Veljko Milankovic, komandant "Vukova sa Vucjaka" (POGLEDI, 5.3.'93)
Milan Pavlovic
MMMMMMMMM MMM MMMMMMMM MMMMMMMMM MMM MMMMMMM MMM MMM
M M M M M M M M M M M M M MM
M M M M M M M M M M M M M M
M M M M M M M MMMMMMM M M M M M
M M M M M M M M M M M M M
M M M M M M M M M M MMMMMMMMMM MM M
MMM MMM MMM MMM MM MMM MMMM M M MMM MMM
_______________________________________________________________________________
Broj 129 5. mart 1993
_______________________________________________________________________________
/ v
VELJKO MILANKOVIC, KOMANDANT "VUKOVA SA VUCJAKA"
v /
VECNI DUH SRPSKIH OBILICA
-------------------------
I pre no sto je poljubac smrti poprimio ukus neopozivosti
(14. februara ratne 1993. godine) posle ranjavanja u grotlu
benkovackog fronta, legendarni porucnik se bese preselio u
istoriju, predanje i pesmu. Njegovi "Vukovi" ostali su na
braniku srpskih zemalja, i dalje se junacki boreci. A za
junacima se -- kao sto rece hrabra srpska majka -- ne place
Izmicao je avgust ratne 1991. godine. Letnji predvecernji pljusak tek bese
prominuo Zapadnom Slavonijom, kad je u bazu srpske vojske i JNA u Okucanima
stigla kratka poruka:
" 'Vukovi sa Vucjaka' prodrli su u Jasenovac i preuzeli kontrolu nad mestom.
Prekinuta su strasna ustaska divljanja na svetoj i mucenickoj srpskoj zemlji.
Zarobljena dva tenka 'T-84' , jedan oklopni transporter, vece kolicine
pesadijskog naoruzanja, oprema i municija, kompletno naoruzanje, oprema i
municija iz ojacane stanice ustaske policije. Oslobodioci nisu imali gubitaka."
Drzeci papir s porukom u ruci, major JNA, poverenik generala Nikole Uzelca,
nije krio nevericu:
- Nemoguce! Pa njih je, posle prekjucerasnje odbrane Okucana, ostalo svega
cetrdeset sestorica!...
Nepun sat i po kasnije pristigla je nova poruka:
"Ojacani vod 'Vukova sa Vucjaka' sacekao je na Brocicama hrvatske snage koje
su bezale iz Jasenovca i definitvno ih razbio. Neprijatelj je imao trideset
sedam mrtvih i vise desetina tesko ranjenih. Nase snage -- bez gubitaka..."
Iste veceri iz Jasenovca je, s potpisom porucnika Veljka Milankovica,
komandanta "Vukova sa Vucjaka", stigla i treca depesa:
"Imamo pouzdana saznanja da Novsku u ovom trenutku ne brani vise od sto
dvadeset ustasa. Tome treba dodati i izvestan broj onih koji su se u rasulu
povukli iz rejona Jasenovca ka Novskoj. Ovo je jedinstvena prilika da se,
bez vecih problema, uspostavi nasa kontrola nad ovim vaznim mestom. Trazimo
hitno odobrenje za napad."
Istorija ce, ako jos ima onih kojima to nije jasno, dokoncati objasnjenje
zasto trazeno odobrenje nikada nije stiglo. Novska danas, kao sto je poznato,
nije u granicama Republike Srpske Krajine...
U sazvezdju "Belog vuka"
Tog avgusta prvi put sam cuo za "Vukove sa Vucjaka" i njihovog komandanta
porucnika Veljka Milankovica.
Milankovici su korenima iz Crne Gore, okolina Pluzina. U trecem kolenu
unazad doselili su se na planinu Vucjak, opstina Prnjavor, Bosanska Krajina.
Jednog zimskog praskozorja, 5. januara 1955, u njihovom domu rodjeno je zdravo
musko dete koje je na krstenju dobilo staro hajducko ime -- Veljko.
Pre ovoga rata Veljko Milankovic, po obrazovanju saobracajni tehnicar, bio je
jedan od najmocnijih privatnih preduzetnika u Bosanskoj Krajini. Kad je pocelo
uzdizanje srpskog nacionalnog pokreta i u bivsoj BiH, pod firmom Srpske
demokratske stranke, on je u Prnjavoru bio ne samo vrlo aktivni ucesnik vec
i jedan od glavnih donatora.
