна и САНУ.

Сорту сам скоро почео да пратим те бих те молио да мене сврставаш у групе о којима ништа не знам. Такође не разумем твоје нападе на „латинични српски“.
 
Напомињем да сам добијао личне поруке подршке, али, нико није хтео јавно да се изјасни да подржава мој захтев за објашњење. Доста о томе. Суштина је да икона остаје српска рачунарска реч због Виндоуза и криве Дрине :)

Ја стварно не разумем како се уопште повела прича о овоме. Тему нисам покренуо због ове речи.

Милош Поповић

unread,
Apr 2, 2016, 5:53:37 PM4/2/16
to Сорта

Што се тиче ћирилице, ево да одговорим сада. Нисам против тога да неко пише латиницом ако то жели. А ако још то може да се омогући на један клик, што да не.

Ја сам баш имао проблема са промотивним материјалом који сам штампао на ћирилици и делио по Војводини. Зашто је тешко разумети да неки људи не користе ћирилицу свакодневно? И зашто ја морам да користим свих 7 падежа кад сам се супер споразумевао годинама са само пар њих? :)

--

Dušica

unread,
Apr 5, 2016, 12:35:11 AM4/5/16
to Српска отворена рачунарска терминологија


On Friday, April 1, 2016 at 9:21:29 PM UTC+3, Марко М. Костић (Marko M. Kostić) wrote:


петак, 01. април 2016. 17.29.06 UTC+2, salepetronije је написао/ла:


 Можемо да исправљамо криве Дрине, мало по мало.

Не, не можемо. Без јасне државне политике о чувању и развоју језика тешко да шака преводилаца хобиста и добровољаца може нешто
да уради на нивоу који је видљив.

Мада то овде није релевантно, како ли неко замишља ту "јасну државну политику од чувању и развоју језика"? И шта су оне силне кампање "Негујмо српски језик" него то? И сад - ајде још и чување, али држава не треба да развија језик.
 
Да ли је @Чаславово писање о преводу Виндоуза препорука? Тај превод је очајан, као што је очајан превод Андроида, Крома. Набројани преводи више личе на есперантски језик јер српски служи само да повеже све стране речи које су преводиоци оценили одомаћеним. Тиме су допринели језичком срмоглављењу једног доба јер данас скоро сви користе рачунаре и те „преводе“.

Тај превод је очајан по твом мишљењу. Иако није савршен, сматрам преводе горе наведених система/програма довољно добрим.
 
Сматрам да је наказно дати петаку писмени задатак из српског језика са насловом „Ентеријер моје учионице“, да свршени високошколац са одличним оценама зева збуњен на помен електронске поште (сетите се мог противљења коришћењу речи мејл и фајл), да већина јавних личности реченицу почиње са; „Оно што је важно, а то је да је“. 
 Французи нису будале. Оценили су да им је језик угрожен, и стручњаци настоје да поправе јавну реч на границе подношљивости. Наши „академци“ не виде да је опстанак народа угрожен, о обележјима народа и његовом наслеђу и не размишљају.

Какве ово везе има са мојим питањем?
 
Највеће наслеђено богатство је управо језик, и то онај Вуков, народни, а не оно извештачено просеравање у јавности из новина и са ТВ-а.
И то „просеравање у јавности и са ТВ-а“ је исто народни језик. Такође, не видим какве ово везе има са мојим питањем.
 
То није народни језик. Не постоји дијалекат у коме се каже "телеВИзија" или "коМАНдант". Ради се о вештачком одржавању једног принципа у акцентуацији, који очигледно не функционише у тзв. народном језику. 
 
Хтео сам да учим од нашег стручњака, академског преводилачног тате мата, Клајна, а одмах на почетку књиге он заговара одбацивање наслеђа (азбуке) у корист латинице која има 30 (словима: тридесет) слова. Како ли изборја толико? Положај му даје право за такву дрскост?

Први пут чујем за ово. Чуо сам да је г. Клајн говорио о томе како ћирилица одумире и постаје архаично писмо али нигде нисам видео да се он залаже за одбацивање. Могу ли добити неки доказ горе наведеног?
Мислим да је непотребно тражити доказе пошто то није тачно, па је непотребно задржавати се на томе.

