Pocetni spisak tema za portfolije i seminarske

[Milos Rancic]

Izvukao sam nesto preko 800 mogucih tema, ali sam postavio samo prvih 200. Pretpostavljam da ce profesorka neke teme izbaciti, a da ce od ovih 200 ostati dovoljno za rad (ako ne bude, isporucicu novu turu). Evo i napomena:

• Spisak se nalazi na Vikipediji ( link).
• Spisak ima sest kolona:
• (prva sadrzi redni broj; nule imaju naknadno dodati termini)
• druga sadrzi tzv. "relevantnost", odnosno broj dobijen po ne preterano komplikovanoj formuli u odnosu na broj pojavljivanja reci unutar jednog indeksa, ali i u svim indeksima
• termin na engleskom; imajte na umu da su neki termini previse uopsteni i podrazumevaju da se govori o sociolingvistici (tj. sociologiji i/ili lingvistici ili nauci uopste); to znaci da cete morati odredjivati blize termin; primer za takav primer je "stil"
  
• termin na srpskom; uz nekoliko preskakanja, preveo sam termine do broja 60; za neke nisam bio siguran kako se prevode (uglavnom sam takve ostavljao neprevedene)
• potom ide moja preporuka u odnosu na velicine clanaka na engleskom: zakljucno s pojmom "lingua franca" obelezio sam pet do deset pojmova (nisam siguran tacno koliko) koji bi mogli biti iskorisceni za seminarske radove
• na kraju se nalazi spisak literature: ide prvo Vikipedija na engleskom, a potom i knjige iz kojih smo vadili indekse; nesto kasnije cu pokusati da dovrsim svoj program za pretragu za literaturom na Internetu, sto ce vam preporuciti i neku dodatnu literaturu
• I jos nesto napomena u vezi sa spiskom i organizacijom rada:
• Ako nekog zanima, objasnicu kako sam izvukao pojmove po "relevantnosti"; metod, naravno, nije savrsen, ali umnogome zavisi i od samih indeksa; eto, sociolingvisti ne stavljaju u indeks sociolingvistiku, a razlicite izvedenice od "kreola" su znatno cesce nego sam kreol.
• Evo i opisi onih pojmova koje nisam uvrstio u spisak: (1) imena autora; (2) sve sto u sebi sadrzi veliko slovo; uglavnom su to toponimi, ali su i neki lingvisticki pravci i sl. Kakogod, postoji dovoljan broj pojmova koji se sad mogu obraditi (a vec ce neka sledeca generacija obraditi nesto sledece).
  
• Najveci broj clanaka koji vec postoje su losi: od glupe i nenaucne definicije, preko definicije koja pocinje od toga sta je nesto nekad bilo ili definicije koja bi mozda i bila u redu, ali da je u pitanju stanje naucnih saznanja s kraja 19. veka, pa do opsirnih clanaka bez pozivanja na literaturu. U ovu grupu spadaju i neki clanci iz Recnika socijalnog rada (biti profesor ne znaci nuzno da ta osoba pise kvalitetne knjige); znaci, u zavisnosti od toga sta vam je konkretan zadatak (portfolio ili seminarski rad), osecajte se slobodnim da i potpuno izmenite clanak, naravno, u skladu sa savremenim naucnim saznanjima.
• Ako vidite da je neki clanak na engleskoj Vikipediji opsiran, taj moze slobodno biti uvrsten u one za seminarske radove. Naravno, kako ce biti vise takvih clanaka nego onih koji zele da urade clanak na Vikipediji i za seminarski rad, podrazumeva se da ce neki za portfolije dobiti da napisu (naravno, znatno manje) o nekoj oblasti o kojoj ima dosta da se pise. Zato je moj predlog da se prvo podele seminarski radovi, a onda tek clanci za portfolije.
• Kao sto sam i pomenuo, pokusacu da vam nadjem jos literature narednih dana. Posto sam iduce nedelje u Zagrebu, ili cu papirice za izvlacenje seminarskog dati profesorki u ponedeljak ili cu ih ostaviti na Katedri za opstu lingvistiku.

Mislim da sam sve neophodno rekao. Ako se jos neceg budem setio, javicu vam. Ako neko ima pitanja, neka pita :)

[Sandra Tomic]

Cao Milose!

Jel svako od nas obradjuje po tri termina?

Milos Rancic <mil...@lingvistika.org> escribió:

---

¿Chef por primera vez? - Sé un mejor Cocinillas.
Entra en Yahoo! Respuestas.

[Milos Rancic]

Da, po tri kraca clanka (posto vam je svaki clanak po portfolio), a oni koji hoce da rade i seminarski na Vikipediji, treba da urade jos jedan duzi clanak (neke od clanaka sam naveo kao moguce za seminarski rad, ali je neophodno da se konsultujete s profesorkom oko izbora teme).

Takodje, ovaj spisak jos uvek nije konacan. Ima nekih preklapanja (mislim da su navedeni i "linguistic competence" i "competence, linguistic) i sl. Kad budem doneo papirice, profesorka ce moci da napravi izbor, pa cete te izabrane izvlaciti (pretpostavljam, na sledecem predavanju).

Vazno je i da napravite spisak ko je koju temu uzeo i da spisak posaljete emailom na ovu grupu (sociolin...@googlegroups.com).

[Milos Rancic]

Evo još nešto napomena vezanih za rad:

• Primetićete da neki članci ne postoje na engleskoj Vikipediji. Koliko god da engleska Vikipedija ima veliki broj članaka, mnoge stručne oblasti nisu potpuno pokrivene. Štaviše, neke su vrlo loše pokrivene (uzmimo, padeži, osim indoevropskih, imaju velikih manjkavosti). To važi i za sociolingvističke teme. U takvim slučajevima moraćete da koristite samo eksternu literaturu (tj. nećete imati pomoć u vidu definicije na engleskoj Vikipediji).
• Mnogi kratki članci na engleskoj Vikipediji dosta su dobro pokriveni literaturom. Ako dobijete neki od tih članaka, prekopirajte i literaturu.
• Ako vam se zalomi neki od članaka koji se tiče kreola (ili sl.), zaobiđite priče o "rasama". SAD i Brazil (pa i veći deo Latinske Amerike) i dalje imaju nenaučnu državnu statistiku zasnovanu na "rasama". Prema savremenim genetskim istraživanjima ljudske rase ne postoje. Ukratko, genetske razlike među ljudima su na nivou jedne rase. Tako, među ljudima ne postoje razlike kakve su, npr., između pudli i danskih doga, već postoje razlike kakve su npr. između žutih i sivih šarplaninaca. Naravno, sve to možete proveriti na Biološkom fakultetu (nalazi se u istoj zgradi u kojoj je i Filološki fakultet; mislim da je u pitanju drugi sprat stare zgrade s leve strane).