O grupi i početna dokumentacija

[Milos Rancic]

Dobro došli na grupu i evo nekih osnovnih tekućih informacija.

• Osim Jovane Živanović trebalo bi da su svi ostali prijavljeni na ovu grupu (na sledećem predavanju ćemo ustanoviti ko ne prima mail s ove liste/grupe). Jovanin email nisam mogao da raščitam, pa molim nekog od vas ko je s njom u kontaktu da mi prenese njenu elektronsku adresu.
• Osnovni smisao dokumentacije (niže) je da vam olakša rad. Osim ako ne želite da se dublje upućujete u konkretne teme, nije potrebno da čitate dodatnu literaturu. Dokumentacija je koncipirana tako da vam da sve što vam je neophodno za pisanje članaka na Vikipediji.
• Dokumentacija nije potpuna. Trebalo bi da je dovršim do sledećeg predavanja, a poglavlja ću vam slati kako ih napišem.
• Sva dokumenta (uključujući i ovaj početni deo) možete naći raspoređen po poglavljima na strani grupe: http://groups.google.com/group/sociolingvistika/web
• Drugo poglavlje (Google grupa) opisuje kako se koristi ova grupa na Googlu (dakle, ne objašnjava ništa o Vikipediji). Ako želite, grupu možete koristiti i za druge fakultetske (ili vanfakultetske) aktivnosti vezane za sociolingvistiku (detaljniji opis se može naći u konkretnom poglavlju). Ako vas to ne zanima, dovoljno je da pratite mailove za sve neophodne informacije vezane za pisanje članaka na Vikipediji (odnosno, možete slobodno preskočiti taj deo).
• Treći deo (Osnovni podaci o Vikipediji i radu na njoj) predstavlja uvod u Vikipediju. Taj dokument vam daje dovoljno znanja da počnete s prvim koracima na Vikipediji, pa čak, ako pratite literaturu, i za napredno korišćenje i uređivanje Vikipedije. Iako je to korisno za vas same, nije neophodno da odmah počnete s tim. Ubrzo ću završiti znatno uprošćeniji opis neophodnih znanja za rad na Vikipediji, pa se možete samo toga pridržavati.
• Ako vam nešto nije jasno, pitajte slobodno slanjem maila na grupu (sociolin...@googlegroups.com), pošto je verovatno da niste jedina osoba koju zanima konkretna stvar. Možete me, takođe, direktno kontaktirati ( mil...@gmail.com) ili telefonom (+381 65 6455674).

Vidimo se u četvrtak na predavanju, a do tad slobodno istražujte i Guglove grupe i Vikipediju, a možete poslati i koji mail :)

* * *
Uvodne napomene

Ovaj dokument je nastao kao priručnik za pisanje radova na Vikipediji za studente sociolingvistike Filološkog fakulteta u Beogradu kod prof. Jelene Filipović, a koji predmet prate školske godine 2007/2008. Dokument bi trebalo da pokrije sve što je neophodno za pisanje članaka, a pokriva i neke okolne oblasti. Zamišljen je tako da literaturu nije potrebno koristiti, osim u slučajevima gde je to eksplicitno naznačeno, tj. da se ona može koristiti isključivo kao izvor za sticanje dodatnog znanja o pojedinim oblastima.

Dokument obrađuje sledeće oblasti (plavi linkovi prikazuju do sada obrađene, tj. postojeće strane):

• Google grupa: U ovom poglavlju opisano je funkcionisanje grupe http://groups.google.com/group/sociolingvistika.
• Osnovni podaci o Vikipediji i radu na njoj: Uvod u Vikipediju: Šta je Vikipedija i sl.
• Osnove uređivanja strana na Vikipediji: Neophodna znanja za pisanje članaka na Vikipediji.
• Osnove enciklopedijskog stila i njegova primena na Vikipediji: Osobine enciklopedijskog stila i tehnika primene enciklopedijskog stila na Vikipediji.
• Mapiranje članaka: Članci koje je potrebno uneti u Vikipediju na srpskom.
• Literatura i njeno generisanje: Po odabiru članaka, generisana osnovna literatura za svaku temu ponaosob.
• Organizacija rada: Opis organizacije rada na unosu članaka.

