Зашто је Сорос „филантроп” који мрзи човечанство
Љиљана Вујић
6–7 minutes
Џорџ Сорос, којег једни сматрају шампионом демократије, људских права и филантропом, а други водећим манипулатором глобалне политичке сцене, опет је био главна мета милијардера Илона Маска. Стандардно провокативни Маск искористио је гостовање у емисији доступној преко интернета (подкасту) да другог милијардера, Сороса, означи као главног спонзора владајуће америчке Демократске партије и да се, овог пута, детаљније позабави његовим карактером. Власник компанија „Тесла” и „Икс” посебну пометњу изазвао је закључком да „филантроп Џорџ” мрзи човечанство на фундаменталном нивоу. У опуштеном амбијенту током емисије, пушећи томпус и испијајући виски с ледом, објашњавао је како финансијским спекулацијама и политичким активностима Сорос мења режиме широм света.
Емисија је преко ноћи постала изузетно популарна и изазвала је лавину коментара, поготову у вези с делом у којем Маск критикује милијардера пореклом из Будимпеште због „еродирања ткива цивилизације”. Он верује да Сорос мрзи човечанство и жели да га уништи подржавајући политику која нагриза саму срж онога што човек јесте. Своју тезу појаснио је на примеру рада којим „филантроп подржава америчке окружне тужиоце” који воде политику изузетно меку према криминалу.
„Бирају тужиоце који злочинце не гоне кривично. То је део проблема у Сан Франциску, Лос Анђелесу и многим другим градовима. Тако ради и у другим земљама”, рекао је власник „Икса”, бившег „Твитера”, тврдећи да је Сорос у суштини „помало сенилан у овом тренутку”, али да је раније био веома паметан кад је користио свој новац да постигне шта жели. Закључио је да је био добар у арбитражи и да је својевремено открио како може да спроводи своје политике преко локалних званичника, да не мора да мења законе већ начин на који се они примењују.
„Ако нико не одлучи да спроводи законе или да их различито примењује, онда је то као да се закони мењају”, објаснио је Маск у подкасту и посебно усијао друштвене мреже рекавши да су фондације којима је руковао имале изузетно штетан утицај на многе америчке градове.
Ово није први пут да извршни директор „Тесле” прети да ће тужити Соросову Фондацију за отворено друштво и прозива милионера јеврејског порекла који му је неретко узвраћао критикујући Маскове подухвате, попут „трагичне куповине ’Твитера’”. Маск је овом приликом измамио и смех и комичне коментаре млађе публике јер је Сороса упоредио са стрип-зликовцем Магнетом. Реч је о негативцу стрипа „Иксмен” (који се дуго продавао боље од осталих стрипова), способном да контролише чак и ваздух и који манипулише светом уверен да уместо људи треба да владају мутанти.
Контроверзни милијардер без „длаке на језику” причао је и о другим темама, рецимо о пандемији вируса корона, о којој такође има занимљиве теорије. Једна од њих је да су људи који су завршили на респираторима умрли управо због тога, а не због инфекције вирусом. Противио се начину на који су владе управљале ситуацијом у доба короне, поготову што се тиче мера изолације, а није му се допадао ни модел по којем је функционисао „Твитер” пре њега, због чега га је купио. Каже да је ову друштвену мрежу „контролисала крајња левица” и да је морао да купи компанију јер је била „корозивна”.
Маск има огроман утицај на јавни дискурс и неретко, попут других појединаца високог профила, обликује друштвене ставове. Најсвежији пример је тај да након ове епизоде клинци на друштвене мреже каче мимове на тему „Сорос Магнето”. Гостовање милијардера у којем удара на другог милијардера више је од кратке забаве и пуког спектакла. Ова епизода део је шире дебате око Соросовог енормног утицаја, која јасно истиче поларизацију политичког пејзажа, наглашава идеолошке поноре у данашњем друштву. Као што је закључио неки медиј бавећи се емисијом у којој је Маск био гост – свет политике је личан док је само јавно идеолошки.
Недавно је Фондација за отворено друштво, организација коју је основао Сорос, у интерном мејлу у који је имао увид Ројтерс, најавила да планира да повуче или прекине велики део свог рада у Европској унији, пошто фокус пребацује на друге делове света. Организација, која глобално усмерава око 1,5 милијарди долара годишње, такође ће наставити да финансира програме у Европи, укључујући Украјину, Молдавију, Киргизију и западни Балкан преко националних фондација, рекао је портпарол Фондације за отворено друштво.
„У новом моделу већина наших грантова биће организована око специфичних могућности за утицај, које ће се утврдити у наредним месецима. Наш рад у Европи увек је био целина која се развија и ове нове промене нису изузетак од тог дугорочног тренда”, рекао је портпарол.
Enclosures:
160z120_6684449.jpg (9 KB) |