Марко М. Костић (Marko M. Kostić)

unread,
Apr 6, 2016, 1:50:53 PM4/6/16
to Српска отворена рачунарска терминологија


уторак, 05. април 2016. 06.35.11 UTC+2, Dušica је написао/ла:

Мада то овде није релевантно, како ли неко замишља ту "јасну државну политику од чувању и развоју језика"? И шта су оне силне кампање "Негујмо српски језик" него то? И сад - ајде још и чување, али држава не треба да развија језик.

Ја замишљам ту политику тако да држава наметне обавезно поштовање двоазбучности, омогући лакше набављање ћириличних тастатура, уведе обавезу локализованих софтверских пакета у школама (где је могуће) и да покрене стварање општег рачунарског речника (који је у овим временима потребан јер су рачунару саставни део наших живота).

Кампања „Негујмо српски језик“ је одлична. Не сећам се да сам нешто лоше рекао о њој. Такође, када кажем развој, мислим највише на стварање општег рачунарског речника који се редовно ажурира. Не на вештачко стварање речи.
 
 
Мислим да је непотребно тражити доказе пошто то није тачно, па је непотребно задржавати се на томе.

Ја нисам знао да ли је нешто тачно или не те сам затражио доказе. Помислио сам да сам нешто пропустио.

Dušica

unread,
May 10, 2016, 4:07:59 AM5/10/16
to Српска отворена рачунарска терминологија
Моја порука се односила на то да се држави не може замерити како се не бави језиком пошто има те неке кампање за очување (потпуно бесмислене, али их свакако има). Твоји предлози за унапређење звуче много практичније и сувисли су у односу на савете с плаката које познати деле.

Какав је то проблем с ћириличним тастатурама? Не знам како ради производња и продаја, али замишљам да би их било више кад би их купци тражили.

Чини ми се да у овим дискусијама фали реч некога од лингвиста. Јесте ли чланови оних језичких група на Фејсбуку? Има их пуно, мени се лично највише свиђа "Наш језик". Тамо можете поставити нека од ових питања и добити одговоре много брже и прецизније, уместо да сами тражите кад је шта Клајн рекао. Има ко зна Клајна напамет. :)

salepetronije

unread,
May 22, 2016, 9:29:42 AM5/22/16
to Српска отворена рачунарска терминологија
Шта значи „то је твоје мишљење“? Наравно, мишљење је моје, нисам га преузео ни од кога. Свако може да има мишљење о некој појави, било да познаје појаву и околну област те појаве, било да има само делимичну магловиту слику о томе. Мишљења сам изнео зато што познајем неке појаве: познајем превода Кромијума, прегледао сам појмовник превода Виндоуза, покушао да радим на очајном преводу Андроида и одустао, прегледао сам устав матичне државе наследнице српкохрватског језика, прегледао сам подуставне (законске) одредбе које се односе на питања српског језика, проучио сам важеће међународне језичке кодове, прегледао сам пар књижица у којима заиста пишу глупости попут 30-словности „српске“ абеце(ћече)де. Из превода Кромијума сам извукао око двеста ставки за преправку, преводивих појмова, израза који нису у духу српског језика и очигледних грешака. Ако претерујем у сто, преосталих сто разлога су довољно оправдање за означавања превода незадовољавајућим. Шта су урадили остали, види се из одговора: постављач питања се буни због опширности одговора и залажења у околне пратеће области иако и сам залази у њих, пар Вас је помињало неопходност „ неговања двоазбучја“. Молим? Двоазбучја? То значи да нису погледали везе ка документима који очигледно оспоравају двописменост српског језика. То значи да не прате шта ко пише и шта наводи, већ одговарају из сопствене магловите слике, на основу наведених веза (линкова), погрешне. То значи да не знају ни одакле назив „азбука“, немају представу да ли реч азбука има икакво пренесено значење, не познају веровања свог народа, језичка знамења, скривена, мање очигледна значења и сродности наизглед различитих речи, попут везе између колача и слова. На основу овог разговора могу да закључим да је моја првобитна замисао пропаст. Замисао ми је била да привучемо пажњу јавности на слободан софтвер. Замиса је да се договоримо да радимо преводе искључиво у оквиру одредби о којима све време пишем, да издамо јавно саопштење, и тако можда привучемо пажњу новинара, а од њих, нових корисника. Овим часно завршавам свој труд око питања писама. Хвала на (с)трпљењу (толерансу). Ја га више немам, а чекао сам све време бар једног истомишљеника.