Google grupa

Google Groups

Guglove grupe ^[1] (eng. Google Groups) je besplatan servis Gugla ^[2] (eng. Google) gde grupe ljudi razgovaraju o zajedničkim interesovanjima. Korisnici Interneta mogu čitati diskusije i učestvovati u njima ^[3] putem interfejsa na vebu ili putem emaila. Takođe, mogu započeti nove grupe. ^[4] Guglove grupe takođe uključuju arhive pisama sa Juznet^[5] grupa^[6] (eng. Usenet newsgroups) još od 1981. godine, ^[7] kao i čitanje i učestvovanje u diskusijama Juznet grupa.

Pristup grupi

Potrebno je da otvorite Guglov nalog (eng. Google account) ako ga do sad niste otvorili. Ko ima nalog na Gmailu, ima i Guglov nalog.

Guglov nalog možete otvoriti na jedan od dva načina:

• Možete otvoriti standardan Guglov nalog i koristiti ga pomoću svoje tekuće email adrese. ^[8]
• Možete otvoriti i Gmailov nalog, pa time dobiti i Guglov nalog. ^[9]

Obavezno odaberite da vam je jezik naloga engleski. Iako je prevod manje-više prihvatljiv, Google daje napredne mogućnosti samo u slučaju da su sve sistemske poruke prevedene na konkretan jezik. Kako se time kod nas ljudi ne bave sistematično, prevod nikad ne prati dovoljno brzo razvoj Guglovih aplikacija.

Neki naši provajderi (potvrđeno za Sezampro^[10]) nemaju dovoljno dobre anti-spam ^[11] metode, pa koriste vrlo rigidna pravila za sprečavanje spama. U ta rigidna pravila ulazi i filtriranje velikog broja besplatnih servisa za email liste. Ako i vi imate sličnih problema sa svojim provajderom (što ćete saznati od svojih kolega, pošto oni budu primili prve poruke), preporučujem vam da otvorite email nalog na nekom od besplatnih servisa: Yahoo^[12], Hotmail ^[13], Gmail^[14], GMX ^[15] i sl.

Kako je grupa/lista javna, a kako sve poruke stižu u vaš inbox, trebalo bi da možete da funkcionišete i bez otvaranja Guglovog naloga. Kakogod, funkcionisanje će vam biti olakšano ako ga imate.

Osnovne mogućnosti grupe

Grupa ima svoju naslovnu stranu ^[16] s koje možete pristupiti ostalim mogućnostima koje grupa poseduje.

S desne strane se nalaze većim slovima napisani linkovi, do kojih se može doći i putem osnovnog polja početne strane: Home (početna strana), Discussions^[17] (diskusije s grupe), Members ^[18] (članovi grupe), Pages ^[19] (dokumenta grupe) i Files^[20] (fajlovi grupe).

Slanje poruka na grupu

Na grupu se piše na jedan od dva načina:

• slanjem emaila na adresu sociolin...@googlegroups.com ili
• klikom na dugme "+ New post" u glavnom polju strane Discussions ^[17] ili pomoću linka s desne strane (mala slova "+ new post" ispod "Disucssions").

Ako uđete u neku od postojećih poruka, moći ćete da odgovorite na poruku (link "Reply").

Dokumenta

Na strani s dokumentima ("Pages") ^[19] će se nalaziti sva dokumenta vezana za rad grupe, uključujući i ovaj. Strane možete videti, menjati i dodavati. Naravno, izmene koje vršite u postojećim fajlovima treba da budu dogovorene (ako nisu slovne ili pravopisne greške), a možete započinjati dokumenta koja se tiču sociolingvistike i vaših fakultetskih obaveza vezanih za ovaj predmet. Takođe, možete i testirati kako se radi s dokumentima, ne možete ništa "pokvariti" jer se vaše izmene mogu vratiti. Imajte na umu da preskočite obaveštavanje svih ostalih s grupe posle pisanja ili menjanja članka, osim, naravno, ako nije u pitanju nešto važno. U slučaju da ne preskočite tu opciju, svima s grupe će biti prosleđena informacija da ste napravili izmenu. Ako to radite često, pravićete zagušenje u tuđim inboxima.

Fajlovi

Na strani s fajlovima ("Files") ^[20] će se nalaziti dokumenta i drugi fajlovi u obliku u kom ne mogu da se nađu na strani dokumenata. Uzmimo, strane dokumenata na Guglovim grupama ne barataju dobro fusnotama. I tu možete postavljati fajlove za koje mislite da su relevantni. Imajte, kakogod, na umu da je ograničenje ukupnog sadržaja grupe (strane i fajlovi) 100 megabajta. Tako slanje većih fajlova nije preterano korisno. U slučaju da želite poslati veći fajl, konsultujte se sa mnom oko mesta na koj je najpodesnije poslati takav fajl.