Na Vidovdan 1990., u Bosanskom Grahovu, odrzan je vazan skup najvidjenijih
Srba Bosanske i Kninske Krajine. Odluceno je, pored ostalog, da se iz svih
bosanskokrajiskih opstina, za ne daj Boze, uputi odredjen broj ljudi na obuku
u Golubic kraj Knina. Medju upucenima, po svom htenju, bio je i Veljko
Milankovic.
Posle brze i vrlo kvalitetne obuke, Milankovic se u Prnjavor vratio s cinom
porucnika. Od vise znalaca moglo se cuti: tesko je odrediti da li je Veljko
Milankovic vise naucio od vrsnih instruktora u Golubicu, ili pak oni od njega.
Odmah po povratku, na rodnom Vucjaku osniva bazu i otpocinje obucavanje
svojih buducih boraca. Behu tu pretezno stasiti mladici iz Prnjavora i
okoline. Na levi rukav svojih uniformi prisivaju beloga vuka, sto ce ubrzo
postati njihov cuveni zastitni znak. Kape nikad nece nositi. Vazno je,
govorahu, ono pod kapom i u srcu...
Cetrdeset sest "Vukova" oslobadja Jasenovac
Vatreno krstenje "Vukovi" su imali na Kozari. Munjevitom akcijom, u sadejstvu
sa odabranim srpskim borcima iz Omarske, preuzeli su kontrolu nad televizijskim
relejom i probili informativnu blokadu pod kojom su HTV, JUTEL i Alijina
RTV Sarajevo drzali zapadne srpske zemlje.
Drugog avgusta 1991, ustaskim napadom na Okucane, buknuo je dugo najavljivani
rat u Zapadnoj Slavoniji. Ubrzo, procenjujuci stanje u JNA i odnos snaga na
tek otvorenom frontu, Vlada Bosanske krajine hitno poziva "Vukove sa Vucjaka"
da se ukljuce u borbu.
Tacno 24. avgusta, "Vukovi" su, nocu, presli Savu i usli u selo Mlaku na
levoj obali. Potom, kroz polja i bespuca, kroz sikare i kukuruzista, sa
teritorije pod jakom ustaskom kontrolom, izbijaju na nadvoznjak u Vrbovljanima,
u tom trenutku kljucnu tacku za odbranu Okucana. Sa zaprepascenjem su
konstatovali da na toj presudnoj tacki nema srpskih snaga. U borbu ulaze odmah.
Okucani su odbranjeni, vazna sela Tovac i Grijedjani oslobodjena...Besni zbog
velikih gubitaka i neuspeha u pohodu na Okucane, ustase otpocinju strasna
divljanja u srpskom Jasenovcu.
- Izbora i vremena za cekanje mi nismo imali. Morali smo napasti odmah.
Bejasmo u sadejstvu sa 11. krajisko-dubickom brigadom, koja je dobro odradila
posao. No istina je da je u Jasenovac uslo i preuzelo kontrolu nad njim 46
mojih "Vukova sa Vucjaka"...
Kaza o herojima i trgovcima
Posto odobrenje za napad na Novsku nije stiglo, "Vukovi" se, cim se
stabilizovala lokalna vlast u Jasenovcu, povlace u svoju bazu na Vucjaku.
Radilo se, zapravo, o trodnevnom predahu i popuni ljudstvom i naoruzanjem,
posle cega je bio planiran veliki pohod na Novu Gradisku. Trebalo je da se
"Vukovi" u Srpcu prebace preko Save i tajno udju duboko u zaledje ustaske
odbrane. Istovremeno, okucanske jedinice teritorijalne odbrane imale su
zadatak da frontalno krenu ka Novoj Gradisci...
Sve je u bazi na Vucjaku bilo u znaku priprema za delikatni poduhvat. Vece
pred polazak, 14. novembra 1991, na Vucjak je stigao vodnik vojne policije
iz Banjaluke Branko Ratic, koji je preneo Veljku Milankovicu da ga hitno
trazi general Uzelac.
I Veljko Milankovic je u Banjaluci zadrzan u pritvoru. Bez ikakvih papira,
bez zvanicne istrage, bez pravog objasnjenja, u celiji zatvora na Tunjicima
ostao je vise od mesec dana. Njegovi borci su pustani postepeno, u grupicama,
a on je zadrzan poslednji.
