Osnove uredjivanja strana na Vikipediji

[Milos Rancic]

Evo i četvrtog dela dokumenta, uskoro će, u toku justra, stići i peti deo dokumentacije. Ostali delovi će stići pošto profesorka bude napravila spisak članaka. Ovde nema ekstenzivne literature (ionako je sva relevantna bila pomenuta u trećem delu), ali ću je za neko vreme dodati. Takođe, čisto da ne bude zabune: ovo ne morate da učite, već je potrebno da koristite kao priručnik za pisanje članaka. (Naravno, ako naučite biće vam lakše prilikom pisanja članaka.)

* * *

Vikipedija je viki (wiki), što znači da svako može sa lakoćom da menja svaki nezaštićeni članak iza čega se te promene odmah primete na toj strani.

Uređivanje viki strane je vrlo jednostavno. Samo kliknite na listić „uredi" ("edit" na engleskom) na vrhu strane (ili na istoimenu vezu sa desne strane ili na dnu). Trebalo bi da napišete i kratak sažetak promene u malom polju ispod kutije za uređivanje. Kada završite, pritisnite dugme "prikaži pretpregled" da biste videli kako će promene izgledati. Takođe, možete pogledati promene koje ste napravili u odnosu na prethodnu verziju pritiskom na dugme "prikaži promene". Ako ste zadovoljni rezultatom, pritisnite „snimi stranicu" i vaše promene će odmah biti primenjene na članak. Promene koje napravite na redovnim člancima nemojte „potpisivati" (softver vodi evidenciju o tome ko je napravio koju promenu).

 

Takođe možete da kliknete na listić „razgovor" kako biste videli odgovarajuću stranu za razgovor na kojoj se nalaze komentari ostalih saradnika Vikipedije. Kliknite na listić „+" kako biste dodali novi odeljak ili uredite stranu na isti način kao što biste stranicu članka. Kada menjate stranu za razgovor potpišite svoju promenu pomoću skupa znakova "--~~~~" (bez navodnika).

Kako započeti novu stranu

Pre nego što započnete novu stranicu, proverite da li ta stranica već postoji koristeći pretragu. Uvek je poželjno da novu stranicu započnete prateći mrtvi link (tj. vezu koja vodi na praznu stranu i koja je crvene boje). 

 

Da biste započeli novu stranicu, dovoljno je preusmeriti internet pretraživač na adresu: http://sr.wikipedia.org/wiki/Ime_nove_stranice, pritisnete enter i zatim kliknite na opciju uredi. Ime_nove_stranice zamenite naslovom stranice koju želite da napravite, s tim da razmake treba da popunite znakom _. Na Vikipediji na srpskom članci mogu biti pisani ćirilicom ili latinicom, pisma se u jednom članku ne smeju mešati (ako menjate postojeći članak, morate ispoštovati početno pismo) ako se ne tiču navođenja literature ili sličnog gde je neophodno koristiti upravo konkretno pismo. Takođe, nije dozvoljeno pisanje latinicom bez naših dodatnih znakova.

Nakon što ste napisali novi članak, potrudite se da ga što bolje povežete sa drugim stranicama.

Viki označavanje

Viki označavanje je sintaksni sistem kojim možete oblikovati strane u Vikipediji.

Odeljci, pasusi, spiskovi i linije

Kako izgleda	Šta kucate
Vaše odeljke započnite na sledeći način: New section Subsection Sub-subsection Počnite drugostepenim zaglavljem ( ==); nemojte koristiti prvostepeno zaglavlje (=). Nemojte preskakati nivoe (na primer, drugi nivo praćen četvrtim). Sadržaj se automatski dodaje članku koji ima četiri ili više odeljka. Pododeljke rasporedite kako tema zahteva. Na primer, ako navodite države, bolje ih navedite u azbučnom redosledu nego (na primer) relativno u odnosu na datum pristupanja za zemlje u OECD-u ili nasumično.	== Novi odeljak == === Pododeljak === ==== Pod-pododeljak ====
Jedan novi red u principu nema uticaj na izgled teksta. To se može koristiti za razdvajanje rečenice unutar pasusa. Neki urednici smatraju da ovo pomaže izmenama i poboljšava diff (razlika) funkciju (koja se interno koristi za upoređenje različitih verzija strane). Ali prazna linija počinje novi pasus. Kada se koristi u listi, novi red ima uticaja na izgled (pogledajte niže).	Jedan novi red u principu nema uticaj na izgled teksta. To se može koristiti za razdvajanje rečenice unutar pasusa. Neki urednici smatraju da ovo pomaže izmenama i poboljšava ''diff'' (razlika) funkciju (koja se interno koristi za upoređenje različitih verzija strane). Ali prazna linija počinje novi pasus.
Liste je lako napraviti: Svaku liniju započnite zvezdicom (= asterisk). Više zvezdica znači dublje nivoe. Novi red u listi označava kraj stavke u listi. Prazan red započinje novu listu.	* Liste je lako napraviti: ** Svaku liniju započnite zvezdicom (= ''asterisk''). *** Više zvezdica znači dublje nivoe. **** Novi red u listi označava kraj stavke u listi. * Prazan red započinje novu listu.
Liste nabrajanja su takođe dobre vrlo organizovane lake za praćenje još lakše	# Liste nabrajanja su takođe dobre ## vrlo organizovane ## lake za praćenje ### još lakše
Možete čak da pravite i mešane liste i da ih ugnežđujete ovako	* Možete čak da pravite i mešane liste *# i da ih ugnežđujete *#* ovako
Definiciona lista  lista definicija stavka  definicija stavke još jedna stavka definicija druge stavke Jedna stavka po liniji; pre dvotačke se može staviti novi red, ali stavljanje praznog mesta (space) pre dvotačke poboljšava rasčlanjivanje (parsing).	; Definiciona lista : lista definicija ; stavka : definicija stavke ; još jedna stavka : definicija druge stavke
Dvotačka uvlači liniju ili paragraf. Ručni novi red započinje novi paragraf. Ovo se koristi prvenstveno za prikazani materijal, ali se takođe koristi i u raspravama na stranama za razgovor.	: Dvotačka uvlači liniju ili paragraf. Ručni novi red započinje novi paragraf.
Kada imate potrebu da istaknete blok teksta komanda blockquote će, kada je to potrebno, uvući obe margine, umesto samo leve kao što to radi dvotačka. Ovo je korisno za umetanje blokova citiranog (i navedenog) teksta, kao što i samo ime kaže (en. blocks of quoted text).	<blockquote> Komanda '''blockquote''' će, kada je to potrebno, uvući uvući obe margine umesto samo leve kao što to radi dvotačka. </blockquote>
ako red počinje razmakom onda će biti uobličen upravo onako kako je otkucan; u proporcionalnom fontu; bez previjanja redova; Ovo je korisno za: ubacivanje već uobličenog teksta; opise algoritama; izvorni kod programa; ASKI umetnost (en. ASCII art); hemijske strukture; UPOZORENjE: Ako ga načinite širokim, učinićete i celu stranicu širokom i time manje čitljivom, naročito za one koji koriste niže ekranske rezolucije. Nikad ne počinjite obične linije razmacima.	ako red počinje razmakom onda će biti uobličen upravo onako kako je otkucan; u proporcionalnom fontu; bez previjanja redova;
Horizontalna razdelna linija: Ovo je iznad nje a ovo je ispod nje. Uglavnom se koristi za rešavanje višeznačnosti - ali štedljivo, samo kada se odvajaju potpuno različita i nevezana značenja ili grupe značenja razdvajanje niti rasprave na Stranicama za razgovor.	Horizontalna razdelna linija: Ovo je iznad nje ---- a ovo je ispod nje.