Uputstva za korišćenje grupe

Podešavanja grupe

Podešavanja grupe su sledeća:^[21]

• Anybody can view group content: To znači da je sadržaj grupe javan. Stoga je važno da znate da grupa nije privatna i da svako potencijalno može da čita naše razgovore. Naravno, ne treba biti paranoičan, već samo treba voditi računa o tome da ono što napišete na grupu ide u javni prostor.
• Only members can view group members list: Nije moguće da članove grupe vide i ljudi sa strane.
• People can request an invitation to join: Svako može da traži pristup grupi, ali samo (u ovom trenutku, o tome nešto niže) ja mogu da odobrim ko grupi može pristupiti. Trenutno su to isključivo studenti sociolingvistike Filološkog fakulteta u Beogradu. Tokom rada možemo razmisliti o tome hoćemo li grupu proširiti i na ostale koje zanima sociolingvistika.
• Members can create and edit pages: Svako od članova grupe može da stvara i menja dokumenta (bilo je reči o tome gore).
• Members can upload files: Svako od članova grupe može da pošalje fajl (takođe, bilo je reči o tome gore).
• Only members can post: Samo članovi grupe mogu da šalju poruke. Ovo je nužna prevencija protiv spama.

Svako ko želi da se bavi administriranjem grupe može da mi javi (putem grupe ili privatno) i daću joj/mu pristup administraciji.

Priče na grupi

Osnovni razlog za stvaranje ove grupe je organizacija vašeg rada na Vikipediji. Ipak, tokom pravljenja ove grupe sam ustanovio da ona može imati i još poneku funkciju.

• Možete razgovarati o stvarima vezanim za kurs i ispit iz sociolingvistike.
• Možete se organizovati i dokumenta ove grupe koristiti za sređivanje beleški s predavanja.
• Možete ovde pričati i o sociolingvistici uopšte.

U slučaju da u određenom trenutku želite da napravite grupu koja bi se bavila nekom drugom temom vezanom za lingvistiku, rado ću vam pomoći (otvoriti grupu za vas ili vam objasniti kako se to radi).

Dokumenta proizašla iz ove grupe treba da budu korisna i drugim ljudima. Zato su ona licencirana pod uslovima Licence za slobodnu dokumentaciju GNU-a.^[22]

Literatura

1. ↑ Dobar uvod o Guglovim grupama se nalazi na Vikipediji: http://en.wikipedia.org/wiki/Google_Groups .
2. ↑ Više o Guglu možete pročitati u članku http://en.wikipedia.org/wiki/Google.
3. ↑ Guglov prikaz pisama na grupama je u tzv. "končastom obliku" (eng. threaded view). Više o tom tipu prikaza možete naći na adresi: http://en.wikipedia.org/wiki/Threaded_discussion .
4. ↑ Možete pročitati, ali i pogledati video objašnjenje o stvaranju grupe na Guglovim grupama, na adresi: http://groups.google.com/support/bin/answer.py?answer=46368
5. ↑ Više o Juznetu možete pročitati na strani: http://en.wikipedia.org/wiki/Usenet.
6. ↑ Više o Juznet grupama možete pročitati na strani: http://en.wikipedia.org/wiki/Usenet_newsgroup.
7. ↑ Google daje objašnjenje o tome na strani: http://groups.google.com/support/bin/answer.py?answer=46439
8. ↑ Strana za otvaranje Guglovog naloga se nalazi na adresi: https://www.google.com/accounts/NewAccount.
9. ↑ Strana za otvaranje Gmailovog naloga se nalazi na adresi: http://mail.google.com/mail/signup.
10. ↑ Adresa provajdera je: http://www.sezampro.yu/.
11. ↑ Više o tome šta je spam možete pročitati na adresi: http://en.wikipedia.org/wiki/Spam_(electronic) .
12. ↑ http://mail.yahoo.com/
13. ↑ http://hotmail.com/
14. ↑ http://mail.google.com/
15. ↑ http://www.gmx.net/
16. ↑ Naslovna strana grupe "sociolingvistika" nalazi se na adresi: http://groups.google.com/group/sociolingvistika.
17. ↑ ^17.017.1 Adresa strane je: http://groups.google.com/group/sociolingvistika/topics.
18. ↑ Adresa strane je: http://groups.google.com/group/sociolingvistika/members .
19. ↑ ^{19.0 19.1} Adresa strane je: http://groups.google.com/group/sociolingvistika/web .
20. ↑ ^{20.0 20.1} Adresa strane je: http://groups.google.com/group/sociolingvistika/files .
21. ↑ Spisak podešavanja je preuzet sa strane http://groups.google.com/group/sociolingvistika/about.
22. ↑ Detalje vezane za ovu licencu možete pročitati na strani http://www.gnu.org/licenses/fdl.html.