Kasnije se ispostavilo da su tih mesec i kusur dana bili kljucni u ratu za
Zapadnu Slavoniju. Svi koji su mogli bataliti planiranu trgovinu srpskom
zemljom ne behu pozeljni tih dana. A porucnik Milankovic je silno zgresio,
kako ce docnije cuti, zbog izjave u Komandi Korpusa:
- Spreman sam, gospodo, bezuslovno izvrsiti svaku vasu naredbu, sem one koja
predstavlja ociglednu izdaju sprpskog naroda i njegovih nacionalno-drzavnih
interesa!
Srpski ga metak nije hteo...
Kad je Milankovic ponovo stigao na Vucjak, stanje u Zapadnoj Slavoniji bilo
je, za Srbe, izuzetno nepovoljno. Pada Masicka Sagovina, padaju Sirinci,
ugrozeni su Caglic, Bodska, Okucani...Na glasnika iz Okucana u bazi na Vucjaku
nije trebalo dugo cekati.
- Prihvatili smo, bez dvoumljenja, i krenuli u najkracem mogucem roku. Jer
od pocetka smo znali i zacrtali: ako dopustimo da neko od svega ovoga napravi
privatne, klanovske ili stranacke ratove, Srbima se ne pise nista dobro -
kazao mi je Veljko.
Tri puta je, tokom decembra te 1991, Veljku Milankovicu bio namenjen srpski
metak. Sudbina ili neki visi smisao ucinili su da ne bude ni ogreban od
svojih. Ranjen je 28. februara 1992. (nagazna mina), kad su "Vukovi" pod
sumnjivim okolnostima poslati u jednu nocnu akciju. (Na jednoj mojoj kutiji
"drine" bez filtera, Veljko mi je iscrtao situaciju u okolini sela Smrtici i
objasnio "sistem navlacenja na tanak led"...)
Kroz nagaravljene perspektive, najverovatnije helikopterom, dospeva na VMA
u Beogradu. Lecenje nikada nije zavrseno.
Iz blokiranih zapadnih srpskih zemalja do porucnika Milankovica doprli su
pozivi. Otpocinjala je "Operacija Koridor", a nju je tesko bilo i zamisliti
bez "Vukova sa Vucjaka".
Sudbina operacije "Koridor" lomila se, vec u startu, u bici za Cer. Porucnik
Milankovic predvodio je svoje "Vukove" s gipsom na ranjenog nozi (tako je bilo
u svim bitkama tokom operacije). Zestokim jurisom "Vukovi", u sadejstvu sa
hrabrom kordunaskom cetom, probijaju usancene ustaske linije i cine prvi
korak na "Putu Zivota"...
"Ide Veljko, za njim idu momci..."
Na zahtev Milana Martica, "Vukovi" su u nastavku operacije "Koridor" bili u
drugoj taktickoj grupi krajiskog pukovnika (sada generala) Mileta Novakovica.
Nalet srspkih snaga zaglavio se nedugo posle bitke na Ceru. Pukovnik Simic
je, forsirajuci Bosnu, bio bacen nazad. Na vrlo nepovoljnom terenu, bilo je
gotovo nemoguce odlucujucu tehniku provuci napred. Na predlog Veljka
Milankovica, posle visednevnog generalskog neckanja, tehnika je spustena sa
brda i trebalo je pokusati proboj drumom, u koloni. Odluka je bila riskantna,
ali, zapravo, jedino moguca!
I, kolona je krenula. Na celu su bili "Vukovi" i nevelika tenkovska jedinica
"Sivci" (nazvana po svome hrabrom komandiru, "razalovanom porucniku Sivcu").
U zestokim borbama "u hodu" -- preko Dobor-kule, Jakesa, Pecnika, Mionice i
Lipa -- uspevaju da se probiju i provuku tehniku bez gubitaka. Pala je i
Modrica. Uzimanje Odzaka potom je bila stvar rutine.
U analima ovoga rata svakako ce ostati i redovi starog novinarskog vuka
Zorana Bogavca:
"Momci 'vecitog porucnika Milankovica' izveli su jedini klasican juris
'na noz' vidjen u gradjanskom ratu 91/92. Krecuci u napad na zabunkerisano
brdo Jakes, razvili su se u strelce, izneli zastavu u prve redove i, posle
komande 'Noz na puske!' poleteli grudima na neprijateljske rovove...Jurisajuci
na Jakes, stratesku tacku sa koje se branila Modrica, svoj komadic slave glavom
je platilo devet 'belih vukova'. Dvadesetak ih je ranjeno. Jakes je pao.
Panika - 'Vukovi' dolaze! - zahvatila je Modricu..."