Veze i URL-ovi

Kako izgleda	Šta kucate
Beograd ima javni prevoz. Veza ka nekom drugom Vikipedijinom članku. Interno se prvo slovo ciljne stranice automatski pretvara u veliko a prazna mesta u znak za podvučeno (underscore, _); ako kucate podvučeno u vezi to ima isti efekat kao i kucanje praznog mesta, ali nije preporučljivo. Stoga je gornja veza URL ka http://sr.wikipedia.org/wiki/Javni_prevoz, što je Vikipedijin članak pod nazivom „Javni prevoz".	Beograd ima [[javni prevoz]].
U Novom Sadu takođe ima dosta gradskih autobusa]. Isti cilj, drugo ime. Ovo je ucevljena veza (en. piped link, od imena za znak „|" : pipe cev). „Ucevljeni" tekst mora biti naveden prvi (pre znaka „|") a tekst koji će biti prikazan drugi.	U Novom Sadu takođe ima dosta [[javni prevoz|gradskih autobusa]].
Javni radovi u Novom Sadu] je strana koja još uvek ne postoji. Možete je napraviti tako što ćete kliknuti na vezu (ali molimo vas, sa baš ovom vezom nemojte to da uradite). Da biste napravili novu stranu: Napravite vezu ka njoj na nekoj drugoj (tematski srodnoj) strani. Snimite stranu. Kliknite na vezu koju ste upravo napravili. Nova strana će se otvoriti i možete je uređivati.	[[Javni radovi u Novom Sadu]] je strana koja još uvek ne postoji.
Stavite vezu ka strani o istoj temi, ali na drugom jeziku, koristeći sledeći oblik veze: [[jezički kod:Naslov]]. Nije bitno gde ćete staviti ove veze prilikom uređivanja pošto će se one uvek pojaviti na istom mestu kada snimite stranu, mada se preporučuje da ih postavite na kraju kutije za uređivanje.	[[fr:Wikipédia:Aide]]
Da biste stavili članak u kategoriju, postavite vezu, kao što je ona sa desne strane, bilo gde u članku. Kao i sa međujezičkim vezama, nije bitno gde ćete postaviti ove veze prilikom uređivanja budući da se uvek pojavljuju na istom mestu nakon što snimite stranicu, ali se preporučuje da ih stavite na kraj kutije za uređivanje.	[[Kategorija:Skupovi znakova]]
Da biste povezali kategoriju sa neke strane bez da članak stavite u tu kategoriju, na početak veze stavite dvotačku (:).	[[:Kategorija:Skupovi znakova]]
Tri načina da postavite veze ka spoljašnjim (neviki) izvorima: Čisti URL: http://www.nupedia.com/ (loš stil) Neimenovana veza: [1] (u telu članka se koristi samo za fusnote) Imenovana veza: Nupedia	Tri načina da postavite veze ka spoljašnjim (neviki) izvorima: # Čisti URL: http://www.nupedia.com/ (loš stil) # Neimenovana veza: [http://www.nupedia.com/] (u telu članka se koristi samo za fusnote) # Imenovana veza: [ http://www.nupedia.com Nupedia]

Formatiranje karaktera

Kako izgleda	Šta kucate
Kurziv, podebljano, kurziv podebljano. Ovo su dvostruki, trostruki i petostruki engleski apostrofi (jednostruki navodnici) a ne dvostruki navodnici.	''Kurziv'', '''podebljano''', '''''kurziv podebljano'''''.