Osnovni podaci o Vikipediji i radu na njoj

Vikipedija

Vikipedija^[1] je najveća i najsveobuhvatnija enciklopedija u (poznatoj) istoriji ljudi ^[2]. Do sada nije napravljena nijedna enciklopedija na jednom jeziku veća od Vikipedije na engleskom, niti postoji enciklopedija koja ima veći broj jezičkih izdanja. Po veličini, gotovo da je svako jezičko izdanje Vikipedije veće od najveće sledeće enciklopedije napisane tim jezikom.

Pored toga, za pristup Vikipediji dovoljan je pristup Internetu. Njen sadržaj se može slobodno umnožavati ^[3] pod uslovima Licence za slobodnu dokumentaciju Gnua (ukratko, dokle god se navodi ko su autori prethodnih izmena i dok izvedeni dokument ostane pod istom licencom, možete koristi tekst kako želite).^[4]

Ipak, najznačajnija novina koju je Vikipedija donela u enciklopedistiku predstavlja mogućnost da svako može i da učestvuje u gradnji znanja, što je posledica primene wiki tehnologije.^[5] Svako ko ima pristup Internetu može kliknuti na "uredi" (u engleskoj varijanti "edit") iza čega dobija stranu tog teksta s mogućnošću da je uređuje. Takav pristup doneo je dalekosežne posledice u dostupnosti informacija koje će tek biti osetne kad stasaju generacije odrasle na znanju s Vikipedije.^[6] Verovatno je da će se u budućnosti stvaranje Vikipedije tretirati kao ključni trenutak u prelasku iz doba parcijalno dostupnog znanja u doba potpuno dostupnog širokog spektra znanja.

Vikipediju opslužuje neprofitna organizacija Zadužbina Vikimedija.^[7]

Naravno, takva otvorenost donosi za sobom i probleme. ^[8] Najznačajniji među njima je nedovoljna proverenost informacija koja karakteriše Vikipediju tokom prvih sedam godina njenog postojanja (2001-2007).^[9] Ipak, Vikipedija je enciklopedija i nijedna enciklopedija ne može služiti kao krajnje izvorište informacija, već isključivo kao početno. Takođe, proces stvaranja i razvoja članaka na Vikipediji je potpuno transparentan. Zahvaljujući tome Vikipedija je često, naprotiv, upravo relevantnija od mnogih naučnih radova koji su pristrasni iz različitih razloga: ciljana istraživanja u visokoprofitabilnim granama nauke čiji ciljevi mogu biti privlačenje pažnje investitora ili čak i namerno pogrešno postavljena istraživanja zarad ekonomskih ili političkih interesa naručioca istraživanja ili naučnika koji istražuju.^[10]

Pristup Vikipediji

Vikipedija se može i čitati i uređivati iako niste prijavljeni ^[11]. Ipak, ako želite da date neki značajniji doprinos, a i time što se sad Vikipedijom bavite u sklopu fakultetskih obaveza, zarad lakše komunikacije neophodno je da otvorite nalog i prijavljeni pišete članke.

• Prijavljivanje sve vrši putem strane: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:Userlogin&type=signup. Do ove strane se može doći putem linka u gornjem desnom uglu " Registruj se/Prijavi se" (isti kao link dole), pa onda klikom na link "Napravite nalog" u okviru kutijice "Prijavi se".
• Sledeći put, u slučaju da radite za nekim drugim računarom, da vam računar nije zapamtio prijavu ili da vam je prijava istekla (na svakih 15 dana se prijava mora obnoviti) pristupate putem strane: http://sr.wikipedia.org/wiki/Special:Userlogin . Do ove strane se može doći putem linka u gornjem desnom uglu "Registruj se/Prijavi se".

Navigacija i početna pomoć

Na Vikipediji i veb projektima koji rade pomoću softvera MediaWiki gotovo uvek link obojen plavom bojom vodi ka postojećoj strani, dok link obojen crvenom bojom vodi ka nepostojećoj strani (pri čemu vam se otvara mogućnost za njeno uređivanje).