Марко М. Костић (Marko M. Kostić)

unread,
May 22, 2016, 11:37:32 AM5/22/16
to Српска отворена рачунарска терминологија
Извињавам се на закаснелом одговору, био сам заборавио на ову поруку, нажалост.


уторак, 10. мај 2016. 10.07.59 UTC+2, Dušica је написао/ла:
Моја порука се односила на то да се држави не може замерити како се не бави језиком пошто има те неке кампање за очување (потпуно бесмислене, али их свакако има). Твоји предлози за унапређење звуче много практичније и сувисли су у односу на савете с плаката које познати деле.

Какав је то проблем с ћириличним тастатурама? Не знам како ради производња и продаја, али замишљам да би их било више кад би их купци тражили.

Проблем је што нико не производи такве тастатуре. Постоји једна особа која је израдила фине ћирилично-латинчне комбинације налепница за тастере али не постоји ниједан произвођач рачунарских периферија који производи чисто ћириличне тастатуре. Можда се варам, нисам пар година проверавао ситуацију а ни не тражим више јер слепо куцам све распореде те увек сада узимам US тастатуре.

Засигурно би било више ћириличних тастатура да постоји потражња а ње нема. Нема је због много нама познатих чињеница. Како би то стање могло да се поправи? Мислим да би се продаја сличних тастатура повећала када би се код млађих генерација усадила идеја да је могуће куцати на ћириличним тастатурама и да је то сасвим обична ствар. На часовима информатике убацити ћирилично-латиничне тастатуре и учити слепо куцање оба распореда. Верујем да би тиме доста младих особа заволело ћирилицу и започело свесно да је користи као главно писмо.


Чини ми се да у овим дискусијама фали реч некога од лингвиста. Јесте ли чланови оних језичких група на Фејсбуку? Има их пуно, мени се лично највише свиђа "Наш језик". Тамо можете поставити нека од ових питања и добити одговоре много брже и прецизније, уместо да сами тражите кад је шта Клајн рекао. Има ко зна Клајна напамет. :)

Ја нисам највише због тога што се моје коришћење Фејсбука свело на најмању могућу меру због срамотне политике Фејсбука у разноразним стварима које се тичу приватности али је то мање важно. Можда навратим, ако будем имао нешто слободног времена.

Марко М. Костић (Marko M. Kostić)

unread,
May 22, 2016, 11:57:04 AM5/22/16
to Српска отворена рачунарска терминологија

недеља, 22. мај 2016. 15.29.42 UTC+2, salepetronije је написао/ла:
Шта значи „то је твоје мишљење“? Наравно, мишљење је моје, нисам га преузео ни од кога. Свако може да има мишљење о некој појави, било да познаје појаву и околну област те појаве, било да има само делимичну магловиту слику о томе. Мишљења сам изнео зато што познајем неке појаве: познајем превода Кромијума, прегледао сам појмовник превода Виндоуза, покушао да радим на очајном преводу Андроида и одустао, прегледао сам устав матичне државе наследнице српкохрватског језика, прегледао сам подуставне (законске) одредбе које се односе на питања српског језика, проучио сам важеће међународне језичке кодове, прегледао сам пар књижица у којима заиста пишу глупости попут 30-словности „српске“ абеце(ћече)де. Из превода Кромијума сам извукао око двеста ставки за преправку, преводивих појмова, израза који нису у духу српског језика и очигледних грешака. Ако претерујем у сто, преосталих сто разлога су довољно оправдање за означавања превода незадовољавајућим.

