Срећко Матић, новинар Дојче велеа: Постоји бојазан да би Мађари, након што МОЛ преузме НИС
Miroslav Antic
: Срећко Матић, новинар Дојче велеа: Постоји бојазан да би Мађари, након што МОЛ преузме НИС, могли да поступе као у случају хрватске ИНА-е - слабљење директних конкурената
Постоји бојазан да би Мађари, након што МОЛ преузме НИС, могли да поступе као у случају хрватске ИНА-е, а то је слабљење директних конкурената, каже новинар немачког јавног сервиса ДW Срећко Матић. Међутим он истиче да држава Србија има механизме којима би могла да спречи да се НИС-у деси „црни сценарио који се десио у случају ИНЕ”.
До краја недеље, према најавама српских и мађарских званичника, требало би да дође до споразума са мађарским МОЛ-ом у вези са преузимањем руског власништва у Нафтној индустрији Србије (НИС), а спомиње се и енергетски споразум између две земље.
Новинар ДW Срећко Матић за Н1 каже да се не може искључити могућност да би НИС могла да задеси исти сценарио који се десио хрватској ИНА-и.
“Данашња ИНА је само једна тужна сенка некадашње ИНА-е још из доба бивше Југославије. То није иста компанија, она је данас практично препуштена на милост и немилост већинском власнику, а и сама приватизација, односно пребацивање у мађарско власништво, догодило се и под криминалним условима који су на крају резултирали хапшењем бившег хрватског премијера који је завршио у затвору”, наводи он.
Подсећа да су у Хрватској постојале две велике рафинерије, а да је данас остала само једна у Ријеци, док у Сисаку више не ради.
„Оно што се дешавало у протеклих година, упућује на закључак многих посматрача у Хрватској, људи који интензивно прате енергетско тржиште, да су Мађари циљано радили на томе да угасе ту једну рафинерију, како би пребацили пословање у своје рафинерије у Мађарској, односно у Словачкој, јер зашто би давали нафту на прераду у некој другој земљи, када могу сировину да прерађују у својим рафинеријама и онда коначни производ скупље да продају онима којима тај коначни производ треба“, каже Матић.
Последице евентуалног преузимања НИС-а од стране МОЛ-а, могле би дакле имати и ефекта и на комшије, због чега се, како каже, овај случај интезивно посматра.
“Због регионалног енергетског тржишта, а и због тога што је Хрватска активна на том тржишту, преко ЈАНАФ-а, који је практично компанија која данас, како и кажу сами стручњаци, више-мање ради за МОЛ и за НИС. И наравно да све што се дешава и што би могло да се деси и са НИС-ом и МОЛ-ом, могло би да има ефекта наравно и на компанију ЈАНАФ. Због тога су наравно и у Хрватској и те како алармирани и у политици”, наводи саговорник Н1.
Међутим, он истиче да судбина НИС-а није препуштена на милост и немилост самог МОЛ-а, јер Србија има механизме како би могла да делује на то да се не деси црни сценарио који се десио у случају ИНА-е.
“Ту треба подсетити на честе изјаве председника Србије Александра Вучића који је говорио како би држава могла да повећа свој сувласнички део у НИС-у за неколико процената. То се можда наравно може некоме чинити мало када се сувласнички део повећа само за неколико процената, али управо тих неколико процената могло на крају у тој укупној власничкој структури бити довољно да се више чују интереси Србије и да држава Србија може на крају и да утиче на даљу судбину своје нафтне компаније”, наводи Матић.
"Исплата рате из Плана раста притисак на власти у Београду по питању напретка у европским преговорима"
Коментаришући то што је након месеци одлагања из Европске уније стигла одлука о уплати Србији прве рате средстава из Плана раста у износу од 57 милиона евра, иако је предвиђени износ првобитно износио 112 милиона, он каже да би се то могло схватити као покушај вршења притиска на власти у Београду по питању напретка у европским преговорима.
“Чињеница је, то више нико заправо не сумња, да ти преговори већ и годинама не да напредују, они заправо назадују, ништа се не дешава, Србија не напредује, већ заправо назадује. Значи ти преговори не би били преговори о напретку, већ заправо су сада тренутно преговори о назадовању Србије ка ЕУ. Значи покушај да се утиче на власти у Београду да буду конструктивнији у томе, да покушају или да испуне те услове које би биле наравно претпоставка да се даља средства исплаћују”, наводи Матић.
Указује да се питањем колико је чланство исплативо или не, ових дана позабавио и немачки лист Франкфуртер Аллгемеине Зеитунг, показујући то на примеру Бугарске.
“Чињеница је да је Бугарска ушла у еврозону баш почетком ове године и тим поводом та новина је поставила питање је ли исплатило чланство у ЕУ, кратки одговор је да, мало дужи одговор је да али, а још мало дужи одговор треба упоредити наравно развој Бугарске и Србије, поготово од дана када је Бугарска постала чланица ЕУ. То је било 2007. године, на почетку године тада је БДП, како и наводи овај немачки лист, био отприлике подједнак негде око 4.000 и нешто еура и у Бугарској и у Србији, земље отприлике подједнако велике са отприлике подједнаком популацијом. У међувремену је Бугарска знатно претекла Србију – у Србији је БДП негде око 12.000 и нешто еура, у Бугарској 16.000 и још пар стотина еура - значи расте БДП, расте куповна моћ, расте наравно и стандард грађана, каже овај лист, чији је дописник разговарао и са људима у Бугарској и упоређивао ситуацију у Србији”, објашњава новинар ДW.
Говорећи о доласку мисије Европског парламента следеће седмице у Србију, новинар ДW истиче да се то у Немачкој не коментарише претерано пуно.
“Ових дана у свету се дешавају неке велике, глобално јако важне ствари - од онога што се десило у Венецуели, па наравно и у Ирану или питање судбине Гренланда. Тако да најава доласка једне делегације Европског парламента у Србију није изазвала баш претерано пуно пажње, пуно више пажње је изазвала недавна одлука власти Србије, односно конкретно председника, да нико не дође на самит Европске уније и Западног Балкана. То је јако интензивно и опсежно критиковано. У немачкој штампи је било схваћено, а и од стране људи који су активни у политичким круговима, у парламентима или представништвима земаља чланица у Европској унији, као доказ да актуелна власт у Србији не мисли озбиљно са тим преговорима, односно приближавањем Европској унији”, навео је Матић.
(Н1)