Odmah po otvaranju naloga dobićete spisak strana na kojima se možete da saznate više o Vikipediji. Možete odmah početi s upućivanjem u rad na Vikipediji, ali uvek možete otići na stranu pomoći

Naše jezičko podneblje i Vikipedija

Može se reći da na našem jeziku postoje četiri Vikipedije: na srpskom, hrvatskom, bosanskom i srpskohrvatskom. Podele su političko-nacionalne prirode, pa, prema tome, vrlo realne kad je motivacija ljudi za rad na projektima u pitanju. Lingvističke razlike su, naravno, samo izgovor za političku volju.

Ostajući samo na srpskoj Vikipediji, i dalje imamo dovoljnu raznovrsnost. Srpski jezik ima četiri standarda pisanog jezika (ekavski ćirilica, ijekavski ćirilica, ekavski latinica i ijekavski latinica). Kao projekat čiji jezik kao maternji treba da prihvate svi govornici srpskog jezika, Vikipedija na srpskom ima politiku korišćenja sva četiri standardna pisana oblika.

Tako je trenutno na srpskoj Vikipediji implementiran softver za preslovljavanje između ćirilice i latinice, što omogućava čitaocima da odaberu željeno pismo za prikaz, a saradnicima inicijalno pismo kojim će se članak pisati. U planu je i dovršenje ovog procesa stvaranjem ekavsko-ijekavskog konvertora. Konkretnu varijantu čitaoci Vikipedije mogu da odaberu kliktanjem na jednu od kartica u gornjem delu ekrana "ћирилица" ili "latinica".

Članci na srpskoj Vikipediji se mogu pisati bilo ćirilicom, bilo latinicom, ali se pisma unutar jednog članka ne mogu mešati (osim, naravno, ako nije reč o citiranju literature ili potrebi da se nešto napiše upravo određenim pismom). Čitaoci će obično videti članak u onom pismu u kom je članak napisan, ali mogu odabrati opciju da gleda članke samo u željenom pismu.

Literatura

1. ↑ Na enciklopedijskoj strani o Vikipediji (http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia) se mogu naći enciklopedijski detalji o Vikipediji. Neenciklopedijski uvod u veikipediji se može naći na strani http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:About, a o tome ko uređuje vikipediju, može se pročitati u članku "Vikipedijanci" ( http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Wikipedians), kao i na strani "Ko piše Vikipediju?" ( http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Who_writes_Wikipedia). Za uvod u to šta je Vikipedija postoji veći broj različitih članaka. Jedna od tih strana daje odgovore na najčešće zablude o Vikipediji, dok druga objašnjava šta Vikipedija nije.
2. ↑ Detaljno poređenje veličine enciklopedija može se videti na strani http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Size_comparisons. Tek od skora Vikipedija je prerasla kinesku enciklopediju Siku Quanshu iz 1782.
3. ↑ Detalji o autorskim pravima na Vikipediji mogu se naći na adresi http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Copyrights .
4. ↑ Tekst licence se može naći na adresi http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Text_of_the_GNU_Free_Documentation_License.
5. ↑ Više o pojmu wiki i wiki-wiki možete pročitati u članku o tom pojmu na Vikipediji: http://en.wikipedia.org/wiki/Wiki . O slobodnom znanju više možete videti na strani http://en.wikipedia.org/wiki/Libre_knowledge .
6. ↑ Promotivni spot Zadužbine Vikimedija daje vrlo lep kratak pregled značaja Vikipedije.
7. ↑ Sajt Zadužbine može se naći na adresi http://wikimediafoundation.org/.
8. ↑ Zanimljivo je da je Vikipedija najbolji izvor i za kritiku Vikipedije i za njene dobre strane. Kakogod, naveći broj primera kritike Vikipedije uopšte se ne tiče njenih loših strana, već upravo njenih osnovnih i valjanih principa. Odgovori na te primedbe se nalaze na strani Odgovori na uobičajene primedbe .
9. ↑ Pouzdanost Vikipedije je dovoljno značajno pitanje da o njemu postoji i članak u kom su svi relevantni poznati primeri navedeni.
10. ↑ Pre nekog vremena napisao sam članak o tom problemu.
11. ↑ Na Vikipediji samoj postoji vrlo obimna literatura o njenom korišćenju i uređivanju. Čak je i dokumentacija na srpskom još odavno postala dovoljno značajna da može dati osnovna uputstva za rad. Naravno, dokumentacija na engleskom je najobimnija i najsadržajnija. Pošto pregledate dokumentaciju na srpskom, preporučujem vam da posvetite nešto pažnje stranama i podstranama koje se tiču navigacije i uređivanja Vikipedije.