"...sa Vucjaka srpski dobrovoljci"
Behu to dani kisa, maglustina, grmljavine. Upotreba avijacije bila je
gotovo nemoguca. Borbe za Koridor, od bitke na Ceru do spajanja sa jedinicama
Istocnobosanskog korpusa, trajale su mesec dana. Generalske cinove dobili su
Martic, Kelecevic i Djukic, Veljko Milanovic je ostao porucnik, na mestu
komandanta elitnog bataljona. I potapsan po ramenu.
A odmah po probijanju Koridora, "Vukovi" su ponovo u grotlu. Dvadeset jedan
dan i dvadeset jedna noc! Krenuvsi iz kasarne u Derventi, osvajaju jake
ustaske utvrde Babino brdo, Beluke, Rasice. U istom naletu, tukuci se tri
dana prsa u prsa sa elitnim ustaskim formacijama, izbijaju na kotu 181, a to
je polovina zloglasnog i "blindiranog" Bijelog brda.
Dalje se nije moglo: tenkovi neispravni, municije omanjilo, sveze snage ne
pristizu, radio-veze na sve pozive ostaju neme...
Ne odstupaju! Tu, u krvavim borbama da se odrzi kota 181, gine ih sestorica,
dvadeset cetvorica su teze ranjeni...Kota 181 je odrzana, Bijelo brdo je palo,
pozicija ustasa u Bosanskom Brodu postala je neodrziva.
Posle kraceg predaha, "Vukovi" su prikljuceni cetvrtoj taktickoj grupi
pukovnika Pere Colica. U novu borbu ulaze odmah. Za dva dana, liniju fronta
pomeraju sedam kilometara!
Zauzimaju selo Brdjane, cime je probijena prva linija ustaske odbrane
Gradachca iz pravca iz pravca Pelagiceva. Potpuno ovladavaju selima Turici,
Savici, Bukvik Gornji i Donji, Liporasce.
Sledi ustaska ofanziva iz pravca Tuzle. "Vukovi" su hitno, nocu, prebaceni
na pravac Cerika, u epicentar udara. Dva dana kasnije, ofanziva je propala,
napadaci u rasulu odbaceni.
Mesto u istoriji, legendi i pesmi
Potom, iz razloga koji nisu bitni za ovu pricu, odlaze na odmor. No ne
zadugo. Usledio je ustaski napad na Republiku Srpsku Krajinu.
"Vukovi sa Vucjaka" su, treba li napominjati, hitno prebaceni tamo gde je
najteze. One noci kad je "Benkovac visio" uskacu na prve linije i, zajedno
sa "Srpskim tigrovima", drze front naspram ustaske oklopno-pesadijske brigade.
Srpski Benkovac nije pao.
U ulicnim borbama u selu Kasici, 4. februara ratne 1993, glerom od nemacke
granate ispaljene iz ustaskog orudja pogodjen je u desnu stranu grudi porucnik
Veljko Milankovic...
I pre no sto je poljubac smrti poprimio ukus neopozivosti (14. februara, na
VMA u Beogradu), Veljko Milankovic se bese preselio u istoriju, legendu i
pesmu ("Ide Veljko, za njim idu momci / sa Vucjaka dobrovoljci...").
"Vukovi sa Vucjaka" ostali su na benkovackom frontu, i dalje se junacki
boreci. "Jos zesce, za uspomenu na svoga neumrlog komandanta!" porucili su
ovih dana. "Predanje o srpskom Obilicu, preko uspomene na Veljka, zivjece
u nama..."
Nekoliko dana pred odlazak na benkovacki front, Veljko Milankovic javio mi
se iz Novog Sada i pozvao me da, ako ikako mogu, dodjem. Razgovarali smo do
kasno u noc: o ratu, casti, slobodi, Otadzbini, o Ujedinjenim Srpskim Zemljama,
o izdaji i trgovini svetinjama...Polazeci, kazao sam mu: "Cuvaj se!"
Dok sam ziv, pamticu kako se tada osmehnuo i, bez patetike, ponovo citirao:
"Ne videti nikoga nikad vise. To je jedini pravi opis smrti."
Branislav Matic
_______________________________________________________________________________
Po amanetu Kralja Petra II | NIP "Pogledi" | Tel. (redakcija):
Karadjordjevica "Pogledi" | Karadjordjeva 34 | (034)-33-056
su odlikovani Ordenom ratnog | 34000 Kragujevac | Tel. (distribucija)
krsta -- spomenice 1941-45 | Srbija | i fax: (034)-67-921
_______________________________________________________________________________