То значи да си исписао своје мишљење тако да делује као да је то што говориш опште позната ствар а не нешто у шта ти верујеш.
 
Шта су урадили остали, види се из одговора: постављач питања се буни због опширности одговора и залажења у околне пратеће области иако и сам залази у њих,

Где сам се ја „бунио због опширности“ одговора
 
пар Вас је помињало неопходност „ неговања двоазбучја“. Молим? Двоазбучја? То значи да нису погледали везе ка документима који очигледно оспоравају двописменост српског језика.

Не знам чији си ти језик учио у школи али сам ја на часовима српског језика учио два писма, ћирилицу и латиницу. Српски тренутно има два писма. То је чињеница.
 
То значи да не прате шта ко пише и шта наводи, већ одговарају из сопствене магловите слике, на основу наведених веза (линкова), погрешне.

Која је наведена веза погрешна и због чега?
 
То значи да не знају ни одакле назив „азбука“, немају представу да ли реч азбука има икакво пренесено значење, не познају веровања свог народа, језичка знамења, скривена, мање очигледна значења и сродности наизглед различитих речи, попут везе између колача и слова.

Како олако називаш саговорнике незналицама. Зар те није нимало стид да тек тако вређаш оне са којима се не слажеш?
 
На основу овог разговора могу да закључим да је моја првобитна замисао пропаст. Замисао ми је била да привучемо пажњу јавности на слободан софтвер. Замиса је да се договоримо да радимо преводе искључиво у оквиру одредби о којима све време пишем, да издамо јавно саопштење, и тако можда привучемо пажњу новинара, а од њих, нових корисника. Овим часно завршавам свој труд око питања писама. Хвала на (с)трпљењу (толерансу). Ја га више немам, а чекао сам све време бар једног истомишљеника.

Све је то лепо и фино али ја сам у овој теми хтео да добијем одговор о томе како да преведем одређену реч а не како да поведем крсташки рат против латинице и како да привучем пажњу новинара.
 

Милош Поповић

unread,
May 22, 2016, 5:20:03 PM5/22/16
to so...@googlegroups.com
Сале, ништа нећеш променити ако нас прозиваш и позиваш на устанак. Погледај како
Часлав увек лепо образложи своје одговоре овде на сорти. Ако заиста поседујеш
толико знања, очекујемо да добијемо и јасне и аргументоване одговоре. Нормално
је да смо различитих мишљења. Ја сам у духу слободног софтвера увек за то да
свако има могућност избора.

Што се ћирилице и латинице тиче, по правопису су оба писма равноправна, међутим
у службеној употребу je законом дата предност дата ћирилици.

Smolenski Nikola

unread,
May 22, 2016, 7:24:04 PM5/22/16
to so...@googlegroups.com, smol...@eunet.rs
Citiranje Милош Поповић <gpo...@gmail.com>:
> Што се ћирилице и латинице тиче, по
> правопису су оба писма равноправна,
> међутим
> у службеној употребу je законом дата
> предност дата ћирилици.

Novi pravopis takodje daje prednost cirilici.


salepetronije

unread,
Jul 20, 2016, 7:34:06 AM7/20/16
to Српска отворена рачунарска терминологија, smol...@eunet.rs

Није тачно. Правопис није у складу са уставом Србије, државе матице српског језика, али је у складу са новосадским договором. Историја у школама није у складу са стварним чињеницама о прошлости срба, али је у складу са бечким конгресом. Устав РС јасно одређује службени језик и писмо. За лење, оне који нису хтели да читају везу коју сам приложио раније, ево шта пише у уставу:
 

Језик и писмо

Члан 10.

У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.

Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава.



Напомињем опет, српски језик се не налази на страницама језичких кодова са латинским писмом. Све је потпуно јасно. Сви који и даље раде у прилог латиничарима обмањивачима српчади и „деривата“ сносе одговорност због лењости за саучесништво, без обзира што су школовани са подмуклим циљем да буду и остану у заблуди. Крај. 


Reply all
Reply to author
Forward
0 new messages